Књижевне новине
РИЗНИЦА УМНЕ СВЕТЛОСТИ
Маставак са Ј, стране .
века, од којих су десет нађени у СР Немачкој и 1969, добро плаћени, враћени Библиотеци, неки чак и са њеним старим печатом, УМ другом — уништени су скоро сви њени фондови, све што је деценијама марљиво прикупљано и вековима одолевало разним сеобама, бунама, ратовима, освајачи ма, плеснима и „зубу времена"; неповратно су нестали у пламену уникати и раритети (око 1300 Ћирилских _ рукописа од ХП до ХУПТ века, преко 200 инкунабула и старих штампаних књига од ХУМ до ХУПТ века, око 2000 пи-. сама најзначајнијах Аичности за нашу политичку и културну историју), изгорело је око 300000 књига и целокупна збирка новина и часописа, једна од најпотпунијих у земљи, Био је то најве ћи губитак који је икада доживе ла наша култура, Као да је тај вандалски атак на Народну би блиотеку смерао да из свести јед ног народа избрише свако сећање на његову историју и да му уни: шти све чиме се доказује нацио нални идентитет, Уосталом то су учинили они који су и у власти“ тој земљи правили ломаче м на њима спаљивали дела својих пи саца.
После ослобођења, неуморним залагањем колектива, издашним поклонима МНОГИХ установа. пи грађана, свесрдном подршком ре“ публичких просветних органа, при ступило се обнови Народне библиотеке, која је, све доскора, била смештена у згради бившег хотела „Српска круна" у Кнез Михаиловој улици. Најважнији посао био је реконструкција уништених фондова. Досад је обновљено око 90% предратних фондова — са напоменом да међу приповљеним публикацијама из ранијих периода има и таквих које Библиотека није поседовала, да се за раритетима још увек трата и да на уништене “мникате, разуме се, не треба ни рачунати, Куповином, разменом, завештањи ма и обавезним примерком Народна библиотека је постала највећа библиотека у СР Србији располажући данас са 1154639 књига и другог библиотечког материјала. Посебну вредност представља неколико послератних легата, (Тихомира Р. Борђевића, Милана Ракића, Петра Колендића, Михаила Динића, Милоша Н. Бурића), као и једна већа библиотека целина (Веселина Чајкановића), Поред обнове и попуне фондова, Библиотека у протеклом периоду знатно проширује своју делатност: формира Библиотечки центар (Одељење за унапређење библиотечке службе), Библиографско и Археографско одељење, Конзерваторску лабораторију, из даје значајну „Српску библиографију ХМУПТ века" од Георгија Михаиловића.
Поводом стопедесеттодишњице првог српског устанка, 1954, родила се идеја да се, као споменбиблиотека, подигне зграда за Народну библиотеку. Три године касније расписан је конкурс за идејни пројект. 1965. године Скуп штина СР Србије доноси „Одлуку
о изградњи Народне библиотеке · Социјалистичке Републике Срби. је у Београду", а већ следеће положен је камен-темељац. Изград; ња је трајала шест година, Дру“ штвена заједница је испољила пуно разумевање за овај значајан објект наше културе улажући знатна финансијска средства и кад их није имала напретек. Улатања. су се исплатила: добијена је функционална зграда са око 25 квадратних метара корисне површине, од чега скоро полови. ну заузима магацински простор (предратна је укупно имала само нешто преко 650 квадратних метара), са општом и посебним чи таоницама за научне раднике (500 радних места), са модерном опремом (репрографска средства за умножавање, фотокопирање и микрофилмовање, штампарија, са времени уређаји за конзервацију, конвејерска _ трака, аутоматска противпожарна заштита итд.). Тако је Библиотека први пут у ду" тој историји, добила свој дом, У који је преселила фондове сме штене на разним местима, среди ла их, извршила њихову комплет ну ревизију и учинила их при. ступачним читаоцима у рекордно кратком времену за послове ове врсте.
