Књижевне новине
КЊИЖЕВНЕ ТЕМЕ
Моји енглески песници
– Џон Дан
СЕР ВОЛТЕР РАЛИ био елисабетански, ренесансни, Дан Оба ропае), песник, у цркви Св. Павла (57. Раш! ; седамнаестом ата сан со ОК, То је време Џемса Т, који је скинуо тла: ву Радију, и, краља Чарлса 1, коме је револуција скинула главу. Чарлс Т, је долазио у поменуту цркву да слуша проповеди Џона Дана, који је — осам дана пред своју смрт — говорио о смрти,
је последњи, Енглез. Нон и проповедник
Код нас се име тог песника чује, изговорено, као Дон. Тако се чује, чебте ер иностранству. Међутим, као што Шекспир има 3, различита, изговора, Ради неколико, тако, ни то, како се изговарало име Даново, сигурно не знамо. Ја сам присталица изговора тог имена, овако: Дан. Зато, што га је Дан употребио, тако, за риму у стиховима. Ја све то помињем зато, да бих читаоцима скренуо пажњу на промене у енглеском језику, у доба елисабетанско, а нарочито у ХУПТ, латинизираном, столећу. Све док се није раширила ортографија, и примно изговор, онако, како је било у оновременом издању Светог писма, — у Енглеској је, у ортографији, и изговору, владао хаос и регионадизам, који, сасвим, ни данас није престао. Мене за Џона Дана. везује, нарочита, симпатија. Ја, једну, његову, песму сматрам да вреди 3, осталих његових савременика. М Дан је у своје време био одсечан у својим оценама. Кад помиње чувеног минијатуристу Елисабете 1, Хи ларда. (НПнагд), каже: једна рука, или око, које нацрта Хилард, вреди читаву историју неког горег сликара. Тако и ја мислим о Џону Дану.
Дан је робен у католичкој породици, а то је, у то доба, значило, често, тамницу, џелата, или ломачу. Старамајка му је била рођена сестра Томаса Мора, који је, као папист, изгубио главу, на пању, за време Хенриха УП. Џон Дан каже да је одрастао међу људима који су живели у страху, а били готови да за своју веру „изиђу на ломачу“. У том преломном времену, и живот Данов дели се, на две половине. У младости, то је велики љубавник, од 43 године, проповедник. Оно што, по мом мишљењу, ипак, највише карактерише Џона Дана, то је индиферентност у политици, и рату, иако је, — као човек Есекса, — учествовао у рату у Шпанији, и спаљивању Кадиза, — са Ралијем: МеЂутим, док је Рали пун херојског саучешБа према мртвима, на обе стране, Дан, описујући пропаст великог шпанског брода, каже: „они ксји су били скочили У воду изгорели су у води, а они који су остали на броду, подавише се у броду, кад је горео. Тако каже. Запажа куриозум. Оно што га интересује нису владари, државници, ратови, него наука, открића, астрономија, медицина, па га не интересује више оно, што је привлачило Вајата, Спенсера, Сиднија, него наставља Ралија, али само у љубави и смрти, без патетике Марлоа. Дан је песник унутарњег живота. То је први велики дијалектичар енглеске поезије, али не религиозне, свог времена. него метафизичке. Његов садашњи, најбољи, познавалац, Џон Хеивард — (Јоћп Наумакд) — који је, — за време мог боравка у Лондону, — становао са Елиотом, преко Џона Дана ствара везу са енглеском поезијом између два рата, везу са Елиотом и Одном — што ми се чинило фраза, а подвлачи, као главну рту песника Дана, ону, коју је сам Дан истицао: „његову неумерену жудњу за уче њем“, што ми се чини тачно. Дан је песник, интелектуалаца у Енглеској, = али да одмах додам, у своје време није био то, него аристократије и, као и данас, сно. бова. За време његовог живота, само су 4 његове песме штампане, али су многе биле познате у рукописима његових, ари“ стократских, познаника. Његово Ае ство, — У породици која је сваке ноди могла очекивати тамничара, — није могло бити сретно и морало је оставити у њему, трага, Био је 4, кад је изгубио оца, а мати му се одмах преудала. па тивши се из шпанског рата, имао је срепу да га један друг из рата смести у кућу свог оца, дворјанина, чувара печата, лор-
~ Кк ознао је једну да-Бџертона. У тој кући, упозна Мер, младу рођаку Бмертонову, Поле Ма па је склопио брак, без 10380 р 1 онело годину дана затдитеља. То му је А % 1 "штен, и кад му је опрошвора, а кад је пуштег, што. 16 тено, 14 тодина сиромаштва и, ј Стан за своју породиторе, сикофанства. 5 - обио је од једног вели цу, на пример, АО 4 једна |: подина, чије име ми сад НОСЕ РТ ТУр Лондону. Тај велики гос-
аца. позната улине У се био прочитавши еле-
по оасплакао а Пајко је Дан написао над смрћу ње » . .
