Књижевне новине

= ~

пи пеефе- =

ни ===>

на ни вани а =

,

КЊИЖЕВНЕ ТЕМЕ

Ној спгкески песпи

Наставак са 5. странс

Сви се слажу, у том, да је — Синтија — Елизабета 1. Ти стихови су, несумњиво, били, намењени краљици. Да ли су стигли до ње, то се не зна. Нико не зна, ни да их протумачи. Језик, којим су ти стихови писани, и у оригиналу, чудан је, замршен, а било би га скоро немогуће превести, Личи на замршене корале, пуне морских звезда, у Океану, који могу видети само гњурди, који су мртви.

Јасно је само то, да је у тој, великој, поеми, Рали, у пози љубавника, писао као „љубавник“ краљици. Пошто има трага, томе, да су те стихове неки њихови савременици знали, тешко је веровати, да би могао, без оправданих разлога, да говори, у тој пози. .

За тако што се губила глава, на пању,

Писац сонета, Вајат, скоро је пошашавио, кад је, у затвору, морао да гледа, како су петорици, који су били осумњичени, као „парамури", Елизабетине матере, Ане Болејн, главу скинули.

Рали никад није имао, због своје „позе“, неприлика,

У поменутој поеми, каже да је био отпловио у Океан. Да тражи нове светове (тако пише). Да тражи злато, плена, славе. Па додаје: и да искуси каква је жудња, која обузима, кад се: љубав прекине. Синтија је, међутим, послала за њим сећање. На њу. Које се показало јаче, нето да је послала десет хиљада, убојних, га» лија. Да га врате.

Звала га је да се врати.

Да напусти своје мисли о слави. Да се растане од својих пријатеља. Да напусти срећу своју. Да напусти пиљ који је тако дуго тражио.

И он се вратио.

Рали се вратио као кад Сунце. забе,

А кад је удаљен од Двора, написао је песму „о Лажи".

У том одломку, каже, хоће да испрати тоста свога тела, своју душу, па је шаље на незахвалан пут. Да иде и казује, истину. Да, Двору каже, да сја и светли, као што труло дрво светли, Да каже, Цркви, да проповеда добро, али не чини добро. А ако Двор ин Црква буду хтели да одговоре, нека им каже ла су то лажи.

Истина је да је оно што се зове љубав, само блуд.

Време само кретање,

Рали је, чини ми се, први, осетио ма тију мора, и не само мора, него у опште воде, река, бујица. Не само кад је потопио, код Кадиза, шпанску флоту, него и кад је отпловио у Океан, тражећи ТРинилаА, Ориноко, па и кад је желео, да се врати, У своју кућу, на обали, у Девну, па и кад је пратио, сваког дана, погледом, из тамнице бродове, који су се спуштали низ Темзу.

При крају, да прикажем неколико ОАломака из поема Ралија, у оригиналу, И преводу.

На приме, оно што Рали каже о љуба: ви: — Са младошћу мртвом, наде више не ма, да ће љубав, ла се врати, она се не осврће, да чује, за њом, крике, — тамо где је нема, она се смеје онима који за њом жале, а кад једном оде, презире разум који, за њом, мре. Кад није присутна не верује речима више, а кад Јој разум говори, запуши своје уши, — оном кога је оста» вида не даје времена више него окупа криоца своја у нашем плачу и одлети. Ви; Ватћех ћа5 мипаз !по ошг |атепШиве 1еате5.

То су фрагменти Ралијевих стихова и слика: о амору,

Ево како наставља у једном друтом Од ломку: ~

Љубав је, каже, као роса у свакој бил» ци која расте, као сунце за смрзнуто тле, као мирис за ружу која цвате. — То није бог зна шта, То је могао додати и неко пре њега, Вајат, Спенсер, Сидни, Оно, мебу“ тим, што Рали, на крају, додаје, могао је само Рали, интелектуалац, нов, пресеча метафизичара у поезији, да напише, Луџбав је, каже, као центар У сваком са вршеном кругу, Уеувп 25 ће Сету 18 еасћ ретган топпде,

Ево. како Рали води дијалог о својој љубави, са повратником који се твра» ћа из Свете земље. “

Ево шта каже:

Зће ћат Јене те ћете ап дшопе

АП аПопе аз ипкпомпе.

уУћо готтутез 8 те 1еад тић пет зејје

Ана те [оуде аз ће; омте.

Што значи: Она ме је овде оставила самог, сасвим самог, као непознатог, а 80: дила ме, каткад, собом, као. нешто своје,

Повратник та на то пита: како то, да га је оставила тако самог, и да оде на друге путе, кад га је волела, каткад, као нешто своје.

