Књижевне новине

Па ТРЕДНИШТИУ пак 0 Бугарској, још једном

Уважени друже Јеремићу,

У разговору који је Васко Ивановић водио са мном за „Књижевне новине" (бр. 40)), моје подуже казивање о приватној посети Бугарској, о томе да уредник хумористичког листа „Стршел" није имао времена да ме види, да у хотелима није

чло места, да су у софијској пошти везе с Београдом биле прекинуте баш када сам ја хтео да разговарам са кућом, сажео је у једну реченицу. ову реченицу нису стали добри, паметни људи и добри писци и сликари које ја волим и поштујем. Та људи су ме у угарској срдачно дочекали и примили. Међу њима ми је било изузетно лепо и пријатно. С поштовањем Влада Булатовић Виб

У одбрану стваралаца

Уважени професоре Јеремићу,

Нисам имао част да будем Ваш студент и да научим нешто више о естетини; ипак, и скромно знање, стечено васпитањем, говори ми да се догађа нешто страшно, нешто ружно, нешто што м Вас, као и мене, сигуран сам, боли. Зато Бам, као дугогодишњи сарадник „Књижевних новина", као човек и као писац, упућујем писмо адресовано на „Вечерње новости". Не тражим од Вас да га штампате; молим Вас да га: штампате! Оградите се од њега, отрадитв св од мене, отрадите се од света, али, наћите простора да светлост дана угледа оно што многа мисле и осећају а што сам ја, случајно, испред многих, срочио.

Миленко Вучетић

ОТВОРЕНО ПИСМО „ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА“

Уредници! Новинари! Коректори! Словослагачи! Ита!

Једна ваша штампана ствар ме је још једном, у ове прохладне јесење дане, када не знам хоће ли ме на улици стићи киша, сузнежица или непријатељ, истински узбудила.

После две изванредне, друштвено ко рисне серије, због којих треба. да добије»

те заслужену награду (реч је о летећим:

тањирима и Музеју воштаних фигура) при ступили сте трећој серији чланака — 0 добитницима Октобарске награде, тачније, о двојици лауреата — Матији Бећковићу и Жики Павловићу.

На предлог да се отвори Музеј у коме ће, раме уз раме, стајати Марко Краљевић, легендарни српски племић, Цар Душан, највећи српски владар, творац европ ског шлифа, Иво Андрић, нобеловац, Моша Пијаде, политичар, публициста и сликар, Јосип Броз Тито, маршал, председник СФРЈ, Шефка Хоџић, гинеколог-аматер у звању убице и Зорица Гајдаш, старлета, надовезује се, сасвим логично, нови преддог: да се позове на одговорност жири који је двојици уметника доделио награду за њихово стваралаштво!

Изванредно! То је прави пут! Једне стављати у восак а друге позивати на од. товорност пи оптуживати их.

Кажу да је „Политика“ још 1939. годи“ не својим поштеним ставом обезбедила себи право да 1945. изађе слободно, · без стада, чистих образа; а шта ли тек ви себи обезбеђујете, и како2 Да се то, којим случајем, није нешто променило у поимању етике2 За вас: свакако: да! За мене: не!

Чланак који сте у понедељак 18. 0. м. објавили на другој страни под насловом „Одтоворност жирија" и то без потписа, и оно лажно писмо које сте штампали дан раније, говоре само једно: касните читаве двадесет три године у начину мишљења. Па, те двадесет три године прохујале су пи кроз редакције најмањих фаб РичКИХ листова а само, изгледа, нису завириле у вашу редакцију и штампарију.

Формулар за активност којом сте обузети давно је штампан, али више није “у потреби. Свугде где су паметни људи, тај је фармулар у витринама музеја, код вас, међутим, не! Ви и даље У рубрику „политичко деловање и идејно опредељење у директној супротности са виталним инте"ресима друштва" (!2) трпате све што вам падне на памет.

Знате ли ви,уопште,које Матија Бећ-

'• Ковић, ко је Жика Павловићг.,

Изађите на улишу,и почните да живите међу живим људима, па ћете чути ко (су. они! -

На песмама Матије Бећковића млади уче како се воли свој народ, како се воли мавоја земља, како се презиру изроди, ис. "пљувци, олош! Његова дела биће, и већ "јесу, део историје нашег времена. "Филмови Жике Павловића не улетца. "вају оно зито сте ви уружнили, нити руже ено што ви, упорно, улепшавате! У тим "филмовима све је истинито, ништа није 'мамештено, и све је посвећено човеку 'абог човека. МЕ х двојица, сваки на свом фронту воде борбу у којој сте ви, унапред, пора: жени. И добили су, коначно, за ту свој часну борбу звану уметност заслуже не награде које бисте ви, изгледа, задр жали за себе.

