Књижевне новине

зам постоји и

АРХИТЕКТУРА : И УРБАНИЗАМ (П)

0 СИЛУЕТИ КАЛЕМЕГДАНА

ОДА КАДА ПОСТОЈИ београдски урбаниоблем београдске тврђаве и Калемегдана. Разни људи у разним временима решавали су м „решавали“ Тај проблем и сви су имали некакво решење. „Под топовима, ма чији били, још ни једна варош није пропветала нити ће кадтод процветати"") пише Емилијан Јосимовић, па предлаже рушење тврђаве и подизање парка од 20 хектара на њеном месту. Касније су људи постали мање катеторични — после великих покушаја обично долазе ситни реформизми — тврђави су додавани паркови и коров (дакле, не парк уместо тврђаве већ парк на тврђави и око њеј;) склепане и историзмом оптерећене зградурине које и данашњи Београд чува и адаптира за своје музеје без сагласности, чини ми се, праве деотрадске културне јавности, ресторани и здолошки вртови, шеталишта и потпорни зидови, ђубришта и колосеци, спортски терени и конфекције. Списак промашаја направљених на овим“ најдрагоценијим просторима београдским много је дужи,

Шестога априла 1867. године пред министрима и саветницима, војском српском и турском и пред многобројним светом, прочитан је султански ферман од 29. марта 1867. године којим се градови у Србији прелају кнезу Миханлум) а одмах затим последњи београдски мухафиз Риза-паша са тарнизоном напустио је Београд. Нелавно, 1967. године Београд је, дакле, прославио једну лепу тодишњицу — 100 тодина слободног живота. А за тих 100 година скоро да нико ништа озбиљно није учинио на заштити и уређењу тврђаве — за тих 100 година нико није био у стању ни ла обезбеди средства за претраживање тврђавских подземља). Зато су свакојака изненађења могућа, као оно из 1962. тодине, када су најзад, после дутог надања, у Доњем граду откривени остаци римскога. насаља. О тврђави ће археолози тек рећи своју реч, једнога дана када им се то омогући. И зато, пре него што се они изјасне, сваки предлог за преуређење тврђаве у најмању руку је дубиозан, Зато се можда и може тврдити да ће и најновији предлот Урбанистичког завода Београда) бити добар за одлагање у архиву лепих насто, јања и пустих жеља, заједно са оним што

је добро (или нам бар тако изгледа) у њему, Или ће можда једноставно бити превазиђен.

Очигледно — круг проблема везаних за београдску тврђаву ми њено уређење почиње и завршава се — динаром. Само једна могућност, чини ми се, никада није озбиљно разматрана — да се нешто предузме без динара. А то се могло, Могла се, на пример, сачувати силуета тврђаве.

Између две моћне реке и на рту који је крајња тачка два природна амфитеатра — савског и дунавског (кога стално заборављамо, иако и оп постоји) тврђава. је постављена тако ла њена силџета пред. ставља једну праву, значајну урбанистичку вредност. Тврђава је због развијености некадашњег полграћђа и данашње урбане структуре Београда сагтледљива У џелини, или бар великим својим делом, само са оне стране моћних вола. А за нас је поглед са савске, односно земунске стране, драгоценији — Сава је одувек била благороднија, питомија и човеку приступачнија вода, па је и тврђава према Сави знатно развијенија, ИМ, разуме се, и Београду је било лакше да пређе преко Саве — Нови Београд је данас тотова чињенице,

Трагање за силуетом тврђаве давнашња је ствар. Гравери и војни инжењери вековима су је пртали и преџртавали. Довољно је сетнти се гравира – Боденера, Манчинија и Јозефа Попела. А цртали су је, углавном, са савске, односно земунске стране — са Ратног острва, из некадашњих ритова на којима данас израста Нови Београд, по са земунских узвишења.