Народна библиотека је послед: њих година уложила велике на. поре да читаву своју организаци“ ју прилагоди новој технологији рада и новим друштвеним потребама: у нову раду морала је ући нова садржина, која је утвр. ђена _ „Десетогодишњим _ програ“ мом развоја Народне Оиолиоте. ке". Једна од основних функција, Библиотекс је да чува, обрађује, и проучава културно наслеђе ср: ског и других народа п народно. сти у СР Србији — али није је дина. Библиотека није само „му зеј писане речи" већ џ активна,
| комуникативна установа која ус поставља контакте са савременим токовима живота — културним, просветним, научним, привредним. "(Јаков Игњатовић, први српски реалиста, рекао би: „Сувремена читалачка публика тражи плод, умотвор сувремен за пићу душевну. Прошлост има везу са садашњошћу, и ова се може на ону наслонити, али не може на њој седети. Дух и материја непрестано | раде, им савременици ишту плод писаца сувремених"). Зато Библиотека поклања велику пажњу набавци и популарисању савремених публикација, нарочито иностраних издања капиталних дела, е литературе и периоди.
ке, и настоји да читаоцима пружи најсвежије информације учвршћијући везе са иностраним библиотекама и залажући се за стварање јединственог библиотечко-информационог система у Ре публици. Према МУСР ОАИ њем програму развоја библиотекарства у СР Србији" њена бри: га и обавеза је и унапређење библиотечке делатности, чему тре-
„ поред осталог, да послужи Централни каталог СР Србије, на коме се увелико ради, као и припреме за увођење централизоване каталогизације и за компју: терску обраду података. Научно„истраживачки сектор при Народ ној библиотеци ангажован је на мекодико значајних пројеката; на проучавању јужнословенских ћирилских рукописа, на изради српске ретроспективне библиографије и на припремама за штампање необјављене књижевно-исдаријске грађе. Издавачка делатност Библиотеке већ је забележила прве резултате, Предстоји публиковање „Каталога књига на је зицима југословенских народа 1519 — 1867", „Ауторског каталога", а | планира се и издавање првих томова „Српске ретроспективне библиографије 1867 — 1944", за коју је досад скупљено око 100000 библиографских јединица. Библиотека ће бити у могућности да развије и ширу културно-просветну активност организујући у својим просторијама књижевне и музичке вечери, симпозијуме, из| ложбе слика и сличне манифестације. (Већ поводом свечаног отварања приређене су две изложбе: „Развојни пут Народне библиоте| ке" и „Изложба српске писане речи", и одржан је међународни семинар са темом „Књига у раз воју савременог друштва"). Постоје сви услови да Здање на Врачару постане привлачно место за све који воле књижевност, уметност и науку.
Зато после њеног јубилеја, уместо притодних речи, треба јој пожелети само једно: да буде што више експлоатисана!
| Др Милорад Најдановић
ПИСАНИ ТЕКСТОВИ — СРЕДСТВО ЧИТАОЧЕВЕ СЛОБОДЕ
Наставак са 1. стране
ди састају и ако уступа реч тим људима, Стога она мора да познаје све језике којима се користи | људска заједница, традиционални језик џомене речи, покрета или слике, нови језик аудио-визуесаних средстава. То више није оно до | ба када је књига могла да остаје сама у библиотеци. Она мора да води дијалог са свим оним што код игре у позоришту, код телевизијског дневника изражава радости, стрепње и бриге свако дневног живота, било да се ради о спорту или политици, о техници или љубави, о социјалним или религиозним проблемима...
У свету аудио-визџелних сред | става понеки се питају: „Зашто читати" Може се одговорити: | ради бољег изражавања. Чињени| ца је да у садашњем стању ствари аџдио-визуелна средства не могу бити без писаног ослонца. | Читава домишљатост савремене технике не може спречити ни са,
спречи — наиме да речи и слике пролазе а писани текстови остају. У нашој цивилизацији . промена они несумњиво трају краће али ипак доста дуго да би читаоцу
лошких токова, семантичке одлуке, могућности поновне интерпре»
једном речи као средство његове
| слободе, '
Робер Ескарпи
да нити је то могла раније „да.
