Књижевне новине
ОДЛУКЕ И ЗАБОРАВИ
Наставак са 1. стране
нето што су биле границе мале Црне Горе, Штавише, он их пикад није ни примећивао, већ је са Ловћена увек видео и Саву п Дунав, п Шумадију, и Косово, Његошева поезија и филозофија имају у виду братство југословенских парода п представљају увек активни поклич о ономе што човека чини великим. Њетош је песник' свих Југословена, као што је ми Београд град свих наших нарола ш
Међутим, прошло је осам го дина, а ове јесени дошла је и 120. годишњица Његошеве смрти, Мако пи близу ло сбележјима меке светковине у знак мовог јубиларног датума, ова јесен про. лази са врло тихим сећањем на славног песника и мислиоца. ИМ то је још уочљивије, о давно наговештеном споменику Његотиу у Београду нема ни помена. Обећања, која су свечано лата на прослави пре осам _ година, као да су отишла у ветар. слично дешавало се и ранијих година, и пре и после рата.
Зар је могуће и помислити ла се за минулих осам година није могло наћи место за такав спо меник, или да се није могао одабрали аутор који ће ликовно представити _ нашег – културног великана _ из | прошлог _ века2 Лакше је помислити да се, након првих церемонија п свечаних пријема, све брзо заборавило, ла и саме одлуке Одбора за прославу и, што је још жалосније, само Његошево дело.
Алп није такав случај само са спомеником Његошу. Београд је одавно предвидео место за споменик и оснивачима научног марксизма: Карлу Марксу и Фридриху – Енгелсу. Када су порушене дотрајале куће, недалеко од зграде Савезне скупштине ми терен рашчишћен за изградњу „монументалног трга" — како се својевремено говорило — било је предвиђено да овај трг буде украшен ни импозантним споме: нинама лвојици великана марксистичке мисли. Међутим, данас је ту — паркиралиште аутомобила од које је, вероватно, утроше но више него за било какво друга паркиралиште на свету. Полом“ љене плоче ОА украсног црвеног мермера уступају полако место обичним закрпама од асфалта, а гешаци се зедва провлаче гзмеђу пратњавих _ахтомобила. Трг је изгиубна сва обележја. трга; осим што му. такво звање јон стоји ма натпису:окаченом па нвици зграде Дома синдиката. О полизању обећанот спомевика нема никаквог знака, па све остаје У дубоком забораву.
Прошле године је свечано лонета одлука и о подизању споме. ника Лењину. Хоћс лп, по узору на изнете примере, заборав пре крили п то обећање, донето. уз сву помпу свечаности једне зна“ чајне тодишњице2
Спометпипи нису само признања онима који су стекли славу, величину и захвалност поколсња. То су скоро увек по значајна
иуметничка дела сама по себи, које _ љубитељи _ уметности | С пажњом и интересовањем желе да виде п упознају. Ако превемо ум сада све модернију сферу. тржишне _ привреде и система хоходовања, овда морамо напоменути да су они све више и значајне туристичке вредности,
које пон скспанзији туристичких кретања добијају и те нове лимензије, Пред. њима. гости "и други посетиоци лако и уверљиво упознају пе само детаље главне прошлости и њене вели кане, већ и однос према култури који се тајни у народу који поди же те споменике , његова брига о чувању пи одржавању. спомени“ ка. А туристи мн сви које долазе
"да упознају . куатурву и осталу историју народа и земље, сами
СЈАЈ УУ ИЦ
у овом БРОЈУ ВИЊЕТЕ ВИКТОРА Б. ШЕЂЕРОВСКОГ
Нешто.
брзо постају и шири и убедљиви ји информатори о томе, него многа средства изформисања или медијуми пропаганде, те: шансе, значи умањити п вредност самом граду. Зато је заборавност опасан непријатељ, нарочито ако се заборављају одлуке које се доносе у еминентемм групама, одборима, комитетима или АРУ тим форумима.
Саво Марић
ЈЕЗИК УСТАВА И ЗАКОНА
Наставак са 1. стране
се, поводом садашње реформе, ту и тамо, чак и помиње, А то би, даље, значило прави удар, контрареволуцију, што је у нашим, чак и садашњим, условима пуне децентрализације и деетатизације, пуста жеља појединих фантаста,
Стога се, ваљда, уместо промена устава све чешће чује и пише уставна промена, употребљава се дакле, термин који је по свом значењу истоветан с првим термином, али, с гледишта нашег језика, много дефектнији од њега, Томе је, наравно, допринео у пракси створени појам речи уставан, уставни, која је као придев ушла у правну терминолотију и ма Бас! добила право грађанства, као чисто тех-
нички термин: уставни 3закон, уставни амандман, чаки уставни суд, У том
контексту, та реч је изгубила своје придевско значење или, још боље, добила је и друго значење. У том новом значењу»и у свом правом значењу она казује: све што је по уставу, У овом правом значењу употребљава се и за ознаку сукоба са уставом тј. кад је реч о противуставним појава ма, дакле, о противуставности, Међутим, за разлику од промене устава пили уставне промене, термни уставни је тако уврежен у нашем правном језику да је већ постао незаменљив, Мени, истини за вољу, веома одудара термин уставмпи закон, јер сваки закон је по уставу, дакле, уставан, Али, пошто већ имамо један такав закон из 1953, године, који представља један од наших најреволуционарнијих аката, па ин низ таквих закона после њега, треба со' гледитита језика протледа-
ти кров прсте и њиме гебогатили “7
језик.
