Књижевне новине
ДАТУМИ
РИЗНИЦ, УМНЕ (ВЕТАОСТИ
Поводом отварања Народне библиотеке
ИСТОРИЈА Народне почиње када је, иза устанака, полуаутономна са неписменим да створи
библиотеке неку деценију првог и Аругог Аржава на челу 1 кнезом прегла у најнеопходније _културне ~ установе »10 _ европејском узору, од којих је она, са „Типографијом“, међу првима. Првобитно само депозит, „собраније славеносерпских књига", Библиотека је, захваљујући својим утемељачима и организаторима. (Глигорије Возаровић, др Милован Спасић, Филип Николић) и пајединим образованим људима из кнежеве околине, затим из) „Попечитељства. просвештенија, — постепено мењала своју физиономију _ добијајући прво каталоге и правила за унутрашње уређење и вршећи прве пописе књига. Посебно висок успон и афирмацију доживљује у време када су њоме руководили Буро Даничић (1856 — 1859), Јанко Шафарик (1861 — 1869) и Стојан Новаковић (1869 — 1874), Даничић. је први поставио солидне основе њене набавне политике и библиографске делатности, Шафарик је набавку протегао на, старе српске рукописе и књиге, као и на словенске, а Новаковић ју је најкомплетније дефинисао истичући да треба „прикупљати грађу за изучење свију грана нашега народног живота, прошлости и садашњости; сабирати главна научна дела за све струке науке светске да бисмо нашој књижевној н научној онази пружили средства којима може привребивати материјалном, културном п научном напретку народном; прикупљати књижевне старине прошлих времена које су градња за књижевну и културну историју српоког народа и југословенства". „Српском библиографијом за новију књижевност 1741 — 1867." из 1869, Новаковић постаје пионир наше модерне библиографије, тога неопходног посредника између библиотека и читалаца, нарочито оних који се баве истраживачким радом. Новаковићевим настојањем у Закон о печатњи ушла је одредба да „сваки штампар мора осим дужностнога примерка још друга три примерка од сваког печатанот дела послати државној библиотеци". Две серије штампаних каталога Народне библнотеке (прва 1871 — 1886, дру, та 1894 — 1903) и два закона о Народној библиотеци (први 1881. и, нарочито, други 1901) — уводе Библиотеку у породицу европских националних библиотека и правно регулишу њен друштвени положај. Од осамдесетих година Х1Х века до уочи првог светског рата Библиотека, уз предано залагање њених библиотекара и њихових помоћника (Јован Бошковић, Јосиф Мајзнер, Нићифор Дучић, Милан Б. Милићевић, Др Драгиша. Станојевић, Борђе Поповић-Даничар, Милован Б. Глишић, Стојан М. Протић, Љубомир Јовановић, Јован Томић), постаје један 04 најбогатијих библиотечких цента ра на Балкану, а тиме и незаобилазни извор за сва научна проучавања. Скоро да и није било ис траживача, нарочито у културно“ -историјским дисциплинама, који није попуњавао њене реверсе.
Од самог почетка Библиотека се борила са тешкоћама смешта ја јер није имала сопствену зтрали! почев од куће Глигорија Возаровића, где је основана, стал“ но се сељакада и увек била подстанар, као што сен у ааминистративном погледу дуго налази“ ла у саставу других установа. Стање се није много побољшало чак ни када је прешла У Ел чанствено зданије" Мише Анастасијевића јер се оно убрзо показало претесно за Велику школу, Уа носно Универзитет, и за њу; те лијативна решења су се тражила у повременом додељивању 870. је додатне просторије. Још З Новаковић је вапио: „Откако је Библиотеке и Музеја, вазда су на патњи и муци због стана а му се, почетком ХХ века, прнару“ жио Скерлић упозорујући Н. „ А: јеку": „Наша Народна би диоте ка нема још нарочите зграде м изложена је сталној опасности да ; Њ ане као пласт сеједнога дана пла као пласт, ве: на на ливади“. Тај проодем је потпуно н трајно решен тек У наше времс — са подизањем но ве зграде Народне библиотеке.