« = 1 актеристич: и, коју, — то је кар тове кћери, 4 “ни познавао, ни видео. Да
но, — Дан није 4 м одмах додам, за наућу годишњицу те сир
ти младе кћерке тог великог пРИаН Дан је написао и АРУТУ елегију. "о ЗА с обе; сматрају, као две најлептпе Бев пе У енглеском песититву. Песник ра:
ња, очигледно, смрти једног 4
спознатог девојчета, као
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ >
био је исти, кал је писао 0.
што би био, да је писао елегију над сво“ јом умрлом кћери. Та хладноћа, срца, 60ље рећи ума, у Дана, мени се чини да се налази, после, кад је декан цркве Св. Павла и чувен са проповеди, и у његовој религиозној поезији, коју многи у Лондону сматрају вишом и дубљом од његових, дрских, меланхоличних, и бестидних, Љрубавних стихова. МИ кад говори пред краљем Чарлсом 1, који долази у цркву СВ. Павла, да га слуша, Дан говори о смрти, као да у цркви, у центру Лондона никог нема, сем њега, Дана, и смрти људске, која је свуд присутна. И ако је донекле сличан песницима ренесансним, двора Елисабете 1, није више сличан, ни Вајату, на Спенсеру, па ни Ралију. Дан је био много више. и много чешће, љубавник, у младости, него они, али не пише стихове, ни Глориани, краљици, ни некој идеалној жени, него својим љубазницама, а после својој жени, и, на крају, смрти,
Мако пише писма пријатељима, у стиху, Дан, све што је написао, написао је, забележио, у ствари, самом себи.
Енглески есејисти, наших дана, сматрају, да је код Џона Дана најважније то, да је прекинуо везу са поезијом петраркистичком, и по форми и по садржају, поезијом, какву су писали елизабетанци. Ја мислим да је најважније приметити оно, што је Универзитет у Кембриџу подвукао, код Џона Дана. Његову независност. Ја бих рекао оригиналност. Нема великог песника без оригиналности. Марло је сањао да би могао бити у неком друтом свету Тамерлан, Фауст, па и краљ Едвард П. Дан је увек само Дан. И кад говори о човеку и жени и љубави. МИ кад пише медитације, које су се звале, у оно доба, латински, »теднаНо тогиз«. Оригиналан је Дан и по тој својој преполовљености живота. Прва половина му пролази у авантурама љубавним, у младости, у побуни против света, какав је његов био. У другој половини постаје проповедник о људској смрти. Оно што је фантастично код Џона Дана, то је његово знање, веза са науком његовог столећа, кад су људи дознали да се земља окреће око сунца, а
не сунце око земље. Фантастично, зато, ·
што се томе тужно и горко смеје, јер људску смрт то изменило није. Ни живот, а ни љубав. Оно што је демонско у том песнику, то је, да те обе половине живо-
: та, ипак, чине једну целину у његовој по-
езији. Дубоко су уверљиве, крај све ње
' тове парадоксалне версификације, Дан има
један страшан стих о љубави, који каже: Амору: Пусти ме да никог не волим, не, нето само спорт. Да одмах додам, Дан, под речју „спорт“, подразумева сексуал» ни акт. Тако се то каже, међу снобовима. у. Енглеској, и данас. »Беј ше јоуе попе, по, ђиг #ће зрог««. Па ипак, и са тим цинизмом, тај човек је написао најнежније стихове, о љубави, за своју жену Ен Мор. Песма се зове: „Годишњица“. »Тће Ап-
пуегзаге«.