послужили као контрола хроно-
тације и ретроспективне критике, .
КЊИГА И БИБЛИОТЕКАРСТВО У СР СРБИЈИ
Наставак са 1. стране
рале су довести до промена и у раду и активности библиотека, и утицати на библиотечку науку и праксу, на развој делатности научних информација.
Зато је било неопходно да Народна библиотека, као централна институција, у којој се поред кадровских, довршењем нове зграде, стичу и материјални услови, прими на себе одговарајуће стручне и организационе задатке у вези са модернизацијом и бржим развојем библиотекарства.
Програм развоја Народне библиотеке за период 1971-1980, представља дугорочну стручну оријентацију ове националне институције узимајући у обзир и све задатке и обавезе које јој налажу њена функција и улога као централ не и матичне библиотечке установе за целу Републику.
Нова концепција развоја Народне библиотеке, изражена у Про граму резултат је проучавања сопственог искуства, насталих потреба и могућности, али и упореднотг изучавања организације и делатности великих европских библиотека. Основна карактеристика | овог Програма је што прихвата сва позитивна савремена решења библиотекарске струке и прилагођава их нашим приликама и захтевима социјалистичког друштва.
Може се рећи, да пред Народном библиотеком, у наредном десетотодишњем периоду, до 1980. г. стоје две врсте задатака: 1) задаци у оквиру развоја и усавршавања делатности Народне библиоте ке и 2) задаци у оквиру, матичне функције чија реализација _има посебан значај за развој библиотекарства. Обе групе задатака везане су, у целини или делимично, за стручне службе библиотеке, п обављају се уз пуно антажовање и сарадњу њених стручњака.
Основни задаци Библиотеке, чи ја је реализација већ у току или су у припреми, усмерени су на усавршавање набавне политике, усавршавање и доградњу система, каталога, (стручни каталог, формирање централног каталога СРС), развијање центра за научне информације и израду ретроспективне Сиблиографије. Као установа са статусом научне организације, Би блиотека усмерава свој научни и истраживачки рад у више праваца: проучавање и усавршавање библиотечке науке, израда пројек та за прелазак са конвенционалне на машинску обраду докумената, проучавање појединих тема везаних за фондове (археографска збирка; рукописна збирка).
Другом групом. задатака Народна библиотека учествује у изградњи и унапређењу библиотекарства у Републици. Они се односе на координирану набавну политику, повезивања фондова преко централних каталога, централизовану обраду и изградњу система шко-
ловања библиотечких радника,
' Специфични проблеми наше земље, који настају из наше економ
ске и културне заосталости, одра--
зили су се и на библиотекарство, положај књиге и кадровску структуру у овој области рада, Годинама нерешаване елементарне потребе библиотекарства: књижни фондови, простор, опрема и стручни
| кадрови, изискиваћди су неодлож“
ну друштвену акцију и _ израду
програма: и планова који ће обезбедити бржи развој ове делатно.
сти; Светислав Бурић
ПЕВА.