Трагање за силуетом тврђаве као урбанистичком вредношћу новијег је датума. То тратање родило је, колико ми је "познато, само један широкој јавности саопштен предлог. „У вези питања да ли овај крајњи изланак шумадијске греде... који пековима пркоси Европи има да се пластичне изрази као узлигнуто чело или ла се оборене главе приљуби уз Дунав, дата је предиост урбанистичком истипању завршне тачке београдског гребена, 70 м то у облику једне монсто-траЊевине, која својим огромним грађевин. ским телом покрива готњи и доњи гтпад заједно на палинама. Откриће је драгоцено — посматрана са лалеких узвишења та се шумалијска грела лагано спушта ка Пачонској равници, али гледана са савске обале. са Ратног острва, из нижих и Београду ближих делова Земуна — тврћава се опртава према небу. То су и новобеогралске перспективе. Тек са Бежлнијске косе она се опртава према далеким | шумалмиским брдима у позалини. Вреди ли због тога жртвовати тврђаву2 Да. ли је бат потребно вековни пркос Ђеотрада симболизовати таквим објектима и да ли са хотиште Београл може симболизовати јелним таквим објектом, макар био полигнут и на овом месту. Коначно, са оне стране воле није вите пикаква Еппопа, већ јелмоставно Нове Бе. отрад и Новобеограђани.

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ

35 Амин

После овога предлога од пре 1950. године било је неких покушаја да се силуета тврђаве сачува или истакне. Настодало се, на пример, да се Мештровићевом Победнику да улога некакве доминанте, мако је очигледно да он ту улогу никада не би могао да одигра; било је настојања да се уклони као монструм ружна зграда данашњег Војног музеја (и то пре њене адаптације у музеј. Све су то била парцијална решења; Комплетном студијом овога проблема, међутим, није се бавио нико. У Урбанистичком заводу трада, истина, постоји група за Калемегдан. Али у најновијем предлогу Урбанистичког завода Београда за уређење тврђаве п Калемегдана силуета тврђаве споменута је само један једини пут: „Специфична архитектонско урбанистичка пластиха Београдске тврђаве обезбедиће се очувањем њене силуете уз евентуалну реконструкцију доминантних делова. То захтева посебан режим заштите и уређења делова тврбаве видљивих у силуети и посебан режим урећења заштитне зоне тврЂаве" (подвукао Б. Б). Набројани су, затим, У силусти видљиви делови тврђаве, са указивањем на. графички прилог у коме су приказани. На крају се каже: „Заштитну зону сачињава цела остала територија парка Калемегдан према Старом граду, а токови Саве и Дунава са осталих страна. Међутим, пожељно је да се

„и уређење супротних. обала ф. Ратног 06-

трва усклађује са присуством и пласти“ ком Београдске тврђаве'7) (подвукао Б. Б)

Ако се зна да се заштитна зона према Старом граду завјшава улицама Тадемта. Котћушког и Париском и ако се зна да није указано ни на потребу проширења те зоне према Старом граду ни на утврђивање посебног режима градње на једном делу територије општине Стари град, изван заштитне зоне тврђаве, он да је јасно да се постојећа заштитна 30на са „посебним режимом" њеног уређења сматра довољном да омогући очубање силуете тврђаве.

Ствари, међутим, не стоје тако. Није далеко време када ће се обале Дунавског рукавца уредити и претворити у нова шеталишта. Обале овога рукавца су једина места Новог Београда са којих ће се и убудуће тврђава лепо видети, јер Нови Београд се већ ограђује од тврђаве и реке високим парком и новим објектима. Тај Нови Београд у коме је решено све, осим изласка на реке, сматра да је правилно и д06ро да на самом ушћу, одмах наспрам тврђаве, изгради модерну галерију и будући Музеј револуције.

Отидимо на обалу дунавског рукавца, маћимо се на простору између воде им Савезне скупштине, једног дана у подне, сунчаног дана. Са тог простора тврђава. се јасно и недвосмислено види: доњи и горњи град обрасли у агресивно и вултарно зеленило. И не само то. Иза високог и крезубог дрвореда, крај немогућег Доњоградског тзв. булевара, који до крајњих граница деградира простор Доњег града, види се кров конфекције, димњаци. Кад се крећете поред воде учини вам се на мах да из Јакшића-куле која својом лажном савршеношћу и завртпеношћу из (мислим) 1923. године одудара од општег изгледа тврбаве, пурња густ, пре, индустријски дим. М једном бившем звремено _ направљена је груба урбанистичка грешка коју ће, надајмо се, наше преме успети релативно брзо да ОТКЛОНИ.