Е У ка
М два светска рата ИЗАВОК доживљује тешку СТАНА ко вом — изгубљено је 313 ан 3; 4177 свезака часописа, ! Хи ма, 56 рукописа из ХИМ
Наставак на 2. страни
Др Милорга Најдановић
| | |
лаици ни
они ни аб
ен зависни алииштитвизливнииштте тениса слив свици стицао али хитна пи етен и шила интезивне попалио арта: ет писте и а њадстиее та пале рт тнризе љеве а петацшднн и тгислираве мемтеслишкве вечитих за ли
БЕОГРАД,
ПРЕДСЕДНИК НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ
Поводом отварања, Народне библиотеке СР Србије одржан је Међународни семинар са темом „Књига. у развоју савременог друштва". На том семинару узели'су учешћа Робер Ескарпи, директор Института за књижевност и технику масовних комуникација Универзитета у Бордоу, Оган С. Чубарјан, заменик директора Лењинове библиотеке у Москви, · Етјен Денери, 22нерални директор Национал. не библиотеке Француске у Паризу, Херман. Либерс, директор Краљевске. библиотеке 'у'Брислу, Хорст Кунце, генерални директор Немачке државне“ библиотеке у Берлину, Рудолф фидлер, 22нерални директор. Аустриј" ске националне библиотеке у Бечу, Бранко Берчим, председник Савеза друштава. библиотекара Југославије, Светислав Бурић, управник Народне библиотеке СР Србије и др. лука Баковић, директор Народне и универзитетске библиотеке у Сарајеву. Сви текстови на 1 44 24 страни овог броја, изузев текста, дра Најдановића, одломци су излагања са тог се-
минара..
ЧУДНОВАТО ЈЕ што се толико често и са толико узнемирења поставља питање о будућности књите У савременом свету пио будућности писаног комуницирања уопште. Ова неизвесност је очитледно изазвана релативно скорашњом појавом аудио-визуелних средстава комуницирања и њихо вим | развојем. Међутим, да ли лонста треба да се узнемиравамо » Свет који смо упознали У својој младости био је свет у којем је комуницирање _ 9ило · недовољно развијено и У већини случајева ограничено на друштвене мањи. не. Огромни региони у свету, чи. тави друштвени слојеви нису знали за размену идеја, знања и стваралаштва, што је било прита затвореног круга елите,
вилегиј па и то у веома малом броју зе-
маља.
Аудио-визуелна средства комуницирања покушавају да промене ову ситуацију само покушавају, јер у Јужној Африци још увек пма 33 радиопријемника на 1000 становника док их у Северној Америци има 1339; у Јужној Африци има 23 телевизора на 1000 становника, пој Америци има 397...
док их у Север-
16. МАРТ 1973.
СКУПШТИНЕ СР СРБИЈЕ АРАГОСЛАВ МАРКОВИЋ
ТЕКСТОВИ – СРЕДСТВО
|
ГОДИНА ХАМ
ТОВОРИ НА
У таквим условима не види се јасно зашто би писано комуницирање било озбиљно угрожено. Напротив, интензивно описмењавање у земљама“ у“ развоју, демо“ кратизација –сопијално-културних. структура у развијеним земљама дају му невиђени полет...
