Књижевне новине
КЊИЖЕВНЕ ТЕМЕ
| Моји енглееки песници – савременици
ет риЕНва песника из далеке прош5. 1 „осера, Марлоа, Ралија, Џона Дана И Пали, посветићу се приказу савремепе сске поезије, то јест тројици песЈЕ Јен "оу се читали, у Енглеској, за моЈИЋ Дера, као најчувенији међу савремепри те пода. То су Филип Ларкин, Тед
; Р. Ларкин је кад ово пишем стар 44, Тед Хјуз 36, а Џон Фулер 29 Па ови су реакција, енглеска, ЗА ке. риканску поезију Елиота, Езре Паунда па и Одна, три велика песника модерне, после првог светског рата. Они се 4 кују и од, дионизијског, Дилена Томаса, веАиког песника модерне, после другог свет-
ског рата. Они се, — рекао би Алварез, —
критичар савремене енглеске поезије, — не разликују Од просечног Енглеза, Песник, какви су они, није више оно, што је био
ТЕ сад би могао бити и неки наш, па мирни, замишљени, тихи, ком-
За 25 година, док сам жа
ну, дошао сам, међутим, ВА нема тих, дубоких, прекида, међу тенераПР ТВа, Сееаа а ве у веш тле П ;, у нешто друго претвара. оезија, у Енглеској, пре свега, није ни сада, феномен неких, широких кругова, ни Ме 4 САУЧаЈ Јевтушенка. Она чак , „транслунарна", ни бајронска, ни евангелијска, као што је била Шелијева. Могло би се рећи чак да је, социјалистичка. Мако поезију чита, и данас, у Енглеској, само она публика, коју у Енгдеској називају публика која чита поезију“, а та је, кад се узме у обзир број становништва, — 57 милиона, — малобројна. Елиот се штампао у издањима од 2.000 примерака. Паунд исто тако. Тек је популарни, мали песник Лондона, — Бентјеман штампан у 50.000 примерака, који су про дати, као 1се — стеат, али тек кад се рашчуло да је Бентјемана купила и принцеза Маргарета. Американски ђеашт ко! испуниди су отромну дворану Алберт Хола, два пута, али тек кад им је анонимни мецена платио тај амфитеатар, им, пре свега, зато, што су нека врста поета »ђеа 5-а«, Енглеска поезија, — и савремена, феномен је сталешки, и данас, а не масовни, као у Русији, Тројица, који су предмет мог приказа, имају ту заједничку карактеристику, да и не траже више, него тај, ужи, круг „публике, која чита поезију". Савремену енглеску о поезију карактеристише, више свега, потпуно одсуство етсибиција. То су Енглези, њихов Лондон није више онај, из којег су Американци, Елиот и Паунд, бежали, у далеке реминисценције античке литературе, или у поезију дантескну, или кинеску. Савремени енглески песници, и не само Ларкин, Хјуз, Фулер, — нето и Томас, него и Еурајт, Холорк, Томлинсн, Ган, Хил, припадају заиста, нашем вре-
мену, и, данашњој, Енглеској.
Феномен временског предњачења поета, — а заостајања читалаца од времена, просто је материјална неизбежност, у лдитератури сваког времена, и сваког народа, Обично се ствари У енглеској литератури представљају, у иностранству, тако, да је Блиот, да је Пауна, после г светског
рата, брзо, створио читалачку публику, ЈА
нешто ново. То исто се пише и за,
Томаса, после другог рата. Међутим Елиотова публика читала је, кад се Елиот по јавио, још, велике викторијанске ПИ Мередита и Свинберна, кога и сам АИот уздиже. Они су били умраи, године ; и остали живи, и савремени, јон три деце није. Харди је чак живео до „и Е се, као модеран, и сада. Одн је учио о „ га, За читалачку публику, то нису ИЛИ
мртви песници. Кад, се, У иностранству, товори о Паун и Елиоту, као диоскурима модерне, |: > ге њихова поезија,
обично се Ј пре свега, последица, трапа орауског расе
ције године 1 ма; у тешком и мрачном с Бре ратног Лондона. Има, разум , у њих вој поезији, МЕ САТЕ о ађ , О ПИ ребало би, међутим, приме; КАР реакцију те велике тројаои енглеске поезије, на чисто дитерарну, Ри "АЕ ховну естетику, чак РРА ПИ зију својих претходника. АМОТ је ва Паунда. да је бољи од зета, занатлија,
1 пмоћог Табго.