Али, пре него што угледамо кров трикотаже и димњаке на делу видика омеБеном Небојшом кулом и „евингером", видећемо замашну грађевинску масу пепељасто сиве боје која се храбро и ступидно упире у дорћолско небо. У питању је нова стамбена кула изграђена негле у дну Улице Тадеуша Кошћушког, изван заштитне зоне тврђаве, кула која сасвим безразложно има приземље им 13 спратова. Глелано са овог простора, који је будуће атрактивно шеталиште Београда, зграда је виша од дрвореда, два пута виша од Небојше куле и два пута шира. За разлику од Небојше куле, која се стидљиво приљубила уз воду, ова кула самоуверено стоји усред Доњег трада, њено визуелно присуство је евидентна чињеница, она ба. хато доминира простором који још ни по чему не припада и који је неколико стотина метара испред ње. Она је безразложно_ доминантна тачка тога тврђав.

ПОГЛЕД НА ЈЕДАН ДЕО КАЛЕМЕГДАНА — ВОЈНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ

ског пејзажа, исто толико колико се као кула, оезразложно нашла у подножју дунавске падине.

Направљена је, очигледно, нова груба. урбанистичка грешка, неопростива. Формално, градски урбанист је има власт да не дозволи подизање зграде од 13 спратова у градском ткиву у коме остале зграде имају 3 или 4 спрата и врло дискретно избегавају да наруше изглед тог најдратоценијег _ простора _ београдског. Стварно, градски урбаниста ту своју власт није искористио, било зато што је храбро, чиста срца, ненамерно, одредио једну _ безразложну, _ непотребну спратност, јер није видео последице тог свог опредељења, јер није ствар видео тродимензионално, јер није студирао _ визуре, било зато што је његова власт формална, па одлука може да буде наша а одговорност његова, било зато што је попустио под ко зна чијим притисцима, било зато што није било довољно сарадње између трупе са Стари град мн групе за Калемегдан, пако, формално гледајући, те сарадње није ни морало да буде, јер објекат о коме је реч налази се изван заштитне зоне тврђаве.

Коначно све то није важно; пису важни ни разлози, ни „кривци“ — чији су стручни квалитети за аутора овог текста ван сваке сумње = важан је резултат, А он показује, очигледно, да. постојећа. затштитна зона и посебан режим њеног урећења нису били довољни да,обезбеде очување силуете тврђаве, а због предстојеће реконструкције појединих делова територије општине Стари град вероватно је да ни у будућности неће бити довољни. Потребан је, несумњиво, још један додатни инструментариј којим би се регулисао режим изградње на тим деловима територије Старог града, инструментарнј који сада не постоји.

Због свега тога потребно је да се врло озбиљно, савесно и студиозно изучи проблем комплетие заштите Београдске тврћђаве и предузму. све мере да се она и оствари. Београдски урбанистички завод и Завод за запптиту споменика културе Београда дужни су пред Београдом и Београђанима да обезбеде адекватан третман београдске тврђаве.

_Арх. Бранко Бојовић

1) Емилијан Јосимовић: „Објашњење предлога за регулисање овог дела вароти Београда што лежи у Шанцу", Београд, 1867 (цатат према; Бранко Макси. мовић: „Урбанизам у Србији", Гравевинска књига, Београд, 1962),

фу Сетимо се полемике из 1962. године између једног сликара, једног археолога, једног историчара им двојице архитеката = „Полптика", културни до датак, од 15, ТУ до 27, М 1962, године,

3) Милан Б. Милићевић: „Џртице за ранију слику српске престонице", Топографске белешке, Годи шњица Николе Чупића за 1903. годину.

а) Тек у последњих неколико година на тврђави се врше замашнији археолошки и рестаураторско• конзерваторски радови.

5» Урбанистички завод Београда: „Калемегдан, детаљни урбанистички план", Београд, 1965.

6) Никола Добровић: „Урбанизам кроз векове 1 - Југославија", Београд, „Научна књига", 1950. „Калемегдан,

7) Урбанистички завод Београда:

етаљан урбанистички план“, Ђеоград, 1965 (стр. 5).

