Књижевне новине
| ампезљено међу
"ментарно, "ричар и хроничар, али, исто тако,
ужичкосрпски
· жњео,
борца“ "ви пут у својој
| одговарајућа. и
селу Шунову КР
„'бођења наставља
ИНОСТРАНЕ ТЕМЕ
Арагонов „роман“ о Матпеу
Ових дана, У два велика то
издању Галимара, појавила "се књита Луја Арагона „Анри Матис, роман“, То је дело састављено из низа текстова које је писац написао о сликару почев од 1941 тодине, када су се први пут срели
Ници, до 1969, тодине. Многи.
делови књиге су раније били и
"објављени, а сада су само обога-
ћени коментарима или, како их сам Аратон назива, парантезама Необјављени текстови чине триљ наест поглавља, Књига је богато илустрована многим сликама и пртежима Матисовим, као и фотографијама, Више од сто двадесет слика је репродуковано у 6оји; најбоље од њих чак и на читавим странама,
Арагон и Матис су, како запажа Ален Боске, поготово свему били врло раздичити: по свом основном ставу према животу, по чдАНОСу према свом времену, по темпераменту. Док је Матис стајао ло страни од свог времена, радећи у атељеу и настојећи да 7 стварима сатледа њихову привлачну страну, Арагон је на свет тледао критички, настојећи да у
с њим дође до решења бољих од оних која нам пружа, наше време. Понекад би, као у сдучају кад је Матис — иако ате-
АНРИ МАТИС: ЛУЈ АРАГОН
ист — градио пркву у Вансу, Аодазићо И Ао полемике, Па ипак, Од како су се упознали, увек су "осећали _ узајамну симпатију и пријатељство. И. захваљујући томе, писац је написао низ својих
"записа, у којима је делић по де"лић откривао Матиса, али и само-
та себе, . 'У овом делу, које је назвао ро-
"маном зато што није хтео, као „раније, да представља као цело-
оно што је ствари фратАратов је најпре исто-
и писац о уметности који анализира Матисово дело: боју, свдржај, идеје, однос према сличности "ита, Чини се да су му најбо-
"ље странице о сличности, % којима сјајно запажа, да КОА 1
атиса. пред, свој бности запредмети губе своје посебности
државајући суштину. Арагонов „роман“ продубљује Матисово де
до а да му не конкуримле, тако да,
фе у њему Ава уметничка. генија,
_ узајамно оснажују.
Јурја Мличка
народ још није стигао да. прежали пи попуни Е нину коју је У културном на и књижевности оставила за со рано преминула, књижевница “ критичарка Марја Млинкова, • задесио га је још тежи хуоЕ к На трагичан начин завршио је свој живот у напону на 5 отваралачке снаге, непуна три ( сеца после смрти своје супруте, Ар Јуриј Млинк који је МрИорА о оној новој, послератној теб р: Ио ји што се после ослобођења од "фашизма, понета НОВИМ идејама датила свакота посла. који је о за лобро народа. Као млад а Ј Млинк је певао: „Што сам по“ у желео бих да посејем у Ове његове. речи постал тенерације школоСрба, која. ће прзаузети су гесло прве ваних Лужичких
економског и кудтУРр"ног живота Лужичких Срба 227 У
Јуриј Млинк је рођен Не у ај Камјенца, рекинувши школовање за ЈА на Је ремно Је ИЕ Тр оте истокрају рата осети стре“. аи чног фронта на који Је бе а 4 ЊЕ зоН Ето А ле ОСлО-
ХИ, 2
преки И а школовање, заеља, ради 9 4 ђ Да-
'вршава курс за учит
%е школовање наставља у Пољској да би зав но сорабистику и полонистику на но ој катедри за сорабистику у Лајпцигу, Одмах, 1953, године, постаје сарадник одељка Берлинске ака"Аемије наука, одељења за лужичкосрпску књижевност у Будишину, Докторирао је 1960, Затим је
"постао руководилац књижевног о~'
дељења и ту остао до смрти, Тешко би било набројати све његове делатности, богати културни рад за тих непуних двадесет година: од рада са омладином, до рада на уџбеницима, популарним чланцима, предавањима, прире. у издања класичних и новијих лужичких писаца, од чланака из историје лужичке књижевности, рада на стварању и уређењу Музеја аужичке књижевности у Будишину, рада у Колу лужичких писаша, где је дуго година био председник а истовремено и члан председништва Савеза немачких писаца, па до уметничке и књижевне награде Домовине, културне организације Лужичких Срба
Издао је две збирке песама; „Ка светлости“ и „Шта волим“ откривао и популарисао револу= пионарне и демократске књижевне традиције лужичког народа, Сарађивао је у многим часописи ма, преводио с пољског, руског и српскохрватског језика (Добрица Ћосић), Најзначајнија су му дела: „Књижевност с краја 50-тих и почетка 60-тих година“ (Будишин 1963), „Сто година аужичког позоришта“, РИКА библиографија 1, (год, 1945—1965)“, док је трећи том у. потпуности припремио за штампу. Сарађивао је на изради историје књижевности свога народа и на трећој књизи радио до последњег дана, И претежни део Лужчкосрпског библиографског речника (Будишин 1971), изишао је из пера Ј, Млинка. За један релативно кратак период, за свега двадесет година рада и ово би било довољно као доказ и пример несебичнот рада, за један народ и његову културу.
