Књижевне новине
~
НАНОМЕНЕ С ПРЕДУМИШЉАЈЕМ (6)
СУБВЕРЗИВНН МАКАВЕЈЕВ
У ОВОМ ЧАСУ када овогодишњи'
Пулски фестивал већ увелико тра је не могу а да се не сјетим прошаогодишњих фестивалских ујдурми око филма Душана Макавејева „МЕ или Мистерије организма", ујдаурми које су завршене тиме што овај филм није приказан на фестивалу, а није, колико ми је познато, приказан ни на екранима наших биоскопа. У форму. лацијама које су тада биле присутне у јавности као да се избјегтавала ријеч забрана али, по свему судећи, МЕ је стварно забрањен за приказивање у нашим биоскопима.
Међутим, филм се увелико приказује у иностранству. Штавише: приказан је и на Канском фестивалу и на фестивалу у Берлину, а ових дана филм има несумњивог одјека у Француској, односно у Паризу. У загребачком „Вјеснику" од 11. УП 1972. кореспондент овог листа Далибор Форетић занимљиво је, и прецизно, описао реаговање француске критике на овај филм Душана Макавејева:
„. - Филм се поткрај липња прижазивао у пет париских кино-дворана, а филмска критика учинила та је филмом о којем се тренутно у Паризу највише говори. Пет написа у све одреда најугледнијим француским листовима и два одужа интервјуа с Макавејевом у поводу филма објављена у »Ге МолАепи« пи »ре Мошџуе! ОбзегуаТецти« — биланца је каквом се ријетко који наш филм приказан пред париском публиком може похва-
лити.
Као што је и Макавејевљев филм полемичан, тако и критике иду од панегирика и високих похвала до суздржаних примједаба и покуда. Један од одушевљених, споменути Јеап-ош5 Вогу, закључује свој напис (чијим је насловом „Горе тијела" _ духовито . парафразирао католички поклич „Горе срца") овим ријечима: „Такав филм, радосно мистичемо, сав пуца Од подругљивог здравља. И пружа нам наду да се још који тренутак можемо одупријети међународној тартифовштини. То је балон с кисиком, он окрепљује попут шетње шумом, купања у свјежој.' води, сочне гозбе или — свети Вилхелме (мисли се на Вилхелма Рајха којему је филм посвећен оп. п. моли за нас — врло успјелог конгреса' љубави."
И критичар »1'Ехртгезза« Јасаџез Ропјо]-Уајскоге упућује на при. мјеру овог филма покуде француској кинематографији: „Сви француски продуценти морали би обавезно вилјети овај филм. Барем би онда сазнали да се може. направити и „нешто друго"..." Свој напис он истиче: „Видимо да је игра коју је предложио Макавејев око тих вјечних питања — како измијенити људске односе, како изазвати осмозу секса и политике — врло зрела. Он рискира да изненади, да деконцентрира, да шо кира, да пријеђе преко или мимо своје потенцијалне публике која се не мора свести само на неколико сретника или спепијалиста. У врло бриљантном и забавном облику Макавејев нам нуди филм од којега пуше здрав и прочишћавајући вјетар на мистифицирајуће сладуњавости и отуђујућа задовољства традиционалног филма."
Одушевљене похвале филму упућује и критичар »Ге Мопдеа« Јеап де Вагопсе . „Против свих идеолошких тероризама", пише он, „против владајућег лицемјерства и тартифовштине (полупохвала фран: цуској цензури, која је направила само један кратак захват, иако се и то питамо зашто!), против патоса, претензије, тежине свијета, ево „најотворенијег", најјеткијет, најзларавијет, најреволуционарнијег. најзабавнијег филма. Не пропустите „Мистерије организма'“
Скептичнији је према филму Ре тте Махаг5 у десничарском »Ге Р!вагоц«. Он, наравно, покушава заташкати оно што је филм критички рекао о капиталистичким земљама истичући да се „бит филма
СТРИП
„КЊИЖЕВНИХ
| тиче социјалистичких земаља". По
њему је „сатира Душана Макавејева ефикасна у бруталности и сировости својих слика. Раблеов-
" ска лекција намијењена лицемје-
рима", али „Душан Макавејев дјелује као збуњени боксач чији сви ударци немају једнаку снагу".
