Књижевне новине
Наставак са 4. стране
марски зборник онда је н | ам е» струко потребнији. ! ПИ Ре
у малој Холандији (земљи низоземокој, која лежи сва скупљена на послужавнику, и која може да се обиђе за неколико часова и да се цела сагледа У оритиналу) сабрано издање њених архитектонских дела од великог је значаја за разумевање читавог пизоземског здања, у“ ствари, изабраног, сређенот, исправљеног пи допуњеног издања Мадуродама, хијероглифског, моделског зборника записаног на ' низоземском
минијаторном –простору. “5 | Упоредимо Ано у овом смислу нашу торску земљу са Низоземском. видећемо а с с г здања ( | да су наша здања расута по непристу“
пачним врлетима често ван домашаја путева и организације туризма, Видећемо такође, да се многа наша архитектонска дела не налазе у нашој земљи, већ су расута по свету, од Јерусалима преко ЏШариграда до Барија, од Ралског манастира до Светог Андршје, Трста п Беча, а сва та дела СУ 'нераскидиви део нашег духа пе бно да ту "посебно истакиемо
Просечан век радозналог човека није довољан да се све ово обиђе и сатлела у целости наше неимарско благо, Мада се не може и не сме тврдити да изградња нашег Мадуродама може да замени
ј ОљУ дале» ка путовања и сучељавања са овим велелепвим споменицима, споменицима паше
прошлости, може се ипак и с правом Твђдити да ће нам Меадуродам помоћи да се снађемо у ризници сопственог блага, да ће тиме бити уклоњене магле са лалеких хоризоната.
Начин да се спасе наша архитектура од пшчезавања
Овакви модели у нашој земљи, која је ратовима тако често разарана, били би почетни, а неки пут једини начин да се уништено реконструише. Ови реконструнсани модели ча основу остатака рушевина. или само темеља не само што би помогли научницима и истраживачима да реше затонетке, већ би помогли њихову општу обнову, нашли сврху уклапања у савреме-
не токове живота пи туризма п културе уотите. На овај начин могло би Да васкрене
све оно што је уништавано на нашем тлу. Овај подухват би у нашим условима пред стављао п крајњу победу над завојевачи-
ма и био писти такав пркос као што је бела обнова Варшаве, која је у ствари
исто тако само 1:1. . Тако би на светло дана могли да изађу пи споменепи почев од праисторијског Ле пенског Вира па све до неких споменика из наше минуле историје који се сада граниче са легендом, као што су Бурђеви Ступови, Бањска, Давидовица, као и читави градови: Скадар на Бојани, Сер, Ново Брдо, Смедерево. Ови разрушени ихипстетично спорни споменици у овим моделима очистили би се од мастификација.
Не помињем колико би све сво значиАло за стабилизовање наше културе, и нашег духа уопште. Знам колико штете могу да нанесу лоше реконструкције и хипотезе, Изградња, Малуродама створила би отворено бојно поље за проверу научних идеја, али поље у коме не би било мртвих и рањених, поље које сразмерно не би довело до ненадокнадивих трошкова. због којих би требало нечега да се од ричемо.
Тако би у овом нашем југословенском Мадуроламу могло упоредо да стоји оно што више не постоји са оним што постоји, у коме би оног првог на нашу трагедију"била више.
град-модећ, али у размери
Тема и перспективни развој Мадуродама.
културно-историј-
Београд није једини био
ски споменик, чак је кроз историју
махом изван главних културних, догађаја _
а чешће је био центар разарања. Зато је данас у таквом положају ла нема шта, или бар онолико колико би требало, да покаже. Међутим, он је. центар општег живота, ове земље, и он је баш зато иде ално место за центар главног збирног Мадуподама. Ипак, то не значи да би све што је у Југославији могло да се прикаже у Београду. У духу општег принципа треба приказати само оно што је везано за околно тло, и то културно и саобраћајно-туристички, Та значи да треба приказати оно чему је најлакше прићи преко Београда, и оно што се културно догађа на тим местима, Да би то било јасно може се у даљој фази приказати и оно што објашњава ове културне појаве и што је њихов узрок. Такође, на програм
може практично да утиче да се прво при“,
ступи ономе што је у првом тренутку довољно проучено и што је технички остварљиво и научно простудираније. У развоју основне идеје. треба такође приликом развоја градње и њеном редоследу пратити и сам редослед историјског развоја, и развијати се на самим моделима упоредо са минулом историјом. Тако као што је мољел у некој просторној размери, треба и време да се прати у некој временској размери. Израда модела такође је вештина која се мора развијати, па нека се она развија исто тако као што се. развијала и сама матична архитектура, јер је и почетна архитектура занатски простија.