Е аи је, разуме се, у Елиоту, Паунду, Одну, видела, е света, њихову философ. а "а политичку, идеологију. У ок С ФВАУ и Кембриџу, У Јагочкој МАТЕ база њихове победе Х па
Елиот сво
дитерар и е Кар (»Тће Мазе гала у Ору ијанци и Џорџијанци су, са својом Со ЕТИКОМ, својом идеологијом, својим ТЕ
лем на читалачку публику, били, и т се живи, још неколико деценија. Роберт Кан викторијанац, — живео Брицеа 3 а имао је широке слојеве чи" је до «публике, са својим „Тестаментом ЈзА о (»„тће "Тезђатепе ог Веау!у). Се: а после поменуте поеме лиота) С другог светског рате бура Елиото-
ве АП била је бура у чаши воде,
ва и ПаунАове авила Киплина, поету ентло“
»
_ КЉИЖЕВНЕНОВИНЕ >
ске војске, који је живео до 1936, п критика је уздизала Јејтса, све до почетка другог светског рата, Елиот и Паунд су били, у Енглеској, све дотле, изоловани. Та савременост старијих, поета, огледала се и у појединим, чувеним, песмама. Критика је уздизала сонете Хопкинса, католика, језуите, Његову песму о ветруши, — петлу који се окреће на ветру (»Тће Уардаћоует«). Волтер де ла Мар, као и Роберт Фрост, имали су публику све до смрти 1956. Пре три године, један енглески есејист, нашао је, — приликом једног, свог, приватног, испитивања студената, у Кембриџу, да тамошњи студенти знају, за Пикаса, знају и Пастернака, али је свега један једини студент знао, ко је Езра Паунд.
Све то не значи да постоји нека, дуга, епоха, онога што је умрло, неки дуг фепомен, отпора, прошлога. Нико не може задржати, — ни највећи потреси, ни највеће трагедије, ни највећи песници, пролазност бившега. Поете првог светског рата, некад толико популарни, живе Сад, у Енглеској само као нека заборављена успомена. Песник тог првог светског рата, који је умро негде, на једном острву трчком, у војсци Дарданела, Руперт Брук, памти се сад, свега са неколико речи, из једног његовог стиха: Из песме о војнику (»Тће Зојфех«), — „Ако будем мртав, сећај се само овог о мени: да негде има, неки кутак, у страној земљи, који је, за навек: Енглеска,
НТ зноша аге, тик оту из ој те: Тпаг Тете'г зоте сотпет ој а јокеап нега Тћаг 15, Тог еует, Епртопа.
Иако је Енглеска, при крају тог рата, — док се о њој говорило да ратује до последњег Француза, — имала, у рововима, у Француској, и Белгији, око 700.000 мртвих, — пођед тог патриотског Руперта Брука, заборављен је и онај, који је преживео рат, али видео још мрачнију страну рата, Сигфрид Сесун. Кад се данас говори о поетама тих година, обично их славе само они, код којих је, то, сталешка, поза. Кад се помиње тенерација, која је оставила своје кости на бојиштима, такозвана „изгубљена генерација“, — ће 108 оепегапоп, — обично је то поводом комеморације неког, од оних, који су 0тишли да гину, из аристократских клупа Оксфорда, Кембриџа, Итна, Херона, Цела Енглеска памти једино стихове једног споредног песника, естете, који је умео, међутим, да напише опште познате стихо“ ве, које сваки у Енглеској зна, и који се налазе на свим споменицима:
Они неће остарити, ми остадосмо, да остаримо
Године њих неће погурити, пити ће их осудити.