Примједбе упућује и критичар комунистичког » 'Нитапниса« Ега: пеој5 Машлп. „Ипак", закључује он, „можемо посумњати да ће тај филм на било који начин послужити борби радничке класе — јер се и'о томе ради у „Мистеријама организма" — или чак, опћенитије, унаприједити и за педаљ неко уравнотежено рјешење проблема сексуалности. Из једноставног разлога што се ово посљедње не може разматрати механички, изван свега онога што га увјетује."
Додуше, Форетић је испустио један детаљ из Валкрозове критике у“ „Експресу", детаљ који је, по мом мишљењу, изузетно занимљив. Наиме, Валкроз не тврди да је овај филм интересантан само по томе „што не подсећа ни на један уобичајени кинематографски жанр" већ је „необичан по својој поруци: он се одриче америчкогт и совјетског модела у корист једне утопије' на пола пута. између Свифта и Брехта, гле се љубав и секс мире са револуцијом и социјализмом".
Никад нисам ни сумњао, познавајући Макавејевљеве филмове да њега изнад свега занима питање критичке свијести једне ситуације, једне, ако хоћете, интелектуалне провокације, једне политичке позиције. Сваки његов филм јесте. провокација. Присуствовао сам дискусији о филму „Мистерије организма“ у Новом Саду. Видио и слушао сам људе који су искрено нападали овај филм политичким рјечником показујући својом дискусијом колико им је близак превазиђени стаљинистичко-ждановски начин мишљења. И сам сам био у дилеми шта да мислим о филму који обара многе табуе с разлогом али, истовремено, трпа у уста једном клизачу на леду, који завршава као сексуални манијак, Лењинове ријечи. Био сам индигниран по ступком према једном дјелу које је несумњиво од правог замаха али сам, исто тако, размишљао о унутарњим мотивима овог изузетног филмског ствараоца да ствгра овако жестоке, да не кажем корозивне, филмове политичке нзрави. Пошто је прошло више од годину дана од часа изрицања друштвене пресуде над овим филмом, а филм брзо застарјева, замолио сам Макавејева да поразговарамо о „Мистеријама организма" мнако он већ увелико ради на свом новом филму који носи назив „Слатки филм".
„Сматраш ли свој филм „Мистерије организма" дефинитивно забрањеним у Југославији> Да ли је он и јуристички забрањена Или је само политички осуђен2"
МАКАВЕЈЕВ: „Не знам има ли филма око кота је уложено толико напора да се НЕ прикаже. Обично се муче да филмовима прибаве публику.
Прошлотодишњи митинг здравих снага у Новом Саду (на коме су уосталом те „снаге“ остало У мањини), могу само да сматрам покушајем друштвеног застрашивања. После тога је. филм са још увек легалним цензурним одобре њем утеран у разне правне за-
| врзламе:. наводно је „надлежност"
над тим филмом покрајинска (иако су амандмани, који су ову надлежност . успоставили, донсти седам месеци након појаве филма!). Ја сам миран. Ја тај и такав суд не'признајем."