·_ Књига има елитно порекло које још и сада врши на њу притисак. Етнолози су пстакли да увоБење писма у усмена друштва у њима наглашава или пак ствара социјалне јазове између | писмених и неписмених. Потребна је била дуга еволуција па да књита постане средство масовног комуницирања. Промалазак штампарије био је само технички моменат наметнут _ дубоким | друштвеним променама при крају средњег века. Али дуто времена могућност коришћења овог средства за комуницирање, тј. за учење читања, била је привилегија мањине. _ Свештеник, · образован – човек а касније и интелектуалац У извесном степену, 0: ли су само чувари културног наследства владајуће класе. Ствари су почеле да се мењају У Европи у ХЕХ веку када је описмењавање почело да се шири. Описмењавање је значило! ослобађање, али двосмислено ослобађање једино у 'оној мери у којој је то захтевало само функционисање
индустријског друштва, | Капита-
лизам .ХЕХ века га је подстицао
зато што му је било потребно
веома уопштено средство комуницирања ради доброг функциони-
сања његових установа, Да је у.
то време располагао аудио-визуелним средствима комуницирања, несумњиво би их радије употребио него писмо и књигу који су у руке маса стављали опасан миструменат, 47 | Читава. историја књиге у ХХ веку, нарочито после другог свет“ ског рата, “јесте историја освајања од стране маса овог привилегованог средства за комуници-
· рање“ | ,
„.. Још не тако давно књига, је готово искључиво била сматрана за предмет луксуза или бар за производ потрошње резервисан за имућну мањину, Али сада ви ше није оно време, као у почетку Х1Х века, када је просечна цена једног романа била четрдесет до педесет пута већа од наднице за један сат рада једног радника. Нарочито после другог светског рата дошло је до праве револу. ције књиге, У току двадесет или тридесет година свет је препланљен књигама пријатним за чита-
ње, чија је садржина необично |
БРОЈ 437 -
НЕ НОВИНЕ
СВЕЧАНОМ
||
"ДЕНА 1,50 ДИНАР
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
СКУПУ ПОВОДОМ ОТВАРАЊА
ОДЕ
разноврсна и чија цена по свесци џм великом броју случајева није већа од једног сата рада. Увође: ње „цепне књите" у земље чије становништво нема велики лингвистички капацитет, ишло је не
" што теже, зато што јефтина це-
на претпоставља велике тираМЕ а. а Стога се проблем читања не
би могао свести само на питање продаје књиге. Поседовање књига не значи обавезно и читање, а читање никако не мора да води порекло из индивидуалне куповине. Сви се стручњаци слажу у томе да не може бити развоја чита ња без једног одређеног система јавних библиотека који је прилагођен потребама средине.
Та је потреба већ одавно при» ната. УМ том домену англо-саксонске земље су дале пример. Наводи се случај (истина изузетан) једне јавне библиотеке у Енглеској још у ХМ веку. Под утицајем филантропских идеја које воде порекло из методистичког покрета, под утицајем америчке и француске револуције, у првој половини ХЈХ века отварају се јавне библиотеке у главним градовима Европе и Сједињених Америчких Држава...
Библиотека је по дефиницији била статична. Било је то место за чување. Њен нови позив постаје покретљивост: покретљивост фондова који се непрекидно 06нављају да би се могла пратити све обимнија и разноврснија производња; покретљивост књиге која више није заробљеник читаони
це нето циркулише међу станов-
ништвом; покретљивост центара за расподелу који се повећавају
и иду у сусрет читаоцу у оквиру.
његовог свакодневног живота; покретљивост опреме која. се, кори-
, сти свим осталим средствима за
комуницирање како би се могло пратити, олакшавати и наставља-
' ти стално кретање књиге између
корисника и: места чувања, кретање корисника који нису више ограничени само на један друштвени 'слој или на једну групу љубитеља, него представљају бескра!не варијанте друштва које се ме ња...