Нада Борђевић
Састанак уредника књижевних листова у Софији
% Софији је одржан састанак двадесет седам уредника књижевних листова из осам социјалистичких земаља: Бугарске, Мађарске, Монтолије, Немачке Демократске Републике, Пољске, Румуније, Совјетског о Савеза и Чехословачке, Тема саветовања је била „Одража. вање савремених проблема на страницама књижевних листова социјалистичких земаља“, У окви-
ове теме расправљало се о радничкој класи _као предмету књижевности социјалистичких земаља, о карактеру конфликтних ситуација. у социјалистичком друштву, о новаторству у уметничком стваралаштву, 0 улози критике у испитивању искуства социјалистичког реализма и утврћивању критеријума за оцењива-
ње књижевних дела итд, Уредни- ;
ци су такође говорили 0 улози својих листова у књижевном животу својих земаља, као и организацији посла унутар редакција. Продужавајући разговор који су прошле године водили на првом састанку ове врсте у Москви, уредници су истицали неопходност веће повезаности својих листова, посебно у циљу одабирања најбољих дела за превођење У братским социјалистичким земљама, Значај књижевних листова разматрана је и у светлости остварења _ политике комунистичких партија појединих земаља и истакнута је потреба за борбом како против антикомунизма тако им против десног и левог опортунизма. Подвучена је и улога листова у јачању пријатељства међу културама појединих социјалистичких земаља, А на крају одлучено је да. се следећи, трећи састанак уредника књижевних листова осам социјалистичких земаља одржи у Берлину октобра 1972. године.
Побелова награда Паблу Неруди
Овогодишњу Нобелову награду за. књижевност добио је чилеански песник Пабло Неруда, по образложењу Нобеловог комитета, „за поезију која је, снагом природне силе, дала живот судбини и сновима. једног континента , Неруда је други чилеански писац који је добио Нобелову награду; први је била Габријела Мистрал, која је награду „добила 1945. тодине, аграда, чији се износ из године џ годину мења, сада износи 450,000 шведских круна, а предаће му је, на дан смрти Алфреда Нобела 10, децембра,
шведски краљ Густав
ПАБАО НЕРУДА
УТ у једној стокхолмској пркти, уместо (како је уобичајено) у концертној дворани, која се тренутно оправља,
Неруда је већ више година био један од најозбиљнијих кандидата. за добијање Нобелове награде, 2ли и овога пута — као што је често бивало раније — знатну улогу м“ додељивању ове награде, чини се, одиграла је — политика. Претпрошле године, када је награду добио Семјуел Бекет, главни конкурент био му је такође један јужноамерички писац — Аргентинац Хорхе Луис Борхес, Прошле тодине, међутим, превагнуло је мишљење да треба натрадити, као смелог борца за људска права, совјетског писца Александра Сол= жењицина, а сада је, међутим, заборављен Борхес и уместо њета награђен је, као извесна противтежа за прошлаотодишњу награду, Неруда, познат као изразито просовјетски писац, Као члан централног комитета Комунистичке партије Чилеа, он је 1953, године добио Стаљинову награду за мир. ла би, након ХХ конгреса, изјавио да је Стаљин био окрутан човек, А позван 1969, године да коментарише 'улазак совјетских трупа у Чехословачку, одбио је да то учини, рекавши да није удбичајено да рођак критикује своју породицу.
