Књижевне новине

ЛДИРИКА У ПРЕВОДУ

–

Спштоћи са тш

ри

- м Р

конпшпенша

ни ни ни ние мини ин н--4_--нн- иннинннинишинннннцининннниннниннн на

Мађарска

Ами Карољи ВЛАЖНО И СУВО

Млак мек влажан здрав хладан

шаш сребро месец брдо зора небо трава мирис сутон звезда ноћ

небо корен вода зелено глатко плаво

прах ватра, ветар оштро суво небо

камен змија камен месец копље нож

туга свећа снег миса камен туткало ноћ

камен, оптужба камен змија прах ватра ветар

Берђ Шомљо

ПРИЧА О ВЕШТАЧКОМ ЦВЕЋУ

Потпуно је исто, као право цвеће.

Само што не проговара.

Исто су тако лепе, као праве руже,

Само су још лепше.

И савршеније.

Све могуће варијанте. И до сваке најбоља. Од потпуно затвореног пупољка до сасвим расцветалих цветова.

Полузатворене и сасвим отворене руже. Цео спектар од тамножутог. до скоробелог. И данас су потпуно исте, као јуче. ИП сутра ће бити исте, као данас. Не знају за време. А ни време њих не познаје. О, стара жељо: записати све комплексне

у зависности цветања и венења једне руже — док ме . . исмевају! Немогуће је живети заједно с једном

жом, која

никада не увене, у ЈЕ

Ј ожеф Торнаи ГТАВРАНОВИ

Отпутуј, пријатељу,

у земљу гавранова,

ти сиви, међу челичне шлемове

набијене на лобање.

На крсту од шашарике

виси војнички капут од храстовог лишћа, прекорачи уз мут притајени

костур у црној униформи,

можеш да се извучеш

испод пластова косе, рудника вештачких Ен н удова, са дна мора дечјих колица и наочара до најцрњих димњака;

у собу ће ти ноћу

улетети гавранови

који су на људско месо навикли.

Шандор Чори ГРАНИЦЕ ГЛАСОВА

Зазвече

ведра

у дну улубљених дворишта,

зашуште поломљена ребра. сламе,

псећи ланац узбуђује,

а детињство ми се уз грмљавину котрља.

Као да камен каса преко моста / дрвеног;

гласови испод моје коже,

у слепој улици тела.

Жубори

дрвеће

као вода,

и“ твоје тело, као вода.

Буди ме

будилник мора,

где се налазим.

Теглим се и устукнем,

рука ми ломи зрах,

даје гласове,

гласови из једног дрветг, као да се рађа . шума,

као да је точак,

куцање

на празовима од катрана,

шта долази

гласови иза наших леба,

далеки ратови као челичне ролетне,

прозори које отвара ветар,

гласови после једног дугог дана,

одроњавање твог прекривамча,

гласови: скоро већ музика,

сирене моје главе.

Михаљ Ладањи

ШКОЛСКИ ЗАДАТАК О ХУМАНИЗМУ

У улици, у којој сивим,

људи исто тако воле да живе, нестриљиво очекују нове вечери, када уз криглу пива

о сексу круже приче —

У улици, У којој сивим, људи желе да живе у сигурности,

због тога узбуђено праге вести

да ли ће увек бити пива, и

да ли ће и сутра о сексу колати приче —

А ја помно пратим:

да ли добијају своје пиво и части, јер не бих желео да људи,

у улици У којој живим,

свој век проживе | бесциљио, као животиње, ·

(Избор и превод Јожефа Варге)

Турска

АНГАЖОВАНА ПОЕЗИЈА НАЗИМА ХИКМЕТА РАНА

Четвртог јуна ове године навршило се десет година од дана када је у Москви, У политичком изгнанству, умро велики пјесник и хуманист Назим Хикмет Ран. Рођен 1902, у Турској, постао је грађанин и пјесник Свијета, чијој сретнијој будућности је посветио читав свој живот,

Хикмет је готово трећину свога живота провео у тамницама Турске. У тој сумрачној атмосфери тамница рађала се његова поезија, пуна чежње за слободом и љубави према човјечанству. Хикмета, узбуђује све што пријети човјеку и његовој слободи; он је свугдје присутан, непоткупљиви свједок времена у којем живи, његова је поззија ангажирана поезија у најбољем смислу те ријечи.

Када је 26. марта 1954. године извршена у предјелу Маршалских отока експлозија дотад најјаче Х-бомбе, која је изазвала снажав облак радиоактивнога дима који се спустио на јапанске рирара, у бури просвједа, која се на ту ви ст подигла У свјетској јавности, чуо се снажно глас пјесника Назима Хикмета... Пјесма „На ХХ конгрес је дошво друг Лењин“, настала, је у данима велике прекретнице у СССР-/, која је, до пуног изражаја дошла на Х конгресу совјетске партије, те представља. спонтану реакцију пјесника на овај велики хисторијски догођај. .

Никола Марчетић

НЕКА НЕ ПРИЈЕТИ СМРТ ОД ОБЛАКА

Само нас мајке чине људима, ко добро сунце што бди над нама. Зар није и вас мајка родила2 Чувајте живот мајки, господо, Нек им не пријети смрт од облака!

