Књижевне новине
|
ОЖИВЉЕНА ПРОШЛОСТ
НАРОДНИ МУДРАЦ
СУЛА РАДОВ
ДЈЕЛО СУЛЕ РАДОВА по обиму није велико: шездесет анегдота, око хиљаду изрека и стотинак одговора, који се, по форми, могу сврстати у питалице, чак је, једним дијелом, и спорно — да ли је све што је приписано њему — његово или преузето од других, али, и овакво какво је, оно даје изванредно импресивну слику старе Црне Горе, односа који су владали у њој, нарочито средином 19. вијека, и погледа на. свијет једног друштва, прије свега патријархалног, које је, у борби за опстанак и слободу, извидао из својих њедара и такве личности и такве творевине, као што су Сула Радов и његове максиме и изреке.
Оно што Сулу издваја од дру“ гих, исто тако врсних народних паметара, чије су се прозне и пје сничке творевине уградиле и утопиле у ризницу народног стваралаштва, постајући анонимне то је снага његове ријечи, вис
духа, који је, поред тле менске и временске органичености, посједовао једну трајну димензију људскости и мудрости. Његово дјело, изникло у крилу племена, престало је давно да буде племенско. Оно је преживјело своје доба, као м оно које је послије њега дошло и прошдо, трајући и у нашем времену.
За доба Сулино ријеч није могла, нити смјела, да се гази, просипа и унижава. Негда оштра и опора, некад блага и топла, негда, као варница, рођена на окупу и посијелу, некад извита уз пуцањ пушке и сијев јатагана на. мегдану и на бојишту, она је подстицала, учила, корила, насмијавала и исмијавала, прерастајући, тако, у небројене прозне творевине: анегдоте, пословице, заклетве, благослове, питалице, пошалице и др. које колају по народу, разбијајући времен-
ске и просторне границе, добива- ·
јући, често, нове форме и друге садржаје.
Ево неких и одговора:
1. Не разбијај вјетар пљевом
и пепелом!
Не мјери се јутарњим ладом!
Не пуцај прахом без олова!
Не крој хаљину без омјере!
Не вози се у лађу без весала!
Не режими, кад ти не баста
ланут!
Не штеди са дно коша, но са
у коша!
е замахуј ђе ударит не
смијеци
Не нишани у сваког, да себе
не потодиш!
Не играј се туђим именом, да
своје не изгубиш!
Чувај се главарства, да. ти не
пришију реп два пут дужи Од, ка
Чувај се од брзе ријечи! Чувај се од туђе муке и своје бруке! Чувај се од клетве сиротињске! Чувај се од празне главе и
азнијех очију!
увај се од мутивода, трокапића. и никоговића! Чувај се од тупог ханџара 4 НЕ · сабље!
увај се од жбира, шаптала и доушника! Чувај се сам; па ће те и људи чуват! х | — Шта је најскупље, Сула2 — Образ, ко га зна џијенит! — А најефтиније2 — Образ, ко та не зна
цијенит!
његових максима
ж
— Шта човјек највише крије2 — Срамоту! Ми
— А највише кадујег
— Срамоту!
ж
_ Шта је тешко носитиг — Име јунака!
— А теже»
— Име човјека!
ж
— Шта је лаког
_— Туђијем рукама трест глогиње! |
__А шта тешког
— Својијем ружу брат!
жХ
— Ко највише тријешиг — Ко себе високо цијени! — А ко најмање»
— Ко зна мјеру:
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 1
ж
— Шта човјека најбоље научи 2
— Невоља!
— А од чега највише зазире2
— Од невоље!
жХ
— Која је кућа пуна;
— Бе људи сједе!
— А празнаг | — Бе се погани окупљају!
жХ
— Ко је срећанг .
— Кога усрећи оно што је чекао!
— Ко срећнији2
— Кога усрећи чекао!
— А најсрећнијиг
— Ко не дочека оно од шта га је било страх!