Што: се тиче саме промене устава или уставне промепе као термина, мишљења сам да је по сваку цену треба из0ставити и идеју о изменама у уставу на сасвим други начин изразити, Чак би се и место изме-
не могао наћи много прикладнији пи јаснији израз који Оп
стварно значио прилагођавање устава нашем развитку, А, ако би требало акт о промени устава регистровати и у самом уставу, онда би га требало изједначити са актом о капштулацији илн актом о окупацији _ (члан 254, _ Устава СФРЈ) и потпуно га забранити. Јер, реч је о уставу, који п по својој садржини и по свему ономе што му је претходило, пе може нико променити док га „неко далеко поколење“, када оствари у њему наведене циљеве и стремљења, не унесе у ризницу марксизма-лењинизма као врло драгоцен допринос,
С те стране, због свог изванредно великог значаја и специфичног карактера, може се основано поставити и питање да лн је устав као термин на свом месту, Јер у нас, и не само у нас, његов револуционарни“ садржај намеће један много бољи и адекватнији термин — Повеља социјализма, Међутим, ту је учинила своје велика традиција коју термин устав има у правној п политичкој терминологији,
Најзад, што се тиче „измена и допуна“ у нашим законима и прописима уопште, тај термин се може мирне душе ограничити само на измене, јер чим један пропис дотунимо, тиме га уједно мењамо,
Ако би, на овај начин, зашли у материју устава п уставних амандмана лингвисти и добри познаваоци нашег језика, извесно је да би нанишли на многобројне потрешне по нејасне термине и појмове, А како је сада на помолу друга, ваљда и завршна, фаза тзв, уставних промена, требало би већ сада да се пи они укључују у рад на уставним текстовима, Поготову с обзиром на интегрисање усвојених амандмана и самог устава,
као и на чињеницу да је у аманд-_
мане унето доста нових термина и појмова, којих у уставу нема. Другим речима, они би по,сваку. цену требало да помогну прили-, ком израде пречишћенот текста устава, То би имало снажан утицај и на рад око усаглашавања закона са тзв, уставним промена-. ма, а било би од користи када би то постало пракса при изради сва
ког прописа. ~,
Новак Н. Милотевић
7
с
плану; фа
Ими За
АЛОВ И НАУМОВ: „БЕКСТВО“ (1 ДЕО) — РЕВОЛУЦИЈА ПО МОТИВИМА БУЛГАКОВА (НЕДЕЉА НОВОГ СОВЈЕТСКОГ ФИЛМА)
(овјетеки еететизам
Кинематографија о којој мало знамо
Имали смо ретку прилику да, крајем новембра, видимо у Београду резију квалитетних совјетских филмова, новијег датума, мећу којима: и дела нама. мало 1ознатих редитеља Глеба Памфилова, Георгија Шенгелаје, Андреја Смир нова, Владимира Наумова и. Алек сандра Алова — дакле, оних са времених совјетских аутора које познајемо исто тако мало као и савремени совјетски филм. Глобални утисак који смо понели са ове занимљиве филмске ревије, за коју је наша филмска критика показала тако мало интересовања, јесте да се у савременом совјетском филму дозаћају снажни процеси дебирократизације филмске производње и ослобађања филм“ ског израза, одпосно да нови аутори уносе нови дух и нове садржаје у ову кинематотрафију. Пре свега, реч је о својеврсном ес тетизму дела (то се огледа нарочито на се екаџресије), о својеврсном
што те реч
ових остварења (ови филмови ли-
"шени су патетике и, окренути СУ
људској судбини на један сасвим лежеран и субјективан; начин). У томе смислу, и савремену совјетску кинематографију, изгледа, захватила су она естетичка и садржинска струјања, која су била карактеристична. и за читав севоопски филм у минулојт деценији... · Поменута филмска ревија била је тако жомпонована, да нам је пружила увид у разнородне потхвате редитеља који припадају различитим генерацијама; почевши од филмског академизма двојице ветерана („Крај језера" Герасимова, „По чену живота" Дон“ скоја), па преко конвенционалних потхвата представника средње ге» перациле (филм Тарковског о животу Чајковског), све до нових филмова. оних аутора који на суптилнији и провокативнији начин говоре и о темама из резолуције („Кроз ватру пролаза нема" Г. Памфилова, „Бетство“ А. Алова и В. Наумова) и о темама из савргменот живота („Белоруска станица" А. Смирнова). Посебно место у овој ревији припало је филму „Пиросмани" Т. Шенгелаје, у коме се на веома рафиниран естетички начин евоцирају стил и експресивност нашвног – народног. сликарства... |