Утолико више, библиотека која је од места чувања књиге постала место за ширење, треба да проширујући своју делатност постане привлачно и живо место. Она то може постати само
на“
чин н г ле ТА 1 на свим мести не 5 ; Ми
ЕРЕ
пару 55 о" БСК пи
Наставак на 2
950
инв пиианиисице лисице линији с слнпеммосдавеса и с
У ОВОМ БРОЈУ ——
КЊИГА У РАЗВОЈУ САВРЕ- | МЕНОГ ДРУШТВА — 04: ломци излагања Робера Ескарпија, Светислава Бури“ ћа, Огана С. Чубарјана, Рудолфа Фидлера и Хор: ста Кунца на семинару 0 држаном поводом отварања Народне библиотеке СР Србије
Др Милорад Најдановић: РИ ЗНИЦА УМНЕ СВЕТЛОСти 25 ТОДИШЊИЦА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА — пишу Милан Боковић н Мата Милошевић Милош _ Црњански: МОЈИ ЕНГЛЕСКИ ПЕСНИЦИ САВРЕМЕНИЦИ Рајко Петров Ного: ТРИФУНОВИБЕВА „ДУГО СУ. ШЕНА ТВРБ“ (портрет пе: сника)
ПЕСМЕ Љубише Јоцића, Душка Трифуновића Милосава Славка Пешића и Вука Милатовића
ПРОЗА Јакова Гробарова
0 НОВИМ КЊИГАМА Станка Кораћа, Драгомира Брајковића и Драгослава Андрића пишу Драган М. Јеремић. Чедомир Мирковић и Богдан А. Поповић
КЊИГА
И БИБЛНОТЕКАРСТВО У (Р СРБИЈИ
УПОРЕЂУЈУЋИ мрежу културних установа и Југославије и Србије са неким другим земљама, на пример, Чехословачком, Пољском, Аустријом и Совјетским _ Савезом, дошли смо до сазнања да стање у нас у погледу биоскопа и музеја одговара приближно просеку по броју становника наведених земаља, у броју позоришта је чак и знатно повољније, док је у односу на библиотеке изразито неповољпо, Тако, на пример, у Чехословачкој на 1.000 _ становника, долази једна библиотека, у Пољској на 640 становника, а у Аустрији на 2.600, у СССР-у на 1900, док у Србији једна библиотека долази на 7124 становника.
У СР Србији је 80%, насеља без библиотека, а укупан фонд књига на територији Републике износи 17,572.390 примерака, што је мање за четири милиона примерака једногодишње издавачке продукције. У Србији долази на једног становника 2.01 књига које се налазе у свим библиотекама, што је знат; но испод просека земаља које имају мању књижну продукцију Од наше земље.
По оцени нас библиотекара, и не само нас, већ и шире културне јавности и државних органа, стање у библиотекарству Републике је „Ахилова пета“ положаја књиге у нас, та је ситуација алар мантна и треба предузети хитие мере за њено радикално решавање. Зато је на Сабору библиотека ра Србије, који је одржан октобра 1971. године, донет програм десетогодишњег развоја библнотекарства у Републици, који стоји у тесној вези са десетогодишњим програмом развоја и саме Народне библиотеке СР Србије.
У чему је суштина наше акције, шта смо предузели и какви су резултати постигнути до сада2
Пре свега, да би се одредили правци акције, нужно је било претходно сагледати стање у области библиотекарства и научних информација и утврдити политику развоја.
Проучавањем стања библиотекарства и службе научних информација у нашој Републици егзактно је утврђен ниво организованости библиотечке мреже, величина и структура књижних – фондова, број и састав читалаца и корисника, број и величина информационих јединица, кадар и материјални услови рада. Већина ових показатеља била је незадовољавајућа, пи показало се да они нису у складу са општим потребама друштва на данашњем стецену развоја и императивно су наметали организовану акцију.
Било је очигледно да однос пре-
ма књизи и њен друштвено-еко- | номски положај нису ушли М Ре: 12 „Но
о
рак са општим темпом
дОШИАи изградње уштву, да Је АО Јо ших заостајања, КИ мећених односа на линији ствара. лац == из ч — библиотека . до неравномерног раста апотечких фондова. Истовремено, новине које собом носи процес технолошке револуције и промене у методама научног рада мо
Наставак на 2. страни
Светислав Бурић
| | | |
,
|
па а оће те |
ма
–