Књижевне новине
ИНТЕРВЈУ
ИСТИНИТА УМЈЕТНОСТ ИЗВИРЕ ИЗ ЖИВОТА
Разговор са књижевником Стевом Аракулићем
СА СТЕВОМ ДРАКУЛИЋЕМ не сусрећем се први пут. Чини ми се да сам са њим измјењао по неколико ријечи при сваком читању његове прозе. Најприје, читајући кратку причу „Жућка“, затим коју годину касније — прво што сам прочитао у зборнику „Вјетром вијани" (Споменица Српског културног друштва „Просвјета", 1971) била је његова, опет, кратка прича „Биљет“. Упознавање се наставило преко приповиједака објављених у књизи „Станишин лов“ и романа „А шта сад, пуковниче2“ објављеног 1971. А овај разговор који сада водимо у његовом стану. у Загребу само је наставак ових ранијих. Преда мном је човјек без позе, природан и озбиљан. Говори једноставно, а из сваке му ријечи зрачи дух човјека који је куатуру, образовање и животно искуство стицао зато да би био што ближи животу и људима, да би.их дубље и свестраније разумио и сам им био разумљивији,
Стево Аракулић родио се 1919. године у Лици (Градина, близу Титове Коренице). Својим животом'м дјелом везан је за Револуцију и послијератни живот и дотађаје. Објавио је двије књиге
приповиједака „Станишин лов“ и.
„На вучјим стазама“, књигу пјесама „Немирне ријеке“, роман „А шта сад, пуковниче»>“, једну ТВ"драму и неколико радио-драма. У штампи су му још двије књиге. На његовом примјеру показује се да. често ни литерарна. вриједност ни актуелност тема (чак и кад су сретно удружени) за издавача не значе много. Препуштен мањим загребачким издавачима, годинама чека на излазак сваке нове књиге, Његове „прве — странице“ Чедо Прица попратио је ријечима: „Хракулић прича језиком виталног живота, не улице, већ оплећака и угљенара, „трогрлом“ јакошћу и звучношћу“. Али Дракулић више не. значи освјежење само „у ужим оквирима“. Својим романом п не малим бројем кратких прича, он заслужује да стане у ред запаженијих писаца · југословенских народа. Завидна поетска потка ње гова приповиједања, ведар, здрав: и свјеж хумор који успјешно — и без наметљивости — његује, сналажење у осјетљивој тематици наше најближе прошлости, оригиналност, свјежина и чистота језика и стила, успјела карактеризација ликова, оживотворен хуманизам човјека и комунисте, товоре о сасвим зрелом и оформљеном плисцу. Из дужег разговора издвајамо један дио забиљежен У облику питања и одговора.
— Када се у Вама пробудила жеља за писањем и шта ју је по кренуло
— Ме бих могао рећи да се У мени пробудила. жеља. за писањем, нита бих временски могао утвр" дити када је то почело. Мислим да су се у мени, од раног дјетињ“
ства па даље, кроз предрахна, 8. о
собито ратна збивања, накупљали одрази свега што се збивало око мене, Писати сам почео, можда, У незгодно вријеме, али нисам мо. гао бирати, јер је унутарњи по“ рив превладао све моје сумње и неповјерење укључивања У ту вр“
сту заната.
— На каква су реатирања. наниг ди Ваши први објављени радови;
— Реакције на прве радове су ме изненадиле. Био сам збуњен признањима. и искреним потица“ јем неких, ријетких, писаца да на ставим. Но, то те био, само поче тас неугодности с којима сам се
морао суочити. НЕ У онамјерно подстакнут, о бол у игру, био
и мимо воље увучен. сам изложен ударцима. неких сој лешких, више тајних него јавних, „правила. понашања ·
__ Одакле узимате своје теме2 сада налазим, углав. Под одређеним ван» све саме, наме. редослиједа и
— Теме за
ном, у себи: ским утицајем оне
ћу, без одређеног телсине у значењу. « теме из сеоског живо“ с селе-трад литерарно исцрпљени У нашој књижевности: шта бисте одтоворили онима који на такве ствари надмоћно одма. хују рукомг |
; зад-
— У нас су се особито_ У
њих тридесетак година, Ооо ле такве драме У односу село-грао,
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 11
. — Јесу А та и одно
ж
да их, с бољим и већим разумије“ вањем и активношћу писаца, још дуго неће бити могуће дубље захватити, а камоли исцрнити. А они што. „надмоћно“ (ја бих још додао: с извјесним презиром) одмахују руком на улогу и значај тих тема. у домени књигкевног. ствара“ ња, они ће и даље остати на позицији једнодимензионалног познавања друштвене бити. Зло је само у томе што понеки, друштвеном забуном, држе арбитражне позиције. .
