Књижевне новине
~ ~
Буро Дамјановић
Јееигласје
Будеш мудрост шум ни Будеш неум од дна Ке
Будеш
камен роса. љуск Будеш а
гора неизгора
Будеш. земља. м зе емла кристал Будеш зверка рћа метал —
Будеш светлост ослух безлик Будеш губа будеш губљен
Будеш узвод налет нелет Будеш тихо тихозрамје
Будеш
пламен неутасив Будеш
јунош љубомора
Будеш неглед немир недир Будеш тумач тајнозначја
Будеш
јеси жећоглаћве Будета |
модро трлогласје
Будеш
звездар и небољуб Будеш У бо
јеси анђел несвак
Будеш
сазлас несан неснас Будеш
небол и непребол
Теси сазвезд сазвук свемоћ Поврат мостој неостављај
Тест светлост ндд незаборав Теси мрамор чар и трентај
Па. си недаљ у даљини И даљина у недаљу |
Па си мирис у мирису Па си лелуј у лелују И јест јеси видоленје И јест јеси зледолечје И јест јеси травољубље И јест јеси јесилучје
Па си блаљост благодарја Па си незвук немозвучја
Па си пречуј у нечују Па си некрај у бескрају
Па сп мио мирис мирте Па си морвг вал на валу
· Па си плавет плаве боје
Па. си одсјај сјајостаја
НЕБО ЈЕ ХРАМ
И јутарње звезде што тихо трепере Не могу ме вратит од моје намере
У мом срцу само небо обитава Небо је храм који ме спашава
Аалеко од даљи давнина дангуба „Далеко од воде губилишта губа
У којем духу у којој чари Лежи смисао у превари
У смртном миру у чежњи спаса У спасу што ме заталаса
Није важно што микада Не сагерех изненада
СМИСАО ПОВРЕДИВИ
Коме се и зашто сада. диви Опрезни смисао повредиви
Шаџвно срце осама она Тајанство туге и тон сутона
Сад умире сред амбиса Џвет ште давно домириса
0 да ли може да се излечи Џеверни глас рањене речи
Гле како све то звуком зуја У неповрат одлелуја
4 ја се враћам боји смрека 7 тихе тајне п мудрост река
Аане Стојиљковић
Говор мог оца уз вино
Смрт да ме прескочи
у пролеће
смрт да ме прескочи
у лето
смрт да ме прескочи
у јесен
смрт да ме прескочи
у зиму
смрт да укочи
свој точак у
јаш за неку годину
док поцепам ово мало
што имам 10 обуће
и док само оженим
пи мајмлаћет сина
па мо етову децу
мало да памчмикам на колену џ новедем их у шетњу око куће.
КПИЖЕВНЕНОВИНЕ |!
ИНОСТРАНЕ ТЕМЕ
А
у
Фестивал поезије
АРАПИ изнад свега воле поезију и“ музику. Ипак, поезија има прелност. Овај, углавном пустињски, народ створио је култ речи. Како је природа према њему била шкрта, он је изградио и створио четав низ синонима за многе речи, што је допринело да се језик обогати и уједно омогућило поезији да издржи једноличност класичне а е касиде (песма). Још одавнина, у петом и шестом веку, Арапи су приређивали сај мове поезије који су имали великог одјека међу бедуинским племенима. |
Од прошле године ову традицију обновио је Мрак који је орга низовао Џрви фестивал арапске поезије у Басри, у знак сећања на познато сајмиште и састајали“ ште песника, из раног периода Ис лама У ду, историјском остатку недалеко од Басре. На овотодишшњем, недавно одржаном фестивалу, поред најпознатијих арапских критичара, историчара амтературе, књижевника «т песника — као што су Мухамед ал Бевахири, Абдул Вахаб ал Бејати Мухамед ал Фитури, Низар Кабани, Белинд ал Хајдари, М. Дарвиш учествовала је и група оријенталиста из Европе, међу којима и двојица Југословена — др Сулејман Грозданић из Сарајева и аутор овог чланка.