Свако јутро, и сваког заласка Сунца,
Ми ћемо се саћати њих, Тћеу зпаП по атоу 014: аз 'уе а! ате | Јеји сто 014: Аре зћаП по! уувату ет, пог Те усат5 сопаетп. А! Фе вотра домт ој те зип апа т1ће, тоттта аре лУШ тететђег Тет.
Они, који су преживели страхоте тог рата, рововског, и гасног, затрпали су сами поезију тог времена. Грејвс, — песник који је преживео, — одгурнуо је од себе, отворено, то време, са песмом, чији со паслов прочуо: »Ооодађуе 10 а Тћа!«
Ја, лично, волео сам оног Елиота, који је, У својој првој младости, претворио, у неку, интелектуалну, поезију, улиџе, лампе, ћумезе, јутра, вечери, љубавнике, поле= туше, послеподна, п магле, оног Лондона, који сад нестаје, као што јен Париз Боддера нестао. То је била, први пут, једна поезија без месечине, која је могла бити масовна. Нека врста поетичног Мома, и прозног Џона Дана. Поезија послератног Енглеза, који је, како Елиот каже, измсрио свој живот кафеним, то јест чајним, кашикицама. »! ћауе Кпомп ће емеп1л2в, тогпј лав, аНегпоопв, 1 ћауе теазигед оц! ту Ше мић соНее-зроопз«.
Онај други, дубљи, ЧУДНИ, Елиот, који
дозива у помоћ реминисценције из Библије, Дантеа, Шекспира, Милтона, Бодлера, Верлена, па и Спенсера, престао је већ, од тодине 1952, да утиче, на савремене песни
ТЕД ХЈУЗ
ке Лондона. Онај Елиот, који историјске реминисценције претвара у меланхоличне, и многојезичне, цитате, са ритмом хипнотичног монолога, нема више одјека. Има та у Европи, али не у савременим поетама Енглеске. Иако је, 1927. узео енглеско држављанство, и добио 1948, Нобелову награду, а 1954. медаљу Гетеа, мако је постао англокатолик, мако се декларисао монархист, и добио ретко одликовање, роиг Је Мегпе, којим се чак и Черчил поносио, савремени песници су сахранили тог песника. Време прегази свакога. Ја сам меланхолично посматрао, у Лондону, последње године тог славног песника, Као што то бива у животу, остарео песник није хтео да посматра свој залазак Сунца. У својој 72 години, Елиот се био оженио, својом секретарицом, једном, много млађом, лепом, илавушом, јунонског стаса, па је излазио, џвече, у Сохо да игра. Дошао је инфаркт срца. Одлазећи у једну оближњу кућу, гледао сам га, у Кенсингтону, како, скоро паралисан, иде у своју свакидању шетњу. Био је на врхунлу светске славе, али не “у Лондону, и не верујем да ће његова, усиљена, неенглеска, несавремена, поезија, опет да буде оно, што је била,
. Онај, чија се звезда диже, и све више сја, сад је онај, кога је сам Елиот назвао „бољим ковачем од себе", — »1 плеНог Еаббго«, — Езра Паунд. Недалеко, одатле, где сам гледао Елиота, како вуче ноте, и сад стоји кућа, из које је Паунд поправљао стихове песника, свог доба, — па и Елиотове, — као из неког тенералног штаба савремене поезије, која сад, из првог светског рата, васкрсава. Паунд заиста успева да у своје спевове, претвори реминисценције психопатолошки»г доживљаја, из прошлости Ренесанса, Борџија, Венеције, па и античке Грчке, па и Кине. То је једна чудна, велика, интроспективна, али ГЛОБАЛНА поезија. Трансфигурације прошлости, У поезију општег човечанства. Оригинална, монументална, поетична. Без преседана.