"
у ОВОМ БРОЈУ КАО ВИЊЕТЕ ОБЈАВЉУЈЕМО ЕКСПОНАТЕ СА САМОСТАЛНЕ ИЗ АОЖБЕ ПРИМЕЊЕНЕ ГРАФИКЕ ЗОРАНА ЈОВАНОВИЋА, ДОБИТНИКА ВИШЕ ВИ. СОКИХ НАЦИОНАЛНИХ ИМ МЕБУНАРОДНИХ НАГРАДА ЗА КАРИКАТУРУ М ПРВЕ НАГРАДЕ ЗА АНИМИРАНИ ФИЛМ „ЗАСТАВЕ" НА ХХ ФЕСТИВАЛУ ЈУГОСЛОВЕНског ДОКУМЕНТАРНОГ И КРАТКОМЕТРАЖНОГ ФИЛМА У БЕОГРАДУ (ИЗЛОЖБА
ДРУШТВЕНИ
КАРАКТЕР ЧИТАЊА
САДА КАДА се у свету дешавају корените социјалне промене и незадрживо расте друштвена потреба за коришћењем штампа не речи, потребно је још једном осврнути се на пређени пут и покушати да се формулише оно ново што одређује путеве дал њег развитка комуникативне везе између „човека и књиге",
Тај задатак олакшава чињени. ца да смо ми сада наоружани великим светским искуством борбе за привлачење народа системалском коришћењу књишким богат. ствима и за широко распростра“ њене навике читања. У том сми. слу важни и веома садржајни мо менат јесте Међународна година књиге коју је УНЕСКО наговестио на предлог Совјетског Савеза. То је наишло на широки одзив светских размера и обогатило наша сазнања у области теорије и праксе читања. Широке акције које су у знаку Међународне године књиге остварене на свим континентима, као и веома садр“ жајни међународни сусрети (Ливерпул 1971, Москва 1972, Будим пешта, семинари у Азији, Африци и Латинској Америци) довели су нас до дубљег анализирања проб лема читања у савременим условима социјалног и економског развоја друштва,
Анализа читавог искуства општења са књигом показује нам да се проучавање читања и читалаца све више ставља на озбиљну научну подлогу, Имамо све разлоте да тврдимо како смо ми сада сведоци неког „другог рађања" науке о читању. Под утицајем дубоких социјалних промена и перспектива развијања научно -техничке револуције, одвија се процес мењања смисла и сазнања о најважнијим теоријским и практичним проблемима читања. То истраживање добија све комплекснији карактер и остварује се на основу најтешње интеграције разних наука, у првом реду социологије, историје, психологије, педагогије, науке о библиотекарству, информатике и сл, све до примене математских метода. При томе бисмо желели посебно да истакнемо онај значајни допринос. који су у формирање савремене науке о читању унеле социјалистичке земље у којима се широко позната формула „Књига у служби мира, напретка и хуманизма" најпотпуније растворила у читавом богатству своје пдејне садржине и васпитног утицаја на масе.
Проблем читања постао је неизмерно компликован. Много што шта се у тој науци тек оцртава, стварају се научни истраживачки методи, Огроман фактографски материјал који се нагомилао у току многобројних истраживања, још ни издалека није у. потпуности уопштен пити је добио свој пуни смисао. Па ипак, већ. можемо да говоримо о насталим заКључцима м поставкама који карактеришу савремену етапу развитка науке о читању м који представљају базу за даљња нистраживањс у том домену...
Приликом читања у првом плану издваја се његова друштвена природа. Она претпоставља две стране процеса у ортанском јединству: друштвени утицај на потребе и циљеве читања и њетове социјалне последице, Друштвени карактер читања манифестује се у томе што: прво — само одабирање материјала за читање и критеријуми оцене прочитаног текста су неупоредиво већи по што је то било раније, пре ових социјалних промена ни одређују се' факторима и механизмом ' друштвеног утицаја на човека; друго — ма терија која се чита и мотиви за оцену јесу предмет 'везе између Аичности и стварају друштвену атмосферу за читање и, треће резултати читања манифестују се У Аруштвеној и производној човековој делатности, одређују њетов поглед на свет и ефикасност рада. |; .
На тај начин, тај,:на изглед превасходно индивидуални про дес читања, прераста у целовиту социјалну појаву, Под утицајем
. таквих друштвених ' процеса као што „су стварање социјалистичког
| система, распадање колонијализ-
| ма, коренита научно-техничка оп-
· ремљеност друштвене производње,
пораст свести радних маса — чи.