— Прилагођавање на модерни темпо живота у граду, нарочито за људе из мањих средина (село, провинција), представља тешкоће не само код нас већ и у другим земљама. Како Ви на то гледате»
— Прилаљоћавање не иде лако. Полови су супротни, одбијају се. У питању су, с једне стране, малограђанска схватања, с друге: окорјели, У предрасудама огрезли патријархални _ назори. С обје стране доминантна су примитивистичка гледања на суштину ствари. Књижевници су одувијек проналазили теме, ангажирајући се да дове до што безболнијег сраза. Они ће то чинити и убудуће.
— Ви сте писали и о партизанима и претпостављам да нисте реклали све што о њима желите рећи. Јесте ли примјетили какав је однос других књижевника према тој тематици Како се Ви према њој постављате2 5
— То је вријеме толемих замаха, ломова. и преокрета на домаћој и свјетској сцени. Мислим да ћу и убудуће о томе писати. Желим о томе још штошта рећи. На жалост, имали смо и вријеме, на срећу кратко, кад су те теме сматра. не превазиђеним, а рад на томе херезом. Па и данас још није једноставно ни безопасно бити озна“ чен „фамозним епитетом“ — ангажиран писац.
"~ Не можемо мимоићи пејсаж кад говоримо о Вашем дјелу. Што бисте о томе рекли2
— Пејсаж је битан слемент у 0 бликовању књижевног. дјела. Присуство пејсажа, у већој или мањој мјери, овисно је о теми и подруч“= ју којега се дотиче.
— Ваши ликови зраче топлином каква се у дјелима младих писаца ријетко сусреће, Рекао бих да сте у томе ближи нашим реалистима. Слажете ли се с том констатацијом и како то објашњавате2
— Ликове дајем онакве какве сам доживио, или их измислио, у
оквиру расположивих изражајних средстава. Волим реалисте.
—- Ваше приповиједање је спонтано, живо и занимљиво. Многи људи већ и због тога радо читају Ваше прозе. Да ли је стил Вашег приповиједања резултат плодних утицаја књижевне лектире или: он произлази из Ваших трагања и тежњи да буде што усклађенији с Вашом природом, ставовима, потледима2 — Не бих знао одговорити у којој се мјери _уУтимар књижевне лектире одражава У мојим дјели“ ма, а колико је то У складу с мојом личном природношћу, ставовима и погледима. Склоност Антону Павловичу Чехову и Гију де Мопасану не желим оповрћи.
— Ваш хумор је свјеж и ведар. Чуо сам и мишљење да такав хумор можемо наћи још само КОД ћопића. Желите ли нам рећи не-
што о томе2
се превелике одговор. ности. пред таквим комплиментом. Свој хумор изналазим У људима. из родног краја. Други, макар ми и био познал, не бих се усудио обламити У књижевно рухо.
_ Прича „Станишин лов", по којој сте написали и истоимену ТтВ"драму, тјера читаоца на помисао да сте страствен ловац, али Ви кажете да се никад нисте бавили ловом. Што Вас је инспирисало да
напишете ову причу»
— Бојим
— Приповијетку „Станишин лов“ (иза тота истовремено радио и тВ-драму) написао сам по сјећа. њу на ловца на куне из свог краја.
— Ликови дјеце иу роману и неким Вашим приповијеткама насликани су живо и упечатљиво. Је ли то плод неког посебног занимања за дјешу, трансформација сопствених доживљаја из дјетињства
или нешто треће
СТЕВО ДРАКУЛИЋ
— Је ли насљедно, или. посљеди“ ца одгоја, не бих знао рећи. Али, волим дјему.
— Примјетио сам да је декор у причи „Станишин. лов“ много богатији него у ТВ-драми, а и животност ликова понегдје је губила на снази и убједљивости. Каква искушења стоје пред писцем у том послуг
— Искушење писца, у _ трансформацији књижевног дјела за телевизијски медиј, јако је вели» ко. Дјело знатно осиромашује без кривње писца.