Иако је Паунд своје грехе у рату, платио апсом у кавезу, прикован уз једног Црнца, осуђеног због силовања, а очекивао извршење смртне казне, и одседео, после, у Америци, 14 година у једној лудници, његова вена дивље поезије, — која мене сећа Витмана, — није усахла. Како сам чуо, тај старац, атлетског стаса, лежао је, до недавла, у једној болници Мерана, скоро непомичан, али његова посзија се опет штампа, и чита, у великом броју примерака. Реминисценција, претварање историје човечанства, у доживљај, ментални, — без доживљаја, — још јеном опија читаоце, поезије, широм света. У литерарном Институту Лондона, савремени професори поезије, још једном истичу, Паунда, као базу савремене гсезије нелог света. Паундова адреса; Спигећ Мајк 10. Кепапејоп, и сад постоји, на дну ЈеАног тихог трга, са американским књижарама. А американска поезија прети да поплави Енглеску, и да се измеша са онглеском, онако, како се американски језик, полштика, — па и обавештајна служба, већ сасвим стапа, са енглеском. .
Васкрсу Паундове славе, допринела је и метаморфоза Одна,
Одн је био идеал левице, за време шпанског, грађанског рата, Одну је, после проштлог рата, дата и катедра поезије, јер У Енглеској, па и на американским универзитетима, колеџима, има и тога, али се Оди пије задржао у отаџбини, пето се вратио у Америку, и узео американско држав ранство, И његова поезија јако се изменила. И његов политички став се американизирао, Његове, ангажоване, поезије, у савременим енглеским песницима, скоро и нема. Однова поезија велича, у последње време, слободну вољу човека, — дакле м У политици, =— а као Однова утеха, појављује се, = Као што је била крај и у Елио-
ту, — религија,
Од те велике тројице енглеске модерпе, као и скстатичне, дивље, поезије Дилена Томаса, у савременим енглеским песницима, читалац ће наћи само ону инди“ виду, која. У Профроку, па онај натпис пад погинулима, који неће бити заборављени: Тће сћађ пов гтом оја, ...као да одтовара Елиотовим, меланхоличним, грађанским, стиховима; Ја старим... ја старим... мораћу да своје ногавице носим, заврнуто, 1 атом оја,.. 1 отом о1а... 1 зћаћ ммеаг (ће Робота5 ОБ ту Тгоџзег5, тоПед.
После свега реченог, мислим да. неће изненадити, ако кажем, да савремени РО ски песници, иако не моту А итце зе са свом тому троштотићу не Хиче , Паунла, ни на Диле-
џ Блиота, ни на за Томаса, па ни на Одна, Они нису Аме“
риканци, — певају Виглеску, — Енглеза, — живот без Шелијевих, транслунарних, чежњи, евангелиста, и пропагандиста, Внглеску енглеских пејсажа, Лондон савремен, без украса.
То је поезија обичног човека. Обичног живота, поетичног је то живот. Поезија резигнација.
Против необично велике начитаности, против експеримената, против индиферентности према садашњици, и маси, код Елиота, па Паунда, бунио се већ и Оди, у време шпанског грађанског рата, Дилен Томас је, још више, вратио поезију, личном доживљају песника, са речником екстаза. Савремени енглески песници иду корак даље. Упрошћено би се могло рећи; иду ка свакидашњици у људском животу, и поезији у свакидашњици. То иде тако далеко, сада, да, таква поезија, по мом мишљењу, постаје апсурд. Поезија реалности, стварности, проза поетична. Што не значи да је без вредности и да не може да очара. И обичан човек је, као и поет, пун неслућених мисли, неслућених осећања, и неслућених, прећутаних доживљаја. Прозни опис једног погреба, не мора заостајати за посмом о једном погребу. Питање је само каква му је форма,