Рођен 1904, године у Паралу на југу Чилеа, у сенци четрнасст активних вулкана и планина високих и до осам хиљада метара, У породици сиромашног железничара, који није волео да се његов син бави поезијом, уаајЕ право име Нефтали Рикардо Рејес Басуалто заменио је псеудонимом Пабло Неруда (узимајући презиме свог драгог чешког песника Јана Неруде), Студирао је француски језик и књижевност у Сантјату, а своју прву књигу „Песму свечаности“ објавио је кад је имао само седамнаест година (1921), а затим је штампао збирке „Сутон“ (1923), „Прстење“ (1926), „Очајна песма“ (1931), „Боравиште на. земљи“ (1933, 1935. 1947) итд. У двадесет трећој години ушао је у дипломатску службу и био конзул на Далеком истоку, у Рангуну, Кодомбу и Батавији, а затим У Барселони (тде је постао Лоркин пријатељ), Године 1937, написаће „Шпанију у сриу“, потресно сведочанство о јунаштву и мучеништву шпанског народа У борби против фашизма, Након победе Франка, као конзул у ФРранцуској, помоћи ће да се четири хиљаде шпанских избеглица пребаци
у Чиле, Најпре постављен за се
_ кретара амбасаде у Мексику, а
потом и за амбасадора (1940 1942), написаће „Песму о Стаљинграду“, коју ће антифашисти лопити по зидовима града,
По повратку у Чиле биће изабран за комунистичког сенатора.
(1945), али ће две године касније.
морати да емигрира, Године 1950, објавиће своје најзначајније дело „Свеопшту песму“, у којој ће опевати живот свих јужноамеричких народа од најстаријих времена до нада за будућност, У Чиле се вратио 1952, године, а протиле године био је кандидован за председника. Чилеа на листи Комунистичке партије, али се одрекао кандидатуре у корист свог пријатеља социјалисте Аљендеа, након чије победе је постављен за чилеанског амбасадора у Паризу, Мако претежно ангажовани песник, који пише за све грађане своје земље и света, па чак и за неписмене, Неруда је и песник интиме и љу-
бави, а његова поезија је синтеза ·
лирског и епског израза, естрадне и личне инспирације, непосредно“ описа и симболичног казивања, Може се навести више имена писаца који такође заслужују Нобелову награду, али се никако не може рећи да је Неруда није заслужио, јер кроз његову поезију товоре стварност и снови великог броја људи не само с његовог континента него и из великог дела света.
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ. 44
• • •Ф Ф Ф Ф Ф • Ф Ф 2 ; + ф Ф % • + •Ф Ф •Ф Ф Ф % • Ф Ф Ф » • Ф Ф + • • Ф Ф Ф Ф • Ф Ф Ф • • + % Ф Ф Ф Ф Ф 5 Ф Ф 4 3 • • 5 • • 5
• Ф > • Ф » + •Ф Ф •Ф ф Ф •Ф Ф + • Ф Ф 5 4 • Ф + Ф Ф + Ф Ф • •Ф » + • Ф Ф + • + • • Ф 3 • • • 5 » + Ф ; + Ф • % % Ф Ф 3 • Ф : + • РУ 5 • % Ф Ф > + • 5 5 • Ф • • Ф 5 + % + Ф Ф % Ф 3 ф Ф % Ф Ф Ф + Ф Ф » Ф ф 8 • Ф 4 • Ф 2
:
ХУМОР И САТИРА
Шунд
стижоби
1
Неровена, деца устају листом Против контрацепције,
Макар се рађала вечно
Без икакве концепције. Велики народи идеју
контрацепције Као кугу Шире, ћ Да мали не би никада могли међу
велике Ни да привире.
2.
Уз благонаклоност „историје“ Из три-четири туре
И последњи трубачи одоше
У прве Г
Трубадуре.
5.