А Рали онда одговара:

1 Наџе Тоуде ћеу ап ту уоши. би! пој оша аз уош 5ее Тоуе Туке5з пот ТИе јаПупг јтие Куот' тле уутетеа ттее.

Што значи: Ја сам је волео све док бејах млад

ал сад те остарео као што види,

А љубав не воли воће које пада.

са дрвета коте се суши.

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 10

,

« у

И то су стихови које је својом руком | Г

исписало столеће у ком је Рали живео; ИМ то су могли написати; Сидни, Спенсер, ·

ћим стиховима, нико, пре Ралија могао написати, о Љубави: | :

2

и Други. Оно што долази, међутим, а - би „ва и чу: а

На5 дезуте 15 дитејезо сотете Апа а гтизНезх јоуг Е

Не 15 уопп мит а мота ој деграуте Апа 15 105: ужћ а тоуе,

Пошто је љубав, амор, у овим стиховима,“ мушког рода, као код античких песника, и, на пример Микеланђела, то би, на нашем језику, могло да се преведе овако; Што љубав жуди то су лака задовољства ' и радост што је безбрижна. Љубав се добија читавим светом очаја, а губи са једном играчком,

То су бесмртни стихови: Љубав се добија читавим светом очаја, а губи са једном играчком. Не 15 опп УИЋ а отпа ов дезрауте, Апа 15 Јо; мић а фоџе..

Ја покушавам да у преводу дам слику мисли и речи из тих барокних стихова Ралија, што је могуће верније, њему. Два, десет година сам слушао о том језику У Лондонском Литерарном Институту (Тће Сну Штекгагу Јпзшште), о језику Шекспира, Џона Дона, Ралија од професора Бе» рисфорда. Па сам, тек после тога, увидео, колико је већина превода тих енглеских песника у Европи, на свим језицима, пре» такање празних речи преводилаца,

У тој песми, на крају Рали за љубав каже:

Ви! Торе 15 а Фитабје туге Јп ће тупде еуек ђитзупре Меует зуске пеует оша пеџег деаа...

Али је то што каже о љубави: да она никад није болесна, никад стара, никад мрт- . ва, да је у нашем сећању непролазна, кад се преведе и од речи до речи, — тако далеко Од свог оригиналног смисла, значења и лепоте у столећу Ралија,

Мени је зато жао да изоставим најду= жи фрагмент Ралија из његове поеме, ко“ ја носи наслов „Последња књита Океана. Синтији“, јер је за овакав приказ исуви~. ше дуга. Поезија Ралија не може се разумети, ни волети, без познавања ЖИВО-. ТА Ралијевог, и његовог столећа, Ја ћу зато завршити смртном казном, која је над Ралијем извршена, у Таџеру, 1618,--

Елизабети Т био је потребан, тај адмирал, победилац Шпанаца, који је био узео, опљачкао, п запалио, Кадиз, који је био пун рана, па га је пустила из Таџера, Пуштена је и његова жена. А што је најлуђе, и најзамршеније, при крштењу његовог детета, кумовао је Есекс, супарник Ралија.

Као у некој комедији, — или трагедији, — тог времена, та два лепотана, смењују се, — служећи краљици, — коју су звали „Глоријана". Вали је командант страже, приликом извршења смртне казне, у Тауеру, Есекса, а којој је, према предању, са једног прозора у Тауеру, присуствовала и Елизабета 1. Пад Есекса личи, и не личи, на пад Ралија.

Као љубавник краљичин, као дворјанин, као ратник, Есекс је био добио орден подвезице, затим команду над, целом, енглеском армијом, за случај да се шпанска армада, инвазиона, у јужној Биглеској, искрца.

У рату у Ирској, међутим, Есекс се био уплео у преговоре. са шефовима побуне, а после, у неку врсту побуне, про“ тив краљице, у Лондону, као што се то дешава, мужевима. Међутим, и Есекс се био, тајно, оженио, као и Рали, са же ном за коју га није везивала љубав паатонска, чудна, несхватљива, него права,

природна и људска. Краљица му то, кад је то дознала. није опростила, Тлава му је пада са пања, крвава.

и БЕЕ

" са тог времена.

„је улога Сесилова, бившег саветника Ели-

Ни Елизабета, после тога, није дуто живела. у “

„Ба А, ја. ко је је, тек за в

СА бете, к а сту- | Бе престо шкотског краља, Џемса | шестога, у Енглеској (под именом Џемс

1) отпочиње последњи чин тр лија. А! ц КЕ а МЗ +

Њ 5 Е , | Би ЈГ . Сесил, саветнакј Џанрабеде, успео је да да се пребаци, приликом те промене, У ново доба, и Авор новог краља, Рали није.