КРЊЕВИН: „Да ли Ти је заиста стало до тога да филм буде приказан и код нас када већ о ње му имаш мишљење мното ширих и много „контроверзнијих позишијаз Да ли својом упорношћу да
тд
филм буде приказан и код нас истјерујеш свој инат иљи желиш да осјетиш реакцију наше публике2" МАКАВЕЈЕВ:; „Филм је до сада, по мојој процени видело око сто хиљада Југословена, по разним градовима света. На тај начин један део оне „повратне спреге" без које је сваком аутору ипок тешко стварати, реализован је. Реакције страног света које стиоку из Лондона, Париза, Амстердама, Монтреала, Питсбурга, Берклија, Чикага, Сиднеја, Мелбурна, Ротердама, Цириха, Копенхагена, Глазгова, свакако су и пријатне и стимулативне, често освежавају својом необичношћу или корисно запањују неразумевањем, али постоји и национални моменат ко ја је важан. Онај непреводиви део филма. који чини нека језичка иг ра у дијалогу или неки визуелни или драмски састојак који вуче порекло из нашег фолклора цли менталитета, делови су неке моје дубље комуникамије сл средином у којој живим. Ако ми се нешто одузима, то је тај, да кажем архетипски, дубински део комуникације за који се осећам ускраћен." КРЊЕВИБ: „Рекао сам већ у уводу овом разговору да Те не сматрам ствараоцем који је иоле политички узев безазлен. Неко то може тумачити и овако и онако, како му драго, али сам у Твом филму осјетио понешто од онога политичког скојевског фанатизма који је био присутан и у књизи „Пољубац за другарицу пароаџ", која је објављена 1964. године а смишљена много раније. Наиме, има у Твом филму, увјерен сам, жестоког отпора према свакој врсти тоталитаризма, био он са Истока или Запада, звао се он „стаљинизам" или „макартизам". Да ли је Твој филм ипак филм једног фанатика2"
МАКАВЕЈЕВ: „Можда бившег. Једног који је схватио да је људски живот старији од сваког. програма о томе како да се тај живот преуреди или унапреди. Уосталом милитантни утопизам у коме смо расли, мако је у свом идеолошком испољавању имао стаљинистичких сазвучја, није никад на нашем тлу досезао све наказне конзеквенце свог оригиналног. модела. За своју победу југословенска Револуција дугује и томе што се обављала у дослуху са људским животом и што није била никакво силовање историје. Такође не случајно, у своје доцније мирнодопске протраме и пралсу та иста револуција. уноси и пажељив "однос према мишљењу сваког човека.
Учили смо се дакле више од четврт века сензибилитету на политичку арозанцију и идеолошки тероризам сваке врсте. Стога сам био слободан у овом филму да упутим на бројне клишее, фразе, симболе, моделе, знаке и склопове, разних система вредности у којима паралелно живимо, у међусобну конфронтацију, упоређи-
_ вање, упоредо живљење и укрш“
тање, са свешћу да из тог ковитлаца (који сам назвао „системом пливајућих зешталта") ниједан та-
МАРИНО ТАРТАЉА: „МРТВА ПРИРОДА С КИПОМ 1" (1921)
бу иш ниједан митски појам неће изаћи. читав, те да ће једино мо. гуће хуморно-тужно решење за70нетке о чему се ради, бити, да се ради о људском животу, коме, 143. гледа „ништа чудно није му страно". КРЊЕВИН: „Несумњиво, Твој филм је и по форми довољно интелектуалистички, тако да већ и тиме збуњује непорочне, али збуњује ли и Тебе помисао да су филмом само актуализоване неке ствари (у вези са Вилхелмом Рајхом) које припадају давним временима покушаја спајсња марксизма и психоанализе. Није ли у том смислу Твој филм у закашњењу према најновијим истражи. вањима социјалне психологије»
МАКАВЕЈЕВ:: „Случајеви Точиловац, Шефка. Хоџић, Наил Икановић, Вишња Павловић, Дега. мир Којић само су мали део листе наших суграђана које су у свирепе злочине нагнали њихови приватни морални императиви, дакле системи вредности ко-
„ји су их обликовали и који им
нису допуштали да поднесу ситуацију коју би сматрали личним поразом па ма и по цену туђих пи сопственог живота. Несумњиво је да је тек један отворени систем који је ликвидирао цркву и приватну својину као спољне контролоре (идетног односно економског жандарма), довео љуг“ “ искушење да масилно дејствују према сопственим 'осећањима и мерилима. Стари теоретски спор о томе да чисто економско ослобођење неће моћи да се реализује до краја без неопходних промена у самим људима, драматично се актуализује тек у нашој друштвенот ситуацији, суочен са безбротним _ мрачним изазовима и себичним и при митивним узурпацијама власти и правде. Савремена Југославија је полигон нових облика људског. оса: вота, ван класичних класних регула и детерминанти. Ми тота нисмо још увек свесни. Нити нам 1 јасно да су апели који се чују призивање „чврсте руке". 13703 а знак страха од слободе уз признање да одговорности слободе ти затоворниим реда не могу схватити.