Овогодишња манифестација У Басри одржана је под паролом: „Поезија и Револуција", а отворио ју је Шефик ал Камали, министар за информаније који и сам спада међу запажене песнике Ирака. Том приликом откривен је и споменик утемељивачу науке о арапској метрици, Халилу ал
Фарехејдију (из деветог века). Наравно да фестивал — мако је трајао три дана — није могао да
у целости одговори на проблеме са релације поезија — револупија, већ и због саме шароликости скупа, Ова манифестација је пре свега показала широк спектар схватања револуције у арапском свету: од оне оружане, преко палестинских песника, па до друштвене и идеолошке, У сваком случају, као закључак скупа оста-
„ле би речи једног песника — да
су сви освајачи по сви тирани ис
ти, мада је и даље остало присуги: но питање начина ослобођења и
уједињења „арапског. света кар „Те-
шка мора књижевног вокалитета ових песника. Можда све изнете сумње у погледу оклевања м не јединства најбоље изражавају речи младог палестинског песника Ахмеда Дахбура:
„Ово те време сиротиње која ће ме погубити и која ће вас погубити."
зивају на борбу против империја листа било је доста, али је нема ди број стихова позивао по на друштвене промене п реформе, неопходне за бржи папредак арапског света. Песници су се че сто служили историјским предлњима пи легендама како би изргзили _ метафоричним језиком те жње и циљеве свога времена, Тако је револуција прихваћена као комплексан појам, као средство за обарање постојећег које се не може прихватити, Јер, потребпо је мењати мноте навике и АРУ штвене узусе. Ову тежњу за ослобођењем од прошлог, заправо за ослобођење личности, веома лепо казују стихови ирачке песникиње Ламис Абас:
Оваквих стихова, који заправо по
„Пушашш лиг Не.
Пијеш ли> Не.
Плешеш ли Не.
Па шта си тиР | ; Збир свега што је „не"" ; књижевна критика на
Међутим, довољној мери
фестивалу није У следила основну мисао скупа, 3аправо она није успела да теориј. ски образложи проблеме на релапији књижевност — револупија. Истини за вољу, треба рећи да је
било и запажених иступања и реплика. Оно што је за нас из Европе
представљало посебап ложивљај, то су били реаговање и понатање публике. Велика и нова сала у Басри била је све четири вечери Аупке пуна. Другог дала мопала је пп војска да интервентште. Било је и полупаних прозора. Сала са око 1500 присутних деловала 12 пмтозантио., Публика је са олу. птевљењем _ слутала _ трОЧасОгНО иступање песника из готово свих арапских земаља. Успеде стихове и песничке слике пропраћала је узласима ливљења п чућења, пље. ском и захтевима ла их песници понове, Запста, тако тито није могуће вилети по чути ни ма наттим комериијализованим фестивалима забавне музике. Нарочито онај
спонтани уздах дивљења који се одједном отме из стотине грла у сали и као одјек заврши у ушима ових који су остали у предворју, јер нису имали среће да заузму места у дворани, Да би за наг ствар била још чуднија, треба рећи да је п телевизија снимала тотово све песнике.
Та публика је, међутим, умела да буде и строга када је песник губио дах и ритам у дугачким каспдама, награђујући та млаким пљеском, а понекад и показујући нестрпљење према таквима.
И поред „мршавог" закључног саопштења и учешћа неких осред: њих песника, а делом и предутачког програма у коме је учествовало око шездесет литерата, може се рећи да је фестивал показао оправданост свога постојања. Заправо, ова манифестација је показала да не жели да остане само на оживљавању једне лепе традипије, већ и да има амбиција да итра стваралачку улогу у књижевном животу Арапа, што је као жељу изразио и министар Ал Камали. Организатори су са своје стране уложили отроман напор да ваљано дочекају око 250 званица, Њие хов напор није остао без резултата. Учесници д свугде су били у центру пажње. Приређено им је неколико пријема и свечаних обеда. Југословени су били драги гости и новинари су често узимали од њих изјаве и интервјуе. Књижевници м уредници часописа изразили су жељу да више чују о књижевностима југословенских народа, изјавивши да су спремни да штампају одговарајуће преводе и сви су изражавали дивљење према Иви Андрићу.