оно што није
ЛЕТОПИС
ж
— Бе се правда највише чува
— Тамо, ђе је не зову сваки час! ;
— А обичај»
— Тамо, ђе га не мијењају сваки дан!
ж
— Шта шобоњи»г — Шишарка! — Шта вишег — Празна тиква! — А највишег
· — Празна ријеч!
ж
— Шта је тешког — Прешутат!
— Теже»
— Опростит!
— Најтеже»
— Заборавит!
ж
— Коме је тешког
— Ко се роди без имена! — Теже»
— Ко за живог име изгуби! — А најтеже»
— Коме своје име смета!
Боро Вујачић
"Вера Панова и њена
последња књига
НЕДАВНО _ ПРЕМИНУЛА Вера Фјодоровна Панова ( 1905 — 1973) унела је у своју последњу књигу „Списатељеве забелешке" и је дан текст о Чехову. Тај напис знамените руске совјетске књижевнице чија су дела „Сапутници", „Сентиментални роман", „Сер. јожа" и друга добро позната у многим земљама, а и код нас, свакако је индикативан. Он посредно говори и о битним обележјима стваралаштва саме Панове. Вера Фјодоровна је истакла моћно подстицајно „тројство“ порука Достојевског, Толстоја и Чехова каснијој уметничкој прози, али је Чехов зацело био најближи атмосферама и звучањима света онога што остаје као висок домет те књижевнице. Попут Чехова, она је волела да приповеда е непристрасно, чак бестрасно, заклањајући се иза испричанога — и захтевајући ОА
ВЕРА ПАНОВА
читалаца _ дубоко уживљавање. Прозе а и најбоље драме Вере Панове (међу које спада комад „Испраћаји белих ноћи") обликова не су веома сталожено и прозрачно, уз избегавање наметљивих
та, али скоро увек тако да је њиховим великим, спољашњим планом наговештен други план, знатно важнији за светове и тежње „јунака". Привидно једноставна казивања Панове избегавају одвећ наглашене конфоонтације несродних или супротнотежних духова, али они често воде невидљиве битке на страницама њених најбољих књига, То су продуховљено уздржљиве књиге кадре да делују као химна човечности, али и као посредно изречена осуда кукавичког увлачења у сопствену љуштуру, безвредне назови — љубави, сиве малограђанске свако. дневице.
Монографска и есејистичко„критичка литература о Пановој упућује на закључак да је она како у већ поменутим делима, тако и у романима „Кружилиха", „Годишња доба", „Оветла обала", у приповеткама „Ваља", „Волођа" итд. — упорно трагала за истинама стварности и за истинама. стваралаштва. Тежила је тачној и чистој речи која не жели да остане затворена у себи самоји својој лепоти, него избија на ши. рок простор.
Пут Вере Панове ка њеним најтрајнијим остварењима им правом изразу није био лак. Рођена и одрасла у Ростову на Дону, она је као шестогодишња дево!чица изгубила оца. (Књиговођа Фјодор Панов погинуо је несрећним случајем: удавио се у Дону). Девојчица се тешко пробијала ка знању, књигама, првим визијама насталим из класичне лек тире — али се ипак пробила, Има ла је само седамнаест година кад се њено име нашло на списку сарадника листа „Трудовој Дон", Сарађивала је касније и у другим тласилима. Поред репортажа, пи. сала је пре рата сценска дела и приповетке. Током ратних Тодина живела је на Уралу, у граду Џерму, где се као новинар прихватила задатка скопчаног са ду, тим драматичним путовањима. Ваљало је написати обимну брошуру о санитетском возу 312, 0 томе како се њиме превозе рањеници са фронта, како раде лекари, ме дицинске сестре и остало 0собље... Панова је предложила да уместо фактографског текста на пише књигу проткану | живим гласовима људи, интонацијом сваког од њих, а у издавачкој кући Вери Фјодоровни су одговорили: — Интонација нас не занима,
Ипак, под пером Вере Панове настала је не само брошура. Појавила се и красна проза о љу. дима из једног санитетског воза — роман „Сапутници" (1946). Крећући се подручјем ратних тема, Панова је нашла ликове, збивања и мотиве за самосвојно снажан и хуманитетом проткан ро. ман, Објављивањем „Сапутника" она се уврстила међу веома ис такнуте совјетске мајсторе прозе. Слава Лењинграђанке Вере Панове у СССР и изван његових граница заблистала је још видније захваљујући приповеци „Серјожа" (1955), том ремек-делу које говори одраслима о шестогодишњем детета, Многе земље обишла је проза „Серјожа" којој се придружио истоимени филм Т. Дани. јелије и А. Таланкина.