Требало би у нашој историји архитектуре пронаћи једну кључну тачку њеног буђења, па онда развојем ићи у више праваца, у правцу облика који су јој претходили, као и у правцу њеног развоја. У сваком случају, не би требало приказивати ништа што је млађе од сто тодина па,и више, јер овај период је нужан размак сагледавања ствари без страсти. Такође после овог периода напредак у архитекту. ри је толики да би модели били толико велики, да би угушили све претходно, Да
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ
„а
првих мањих
АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ (11)
ПЕСМА И АРХИТЕКТУР
'0 једној Шантићевој песми и Богдановићевом
Партизанском гробљу у Мостару
МЕБУ МНОГОБРОЈНИМ ПЕСМАМА Алексе Шантића снагом и целовитошћу истиче
се песма „Ми знамо судбу". Шантић је“ре-
тко успевао да се ослободи конкретних животних датости и да, говорећи о обичним, свакодневним животним збивањима, изрекне општу мисао о судбини ствари н бића у свету. Тај недостатак, често истицан, доводио је до тога да се у одређеним временима о Шантићу говорило и мислило као о споредном и превазиђеном песнику. Међутим, у једном делу свог песништва, који је, истина, квантитативно мањи, он је покушавао и успевао да изрекне општу мисао о човеку и његовој битности. Међу такве песме спада и ова.
Шантићева песма је, нема сумње, мисаоно и духовно језгро на коме почива велелепно Партизанско гробље Богдана Богдапновића у Мостару. Та песма и то гробље повезани су тако да једно друто допуњују и објашњавају. Не знам да ли је Богдановић имао.на уму ову песму када су му се у свести опртавалди обриси овог здања, али је сигурно да се она својим основним елементима уклапа у визуелни и мисаони простор његовог дела. Песма, као што је познато, тласи:
Ми знамо судбу и све што нас чека, но страх нам неће заледити груди! Волови јарам трпе, а не људи,
Бог је слободу дао за човјека. Снага је наша. планинска ријека, њу неће нигда уставити нико! Народ је ови умирати свико,
у својој смрти да нађе лијека,
Ми пут свој знамо, пут богочовјека, ц силни, као планинска ријека, сви ћемо поћи прека оштра кама!
ВОГДАН БОГДАНОВИЋ: ПАРТИЗАНСКО ГРОБЉЕ У МОСТАРУ (ДЕТАЉ)
не би више одговарала предложена размера. од 1:10. У даљој перспективи треба. приказати и велике узоре у светској архитектури ван наших граница коју су и: спирисали и са којом она има духовне сличности, Ту би се могло ићи можда и до реконструкције Цариграда и св. СофиЈе, јер то би био м кључ за одгонетање везе црква-амија у нашим крајевима. Модели треба да обухвате како монументалну архитектуру, тако и световну — народну. Треба за почетак ипак почети од монументалне архитектуре, да би се ухватио конструктивни корен концепције, јер монументална архитектура у сваком салу" чају тежи првенствено тој конструкцији композиције, и на њој се мање осећа Ннелостатак тога што је представљена у МО делу. У овом тренутку че можемо још да кажемо колико би овај мини град био ве лики, колико би тема обухватао, колико засебних целина и у коликом опсету. 2 ба проучити и саме утиске модела па закпуни кодики оквири једном делу треба. да се дају п како објекте опремити, како им приступити и како их обезбедити цратећим објектима. Све ово треба да буде предмет једног дужег постепеног тимског рада који укључује многе снаге п струке.
у
Могућност самофинансирања Мадуродама.
Почетна инипијаторска средства већ је обезбедила Фондација Споменице соли“ дарности, која и даље треба да: ауторитетом остане централни покровитељ ове акције. Одмах затим, чим се дође до х резултата док цео Мадуро“ дам још није завршен, биће могуће да со покрену многи токови који после треба. ла се развијају сами по себи,
Треба само да се искористи ми под стакне потенцијална снага која се налази у пасионираним моделарима целог света. Потребно је такође основати међународни клуб израђивача модела, У ту сврху треба
ходно израдити прилагођене пројекте и упутства за израду модела, тако да их п лаик може да разуме, а штампати их У виду публикације, Пре рата у нас је по стојала дечја играчка у облику одштампа“ них картона са моделима манастира, које је требало само маказама исећи тде је обележено п залепити, Ово се примењива-
својим .