Само, и тада већ, у младости, и АУАОсти, има нека морбидна жалост у том човеку, која се, после, претвара у верски мистицизам, да не кажем шашавост и ду. Ево како је Дан говорио жени при првој годишњици брака:
Сви краљеви, и сви њихови фаворити, све славе и почасти, лепоте, духовитости, па. и само Сунце, које нам време броји, У пролазности, старији су, сад, са једном годином, него што су били, кад смо се, ми, први пут, угледали. Све друте ствари иду ка рушевини, само наша љубав није опада. Она нема сутра, ни јуче, па иако бежи, не бежи од нас, него је задржала онај пр. ви последњи непролазни дан.
У оригиналу је то, разуме се, много, много, лепше:
АП Кта5, апа аЏ ет јауотџе5,
АП тоту ој ћопоигз, Реашћез, 1715,
Тие Зип по зеђе, мђећ. такез итез, а5 теу раз5е
1: еддег ђу а усате, пом,, ап 11 у7а5
у/лен. Т1ош апа 1 5; опе апотет 5ам;
АП отет ита, то ет аезтиспоп аталу
оту ои Тоуг ћатћ по десау
Тиле, по 1ототтоу ћагћ, пог уезтетдау
Випттпг, # о пеует типу јтот из ауау, |
Виг !тшу Кеерег |а5 јг5! 185: БУРА
ау.
„
Поред парадокса, дијалектике о љубави, па и цинизма, и скарадних слика сексуалних, које сећају, каткад, на Чосера, Дан, ипак, скоро у свакој својој песми има та места велике нежности, према жени коју воли. Још више, једно сасвим модерно, скоро кјеркеторско знање пролазности и времена;
Ето, Ти си ме волела један цео дан Сутра кад будеш одлазила шта ћеш ЈЕ 5 рећи. Хоћеш ли тад антедатирати неки завет Ђ нов Или рећи да сад Ми нисмо више она иста лица, која смо били» . Мом #ћош. ћаз Тога те опе уућоја дау То тоттом; мћен Тон 1еа1/5ђ ма! МЕ он зау2 ит ош тћеп. Аптедаје зоте пећ таде уоу/2
|
Ор зау та! по
туге ате пог јизЕ Т1озе ретзопз урИлсћ ује уете2
Поред свих архаичних речи, елисабетанских, Дан пише као да је ишао у школу у Паризу, код Бергсона, — иако пише тек на почетку ХУП века. За Ралија, залазак сунца, био је велики, геолошки, океански феномен. Дан у загрљају жене, кад га сунце буди, не говори као Ромео, него каже сунцу, које му смета, са досадом, да је „матора луда“ и „педант“. љЉубав каже, свака љубав, неће да зна за ктодишње доба, ни климу, ни време, ни дане, ни месеце. То су, каже, крпе времена. Тоуе, ап аџке, по зеазон5 Кпомјез, пог слуте,
Мог ћошгез, дауез, топетћ5, уућасћ, ате те тагв ој ите.
Ти појмови, времена, козмоса, псухологије, математике, метафизике, чине речник Џона Дана, тако модерним, а разуме се, изазивају усхићење снобова. У Џону Дану, први пут, има те данашње индиферентности, и егоизма, човека, а то су, у наше време, главне црте људи и жена Запада, — разуме се не без изузетака. Џон Дан изричито спомиње, иронично, проналазаче Окена. (зеа — Фзсоуетет5 10 пе жот145 сопе), не само зато, што је био човек Есекса, противника Радија, него и зато што живи само за живот индивидуе. Каже: еасћ 15 опе. Сваки је један свет. И као артист, он је егоист. Лудило би билао, каже, сад, учити вештину спекуларног камена, кад онај који би могао да је научи, тај камен више не би могао наћи.