— Иако због извјесних телевизијских надорађености ова драма губи на импресивности, њу је шведска телевизија изабрала између толиких наших ТВ-драма. Будући да критика у Вашој средини упорно прећуткује Ваш књижевни рад, је ли Вас обрадовао овај избор шведске телевизије»
— Избор моје ТВ-драме „Станишин. лов“ од стране шведске телевизије, обрадовао ме је двојако. Живећи у неким европским зе мљама, пролазећи затим кроз неке, у првим послијератним тодина“ ма, бивао сам немало пута неуго· дно изненађен како поједини на· роди мало, или-готово ништа, пе знају о нама. Драма ће, презентирана широком слоју _ грађанства једне земље, допринијети бољем у. познавању наших људи.
— Роман „А шта сад, пуковниче“ није, колико знам, доживио заслужен публицитет. Како бисте наше читаоце обавијестили о ње говом садржајуг
— Волио бих да је био запаженији. А садржајг Помало типичан за наше вријеме. Сиромашан дје чак, послије погибије оца у првом свјетском рату, одлази трбухом за крухом, пролетаризира се, више силом него властитом вољом, по. стаје учесником штрајкова, побуна и на крају несебичним свјесним револуционаром, На томе пу“ ту изложен је немалим искушењима, падовима и успонима. Па и сида. кад се мисли да му је дошао крај, он не жели да. посустане, 60 ри се одлучношћу истинитог револуционара. Он дјелом доказује да ажеивот није, ни лијеп, ни весео, ни богат, уколико се престанемо за њета борити,
— Да ли је главни јунак морао бити пуковник, и зашто та кав наслова
— Главни јунак није морао бити пуковник. Али стицајем околности је био. Према, томе ни сам наслов романа не одступа ни У чему од већ познате конвенциочалне форме.
— Како је то дјело примљено У нашој Армији2
— Поједини. људи из састава наше Армије, до којих је књига стигла, налазе у њој дио себе. Неко. лико писама, што сам их примио, товоре о томе. Писац осврта на нове књиге у листу „Народна ар. мија“ од'3. 2. 1972. даје овакав закључак: „Дракулић је скинуо ве0 с још једног кутка наше револуције. Стога препоручујемо читао. “цима да прочитају тај мали роман с једном великом људском темом“. — У каквом односу, по Вама, стоје литература и живот
— Цијеним знаност и теорије 0 књижевности. Но човјеку тпишта на свијету није важније од живо. та. Зато ће и свака истинита ум“ јетност зависити о животу, извирати из њега.
Ту завршава један од разговора са књижевником који воли живот и људе, који налази времена за дубоко упознавање и разумијева ње њихових проблема и ради на томе са љубављу и оптимизмом.
Разговор водио Миле Басара
аи лаици клевета пришт. (Бли ље мивинити пливали писани сестр уиннинв и пиввече и ненви еетзеље адитиви сл зе авионе пл давати улети лента стени панглтннне еривиљмељенвнитетис пезњиввирспиљицанои сега еваванааатаенаниииеетииенЕтШир.
древне атеизам и етен леша ишле зала уетње завеси шеми наивни парним нанесе овитае скине ин
ХУМОР И САТИРА .
ДИЈАЛЕКТИЧКА АЗБУКА
АБВ
...ТАТА, дај ми динар да купим чоколаду са птицама!... Стари, имаш ли нешто пара за чарапе, ове се исцепале2... ћале, идем У биоскоп са једном цицом, како стојиш са буџетским вишковима»
А
... Драги суседе, можете ди да ми дате шољицу шећера да завр. шим неке колачег
„5
..Чико, ми улепшавамо наш дечји вртић за дан пролећа. па сакупљамо саксије са цвећем од
родитеља!
Жжа
... Лепи мој, господине, дете ми у болници, а немам пара да купим карту за воз. Само ми је дан динар фали, нек' су ти жива и здрава дечица!
ИијК
...Купите маркицу за недељу Црвеног крста!... Дан Уједињених нација, а ви још немате мар. кицу на реверу2
ћ љЉ
Бон жур! Ту деј! Гутн тат! Хипик, Стопер. Манж! Војаже! Ди нар!