тање је добило друштвепи карактер и постало је масовна поја.
| Вело
| Хтео бих да нагласим још јел | пу битну последицу приоритет | ног развоја социјалних аспеката читања. Мења се поглед на улогу Аруштва у развитку масовног чи. тања, У светским размерама ради се већ не само и не толико о
агитацији у корист читања, коли,
ко о свесној друштвеној одговор.
тенденција нашла свој одраз у једном тако важном документу, као што је, на пример, Повеља о књизи коју су 1971. године прих. ватиле међународне невладине ор танизације ...
Оган С. Чубарјан
0 НЕКИМ АСПЕКТИМА „КРИЗЕ КЊИГЕ“
ДОК у пространим деловима све. та влада права глад за књигом као образовним средством, дотле се истовремено запажа извесна засићеност књигом, што је, између осталог, свакако условљено им огромном понудом (600.000 нових наслова књига годишње ми око 100.000 часописа) и немогућношћу да интересент прочита сваку књигу коју би требало и желео да прочита,
Када би људи, углавном, имали одговарајући однос према књизи, несумњиво би им био јаснији фундаментални значај – научног штампаног дела, а самим тим би научни библиотекари уживали већу политичку подршку која би се одражавала у повећаним буџе тима за набавку књига и опрему.
Џиновски _ квантитативни и, пре свега, квалитативни развој, превасходно у домену специјадизације појединих научних грана одражава се у читавој бујици на. слова књига, Библиотеке би мо рале да имају читаву војску са» радника само за примарно сређивање материје по алфабету. До казано је да 80 — 90% значајне научне литературе стручњаку ос таје непозната. Ту ни компјутер не може да пружи право реше ње, Криза информације пи кому никације је на изглед готово нере шива,
Међутим, са нешто више оптимизма нас испуњава сазнање да постоји (битна разлика између степена специјализације у оквиру друштвених наука с једне, и' при. родних и техничких паука с дру. те стране. Код ових других је уска специјализација у знаку изу зетно динамичног развитка, Воде ћи документаристи заступају мишљење да би „банка полатака" била адекватни медиј за брзо и објективно _ информисање. Код друштвених наука, код којих не влада толика потреба за добија њем брзих и прецизних информа. ција, књиге п часописи ће свака ко још дуго задржати свој доминантни положај.
Рудолф Фидлер
ЗА МИФЕРЕНЦИРАЊЕ НАУЧНЕ ЛИТЕРАТУРЕ
КЊИГУ, као информационо сред; ство у процесу диференцијације, делимо на три главне групе: 1. за бавна лектира, 2. научна лектира која је позвана да што рационал“ није и прегледније пружа обје тивне садржаје према најнови. јем стању савремене пауке и 3, лектира као музичко-естеско 00: разовно средство.
Основне поставке за научну књигу, као производно-информа“ ционог средства, су актуелност и оптимално рационална корисност,
еома је важно да научна књи га носи прецизни наслов, исцрпан и прегледан садржај, да се „фус ноте" налазе при дну сваке стра нице, а не негде скривено на кра ју текста.
Прпручници и паучне мопогра“ фије нису књиге које корисник безусловно чита од корица до ко рица, оп у њима тражи одреће пе информације, Због тога расло ред информација у њима мора бнти адекватно п објективџо гтру писан.
Ми у нашој земљи располаже мо п у међународним релацијама развијепом _ литерарном – крити КОМ, али пам недостаје спстемат. ска критика у погледу диферен. цираног садржаја научних дела. _ Библиотекари, а међу њима ониолиографи п експерти за књи гу, за информације п документа: цију су у првом реду позвани да се ангажују за диференцираност и прегледност научне књиге. 32. ступајући на тај џачин интересе корисника.
СЕ У ТОКУ МАРТА М АПРИЛА ОДРЖАВА У САЛОНУ МУЗЕЈА ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТ- — || ности за ниво, садржину мо орга- |
Ности). | низовање масовног читања, Та је |
Хорст Кунце
о КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 2