СИЛУБТА КАЛЕМЕГДАНА = ЦРТЕЖ АРХ, БРАНКА БОЈОВИЋА

МАДУРОДАМ 1:10 У ЈУГОСЛАВИЈИ

Шта је Мадуродам

МАДУРОДАМ је мини град у Холандији. Овај јелинствени градић није измишљен, он је сажето моделско издање архитек-

тонских облика холандског пненмарства, изграђен у десет пута мањој величини.

Мадуролам је делом п копија стварних модела, али као целина, оп је јелан, п= ваштоелан (го веродостојан: не поелставља само музеј, нити је збирка оригиналних експоната, Мадуродам је дубока неимар ска истина, језгровито дело у јелинственом дУХУ, дело какво аутор може само да пожели,

Судбина изведених објеката, мада разХимита, често је веома трагична; они могу бити разрушени или само лелимично измењени ван основне идеје – композициопе логике дела, што више штети архитектури него само рушење, Сведоци смо бројних варварских поступака на многим објектима — неуки људи молују преко фресака, дивљачки скидај“ аутентичне орнаменте, преграђују, дограђују, правдајући своје варварске поступке потрагом за функционалношћу, Колико су пута истином оптерећени сводови, осванули блинапрани равном гредом, опточеном неонском рекламом и алуминијумом.

У Мадуродаму се налазе окупљени сби најбољи архитектонски објекти Холанд је. Проедстављени потпуно аутептично, неокоњени адаптаџијом. Тиме је створена могућност да се добије прави утисак дела, да се посматрач до краја приближи из ворним неимарским остварењима, Тако раззи монструми и Франкенштајни, У ствари оритинални објекти, глупо, ружно и неуко трансформисани п поилагођени током времена, престају да бивају загометке, конгломерати свега и свачега, немогуће комбинације сваковрсних идеја. Мадутолам разрешава загонетке, ублажава паше чуђење и ослобађа дисхармоније некада складне архитектонске целине.

Мадуродам не представља било какав облик конкуренције оригиналима, оп је

пут до разумевања п објашњења, У њему је истина изречена на начин поиступачан свакоме, он је забава и прикљученије, учење и сензација. Практично гледано, он је уносан посао, туристички водич, кустос и пропагатор.

Мадуродами у свету

У Њујорку живи чудесни Дизниленх,.

обележен инливилудланошћу свог твозца Волта Дизнија. Између Дизниленда пи Маауродама има неке далеке амалогије, нако овај особени п маштовити дечји град, за

децу пи одрасле, садржи у себи пи компопенту кича.

Низ живих музеја у облику праисторијских п националвих паркова, зоолош-

ких вртова п етно-ларкова, дају печат сва ком пивилизовапом средишту било ха се ради о праисторијској насеобина у Шве» ско!, викиншком насељу соленица У Лан ској или о етно-парку у Ђукурешту, М неким земљама изградња оваквих паркова или модела реконструкције старих насеља, постала је део решавања проблема напионалног развоја. Као па пример у Ираку, тде се, уз саралњу стручњака из целог света, ради на фантастичном пројекту реконструкције древног, ишчезлог Вавилона, или у Мексику где је дошао до велике потрате за споменицима Маја, Уз помоћ компјутера могуће је дешифровати писмо Маја, и Мексико је на путу да створи је даван својеврсни Мадуродам, који може да измени дух света помоћу сакупљених или реконструисаних споменика: у оном смислу у коме је то својевремено учинила египтологија, У реконструисаним грађевинама Маја, као и у новом Вавилону, људи ће имати шта да доживе и шта да читају. Јер не чити се све из књига, него и из хијероглифа. Хијеротлифи, пак, нису писани у књигама, већ у архитектури: она је стално отворена књита коју треба читати. Ако смо освојили писменост освојивши "буквар, то не значи да треба да занемартмо свеосталеоолчке пчемености, јер свака вредност има своју писменост, н сваки народ пма своју азбуку.

Потреба за југословенским Мадуродамом

Потреба за југословенском неимарском антологијом је очита, са свих становишта сатледавања овог проблема. Међутим, да бисмо доказали колико је она критична треба упоредити Холандију са Југославијом, јер ако Холанђани пмају свој нел-

Наставак ма 5. страни

пбем~

160)

а , и оо

сеанда, 202 ~ 7 совљља (3