Све тако даље, тамо до Голготе, и. кад нам мушке узмете животе, гробови наши бориће се с вама!
Основни појам на коме почива мисаоно биће Шантићеве песме јесте људска сната, коју он пореди са снагом планинске реке, да би показао њену величину и необузданост као и моћ која савлађује све препреке. Човек се, по Шантићу, очовечује онда када не трпи стеге (јарам) и када се показује спреман да и у ропском времену п по једном погубном путу остварује онб што му је зарад своје коначне људскости неопходно, а то је слобода. Човек је, дакле, само онда човек ако је слободан или, тачније, само је онда човек ако се упусти у борбу за њено остварење. Слобода. вреди само онда када човек свој живот ставља на коцку за њу. Остварење човекове људскости код Шантића се манифестује преко четири елемента. То су: јарам, који симболизује ропство, као полазна позиција, снага, која у латентном стању постоји код таквог, човека, мученички пут, преко којег се та сната доказује и потврђује, пи гробови, као крајње исходиште у том човековом потврђивању властите људскости. То је, по Шантићу, једини прави и праведни људски пут, једини пут којим се постаје човек, Ту веру у праведност таквог људског пута Шантић је у финалном делу песме довео до апсурда стихом „Гробови наши бориће се с вама". Тај тако необичан стих, који има његошевску снагу, потпуније открива праву песникову мисао. Говори тај стих о људском опредељењу за слободу у свом тоталитету, па, даље, о немогућности људског уништења на том светом путу, па затим, о тро.
ло у школама у педагошке сврхе. Сада би требало ићи даље, не само штампати кар-
толе, већ и организовати поменуту преЂашњу радионицу по „систему — уради сам; У тој радионици могли би да се до-
за одливање орнамената, размери,
бију калупи мале печене опеке у одређеној резано камење и мермер по мерти да се купи све остало што је потребно за израду оваквих модела. Такође једно стручно лице водило би надзор, као на правим грађевипама, давало савете, помагало и обрачунавало, пропагирајући ову идеју од опште замисли, па све О практичних детаља.
У правилима итре били би дати такви услови који би објединили радове пасио“ нираних ентузијсста из целог света. томе би била, између осталог, прописана поменута размера од 1:10, врста матери“ јала, начин спајања у рам или оквир за транспорт итд. Од продаје материјала предњачка радионица би могла да убира, и део средстава за своје издржавање; она не би била права продавница већ пре задруга моделара. Од продаје модела, по“ што би ова делатност требало да буле културно-аматерска, створио би се фонд за изложбе и награде, што би се ортанизовало с времена на време и то све под покровитељством и-у организаци. ји Фондације Споменице солидарности. Финансира“ ње би било нужно само у почетку изград“ ње, касније када све буде оформљено, са свим је извесно да би овај мали град привукао веома велики Орој туриста који тролазе кроз Београд.
Аруштвено«соцајални значај Мадуродама
Мадуродам ће моћи мнотим позитивним људским страстима да да смисао. | Једна од основних људских страсти је да нешто прави и гради својим сопственим рукама, што се види и што остаје. Влада"ри имају ту да често граде монументалне споменике, али и мали човек има ту при“ родну потребу. Човек поремећен – напрелком технологије, у времену у коме Је. све на располагању као готов индустријски производ, остаје незадовољен У смислу једне активности за коју је миленијумима предодређен. Слободне руке које су радом
створиле човека сада остају узалудне, То-
бовима који су ту као опомена и пример
· онима који долазе, а том опоменом и примером мртви се кроз друге, живе, и даље 900ре. Ту се гроб као људска коначност мора, схватнти и као почетак људске бесмртности; наравно, У контексту тог и таквог опредељења. Сва ова четири елемента (јарам, вода, пут и гробови), који као симболи одређују мисаони круг Шантићеве песме, налазе се у основи градитељске замисли Богдановићевог Партизанског гробља. Као код Шантића, и КО Богдановића вода сим-
болизује _ снагу која одржава живот и која га гони напред. Изненада, У миру гробова, она се из рустичне фонтане јавља као да се рађа из
