Књижевне новине
0 НЕКИМ ПЕСНИЧКИМ ЗАБАУДАМА
Наставак са 1, стране
ну њеног подножја, не могу под амблемом варовања и одговорности певати о њој, Ако би се то И ДОГОДИЛО, онда би они као ства.раоци били Аишени гриже савести, која је, у ствари, предуслов за уметничку радост, Је
Неодтоворност _ неких наших песника види се, пре свега, у слепом и погрешном – подражавању оних стваралаца који су на тему историје написали и своје најбо%е песме као, на пример, Васко Попа, Он као човек са изванред(но развијеним чулом за историјске теме, умео је своју мисао им песничку одговорност да провуче кроз паносе историје и времена и да нам подари песме у које морамо веровати, јер отварају бране које помажу историји да се уобличи, Насупрот По-
пи, Павловићу и Лалићу, мпоги песници који данас левају на историјске темс, помод-
но желе да се наметну као ствараоци који тобоже знају корен од кога су: Читајући њихове стихове долазимо до поразне чињенице: уместо огледала историјоке истине, читаоци лове слепе мишеве с мирисом тамјана на крилима,
Пред читаоцима песник мора бити одговоран и за избор теме, Пошто су теме материјал од кога се граде песме, зашто неки песници уместо теме у пуном смислу речи, узимају детаље или слике2 · Нема ниједног нама знаног џесника који је успео да само од једне санке или детаља створи целовиту песму, Потпуна песма захтева потпуну тему, Наши песници врло често верују да се, рецимо, о једном лепо аранжираном излогу може написати песма, па под; утиском импресије испишу стихове који ме чине песму, већ само јеАну слику или један од њених потребних делова, Такав поступак не би обесхрабрио читаоце да сами песници не живе у заблуди да су написали готову, целу песму,
На плану писања сонета није ништа арећнија ситуација, Опи се данас пишу како ко хоће и како коме одговара: Мало ко води ра» чуна о прављењу сонета на класичан начин који је једино могућ, У овом случају, песници обмањују себе а не читаоце, јер опи брзо откривају истину и о писцу и о његовом делу.
Међу љубитељима поезије у нас, патриотска осећања одувек "су имала почасно место, Песници који су успешно певали на родољубиве теме, овенчани су славом којој нема равне и која се годинама и деценијама преноси са генерације на генерацију, Ово вероватно због тога што смо као ратничка нација увек бранили своју слободу, свој дух и своју мисао, Свима нама, и дан данас, нешто топло затрепери у грудима када чујемо „Отаџбину“ Буре Јакшића, „Пјесму мртвих пролетера“ Бранка Допића, „Крваву бајку“ Десанке Максимовић, „Јаму“ Ивана Горана Ковачића, „Сто. јанку мајку Кнежопољку Скенлега _ Куленовића, _ „Кадињачу Славка Вукосављевића, „Очи Сутјеске“ Васка Попе и друге, У овим песмама изражена је мисао нашег нарола и нашег поднебља, Стваралачка истина и осећајност поменутих. песника трајна су вредност у нашој патриотској поезији и њен најлепши говор,
Сада ствари стоје другачије ДХанашњи песник спреман је у сваком тренутку да своја патриотска осећања излије за бројне јубилеје револуције и да одтовори пропозипијама копкурса за пе-
КАРИКАТУРА МНОДРАТА СТОЈАНОВИЋА
сму на тему НОБ-а и да та песма има тачно одређен број стихова, како већ конкурс налаже, Нема ниједног догађаја из последњег рата о коме песнички глас данас пема „праву“ реч, То писање песама по поруџбини не би толико забрињавало да су песници који пишу те стихове бар учесници догађаја о којима је реч или да знају потпуну историјску истину, Овако, њихово певање је лажно и неодговорно; производ је шићарџијске умишљености, а не: истинске потребе коју је родила песникова унутрашња неодољивост, На плану овог и оваквог „стварања“ неки наши песници сваког јубилеја објављују у приватној режији или издавачким кућама своје нове и најновије родољубиве стихове, Многи данашњи песници врло мало воде рачуна о речима, о метафорама, Уместо да раде на хепоти, снази и савршености језика, они као да се такмиче ко ће од њих имати више речи и симбола који нису песнички, Ми знамо да нема априори песничких и нецесничких речи, али исто тако знамо да се неке речи у неким ситуацијама и ознакама не могу користити, Иво Андрић је већ дав_ по писао како су речи као мостови. И као што ни мостови не могу примити сваки материјал, тако ни песме не могу имати било какве речи, Данашњи песник услед необразовања и стваралачке неодговорности употребиће у песми, рецимо, назив биљке који означава симбол за смрт уместо симбола за живот и томе слично,