Совјетски филмски естетизам, изгледа има снажан ослонац У „Пиросмани" Т. Шепзелаје, у кофолклорном _ нагодном — стваралаштву. _Као што се филм Сеттећа Парадтанова „Сенке заборављених предака“ или филм Марка _ Донскоја. „По _— нену живота“ ослањају на народне приче и летенде, тако се и филм Георгија Шентелате „Пиросмани“ ослања на сликарство грузијског нађодног уметника Пиро сматшвилита. Из такве почетне инспирациле произлази и варатућа естетичка стилизација. тј. напор да се банална реалност надвлада елементима фолклорне фантастике, која у себи крије дубља метафтптличка и метафизичха значења. То је она врста естетизма која вуче корене још од Медведкиновог _ филма Срећа", стилизованог у“ духу народне скаске, који те снимљен у) исто време кад и драстични документатни жжупнали Дзите Веђтова или монументалне _ исторпске — реконструкџије Сетела Етзенштална...
· Ова. нађодним стваралаштвом " фолклопом инспитисана сттуја биле је, доскота, потиснута У 18» дан пепифевнити филмски жанђ — у филм за дену („Камени цагт", „Бајка. о цару Салтану" ита.) Таква впста естетицике стилизамтите, хота се у духу тћатспотпног. #1900
нат стаппалаштва дистпаипоа од
реалистичког манита, постаје да= сва | присутнија У саврс-
КЕ
којим су прожета ова · као;.
Жоји травејава:: из
0020- |
„рада, Овај, “бе:
меној совјетској филмској продукцији, _ наравно сна једном другачијем садржинском _ нивоу у филмовима као што су „Пие росмани“, „Рубљов" или „Сан ке заборављених предака"!). древних фолклорних летенди и сликовитих народних митова, дакле, почиње да се рађа један нови естетизам совјетског филма, метафорачки снажан ц метафизички дубок — а савремено совјетско филмско стваралаштво, тако, мада чврсто ослоњено на традицију, почиње да се окреће. са новом инспирацијом, ка будућности, Сов!етски филмски гстетизам, дакле, бар једним својим током, има свој властити профил и своју властиту судбину!
Слободан Новаковић
Позеришни јубилеј у (Сарајеву
Сарајевско Народно позориште као прва професионална театарска установа у Босни и Херцеговини у овој години прославља -пет деценија пАаодоносног ум отничког
умње, вредан пажње јубилеј достојно ће бити.забележбц у ис 2485 кући · на десној обали Миљацке; Разумљиво је да је тежиште прославе на студиозно. одабраном и брижљиво припремљеном репертоару за сезону 1971/72. Јубиларна позоришна сезона је отворена пре више од месец дана свечаном премијером „Куће оплакане“ — доиста успеле драматизације истоименог дела писца — револуционара Родољуда, Чолаковића, Опредељењем за извођење „Куће оплакане“ Народно позориште се придружило и јубилеју отпочињања наше револуције, Театарски хроничари забележили су да је сарајевско позориште званично отворено 22, октобра 1921, године, Занимљиво је да је тај свечани чин обавио главом Бранислав Нушић, као ондашњи изасланик Министарства просвете, Наш познати песник Алекса Шантић био је први управник сарајевске позоришне куће, што је такође куриозитет, У здању бившег Друштвеног дома (сада згра+ да Народног позоришта) у току мукотрпног педесетогодишњег деловања и постојања, уткали су део себе и Јован Гец, Вјекослав Афрић, Виктор Старчић, Олгица Бабић и многи други, Свој удео на „даскама које живот значе“ дали су, поред осталих, и Боривоје Јевтић, Јован Кршић, Исак Самоковлија и поново Бранислав Нушић, |
М' послератним тодинама основани су ансамбли Опере и Балета, који су успешно наставили традиције прослављеног драмског ансамбла Народног позоришта,
Душко Бабић
Награда града Дубровника
Поред. позоришта „Мари: Др. жић", Хотелијерског школског центра н тенералмајора у пензији Данила Трмапужа, на предлог Оцењивачког одбора Награху Дубровника, која се уз Дан ослобоБења града под Срђом, сваке тодине додељује заслужним организацијама п појединџима за успехе постигнуте на разним подручјима друштвене делатности, недавно је добио млади дубровачки _ песник _ Мато Јеринић. Награда је Јеринићу припала за допринос _ АуОровачкој савременој поезији збирком песама „Тако пише у њедрима драче". Сво је прва збирка песама младог песника, а изашла је у пзлању листа за младе „ћаус".