М једном од написа обухваћених књигом „Списатељеве забелешке", која је штампана у Лењинграду 1972. године, Панова каже: „Добро је што су у совјетској књижевности постојали Бабељ и Паустовски, Грин и Платонов, Еренбург и Сејфулина. Управо таква разноликост карактера, 0о6лика и звучања сведочи о духовном _ богатст, нашег народа". Смрт Вере Фјодоровне Панове
· налаже да. се те речи поново про-
читају — и да читалац дода, У себи, њено име оним именима славних, особених уметника прозе. (А. 3.) а ле
ма његовом
ХУМОР И САТИРА
1
КАРИКАТУРА СЛОБОДАНА МИЛИЋА
НИЈЕ СРЦЕ ЗА РОБОТА
ОВИХ ДАНА Б. М. поклонио је један свој бубрег најбољем пријатељу. Велики је то гест коме и ја са своје стране скидам капу. Међутим, поменути Б. М. има још један свој бубрег који ће се бринути и за надлежност оног који се преселио у туђе тело,.
Овај увод не би био потребан да се и ја нисам одлучио на још већи гест...
Имам као и сви једно једино своје срце. Није отврдло ни закречено, ради без шумова, лишено сумњивих љубави и несумњивих мржњи, стационирано по биолошком ЈУС-у на левој страни, није ни боље ни горе од оних намењених трансплантацији у болници Гроте Шур или у ком другом медицинском центру у свету.
То и такво срце хоћу некоме да. покдоним. Али не срчаној банци, јер је и ту опасност од инфлације могућа.
Није ми досадило да живим, али можда ће моје срце другом корисније послужити и зато ћу га поклонити без уговора о поклону, присуства администрације, огласа у новинама и рекламе на телевизији. То ћу учинити у АИ ректном контакту са примаоцем,,.
— Хоћете ли га ви, друже приправниче2.. Једно храбро и здраво срце добро би вам дошло за наредних 40 година.
— Да, али ми претходно обезбедите ноге Ракед Велч, Њих треба да трансплантирам место мојих да бих успео на конкурсу..
— А ви грађанине2 у
— Ја бих радије, ако имате, резервна плућа. Јер кад смог притисне, оде срце.
Да покушам на шалтеруг
— Треба ли вам једно не толико енертично колико здраво ср“ це2
— Срце, Срцег.. Чекајте, шта то беше2г Ах, па да. Дођите сутра, па ако ми буде устребало, испу“ нићете фурмулар у 4 примерка за сваку срчану комору и преткомору по један, уз, разуме се, два сведока да је предмет, тј. срце домаћег порекла, Затим такса, 0 вера...
— А вама, млади човече; Чини ми се да сте ви моторна _ снага нове моде и помодарства. Ипак, не би било лоше да због ритма живота имате једно не ново, али потпуно здраво срце2
— Жалим, матори! Да си ми лонудио, рецимо, смрзнуто срце или атомско срце са мини-мотором та „фаца“ игра. Ја бих још уклонио ово своје из груди и ако може још дуго да служи, А то твоје, домаће, људско, употребљавано,. Мој би га организам одбацио као страно тело, док си узвикнуо девиза. Јави се, дакле, матори, идући пут с нечим страним. То је анти-цака. Бао!