11 лете Виг тадпез5 поџ #итрат
Тће зкШ ој зресшаг зтоне, Тућеп Ке лмћасћ сап ћауе 1еатта 11е ап
То сиг 1, сап упаде попе.
То нису више стихови у којима се сусреће Глориана, Венера, Марс, нимфа, и сва митологија антике. У стиховима ЏМона Дана сусрећемо глобус, мапе, огледала и камен оператора и са њима и љубавне парове, уз метеоре. А над њима фирмамент. Занимљиво је да је Дан, у својој песми о свом имену у прозору, поновио разговор о Ралију, али са великом разликом. Кад спомиње државнике, каже: З!ајезтлеп (ог о ет, #еу, моћ сап
МОН ДАН
теаде), то јест, само оне међу њима, који знају да читају. На свој начин и Дан је индивидуалист, као што је био Марло, само што се сад ради о сину трговца и фамилији католика, која се повукла, као паук, у мрежу од научмих речи. Презир за све друго, осим науке, и знања, натопио је те ванредне, сасвим нове, стихове Дана, мислима о љубави и речником о љубави, који личе на разговор, на универзитету, о теометрији и геологији и астрономији. Колика је љубав, то се може измерити, каже, у присутности, али колико ће трајати, тек кад су љубавници једно од другог одсутни,
Да се узме латитуда
Сунце, или звезде треба посматрати кад су најсјајнији, али да се утврде лонгитуде, шта друго можемо
Него да бележимо кад, и где, ће бити
помрачења. ·
То гаке а 1а иде
Зип, ог зтаттез, ате типез; угемга
А! Фет Бтаћез, Биг 10 сопсшае
ОР 1опгиде5 ита! оће" уау Пауе убве,
Ви! то татке мћеп апа улете Те датке гспрзез Ђее.
Да је Дан писао само такве, астрономске, — да не кажем козмичне, — стихове био би остао само песник снобова, али је то само Дан свог столећа, и проналазача универзитета, астронома. Одмах затим оч је опет онај прави меланхолични, ванред: ни Џон Дан, чијој поезији, ни столећа нису могла да утру траг. Песник који је написао песме о Плачу, о Алхемији Љубави, — А МУајефшсНоп оЕ Меерто, Гоуез Ајећупце, ин ноктурно на дан зимске сол-
стиције, а Мосеитпај Џроп 5. Глејез Пау, и дивну »Тће Ехгазте«, која је исувише ду“ гачка да бих је могао, поред осталог, приказати. Да би читаоци, ипак, стекли још неколико утисака, о тој поезији, ја ћу навести неку краћу песму Џона Дана и неке од ломке који нису научни, него последице екстаза. Дан је боравио два пута, 161. и 1612, — на, Континенту, у ДИПЛОматским мисијама, са својим протектором, а можда и више пута, и сам. Иако су његови стихови барокни, и кад говори о растанку у љубави, ево колико је то, што,
"на растанку, каже, нежно и чисто:
Тако, тако, прекини тај последњи тужни пољубац
који сише две душе, а обе у пару претвара.
Окрени, ти, сени, оним путем, а мене пусти овим путем
да смрачимо сами себи наш најсретнијн ан.
80, 50, Бтеак ојр #15 1а5! Татепипа Кеззе
Туласћ зиске Туо зоше5, апа уарот5 от. ауау
Титпе #ћоп гћоз! тћат уау, апа 1е: тее шупе 1115
Апа [ет оиг зећујез ЂетаћЕ ошг порри ау..
Дан је од године 1601, до тодине 1614. живео у сиромаштву и од милостиње протектора. Тако се бар сматра данас. О ње говом животу, пре женидбе, настао је низ скарадних анегдота и прича, од њетових непријатеља, можда измишљених, а свакако ширених и од, такозваних „пријатеља“. Права истина се, о прошлости, обично никад не зна. Очигледно је, ме Бутим, да са годинама, у поезији тог човека, све више одјекује неки звук дубоке меланхолије, која ће бити узрок баш најАетших стихова, у његовој љубавној поезији. Каткад У њој још се пропиње Дан, љубавник, млад, и скептик, али полако постаје све нежнији, кад је реч о љубави. Остаје само парадоксална форма поема, али стих је дирљив и чист.