Наш данашњи песнички подмладак уместо стваралачке озбиљности доноси читаоцима обиље баналности и незнања, Присутпост младих песника највидљивија је у њиховом тумарању кроз кафане и клубове са неким листом или часописом у рукама и понеком објављеном песмом, коју су на силу прочитали неком немоћном кафанском госту, Уместо да у рукама носе свеске испуњене бираним песничким изразима које ће користити за своје стихове као што је то својевремено чинио Рака Драинаџ и други наши пе сници, они у кафанама и клубовима невешто али упорно рецитују једну те исту песму коју је неки озбиљнији лист или часопис објавио само због: њихове упорности што сваки дан обијају редакцијске прагове,
Сумња у наш младак долази и отуда што сви она личе једини па друге, што међу њима пема разноврености, Када би се избрисала имена испод њихових песама, добио би се утисак да је све то написала једна рука, створио један дух, Нема нигде ни трага ни гласа оној убедљивости ин снази коју су пре њих унели у наше песништво Бранко Миљковић, Борислав Раловић, Божидар Тимотијевић, љЉубомир _ Симовић, __ Вито Марковић, Бранислав Петровић, Ма тија Бећковић (у својим новијим песмама), Радомир Андрић п други, Било би право чудо кад би се неко ол младих песника _ могао похвалити да ]е сем новинске литературе прочиТао и неку добру књигу домаћег или страног писца, и још више, кад би о песништву и литератури
песнички под“
могао да каже више од две-три отрцане фразе. Стање некњижевпо, поразно и недостојно младо“ сти,
Све ово указује да паш садашиши песнички тренутак у неким својим токовима обилује заблудама, Ако се овако настави наше песништво дуго тодина неће има“ ти ранију зрелост, снагу џ озбиљност, Узрок за ову непријатност, чини се, треба пре свега тражити у неодговорности стварања и пуо“ ликовања, Наједном нашем песнику, дуго година, ипак се није десило да због обмана и стваралачких грехова поцрвени пред су“ дом књижевне критике и лицем читалаца,
Милорад Р. Блечић
ЛЕТОПИС _— ЛЕТОПИС
(тварање новог (авеза чешких писана
Крајем прошле године дошло је до дуго очекиване реорганизације удружења чешких писаца; у Добжишу код Прага одржана је оснивачка скупштина новог Савеза чешких писаца, коме је приступило
деведесет пет уметника речи, Скупштина је прихватила процоамски манифест, у коме су
прецизирани задаци чешких гисаца у периоду припреме новог конгреса, Ови задаци предвиђају подршку развитку социјалистичке домовине, неговање културне политике у духу верности КП Чехословачке и одлукама њеног ХЈУ конгреса, враћање на завете јреалистичких првака Фучика, Ванчуре, Олбрахта, Мајерове, Ржезача, Незвала, Хрубина и Библа; од лосебног је значаја, како је подвучено у манифесту, обнављање контаката са уметницима социјалистичких земаља (пре свега са уметницима СССР) и напредним ствараоцима _ света; — манифест предвиђа и пружање подршке младим талентима, спремним да учествују у надмашивању кризе 1968—1969. године и борби против снага „десног опортунизма“ у Чехословачкој. Непосредно после оснивачке скупштине чешких писаца приступило се реализовању означених мера, Потписани су протоколи о сарадњи између чешких писаца. с једне, и бугарских, мађарских и источнонемачких писаца с друге стране, Марта месеца ове године склопљен је идентичан споразум о сарадњи и са совјетским писцима, док су у припреми иницијативе за потписивање уговора о сарадњи са румунским, кубанским и југословенским књижевницима, У овим подухватима чешких писаца запажају се п извесне новине, које треба међусобну сарадњу да учине ефикаснијом по делотворнијом, Тако се, на пример, протокол о везама чешких и совјетских писаца, између осталог, залаже за могућност боравка ОдАуређених уметника у било ком месту друге земље, с циљем детаљпијег проучавања услова њеног живота и пружања аутентичних, репортерских сведочанстава с липа места, Новина је пи у томе што ће чешки писци у будуће далеко активније учествовати у разним манифестацијама културне нарави у социјалистичким земљама, нарочито у Совјетском Савезу, где ће се само у најскоријем времену ангажовати у раду међународне конференције дечјих писаца, МГ свесавезног Пушкиновог фестивала поезије, ЈИ међународног скупа преводилаца совјетске литературе, итд,
У процесу нормализације чешког књижевног живота, наравно, не тече све како културни функционери _ републике _ планирају, Недавно је, тако, свраћена пажња на једну појаву, која би пребало да значи прилог зближавању чешких и совјетских књижевнонаучних кругова, а испоставља се да је, у ствари, у питању симптом „изразите ненормализације“; реч је о поплави дела о формализму У издавачким плановима. претходпе године коју је Онджеј Мелихар у „Творби“ назвао „експлозијом формализма“, У | једном _ другом тексту Јиржи Хајек је, ипак, указао на озбиљније сметње, које по његовом мишљењу коче патпредак културно-политичке иницијативе, У чланку „Предуслови даљег кретања“ он је оштро апострофирао активност неких чешких писаца (Л. Вапулика, П, Кохоута, И, Климе, Ј. Шотоле и А, Климента), ко ји живе у Прату, али нису спремни. да поштују садашње чешке законе ни