саме смрти м тече између гробова да би, као крашке воде овог поднебља, ненадано нестала. Негде у тајној, каменој нутрини аемље она као да прикупља снагу, да би се после извесног _ времена 'опет јавила, бујнија и већа у тренутку свог ускрснућа. Простор кроз који се у свом ускреснућу разлива има облик пехара. Тај облик У који је затворена вода асоцира на затворену пуноћу, која неодољиво жели да се излије у спољашност, дакле асоцира на унутрашњу снагу која тежи слободи. Вода својим таласањем преко овалних, ка“ мених греда подсећа на жубор и валовитост планинске реке, а самим тим и њену снату, која руши све препреке испрбА себе. И та снага се заиста разлила и раз била окове и јарам, који су спутавали ч0века. На улазу у Гробље налази се разбијени јарам. Његов смисао и поруку откривамо тек када одозго посматрамо и пратимо композицију гробља. Његовим разбијањем отворио се пут према слободи, према миру и спокојству новог света. Прилаз Гробљу је у стилу мирног и спокојног рококо врта, испод којег тече и чује се жубор под: земних вода, које су гаранција и чувари мира овог новооткривеног. света. Читав тај мирни и строги свет предворја у свом спокојству и чистоти стоји у контрасту са тако наглашаваном патетиком људске смрти и патњом утиснутом у камене зи-
_ дине Гробља, кроз које према гробовима
подсећа на мученички пут до Голтоте. Тај пут се својом стрми ном и тежином приближава смислу Шантићевог стиха „Ми пут свој знамо, пут бо“ точовјека". Шантић и Богдановић религиозне симболе узимају у једном друкчијем, пунијем, људскијем, смислу. И пут и Гол тоту они су узели као симболе патње и страдања. На Голготи, на страшном раз бојишту, у пустињи смрти, они су видели
вијуга пут, који
како се замеће клица. повог живота, по оног хришћанског „другог живота", пего једног друкчијег људског _ света. У · том
смислу и Богдановићеви гробови при Брху брега делују као људска голтота па којој се смрт претвара у живот.
Својом замисли ни Шантић у песми ни Богдановић у свом делу вису желели да остваре хармонију, него да хармонију расклопе и у том расклапању да покажу пут до ње као дијалектику и смисао људског опредељења. Чини се да су се м један 1 други приближили симетрији, о којој је Лаза Костић товорио у делу „Основно начело", Вода која симболизује снату и разбијени јарам као материјални доказ и по следица те снаге, с једне стране, и муче нички пут и гробови, с друге стране, сукобљавају се као две и две линије, које иду према једној тачки, тако да све чине стметрију. Живот мо смрт, те две крајности, судариле су се у тој тачки и судар је Оле снуо ватром једног повог живота.
Раде Прелевић
Ке = - пе Диани анти ис сати
лико има професија које од руку само да притисне дугме, или држи са
)
"перо у руци, Колвко је савременом чове-
ку потребан спорт, потребан му је и овај ручни рад. Овај рад делује племенито на човека и одвраћа га од разних мана, што се шире може да одрази на смањивање криминала, душевних оболења, и опште психичке напетости. Поред разних псеудозанимања које пружа данашње тржиште појављује се све више и више озбиљних играчака за старе и младе. Модели малих возова и аутомобила на Западу су већ одавно права манија, која већ захвата и нашу земљу, а мала електрична | железнипа већ се пронзводи по лиценпији иу Југославији. Овоме треба додати и већ постојећу широку мрежу народне технике и разних модела. Међутим, у овој силној гужви можемо да уочимо да нигде нема архитектуре, прве уметности и прве технике.
За праву архитектуру треба граБанска дозвола потписана од овлашћеног инжењера и оверена у» предузећу, Људи још увек, с једне стране, немају довољно, док с друге стране самовољно подижу дивље градње или изводе неукусне хирове градећи такозване викендице. _ Залудни пензионери и знатижељна деца праве потпуно, само без икаквих упута, безвредне мотиве из архитектуре, као што је рецимо Ајфелова кула од чачкалица. Упоредимо овакву једну кулу усамљених „особењака“ са осталим гранама технике аматерске и уметности који су окупљени у бројним, рецимо радноаматерским,_ или авионско-моделарским клубовима. Треба исправити парадокс, и пружити народу бар један аматерски моделарски клуб за архитектуру као технику и уметност. У Мадуродаму је зато изабрана размера у 1:10, која већ Аичи и има особине праве грађевине, у којој непрофесионалац може лако да се смађе и која кошта неупоредиво мање него права зграда. Оно што је у овом тренутку најважније не заузима много ме: ста урбанизму, мада и оно тражи свој урбанистички комплекс. Тежња ка циљу слободе људског духа води преко умањи вања разлике између професионалаца п аматера, између младих и старих, и измеБу играња и рала., Омогућимо људима да се што више играју.
Арх. Предраг Ристић
на.
„/