У сваком случају, ова, савремена поезија Енглеске, писана је за сваког читаоца. Она има у себи једну чудну концентрисаност писања. На пример, у познатој песми поменутог Филипа Ларкина, која носи наслов: „Одлазак у цркву“ (»Скитећ гојпао), — у песниковим речима је садржан, сликовито, данашњи Енглез, у свом ставу према црквама, став читавог једног народа, а онако, како би то испричала, и велика, милионска, заједница, кад би умела да пише стихове. Ларкин, један од чувених, садашњих песника Енглеске, каже, о данапњем одласку у пркву Енглеза: „Без шешира, ја скидам своје копче, бициклисте, са ногавице, пред црквом, са збуњеном побожњошћу ... »НаЏезз, 1 1аке об ту сјеје — сПрз 11 аката геегепсе«. — То је апсурдна форма поезије, али је поезија. А колико је енглеска, то би могло да се доказује песмама Ларкина, и Теда Хјуза, о коњима, Ларкин пише поему о бившим тркачким коњима, који су сад пензионери, на трави, остарели, пуни успомена. Тед Хјуз пише, исто, то, али са грмљавином потковица, кроз сан, Ван Енглеске, уверен сам, та поезија ће се читати много мање, него Блиотова, али у суштини, она може да буде, исто тако, дирљива, као што су били сонети Вајата, или Спенсера. Ево, на пример, први део, песме Ларкинове, о једном венчању. Под насловом: „Ветар Венчања" (»Меаф па МИпа«):
Тпе лута Меју аП ту уедатва дау Апа ту жедата таћ! уаз Те то! ој (ле . ећ ута. Апа а зтаћ[е доо уаз Рапата ават апа | аватћ, Траг ће тиз! го апа зћи! п, !еаута те 5тшта т сапсећаји, ћеаттг кат, | Зеетр ту јасе те гилагеа. сапфезпск Уег зеетр пошта. Мћеп ће сате Рас Не зага ће ћогзез мете тезПезг, апа 1 уга5 заа4
Та! апу тап, ог реазг, таг том, зћош!а Таск
Тће ћарртезг 1 Пад,
У оригиналу, — мако то није Елиот, то је погзија, — у преводу, то Је проза. „Ветар је дувао целог дана мог венчања, а ноћ мог венчања била је ноћ олуја. А једна врата на штали лупетала су и лупетада, да треба да оде и да их затвори, оставивши ме, глупаву уз светлост свеће, ослушкујући кишу, видећи своје лице уз тај пламен, а ипак не видећи ништа, Кад се вратио, рече да су се коњи Оили узнемирили, — а ја сам била тужна, да ма ко, човек, или животиња, у тој поћи, нема сре ћу, коју сам ја имала,
То је поезија апсурда, несумњиво, али је поезија. А ево како Ларкин говори о немаштини човека у животу, у песми »Уалћ 5“
Иза свеза тога, жеља да се буде сам. Коликогод небо било смрачено од позивница Коликогод ми следили штампана упутства секса, Коликогод фамилија била фотографисана под нашом заставом.
Иза света тога, жеља да се буде сам.
Испод свега тога жудња заборава тече,
Крај свих лажних црних дана календара, животног осигурања, одложених церемонија зачећа, скупе антипатије наших очију према смрти Испод света, тота, жудња заборава тече.
То разуме се, у оригиналу, писаном замршено, али сигурно, као да је поезија рецепт лекара, на енглеском гласи много лепше:
Веуопа ап (и, те мазћ [о ђе аопе: Номеџет Тће зку дтомљ дату лић
тунаћпонз — сагау Номеуеу" уже јоЏом Тће рттеа Фтеспопх ог зех Ножеуег тТће јатџпу 15 рћогогтарћеа ипдег (ће Нагзгајј —
Веуопа аЏ ита, тле млзћ [о ђе фопе,
Вепешћ! и ап, дезте ој обПугон пипо;
Резрџе тће атфи! тепзгопз ој 116, саћепаат |
Тће је тзигапсе, !ће таћјеа егРИИу "65. Тпе созпу аџетзћоп ој те вуе» РА Ра гћ
Вепеатћ И ап дезте ој облоп типз.
То уопштавање, упрошћавање, поезије, као реакција на интелектуалну поезију, психичких експеримената, код Елиота, и
Наставан на 8, страни
Милош Црњански