Радничка класа по Ровари 3 Да своја. права Оствари . - -
4.
Критшсовах руже, подржа ме трње, Али у критици предалеко оде: Кад ме подржава.
У ствари ме боде.
5;
У оку ми суза
Окована муза.
Иза решетака моја песма, чека. У мени песнику
Слободног човека.
6.
Жеравица ватри позајмила сриг,
И кад ватра. пожар после зачас моста,
Жеравице, јадне
Само пето оста.
7. , Најгладнији, сити, најситији гладни, Најхладнији топли, најтоплији хладни, Искрености. нема, речи друго значе, У жалости смеје се, у радости плоче,
Да л ће икад опет као некад бити: Најгладнији гладни, најситији сити!
8.
4 Све може да је скупо, Света може да нема, Али увек ће се наћи Непријатељи система!
9.
Име ми тренери кроз простор ни време, Ордење на њему прави ми проблеме. Први орден: ЖИВОТ исклизнуће, масти, Други орден: ВРЕДНОСТ ~ њета
ће украста,. · Трећи орден: ЉУБАВ — умреће од туге, Задњи орден: РАД — носићу за друге.
Имену ћу зато све скинути соло,
Нека живи празно, нека умреоло.
Растко Закић
КАРИКАТУРА МИБЕ МИДОРАДОВИВА
Драган Колунџија
Обећана песма
Када сем био млад и неписмен чувала су ме
Стада оваца мостови су много . блејала, Са срца ми још. није пао камен ; на ноге.
И како сам тада. добро знао да : . ћу писати песме О овцама ја сам их пажљиво ; проучавсо Мој гарази анфас је све више личио на. локомотиву.
Једнота дана успео сам у животу
да полудим
Овце ме сада упорно броје пред
спавање
Док љубим обична брда у сутону, Када сам био млад и неписмен
чувале су ме
Куку и леле овис па четири нога
завичеја!
Пародирав Милован Витезовић
Хуто Клајн
Опозориштење позоришњака
А: Ако се не варам, ви итрате, у прилично неубедљивом декору ове плаже, улогу годишњеодморца. који је поцрнео као. Отело по редитељском манускрипту Станиславског, али у тумачењу Ајре Оддриџа, А дотични, као што вам није познато, био је...
Б: ... Црнац, И умро је 1867, док ја, напротив, још нисам умро, тако да можемо наставити нати разговор о позоришној критици, започет пре шеснаест година три месеца и седам дана код „Ава јелена“,
А: Да, сећам се. Ви сте том приликом упутили замерке на а» дресу недопечених ћевапчића, 8 ја сам замерио вашим још недопеченијим аргументима, Од свог рођења, дакле, ја убедљиво говорим о иедовољној позоришности или о довољној непозоришности позоришне критике, Штавише, имам утисак да се још Софокле суочавао са,..
Б: Оставите на миру Софокла, пошто је неопходније да заједно ухватимо за реп појам савремености — чим почне да пред нама. тобоже безазлено маше дотичним репом. Тако ћемо нагнати са меност да изложи своје зах позоришној критици која, по вама, првенствено полази од књи+ жевног дела, засбилази представу, подилази себи самој и одлази не рекавши скоро ништа!
А: Безазорно тврдим да је по зоришна критика неминовна чак онда кад није позоришна, и кад је некритичка или хиперкритичка, и кад није самокритичка, те не уочава да се са позориштем по» знаје само из виђења, док...
Б: ,.. док ја интунтивно сатлебе давам могућност да ме ухвати сунчаница и три пута та» вам хитност вашег коначног и те летрафски _ кратког изјашњења: как позоришну критику желите; А: Опозориштену! Упозоравам и увек ћу упозоравати на нужност позоришности сваког позоришња» ка, Отклањањем непозоришности позориште и позоришна публика имају да се опозориште у мери која је нужна, потребна и чак нужно потребна, Неопходно је да. позоришност продре баш као Мефисто у Фаустову гарсоњеру. Нисте ваљда очекивали да вам кал жем нешто још позоришније2
Пародирао Лав Захаров
——
и и анинаињанлбаијнваавирљ енантиомера ниирнемвру тамна Ени таланта врати њи повеља