На свом филму довољно спм дуго радио да знам да поред узнемиравајућег изазова у себи сидржи довољно реда и ортанизације да би могао да послужи као користан модел."
Очигледно Макавејеву је стало до тога да свој филм укључи у дијалог са нашим гледаоцима. А сваки дијалог — макар и не био поводом тако многосмисленог дјела као што је, дакако, „Мистерије организма" — непредвидљив је у исходу за учеснике разовора. У случају овог дјела био би, по мом мишљењу, занимљив јавни дијалог у којему би се отворено расправљало о свему ономе што дјело јесте, што собом провоцира у гледаоцу. А да би се то остварило нужно је да филм буде јав: но приказан. Да постане доступан и онима којима се неће допасти и онима којима хоће. И онима који ће бити инлиферентни. |
Вук Крњевић
ЛЕТОПИС
Други роман Неманла Кадара на француском
Пре две године издавачка кућа Албин Мишел из Париза објавила је превод романа „Генерал мртве војске“ тридесетпетогодишњег албанског писца Исмаила Кадара на француски језик. У том роману описани су доживхаји једног италијанског генерала, који је дошао у Албанију да двадесет година после рата покупи посмртне остатке погинулих италијанских војника и који у току извршења свог задатка упознаје за њега необичан свет. Недавно је париска издавачка кућа Ашет објавила и други роман истог писца, под насловом „Бубњеви кише“, у којем „се описује рат између отоманске војске и војске албанског вође. Борђа Кастриота Скендербега у ХУМ веку. Овај рат је трајао четврт века, али Кадар евоцира само једну његову епизоду, једну од првих опсада албанске престонице, које султанова војска, по правилу, држи од пролећа до јесени сваке године, У средишту романа, као и у „Генералу мртве војске“, стоји Албанија, њено поднебље, њени пејзажи и њени људи. Грађу за свој роман албански романописац (који пише и песме и приповетке) узео је из Скендербегове биографије коју је написао М. Барлети, отоманских хроника и народних легенди. Кадар је врло успешно дочарао атмосферу рата, који код учесника све више изазива одвратност и дао низ портрета по-
· јединих- протагониста „овог рата,
као што су, поред Скендербега, отомански војсковођа Турсун Тун- · џаслан, хроничар Мевла Челебија и пнжењер Саруџа, који умнотоме износи пишчеве рефлексије о животу. Приказујући нови преведени роман Кадара у недељном листу „Француска књижевност“, Ана Вилелор каже да велика уметност албанског писца проистиче из приказивања како из нестабилне равнотеже, која је непрекидно угрожена са свих страна, произлазе страва, немир и драма у животу.
КЊИМЕВННОВИНЕ
Уређивачки одбор: др Петар Волк, Васко Мвановић, Миодраг Илић, др Драган М. Јеремић (главни и одговорни уредник), Љубиша Јеремић, Бук Крњевић (заменик главног уредника), Чедомир Мирковић, Богдан А. Поповић, Владимир В. Предић, (секретар редакције), Владимир Стојшин, Бранимир Шћепановић. Техничко-уметничка опрема: Дратомир Димитријевић,
Књижевни савет: др Димитрије Вученов, Предраг Делибашић, Енвер Берћеку, Ар Милош Илић, Душан Матић, др Војин Матић, Момчило Миланков, др Драшко Ређеп, Јара Рибникар, Душан Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Пал Шафер. Мдејно решење графичке опреме: Поглан Кршић.
Лист излази сваке друге суботе. Цена 1,30 дин, Годишња претплата 20, полуго“ амшња 15 динара, а за иностранство дво: струко. Лист издаје Новинско-издавачко предузеће „Књижевне новине“, _Београл, (Рранцуска 7. Директор Војислав Вујовић. Телефони: 627-286 (редакција) мн 626-020 (комерцијално одељење и администрација). Текући рачун; 608-1-208-1. Рукописи се не враћају. Штампа: „Глас“, ЂБеограл, Влајковићева 8.
Нрта Аутан Аудвит