одлуке; Хајек није заборавио да помене да ће се према овим уметницима, који у разним интервјуима западним листовима и радио-станицама износе дефојрмисану представу о уметничкој ситуацији У својој земљи, убудуће морати заузети оштрији став, као израз апсолутне конфронтације сопијалистичких и антисонијалистичких _ становишта, Прилог овој новој мери је свакако и књига поменутог Хајека „Конфронтације“, која је у припреми, Један њеп одломак под насловом „Ежен Растињак нашег времена“ објављен је почетком маја у „Творби“, Негативни заКључак анализе познатог Кундериног романа „Шала“, који је био на листи бестселера у данима „прашког пролећа“, свакако је тек почетак ревалоризационих послова што очекују ппицијаторе и извоБаче нове културне м уметничке политике у Чехословачкој,
Горанова награда Карлу Штајнеру
Жири за овогодишњу _ Горанову награду (Густав Крклсц, предселник, Драго Аугуштин, др Адолф Дратичевић, АРО Јуре Каштелан, Игор Мандић, др, Предраг Матвејевић, др Вања Сутлић) издвојио је из овогодишње продукције на
под
језичком ручју десет књига за награду, У најужем избору су биле следеће књиге; Зване Чрња: „Хрватски Дон Кихоти", Оскар Давичо: „Завичаји", Светозар Петровић; „При-
српс кохрватском
рода критике", Иван Сламниг: „Аналекта", Карло Штајнер: „8000 дана у Сибиру", Дервиш Сушић: „Уходе", Ото Шоли; „Кров", Антун Шољан: „Зановијетање и замке“, Шиме Вучетић; „Иза понорнипе", и зборник „Књижевна критика и марксизам", :
Награда је додељена Карлу Штајнеру, а биће му уручена јуна у Луковдолу, родном месту Ивана Горана Ковачића.
„Књижевна. радионица 9“ покреће часопис
Група млаћих писаца позната под именом „Књижевна радионица 9" (Мома Димић, Војислав Донић, Миодраг Јанковић, Митко Маџунков, Милан Милишић, Адам Пуслојић, Ибрахим Хаџић и Пре раг Чудић) учествовала је на
конкурсу _ Републичке заједнице културе за додељивање _ срелстава за покретање часописа.
Међутим, одлуком Извршног ол: бора ове Заједнице, додељена су средства само једној новој иницијативи: листу „Књижевна реч", а Комисија за издавачку делатност и књижевност предложила је да се друге пницијатаве млађих писаца прикључе овом листу који је досад већ 00јавио два броја. Још на седници Извршног одбора на којој се о томе одлучивало чуле су се при медбе на расподелу средстава за нове иницијативе, а „Књижевна радионица 9" је написала отворено писмо Извршном одбору, које је шапирографисала ни упутила свим листовима и часописима са захтевом да се у целини објави, У том _ писму, које је делимично написано у увредљивом тону, а износи тотово 11 куца них страна, поред многих за мерки појединим личностима које су У извесној вези са конкурсом за финансирање часописа и дру: гих културних акција, има и не колико примедби упућених самом Извршном одбору. Замерке се ол носе на ангажовање три главна уредника по два посредно заинтересована лица у раду Комисије за издавачку делатност и књижевност, затим на педесетодневно закашњење у допошењу одлуке о дотирању часописа, као мн на мало интересовање за нове иницијативе у ломену часописа и дистова и, најзад, на чињеницу да је Извршни олбор донео одлуку о расподели 348 милиона старих динара на 39 часописа п листова на једној јединој седници,
Уверени да њихов захтев није пажљиво проучен, па чак ни про читан, чланови „Књижевне радионице 9" истичу да би њихов часопис био изузетна публикација у пашем књижевном и културном животу, јер би био једина „ревија за истраживање стваралачког пропеса“, Средства за покретање своје ревије „Књижевна радиони“ па 9“ је очекивала „убеђујући себе како књижевни резултати њени (преко 20 објављених књига, више од 20 награда, преко 20 хиљада исписаних страница), као и понуђени елаборат за ревију 'Ралионица', довољно и довољно јасно товоре о озбиљности њених намера и њеним могућностима“. Подсећајући на чињеницу да је много писаца у прошлости живело у немаштини и да се историја у том погледу понавља, чланови „Књижевне радионице 9" указују и на то како у исто време лруги писци налазе могућности да максимално искористе своју умешност и извуку мното више материјалних средстава него што би то својим стваралачким способностима заслуживали. На крају писма чланови „Књижевне радионице 9" обавештавају да ће ипак покрепути свој часопис, Одвајајући ми анон по по старих динара „од сала гладних уста за комфорнију будућност“, они ће овај новац утрошити за издавање своје ревије, ЛЕТОПИС | ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС
Ко крцка
:
| | | |
ЛЕТОП _
хонораре
Вука Караџића
“ „Политици"' од 13. маја, у руб рици „Дистићи", књижевник Ми“ лован Данојлић објавио је текст о одговорности писаца којн показују спремност да „без гриже савести" улазе у распру о могућности коришћења хонорара на не заштићена ауторска дела.