— Хоћете ли ви из ОЗ-а на поклон једно ратоборно срце. Такво вама треба.
— Претпостављамо да сте та већ осигурали према нашој најновијој скали2
— На жалост, не!
— Е, онда нам не треба. Прегураћемо некако и овај квартал и са овим нашим, већ уходаним. Осим тога, нама би требало још снаге да преко привредног суда наплатимо све рачуне. ·
О људи, људи! Изгледа ником не треба здраво срце. Критичари га одбијају као сувише мирољубиво, трговци га примају под условом да уз њега дам рабат и ка саншконт, за урбанисте је прихватљиво с тим да та урбанизују према сопственим _ афинитетима, професор! зитета _ окреће главу од њега јер нема облик пре-
; уџбенику, добар број возача беше сигуран да ће моје срце њихов организам одбацити
са службеником
као прекобројног путника још на првој кривини... Или да ће се после престанка ограничења брзине преселити из груди у пете. Кад га, коначно, понудих својој девојци, она та прихвати, с тим да та носи окаченог о врату — окованог у злато...
Да, видим, кад моје срце већ неће нико да прихвати, онда мора да нешто није с њим у реду. Отићи Бу код свог кардиолога,
— Извините, с докторе, нешто није у реду с мојим срцем. Хтео бих да га прегледате и, у случају патолошког стања, – овлашћујем вас да га ставите у неку теглул. Нека послужи интересима науке,
— Лако је то рећи, драги мој, али тешко је учинити.
— Због чега, побогу2!.. Имате мој пристаник, сва овлашћења. Испрсићу се на путу првог реда, и.. с те стране је готово...
— Ма то се може уредити и на пешачком прелазу, али није у томе ствар...
— Него у чему2
— Човече, схватите, нисте оверили здравствену књижицу!
Тако сам остао, драги читаоци, са својим срцем и, да не чује зло, добро ме служи. Али ако се једнога дана опет будем решио на сличан корак, свој најважнији орган понудићу псу или мајмуну. Колико су пута они дали човеку своје органе, а ипак никада нису постављали и своје услове,
ПС: Непосредно пошто заврших овај напис, указа ми колега на пропуст што своје срце нисам по“ нудио роботу. То нећу, јер роботи било које врсте траже и — ре зервне делове. '
Пера Срећковић
Басна о олов" ном војнику
Поносито и гордо стајао је о ловни војник пред _ стројем за стрељање.
— Дивне ли храбрости! — рекоше војници из строја за стрељање. — Јесте нам непријатељ, али свака му част!
— Нема смисла убити таквог хероја! — раздрагано рече гене. рал и ослободи војника смртне
казне.
НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Оловини војник остао је жив јер су и војници у строју за стрељање, чак и сам генерал, били од олова.
· БАСНА О АНТИ-БЕБИ ПИЛУЛИ
Генерална скупштина уједињених животиња издала је следеће службено саопштење:
„Када запрети општа опасност да ће деца одгристи родитељима и животињама уши, да ће се накотити у неограниченим, претећим количинама, устаје све паметно и остарело, да се бори против напасти која долази.
Али, методи контрацепције нису савршени. Поред — презерватива, желатина, пилула за несуђене срећне мајке, рачунаљки и сличних изума, најезда ·_ скакаваца Људског рода незауставиво улази у наш живот.
Најефикаснија анти-беби пилула, Отров Цивилизације, намењена већ рођеној деци, наилази на све ширу подршку, Ове зе де не изазивају муку КОА Е ки, не изазивају гојазност, нису скупе, Треба их само примењивати весело, будаласто, без гриже савести, безболно,
"Ако и поред тога нека отпорна деца преживе, употребити најмоћније контрацептивно средство, рат, и ићи до краја, до атомске
бомбе.
НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Ако их не уништите док су мали, после им више нико не може доакати.
Растко Закић