Рали је остао последњи остатак ЕБлизабетиног доба. Б ;

Био је оптужен да је припремао Долазак на престо једне рођаке новог краља, која се звала Арабела Стјуарт. Био је осуђен на смрт, као издајица, али смрт на казна није одмах извршена. На про тив, Рали је провео, после тога, 13 годи“ на у затвору Тауера.

Историчари тумаче тај пад Ралија мнотим разлозима, ;

Кажу да је Сесил усвојио нову, паци. фистичку, политику, новог режима према Шпанији, а Рали није. Рали је био за рат са Шпанијом, до краја, Осим тога, тај адмирал Елизабетин, који је био почео да стари у то доба, био је, и као човек, изу: зетак, — непријатан изузетак, — међу двор. јанима, ласкавцима, интригантима, који су били окружили новог владара. Рали је био прегажен од времена. |

Џејмс Т изгледа, био је уверен да је Рали покушао. да спречи његов долазак на престо, кад је Елизабета умрла. То је био човек, начитан, педантан, — хомосексуалац, = који је, више од свих енглеских краљева, исповедао веру у свеобухватно право монарха, на послуиност свих својих поданика,

Он је рекао Парламенту: Монархија је најузвишенија ствар, на свету, јер краљеви нису само намесници божији на свету, нето их је Боглизричито, назвао Боговима,

Сваки ко расправља о томе шта краљ ради, бунтовник је.

Ја нећу трпети да, ма ко, спори моју краљевску власт.

„Историчари, који бране тог краља, на» воде да је имао намеру уједињења Шкотске и Енглеске, да је своју нову. краљевину назвао Велика Британија, да је написао не» колико књига, да је написао, и то, да ће бити, увек, спреман да „откопча своја краљевска складишта мудрости на корист својих поданика", Историчари, који нападају краља Џејмса, кажу, да је то био бигот, ко“ ји је мрзео сваку доктрину верске трпељивости, „паклену доктрину толеранције". Они који га браче, истичу да је био пацифист, јер је увидео скупоћу ратова. Они који уносе у историју и, персонална, пита ња, истичу да је Рали, први, унео у Енгле: ску обичај пушења, а краљ мрзео дуван, дим, пушаче. Џејмс Т је аутор једног памфлета, који је имао наслов; „Отпуцавање дувану', Сошптегбјазје 10 Тобассо.

Бидо како било, остаје непобитно, да је суђење Ралију, — за издају, — и припрему скидања са престола краља Џејмса", један од најодвратнијих и најтрагичнијих проце-

је Ра и ћ 7

Оно што је, при том суђењу, нејасно, то

забетиног, новог саветника Џејмса 1. А оно што је најстрашније, то је начин државног тужиоца, чувеног правника, који се звао Соке, чија се правничка материја и сад проучава код Енглеза. Тај човек је лови“ кивао Ралију, највећем противнику Шпаније, пуном рана, победиоцу Шпанаца, а шампиону анти-католицизма: „Ти си змија. пакла".

„Ти имаш срце Шпанца",

Рали је, у затвору, кратио време књитама, астрологијом, астрономијом; писањем Историје света, коју је, пред смрт, завршио, до пада Македоније, под Рим, Дотле је био написао ХИ томова. Кроз то, врло популарно, дело, Енглези су први пут читали Тукидида.

Ни то, међутим, није био крај Ралија.

После тринаест тодина, краљ Џејмс 1 требао је новаца,

Ради се, међутим, из затвора, често нуАно, да га пусте да оде својим бродовима, још једном, до Карибијских обала и нађе земљу злата Елдорадо.

Његова молба била је услишена.

На прагу старости, адмирал је био кренуо, својом, на брзу руку окупљеном, флотилом, у далеке воде Океана, тодине 1616,

Краљ му је био поставио један услов: да не сме пореметити мир са Шпанијом, на тим далеким обалама. Данас се зна да је, у исто доба, Џејмс 1 обавестио шпанског амбасадора, у Лондону, о одласку Радија, м, да је на обали американској Аошло до сукоба, између искрцаних Ентлеза и Шпанаца, У колонијама,

Рали је доказао да је, за то време, лежао, болестан, у грозници, на острву, које се сад зове Тринидад. У том окршају изгубио је сина.