Рале Божовић
„Апел“ Виде Јоцић у Паризу
У музеју Роден затворен је прошле недеље Пети бијенале савремене скулптуре, посвећен ове године преминулом скулитору Жозефу Ривијеру. Међу многим познатим скулпорима на овој изложби су били присутни и југословенски уметници: Вида Јоцић, Момчило Миловановић и Хепта. Вида Јоцић је изложила двадесет фитура у оквиру једне пиктуралне целине под називом „Апел“. По завршетку смотре (12. јуна) уметница се нашла пред проблемом шта да ради са овим скулптурама, Направила их је у Паризу, а за преношење у Београд потребно јој је 1.000.000 старих динара, које уметница, наравно, нема. Понудила их је Конференцији за мировне преговоре као поклон који ће преговараче подсећати на вијетнамска страдања сваки пут кад дођу на састанак својим сјајним лимузинама, али УНЕСКО, преко којег треба да се спроведе ова хумана акција, није одушевљен, По свему судећи, ове запажене скулптуре биће пренесене у. атеље сликарке Љубинке Јовановић, где ће њихова судбина зависити од климатских услова париског поднебља.
Момчило Миловановић је изложио скулптуру од полиестера под _ називом
женски портрет у гипсу „Линда“.
(С.В.)
„Тотем“, а Хела ·
ХУМОР И САТИРА
КАРИКАТУРА МИОДРАГА СТОЈАНОВИЋА
Трамвај назван ~ . .. „„белгијанер
ЈОАКИМ ЧВОРОВИЋ, прво и једино дете свог, исто тако јединот, оца Јегора Чворовића, хонорарног општинског службеника, бивтег морнаричког официра и првог послератног руководиоца хорске трупе „Елегија“, беше још у раној младости силно заволео друштвене игре и друштво уопште, Живео је у граду Рогаљ, У подножју планине Ветровице, на западу отаџбине, са оцем, сестром и мајком, бившом принцезом, сада благајницом у месној земљорадничкој задрузи, _
Млади Јоаким је био један од најбољих ученика у својој школи, а насмејани породични пријатељи могли су га сваки дан вилети како, возећи се у трамвају, иде у школу или из школе кући“
Истог дана када је Јоаким завршио своје тиколовање (наравно, у највишој школској установи која је у граду постојала), отац Јегор му је, користећи своја
:|--новнанетва; "омогућно разговор са
главним и одтоворним уредником месних новина „Будућност“, Тако је и друг главни м одговорни у“ редник „Будућности“ сазнао за Јоакимову љубав према друштвеним ипрама и друштву уопште,
Док је Јоаким одушевљено причао о свему што та интересује, друг главни је значајно климао главом, а онда, још значајније, саопштио да је одлучио да му'повери рубрику у којој би_оћ, млади повинар Јоаким, писао баш о друштвеним играма по друштву уопште,
Јоаким није могао да сакрије своје одушевљење и одмах је из левог унутрашњег џепа свог модерно скројеног сакоа, како то обично (и намештено) раде скоро сви млади новинари, извадио текст о човеку који, ето тако, зна неку чудну друштвену игру, која је у директној вези са друштвом уотиште, Друг главни је значајно климнуо главом (поново) им, уз смешак који му као одговорном уреднику потпуно одговара, узео текст, прочитао та и, ни мало не мењајући свој осмех, рекао да је текст добар, али да „не доноси ништа ново“ и да би требало да он „сам пронађе неку друштвену птру“ и да о њој пише, Јоаким је (опет као скоро сви млади новинари) рекао само: „Свакако, свакако,,Како да не,.' 12 и изашао, Наравно, уз оно познато „Довиђењај“, што га тако самоуверено изговарају људи који су дубоко уверени у своја виђења,
Само два дана касније, Јоаким је, сав задихан, просто улетео у редакцију и помало препотентно упитао секретарицу: „Извините, је ли друг главни ту2!“, те, не сачекавши одтовор, покуцао и ушао к њему, Секретарица је за тренутак била заборавила кога је то требало да зове телефоном, а шеф пролајног сектора, као никад пре, тако збуњено потписао извештај о ремитенли листа и свог колегу из једне друге редакције упитао хоће ли, можла, кафу!