МмНЊ
„.. Драги друже, наша месна заједница одлучила је да подитне споменстлочу свим заслужним Љу“ дима рођеним на територији ове заједнице. Пошто нам недостају материјална _ средства, обраћамо вам се с молбом да својим скромним прилогтом помогнете ову племениту акцију.
О, ЛР
... Дајемо вести. Поводом редовних месечних поплава наших река обавештавамо све друштвене организације и појединце да се добровољни прилози у новцу и натури шаљу са тачном ознаком за коју реку и који месец се шаље помоћ, јер је долазило до неспоразума зато што су неки грађани "слади помоћ“ за поплављене у априлу, а онз је уручена поплављенима у мају.
С
... Због мале плате наш Секретар већа враћа се на рад У свој родни крај или, можда, одлази у иностранство. Да бисмо и даље задржали тако способног човека, одлучили смо да оснујемо УАРУжење за повећање плате другу Секретару, па вам се овом приликом обраћамо за помоћ и упису“ јемо вас у утемељаче нашег удру: жења...
У
... Рудници угља су: у кризи, Железница је у кризи! Обојена металургија је у кризи! Необојена металургија је у кризи! Сељаци су у кризи! Цвећари су у кризи!
... Чланови синдиката, омладинских организација и свих ос талих друштвених организација, ваши добровољни прилози помоћи ће нам да се што пре извучемо из разних криза!
Ф,Х
... Напредни савез радних љу: ди је, због умањене чланарине, триморан да смањи своју актив. ност што се веома лоше одразило
на идеологију и диспиплину члан. ства. Добровољне прилоге за је чање идеологије примају секрета» ри основних ор' а! сваког дана од 16 до 18 часова,
ЦчМ
... Држава нам врло споро о
думире јер су радови на одуми.“
рању 'успорени због недостатка, финансијских средстава, Ваша је дужност да, као свесни члан наше заједнице, помогнете својим прилогом што бржем одумирању со
цијализма — последњег реликта класног друштва. ш
... Налазимо се на самом трату великог историјског догађаја, али нам се и други опасно при. ближавају. Не заборавите, грађани и грађанке, да ће ваш мали прилог, у новцу или натури, помоћи да ПРВИ У СВЕТУ смело крочимо у будућност — У КОМУНИЗАМ! Бора Ољачић
исто То, САМО МАЛО ЛЕВО
Друг о којем је реч
Један мој друг постао је Друг о којем је реч. То ме, наравно, није изненадило; али сам приме тно да је мој друг сваког дана све више Друг о којем је реч, а све мање мој друг.
Не сећам се више да ли је пре постао Друг о којем је реч или је пре престао бити мој друг. Или је то било некако у исто време,
Било како било, мој друг је, Као Друг о којем је реч, убрзо постао и Друг Члан, У ствари, ово члан му је постало занимање! Он је данас члан скоро свих удружења и друштава. Члан је неколико Управних одбора и свих важнијих Савета и Комисија. Члан је више Секретаријата и још: више Комитета.
Члан је Друштва за по друштвљавање друштвених сред: става.
Члан је Комисије за доделу проблема, као и Комисије за помоћ сили Земљине теже.
Члан _ је Управног – одбора атмосферског талога и, по функцији, члан Секретаријата за лет у слободном простору.
Члан је Удружења неортанизованих Савета за организацију рада. |
Члан је Савета за успешну координацију пилета и кучине и члан Савета за стагнацију.
Члан је Удружења Друштава, за правилну расподелу обећања.
Члан је помотнутог Друштва за помоћ другим друштвима,
Члан је Секретаријата Орга. низације скалара и вектора.
Члан је Удружења удружених другова и, по функцији, члан тру. пе за борбу против групашења.
– Члан је Савета за повећање броја углова у квадрату и право“ угаонику.
Члан је Комитета. имагинарних величина и, по функцији, члан широког чланства .,.
Пре неки дан сам сазнао да се Аруг једног мог другог друга
спрема да замени свог мог друга, тј. да постане Друг о којем је реч.
Волео бих да успе у томе м да ми садашњи Друг о којем је реч поново постане само — друг,
Аушко М. Петровић
КАРИКАТУРА МИЛЕНКА КОСАНОВИЋА