Најпре једно објашњење: позитивни закони предвиђају да род“ бина неког нашег или страног писца још 50 година после ауторове смрти прима тантијеме, а после тих 50 година дела су остављена на слободно коришћење. То слободно коришћење у овом часу припала издавачу, фабрици хартије, штампарији, аквизитеру. Пошто је судбина домаће књиге у врло незавилном положају, УАРУ: жеље ктеажевника је сматрало да би ол незаштићених ауторских дела било сасвим логично да се формира један фонд који би се трошнпо наменски за домаћу књигу и искакав њен сигурнији третман код издавача. Савезна скупштана је о овоме расправља“ ла ин препоручила републичким скупштинама ла донесу закон 0 овом доприносу.
Постоје бројни разлози за уво ђење овог закона, а исто тако има и разлога против, У својем „Аастићима" Данојлић је, на жа“ Лост, побројао само разлоге про. тив. Један од разлога, које паводи Дапојлић, је извесно поскупљење књиге. Незаштићепа аутор“ ска дела заиста би поскупела за око 6%. Дапојлић је, међутим, пропустио да констатује чињеницу да у формирању цене књите фабрика хартије и штампарије учествују са 50%, аквизитери са 30% н тако његова логика да птсци (бесправно очекују да Вук Караџић измени положај ломаће књиге, посустаје пред чењенииом ла би Вук Караџић, у чије име Дапојлић _ пзаслапички _— говори, сигурно втше волео да се један део његових хонорара троши на културу мего Ли на продају кул туре.
Данојлић у „Апстићима" помиње Балзакове „пословне спекулације" тврдећи да овај захтев ли" чи на њих, Проста рачупипа може да покаже колико је ово „спекулација": писап пише роман од десет табака две године и до
бије за њега. хопорар у мацосу.0д ; "да »те'
800.000. старих дтнара. суме одбије му се порез и остаје му хонорар ол 680.000. динара. Практично, његов хонпорар за мукотрпан рад износи 28.000. старих динара месечно. То је цена његовог рада. Сваки даљи комен. тар о културној политици, о ин“ вестицијама за ту културу, вероватпо да је и непотребан.
У Србији у овом тренутку по. стоји 29 пзлавачких предузећа, Ол њих половина објављује беле тристику, Од тих 15 издавача мо же се на прсте једне руке побројати ко отвара врата домаћој књизи. Увођење фонда Оотајт рибНс рауап изменило би физиономију издавача тако што би свих 15 било обавезно да у своје планове унесу п домаћу књигу,
Данојлић Мтлота. уместо да
помптње
касу књаза Увођењем
доприноса писап, понижен и са осећањем да има кратке рукаве, купа па врата слична вратима која је према ћуди и дневном расположењу књаз Милош некад отварао, а некад трескао, писци би финапсирали домаћу књигу,
Захтеву за увођење доприноса противе се излавачи, телевизија, радио а ево и понеки писац или ве. ома необавештен или ненаклоњен једној сасвим пормалној културној политнин, Логика коју имају из лавачи сасвим је јасна пи излази из њихове рачунице. Писац је у зависном олносу према излавачу, Он не може да постави услове а издавач може. Излавач не може, међутим, да поставља усло ве фабрипи хартије, штампарији па чак ни аквизитеру и тако је, истини за вољу, излавач у врло незавидном положају, али то још није разлог да јелиној особи којој може да поставља услове оставља залње степениште, У по" следњих годину дана излапачи показују разумевање за положај писаца и песрећни „Листићи“ Ми“ ловапа Дапојлића најблаже »е чено доприносе погрешпом обавештавању о јелној акцији чи" коначни пиљ ипак није лети хонорара Вука Капљитћа и РОМ, Аостојевског". (В, Стојшин.
КЊИМЕВНЕНОВИНЕ 1
евра ита аи ава пили аеро ианааа да иа ари париалалаљавииии ата