Мправо кал се поменути колега враћао из _несвесног стања, млади новипар Јоаким враћао се ол друга главног и одговорног, "Тренутак је, најблаже речено, био веома дирљив, Секретарица је ралосно узвикнула: „Аха! 92!“, шеф пролајног сектора се лукаво насмешио: „Ремнтенда је мања за цела три примерка!“, а два пута поменути колега из друге редакпије само се љубазно захвалио и олбно понуђену кафу.".!
Млали новинар Јоаким пришао
је секретарици и, као необавезно, |
упитао: „Опростите, да Ам ме је неко ттажио телефоном2 Неки
|
2 женски глас, можда2!“ и опет не |
оу његовом
сачекавши одтовор отттпао из ре= дакције, ; Сутрадан је на првој страни „Будућности“ био опширан текст о'новој друштвеној игри, Друштво уопште за сада није било поменуто, али то баш ни мало није сметало старом ратнику Јегору Чвсровићу да поносно и готово
театрално _ узвикне; „Фантастичло! Нова друштвена игра! Потпнис — Јоаким Чворовић!,,, Види
се. Моја крв!“ Мајка Јоакимова, од силног одушевљења, није мотла баш ни једну реч да изговори, Само се, кроз сузе радоснице, задовољно смешкала: Наравно, после је свима у канцеларији причала како је њен син, млади новинаро Јоаким, до савршенства. способно урадио то и то, и како је он баш њен син; сав је на њу, мамино дете, плава крв, како и не би!2 Сестра Јоакимова није се из-
јашњавала, Њој је, вероватно, било довољно то што су отац и мајка рекли,
" “љутим
Седам година касније, млади и талентовани Јоаким био је већ славан новинар, Уредник рубрике у новинама „Булућност“,
Друг главни и олтоворни имао је неограничено поверење у њега,
Јоаким је возио брзи луксузни аутомобил, да би што успешније могао обављати своју новинарску дужност,
УМ његовој рубрини новинари „сарадници писали су само о дару“ штвеним играма,
Читаоци су били одушевљени, Многи су „Будућност“ куповали само ради друштвених игара!
Једног дана осме године Јоакимовог бављења друштвеним итрама и небављења друштвом у“ отиште, овај млади новинар остави свој аутомобил испред једне касапнице, која се могла звати и „Код два друга“, и уђе у први трамвај који је наншао. Купи карту за кружну вожњу и седе поред прозора,
Хтео је да баш у трамвају, који се највероватније (касније је проверено да је то сигурно) није мењао још од његовог детињства, од времена када се заједно са осталим клинцима „кетшао“ о њега и опет заједно са осталим клинцима, не знајући зашто, називао „белгијанер“, размишља о самом себи, То што су се људи гурали око њета и псовали један другом мајку мајчину, ама баш ни мало му није сметало, Па, коначно, тако је било пи у његово време,
Постепено, возећи се даље, Јоаким је почео да загледа људе око себе и, када га је његов љубимац „белгијанер“ поново ловезао до оне исте касапнице, скочио као опарен, па нервозно се гурајући, изашао на улицу и отрчао у редакцију, Сутрадан је „Будућност“ уместо текста о новој друштвеној игри, донела текст из пера уредника Јоакима Чворовића, У тексту. је, наравно, било речи и о Аруштвеним итрама, али не на начин на који се у „Будућности“ до тала писало,
Текст је био кратак, као п оно птто је било после њега, Јоаким је само споменуо своје амбиције из детињства, трамвај „белгијанет“ и још понешто.
“
Јоаким Чворовић више не ради на свом старом месту и њего-
ви ретки пријатељи, становници ' града Ротаљ, све чешће га вибају омиљеном трамвају,.
којег он још из детињства с љубављу назива „белгијанер“,
Млшко М. Петровић
тв
|
па
КГ
| | с ,
и ији-_-=