Навешћу у прилог тог свог мишљења једну песму и један одломак. Песма носи наслов: „Реликвија“. Тће Еепацџе. Она гласи, у простом преводу: Кад мој гроб буду отварали поново, неког другог госта да 'угосте, (јер гробови су научили Од жена да буду више него једном постеља) — и онај који буде копао, примети, наруквицу од сјајне косе на кости, зар нас неће онда оставити тако, помислив да ту лежи љубавни пар, који је мислио да ће на тај начин. можда, успети, да им се душе, тог последњег дана, опет сретну код тог гроба им још мало починуг
Ж'ћеп ту стауе 15 Ђтоке ир агат Зоте зесопа гћез! 10 ететат, Ког гтауез ћауе Театта Таг уотап | ћеаа _ То ђе то тоге. Тпап оне, а Ве4а _- + Апа ће таг аба5 И, зргез ве А Ђтасе!е! ој бтећ! ћагте ођош! тће Вопе
УЛ ће пог 1епиз тоне Апа ;итке Траг Тетг а Тоотг соире Пез, ХУћо Тћоиг!! траг Та5 демсе пази: ће зоте мау То таке Шет 5ош2е5, а! Те 1аз! Ђизте дау Меет аг тћ15 атауе, апа таке а ше зтау2
То више нису имитације Петрарке. Као код Вајата, Спенсера, па и Сиднија, ово је један „нови“ Рали, али који не тражи рат, ни морнарицу, ни победу Ентлеске над Шпанијом, ни једну краљицу Елисабету 1, да би могао да говори о великој љубави. Дан се задовољава унутарњим животом, мислима, осећањима, сузама човека и жене, парова. Не тражи залазак сунца у освојеним, прекоморским, колонијама, нити у сну, у ком се себи јавља као кандилат за Тамерлана, Фауста, па и краља Едварда П, него говори себи, и жени коју води, као сенкама:
Каже: Стани мирно, па ћу ти прочитати, предавање драга из философије Љубави. За та три сата које смо провели овде у шетњи, две сенке су ишле са нама, које смо ми сами произвели. Али сад, кад је Сунце тачно изнад наших глава, ми сад, по тим сенкама, газимо...
Згапа 511, апа 1 у еаа 10 Тее А Ђесите Гоуг та Гоуе рћПозорћу Тиезе Т'тес Роштез Траг уе ћауе зрет, ата ћете, То 5ћадоме ет; Мопга мшћ из, уућасћ уе ошг зе!еуе5 ртодис'а Ви! пој Фе Зиппе 15 јиз! ађоуе оиг ћеаа Же дог !ћозе зћадоуез 1теаа..
Према предању, Џон Дан је, да би лакше живео, године 1614. постао свештеник, по савету својих пријатеља. То је предање. Сигурно није и не можемо знати да ли је тачно, као што није сигурно да је У младости живео тако развратно како се то међу његовим савременицима брбљалдо.
Сигурно је то, да тиме, почиње друга половина живота Џона Дана кад је нагло напредовао на лествици каријере и постао декан највеће цркве у Лондону, и чувен проповедник. Тај говорник, Дан, исто је тако велики поет, као што је биону стиховима своје младости, али то није предмет мојих приказа енглеских песника. Ја читам и дивим се Џону Дану. песнику. Поменуо сам га већ године 1920, у „Српском књижевном гласнику“. Једна професорка енглеског језика, у Београду питала ме тада: Шоњански, ко је то, Џон Данг Црква Св. Павла, као што је познато, изгорела је у прошлом рату. По-
туру: лик Џона Дана.
жар је обитпао само једну малу скудиг“
у зи
Милош Џрњански
а ар јин ада една ари плин стапање