Али — не! Та не иде тако лако, тд Ви је ствар појелинаца. то није ствар власни ка вечних тапија на савест, то је била, је «сте џн биће ствар народа.

на ди - 5 н прилив аи љета игла ње –—

и ове ГОДИНЕ, КАО И обично, У БЕОГРАДУ СУ ДОДЕЉЕЊЕ ТРАДИЦИОНАЛНЕ ОКТОБАР. СКЕ НАГРАДЕ ЗА НАЈВЕБА ДОСТИГНУВА У КУЛТУРИ. НАГРАДЕ ЗА ОВУ ГОДИНУ ДОБИЛИ

СУ: ЗА КЊИЖЕВНОСТ —

МАТИЈА БЕБКОВИЋ ЗА КЊИГУ ПЕСАМА „РЕЧЕ МИ ЈЕДАН ЧОЕК",

ЗА ЛИКОВНЕ И ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ — ДРАГТОСЛАВ СТОЈАНОВИЋ-СИП ЗА РЕТРОСПЕКтивну ИЗАОЖБУ У САЛОНУ МУЗЕЈА ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ, ЗА МУЗИКУ —

ВЛАДАН РАДОВАНОВИЋ ЗА

КОМПОЗИЦИЈУ _„ЕМОЉШТТОМ ЗА 18 ГУДАЧА", ЗА ПОЗОРИШНУ

УМЕТНОСТ — МИХАИЛО ЈАНКЕТИЋ ЗА УЛОГЕ РАСКОЉНИКОВА У ПРЕДСТАВИ „ЗЛОЧИН И КАЗНА" Ч ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТУ И ЧЕДОМИРА ИЛИЋА У ТЕЛЕВИЗИЋ

СКОЈ РЕАЛИЗАЦИЈИ ПО ИСТОИМЕНОМ

РОМАНУ МИЛУТИНА УСКОКОВИЋА, ЗА ФИЛМ —

ЖИВОЈИН ПАВЛОВИЋ ЗА ФИЛМ „ЦРВЕНО КЛАСЈЕ", ЗА АРХИТЕКТУРУ — МИРКО ЈОВАНОВИЋ ЗА СТАМБЕНО НАСЕЉЕ У УЛИЦИ КНЕЗА ВИШЕСЛАВА, ЗА БИОЛОШКЕ И МЕДИЦИНСКЕ НАУ. КЕ __ ДР АЛЕКСАНДАР КОСТИБ ЗА МЕДИЦИНСКИ РЕЧНИК И ДР СПАСОЈЕ БУЛАТОВИЋ ЗА НАЈНОВИЈА ДОСТИГНУБА У ПОМОЛОГИЈИ, ЗА МАТЕМАТИЧКО-ФИЗИЧКЕ И ТЕХНИЧКЕ НАУКЕ __АР МИЛАН ЂУРИЋ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ НОВОГ МОСТА ПРЕКО САВЕ У БЕОГРАДУ, ЈОВАН КАТАНИЋ И БРАНИСЛАВ ЈОВИН ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ АУТО-ПУТА КРОЗ БЕОГРАД С ПРИКЉУЧНИМ ПЕТЉАМА И АКАДЕМИК БОРБЕ ЛАЗАРЕВИЋ ЗА НИЗ ПРИЗНАТИХ ОСТВАРЕЊА ИЗ ТЕО. РИЈЕ И ПРАКТИЧНЕ ПРИМЕНЕ АРМИРАНО-БЕТОНСКИХ КОНСТРУКЦИЈА, ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ — ДР ПЕТАР БОРБИЋ ЗА „ИСТОРИЈУ СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ" И ДР БРАНИСЛАВ ОШ. КИЋ ЗА КЊИГУ „РАСПОДЕЛА ДОХОТКА У ТРЖИШНОЈ ПРИВРЕДИ". — НА СЛИЦИ: ПРЕАСЕДНИК ГРАДСКЕ СКУПШТИНЕ БРАНКО ПЕШИЋ ПРЕДАЈЕ НАГРАДУ КЊИЖЕВНИКУ МАТИЈИ

ЂЕБКОВИЋУ.