После тог свог неуспеха, морао је да се врати, без злата, без ' славе, 'а знао је шта га чека. Француска му је, на повратку, понудила азил, али та Рали није примио. Вратио се, а био је ухапшен, одмах, после свог повратка и смртна пресуда. над њим, сад, после тринаест година, накнадно, била је извршена. Глава му је пала са пања, на дворишту Вестминстер, октобра 29, године 1616.

Енглези, који уживају, у анегдотама, 0 погубљењима, нарочито ако се деликвент држи храбро, уживају у анегдотама и о смрти Ралија. |

Свако дете, зна у Енглеској, у школи, последње стихове које је Рали написао, кад је попушио последњу луду, и изишао до губилишта, До панџа џелата, У то доба сличан завршетак живота, оних око двора, није био редак, заиста.

Сесил та је преживео, Кад је Сесил умро, језа је прешла целу Енглеску, кад се. сазнало, да: је нађено, да је био, плаћеник, Шпанаца.

Милош НПрљански

Дане Стојиљковић

„станици пролеће

на. станици пролеће касно вече

испред куће Е „ моје мајке

последњи 805

стиже у 9 сати

и путник

не зна

који пут

треба да ухвати. једна звезда

на небу

може му само смисао пута дати

а зима је

на станици пролеће и путник се окреће према тугу

северни ветар му погађа леђа

на небу

разастрта

кумова слама

стоји као меба преко које се

не може даље

ц путник се

враћа на север

сада га ветар

у груди мотаћа

и на неколико километара

оком одмерено

од кумове сламе

на врху белог брда изнад станице пролећа смисао пута се враћа и путник

озарен даљином

још брже корача снежном белином

и светло

са станице пролећа нестаје у сећању неке тачке

исиод далеке подсвести илпва у времену заборава

могућности повратка. и само нит испредена измећу очног вида н далеког сећања

у близини инстинкта може да га доведе да отвори грата неке затворене куће пре нето што

падне свануће

А како ите пада стићи _ кад у паду

човек ни главу

не може да подигне леоновати

ко може да постигне на даљини

тако блиској смрти

| ннн

ПЕСНИЧКА РЕЧ ВЛАДИСЛАВА ПЕТКОВИЋА ДИСА

У ОКВИРИМА ПОЕЗИЈЕ

СВОГ ВРЕМЕНА

МШаставак са 3. стране

но довршавање поетичких токова овога века. То је била поезија која се ретко којим тренутком и ретко којом инспирг цијом сусретала са модернијим песничким изразом, са оним што је Дучићева и Ра кићева поезија недвосмислено наговести“ да, а Пандуровићева и Дисова — Дисова нарочито — експлицирала као још нео. формљен, али и као изворно нов и моде. ран песнички сензибилитет. А то је било враћање поезије човековој личности # њеној драми у неумнтним токовима све» та и свемира, п у том враћању — осваја. ње за поезију нових сензација и дожив љаја, новог израза и нове поетске екс пресије,

Поезија Велимира Рајића представљала је наглашено растужен и краткотрајан Ааирски глас, а поезија Душана Срезоје вића још краткотрајнији, али и сензибил» нији наговештај једне даровите и неоства» рене песничке могућности. Оба та песте чка тренутка су се, као и Дисова поезија, завршила у годинама повог светског рата, остављајући иза себе траг коме се · дугују. и респект и сећање, но који се није дубље и утицатније уткао у токове исто. Ријског развитка наше песничке речи. у Дис је имао сличну судбину — сличну по кратковеком трајању, по трагедији Аичног и. песничког живота, а и по „недо. вошености валститот песничког чина. Ме: Бутим, и поред тих сличности, Дисова поезија је високо и далекосежно надма штила песничку реч тих својих сувременика. Дис се, као и они, нашао у вртлогу токова којима је српска поезија зарршавала један релативно дуг, претежно фолк“ лоран период свог развитка, и који су, Аовртаватући се и смирујући се у несумњиво сензибилније и оплемењеније, али јотл увек традипионалне поетске облике, остављали простор а време за — у поетском квалитету и доживљају — истински нове постске кораке. Такве котаке, прве па зато и несигурне, анатемисане па зато и бојажљиве, али, уз све то, и драмати. чне по мисији коју је започињао њихов питоми и сањарски ход, учинио је друше твено најзапостављенији, а по песничком писту најспажнији међу њима МЕ Петковић Дис. Зато се за Ди.

у песничку реч и може рећи да наша савремена лиђика с правом “ њој ВИЛИ не само самоуки, спонтани и даровити тренутак свога детињства, већ и неотуђи-

ви део свог данашњег песнич : ког бића и трајања. -

Драгутин А. Стефановић

а ти