М. Бараковић
дрена ради вон
и пар
Додељене награде АВНОЈ-а за 1971.
Ове године је по шести пут додељена Награда Авној-а, која се додељује за „објављена дела и дру га највећа дела у науци, уметности и другим подручјима стваралаштва и рада од општег значаја за развитак СФР Југославије". О.
вога пута награда је додељена дванаесторици истакнутих југо-
словенских уметника, научника и привредника: књижевницима Марку Ристићу, Димитру Митреву и дру Есаду Мекулију, сликарима Ивану Радовићу и Милошу Вушковићу, вајару Борису Калину, композитору Крешимиру Барановићу, историчару дру Грги Новаку, петрографу дру Луки Марићу, педијатру дру Миливоју Сарвану и руководиоцима привредних организација Петру Зечевићу и Станку Томићу. Награде су лошле у добре руке. Марко Ристић је један од најзначајнијих српских књижевних критичара по есејиста, Димитар Митрев је један од најистакнутијих представника савремене македонске књижевности снажне антидогматске оријентације, а др Есад Мекули је један од оснивача албанске књижевно сти у Југославији. Иван Радовић је један од оних сликара који су у српском сликарству историјски афирмисали колоризам ш експресивност, Милан Вушковић је, пак, не само еминентан ликовни већ ни педагошки и друштвени радник, а Борис Калин је творац низа споменика значајних не само за Словенију него и за читаву Јутославију. Крешимир Барановић, који је годинама радио у Београду и Загребу, један је од најистакнутијих дирнгената и савремених композитора, чувен нарочито по балету „Лицитарско срце", циклусу месама „3 мојих брегов“ и кантати „Пан". Грга Новак је са великим успехом проучавао историју Јадранског приморја у "врло великом историјском распону; "Ар Лука Марић је један од наших најстаријих, највреднијих и најсвестранијих геолога, а др Мили» воје Сарван је социјални мн клинички педијатар светског угледа. Најзал Петар Зечевић, као директор Пољопривредног комбината „Београд“, н Станко Томић, као директор Зеничке жедезаре,. својим радом су допринели да предузећа којима руководе уђу уред најбољих тв мајпфодиктивнијих привредних организатија: 1 Југослави Стота ће 'лоброгбиви-ако прегалаштво натрађених пПосАУЖИ као: пример млађим генерацијама.
дмајев дом у Новом (Саду
У традипионалном јесењем термину Змајевих дечјих игара, у Но вом Саду је 24. новембра ове то: дине организован разговор о ак» цији за подизање Змајевог спомен дома у Новом Саду, као јединствени споменик машем највећем дечјем песнику. Са тог разговора, у коме су учествовали многобројни наши писци, јавни и културни радници, упућен је апел читавој нашој јавности да се придружи јединственој акцији да се у Новом Саду подигне Змајев дом 'који бди у исти мах био центар за изучавање дечје књижевности свих наших народа н нарол ности, издавачка кућа, библистека дечје литературе. Писиима, редакцијама, _ издавачима — упућено је писмо којим се моле ла библиотеци тог будућег Зма: јевог дома поклоне своје књите, аутографе, часопасе. Појавио се и први број билтена „Змајев дом" који ће пратити ову акчију, и доносита предлоге и прилоге посвећене садржају и концеп џији будућег Дома. У том првом броју песник Аушан Радовић је забележио: „Споменик Змају морао би бити оригиналан по упечат. Љив, културна ни туристичка атракција Новог Сада. То би морала бити велика пи ведра играчка, компонована од мното атрактивних елемената; да нешто тече, да нешњ» то свиђа, да се нешто окреће... Било би. лепо да овај споменик има неки слецифични звучни ситнал, који би у олтеђено време лана (вече) подсећао децу да треба да спавају или пођу у тшкоАу или слично": Охлаучено 1е да се Змајев дом полигне на крају старе новосадске Лунавске улите. Сададиња адреса Змајевих дечјих итара (на коју већ стижу прилози за Змајев лом): Шумалијска 6, Нови Сал. Пбилоге треба слати на жипа рачун Фонла за изтпадњу Змајево" лома 657-789.152, са пазнаком: Спелства за изгралњу : Змајевог спомењдома.
| КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 2