Пишем вам ово јер у мени живи трунка наде да ћете сви, после последњег вашцег великог чина поднети колективну оставку и да ћете вашу штампану ствар препустити само ономе појединцу који је онако умно и храбро написао и лажно писмо и чланак „Одговорност жирија. Он је довољан себи, и могао би сам и да пише, и да уређује, и да штампа цео лист. Наравно, не више међу нама. Да је тако нешто могуће, казује ми и податак да се ваш деск, преко афиша залепљеног на своја врата, оградио од онога од чега се ограђује сваки живи, некорумпирани човек. у

С поштовањем (из куртоазије) а негодовањем (из дубине душе),

Београд, 19. 10..1971. Миленко Вучетић

За савременије програме књижевности

Поштовани друже уредниче,

СА УВЕРЕЊЕМ у корисност и пуну ДОбронамерност разговора који се, у неко. лико последњих бројева Вашег листа, во ди о настави и програму школске наставе књижевности, а с обзиром на — као што то у полемикама, изгледа, нужно бива поједноставњивања, па с тим у вези и на несагласности до којих долази чак и када. мишљења саговорника нису ни битно ни у битном удаљена једна од других, молио бих Вас, не улазећи у детаље једног замста сложеног педагошког коплекса (школски програми, настава и њена образовно — васпатна ефикасност), да објавите ових неколико, личних, мишљења и опажања:

1. Без обзира на то што би се веома тешко могла прихватити оцена да су на ставни програми књижевности толико застаре. да онемогућују формирање књижевног укуса младих (упоредна анализа школских програма у нашој, као и у низу европских земаља то посебно не би потврдила), мишљења смо да би се у овом тренутку, као сасвим извесно, могло рећи да програми наставе књижевности — утолико пре што се по некима од њих (тимназијском, на пример) углавном непромењено ради већ пуних шест година — треба да буду. још (или и знатно) савременији — и као педагошки концепт, а и у односу на појаве и токове савремене књижевности. У том смислу и сматрамо да су прех лози друга Ч. Мирковића и умесни и прих ватљиви.

2. Шкелски програми и школска наста ва треба, на одговарајући начин, да пра те ток и раст савремене науке о књижевности, универзитетске наставе књижевности, као и тип и структуру педагошког и стручног образовања наставника који те програме реализују, Управо у вези с тим. школски програми се, одувек, повремено мењају и осавремењују, па је сасвим природно да ће се иу постојећем програму наставе књижевности (на начин на који је то увек чињено; уз пуно учешће стручњака са универзитетских кателара, из шко. ла, стручног Друштва и др, а у оквиру стручне Комисије Просветног савета Ре: тублике), нужно вршити и стручно, и пе латошко, и естетско осавремењавање ње. гових садржаја. (У штампи су већ најавњене припреме нових законских одредба по којима ће, највероватније, Скупштина а Просветни савет Републике утврђивати само "заједничке основе, односно струк-

туру наставних планова и програма, док ће саме школе непосредно конкретизовати њихов обим и садржаје.)

3. Сасвим је сигурно да ће том раду, макар и посредно, Дати позитивне подстицаје и овај разговор у Вашем листу и да ће помоћ и сарадња учесника у том разтовору бити и ваше него пожељне.

Драгутин Стефановић

ЈОШ НЕКОЛИКО НАПОМЕНА О КЊИЖЕВНОСТИ У ШКОЛАМА

Поводом другог писма Драгутина Стефановића

НЕ БИХ СЕ МОГАО сложити са просветним саветником и састављачем садашњих средњошколских програма књижевности Драгутином Стефановићем да су нам ставсви у досадашњем току полемике о формирању књижевног укуса н о наставним програмима књижевности били блиски. Наши ставови се врло многа разликују чак и после овог, другог ипсма, у коме Стефановић износи мишљења дијаметрално супротна од оних у која нас је месец лана раније уверавао,

Иако се, с једне стране, слглашава са по требом осавремењивања наставних програма књижевности, Д. С. тврди да концепција ових ирограма и рад по њима не онемогућавају формирање књижевног укуса младих м до даје Како би то потврдила „упоредна анализа школских програма код нас, као и у низу европских земаља“. Пошто резултате и логику поменуте апализе не можемо да оповргнемо док таква анализа не буде направљена, само ћемо нагласити да се не слажемо пи у оком основном питању, јер ја сматрам да су садашњи програми књижевности _ накарално конципирани, поред осталог и зато што се у њиховој основи налази наивно и дазно превазиђено мишљење да литературу треба у школи изучавати превасходно као илустративни материјал националне историје и друштвених односа. Пошто се. мој први текст, који је изазвао полемику, бавио само једном страном недостатака садашњих програма, неадекватним присуством савремене литературе — и пошто је као такав, разумљиво, омогућио Стефановићу да говори о поједностављивању и о губљењу шелине из вида — поменућу од многих примера бесмислица још само један, п то из оног дела који је везан за старију српску литературу. Ту се, рецимо, у необавезном хаотичпом _ низању писаца и појава уопште не помиње барокна књижевност, дакле ствара» лаштво два бурна и судбоносна века.

Поводом мојих ранијих критичких примедби на рачун садашњег начина формирања књи жевног укуса и наставних програма књажевности саветник Д. Стефановић је подсетно на гному о јунаку и џефердару. Да се тако нешто пе би више поновило, а такође да више не бисмо читаоце „Књижевних новина“ замарали уопштеним теоријским начелима — која могу и да не обавезују, погледајмо како Иизгледа једна практична реализација садашње концепције упознавања младих са литерлтуром, дакле како изгледа тај јунак иза џефердара. Узмимо, _ дакле, – најраспрострањенији приручник за књижевност у средњим школама, који се зове „Преглед југословенске: књи“ жевности“, а чији су аутори управо полеми“ чари Д. Стефановић и В, Станисављевић. Овај приручник у четири књиге — озвапичен од наллежних институција и већ дуго времена у употреби — пример је, ништа мање од досадашњих програма књижевности, крајње вулгаризапије литературе. Пеодређен и у самом наслову, са потпуно погрешним периодизаци-

| јема, непнвентиван и штур у анализама, он

као да је писан с циљем да младима убије сваку вољу за литературом. Довољно је отво“ рити било Коју страницу ових књига па се уверити како се бежипотном фразеологијом и напвном, неодговарајућом апаратуром, на исти начин им са истим предубеђењима присту“

Миодраг Мијовић Кант | УПОТРЕБА ВРЕМЕНА САДАШЊЕГ.

Слободану Марковићу

Ко нам то сугерише време

Да л ово тело што расте

и троши се полако

ил дух

искуством пијани сунђер |

што хоће ; да се мору благог детињства врсти

Шта је живот него време

а и смрт

попекад

миоитра, се с нама. и, каже

време

Камен у старом граду кад му намену дал време је

Поворке сенки.

и светлост која залази ила се раћа сугерише време

И онај кога нема. па. га очекујеш | ил та имаш каже ти везан си за време

Кад се на реци купама и посматраш њен смарагдни ток, на са приближаваш купамици. чији осмех тек расте те озбиљне игре ти разговори тај смисао што свему дајеш време је

Кад се шеташ улицама града ) а с другом примаш од нечем што се пре годину збило па не знаш да л сан или збиља беше то

та забуна у духу

тај прелаз

из видљивог у неодрећемо све то сугерише време .

дро

И док разговараш с другом · у том поподневу , тој вреви тескобнога града о нечем што се пре годину збило озг0 од цркве где се темељи неке куће граде котрља се лобања ископана

лобања људска котрља се поред тебе

Хоћеш да је зауставиш пошту одаш

ал она се откотрља откотрља

у које време.

па сваком писпу, како је „верност слике стварности" основни критеријум за вредновање сваког дела од средњег века па до: наших дана, или како је особеност и квалитет било ког писла најпре у томе што уопште не личи на писце из претходних периода, итд, итд;

Немам намеру да, због околности да' су писци овог неинспиративног и, у крзјњој линији, штетног приручника истовремено састав љачи и програма књижевности, одлазим у нагађања да ли је и шта чему прилагођазаној приручник програму или програм приручнику. Уосталом, и на жалост, = због Неповеравања одговорних послова из области науке и културе стручњацима = поменути приручник, иако најприсутнији, само је један од многих на пренатрпаној уџбеничкој тезги, око које се све више као пролавци гурају нестручњаци н неталенти, Не бих хтео ла се помисли да сам се посебно окомио на поменуте зуторе: не желим да им оспорим ни право да напишу какав било уџбеник и направе било какав програм књижевности; ни право да мисле и кажу да је то што су направили на нипоу онога што се ради „у низу европских земаља ; ни право да сматрају како својим радом „прате ток и раст савремене науке о књижевности, универзитетске наставе књижевности". Желим само јасно да поновим да се ја, са оваквим концелпијама и оваквим начином рада не слажем, дакле да није реч, како Стефановић помирљиво каже, о благој несагласности која ће се лако отклонити, и да поноБИМ да сам се у ранијим написима управо Заложио за већу друштвену одговорност према крулним питањима културе.

Што се тиче обавештења о припремама за осавремењивање наставних програма књижевности но језика, могли бисмо да га поздравимо — али кад бисмо били сигурни да ће се 5555 оке приступити на начин и са разлокн оји гарантују успех, и ла ће тај посао

ачно (а не, како Стефановић каже: Бо Начин на Који је то увек чињено") бити поверен правим људима, стручњацима, Треба пи јтре да будемо потпуно уверени да постоје па У Коу разлози за кореннте проет досадашњих програма књижевности и Е нна упознавања _ млалих са литературом Пра па је сама околнаст да се по садашњим 48 Рамима ради шест година — па да тек зда постоје изгледи за успешне иновације.

Чедомир Мирковић

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ.

=== арени.