Гле дјечак неки трчи травњаком, за њим лепрша папирнати змај. Зар нисте и ви тако трчали2 Чувајте живот дјеце, господо, Нек им не пријети смрт од облака!

Кога то тражи поглед невјесте у зрцалу док чешља бујне косе2 Нису ли тако чезнули за вама2 Чувајте, господо, животе невјеста, Нек им не пријети смрт од облака!

Стар човјек дријема схрват од живота у густој сјенци многих тодина, Поштујте спокој ових година, та и ви сте већ стари, тосподо.

Нека не пријети смрт од облака!

ЈАПАНСКИ РИБАР

Живио рибар одважан и млад, облак на мору уби рибара. Његов ми другар каза причу ову.

... Био је сутон, Ужетосмо луч, уловисмо рибу — тко окуси — умре. Не умре одмах — његово ће тијело трунути теиво док не иструне.

И тко нас додирне — умре,

тко дирне наше жуљевите руке испране сољу морских валова,

тко нас додирне — умре.

Не умре одмах — његово ће тијело трунути живо док не иструне.

Тко нас додирне — умре.

Чежњо далека, заборави мене!

Наш чамац плута морем као лијес • • • Тко на њег ступи — умре.

Облак је пао на нас...

Далека чежњо, заборави мене!

Не пружај руке — носим заразу тко ме додирне — труне...

Не пружај руке — послије моје смрти. родит ћеш сина жива иструла. •-• Чежњо далека, заборави мене!

титана

БЕЛЕШКЕ | О МАБАРСКИМ ПЕСНИЦИМА

АМИ КАРОЉИ (КАтојм Ап) Ова песникиња, иначе супруга познатог песника Шандора Вереша, поред песама објављује и преводе. Објавила је више само. сталних збирки као што су, на пример, „Прикујте звезде за земљу“ и „Месец — богиња".

БЕРБ ШОМЉО (5оптјуб Субгву). Песник, критичар и књижевни преводилац. Рођен је 1920. године. Носилац књижевне награде „Јожеф „Атила“. Јавио се као песник крајем 30-тих година збирком „Против добра". Објавио је низ самосталних збирки као што су, на пример, „Шума мира“ (1952), „Исповест о ми ру'" (1953), „Јаблани на обали" (1955), „Талисман" (1955), „Оно што помаже да се живи" (1960) п Ар. Избор његових песама под пасловом „Изнад језера, под небом" објављен је 1962. године.

ЈОЖЕФ ТОРНАИ (Тогпај Јогзећ). Рођен 1927. гоампе, песник и преводилац, који у прво време ради у металском комбинату „Чепел“ као металостругар,

а доцишје као чиновник, Јрву песму објавио је 1955.

НАЗИМ ХИКМЕТ РАН

Наш чамац плута морем као лијес, и њише мртву алгу.

НА ХХ КОНГРЕС ДОШАО ЈЕ ДРУГ ЛЕЊИН

На ХХ конгрес дошао је друг Лењин,

осмјехнуо се застав на вратима,

а затим прошао салом и сјео подно трибине

положивши на кољена нотес;

није ни опазио свога попрсја.

Бити с њиме под истим кровом, браћо, с олакшањем стисак умне љењинске руке!...

На ХХ конгрес дошао је друг Лењин. Над земљом, на предпрољетном небу окупљаху се радосна надања,

ко густи бијели облаци.

(Превео Никола Марчетић)

МОЈ ПОГРЕБ

Одакле ће изнијети сандук мој, да ли с дворишта родног» И како ћете ме само спустити с трећега. спрата» Јер сандук неће у лифт стати, па не би било ни згодно,

а тијесног је стубишта наша. зграда.

А можда ће голубови бити, и сунце до груди, облачак власат,

а можда снијег, с дјечјим повицима, сројен, а можда киша, и наоколо мокри, испрами асфалт,

и канте за смеће код капије ће да стоје.

Може се десити да ми на чело падне капљица кише —

вода је, веле, на добро, .

и било или не било оркестра, дјеца ће притрчати ближе,

дјеца умрле воле, поћи ће за мојим одром.

Испратиће ме наш добри балкон са) рубљем из цијећа, прозор наш кухињски за мном ће одозго да. погледа. У том сам дворишту био срећан. Доме мој, буди срећан!

Сусједи моји, желим вам мното љета:

Април 1963.

(Превео Радован Зогтовић) ЕР

вори гласом модерног песника који истражује решења проблема нашег времена. Објавио је низ самосталних збирки, међу којима су важније: „Рајска птица", „земља до неба", „Златна врата", „Име фетиша"' и АР.

ШАНДОР ЧОРИ (Сзобг! апдог). Песник рођен 1930. године. Носилац књижевне награде „Јожеф Атила". Постао је познат мађарској јавности захваљујући својој лирици надахнутој народном поезијом. Његова важнија дела су: „Малеће птица", „Бавољи лептир), „Бекство ФОА самоће", „Кубански дневник", · „Моје друго рођење" и АР. Поред песама пише и есеје, Посвећује значајну пажњу општедруштвеним процесима и развоју масовне културе.

71. МИХАЉ ЛАДАЊИ (адапу! Маћају). Песник, припадник млађе песничке тенерације, рођен 1935, го: дине. Студирао је у Будимпешти на Филолошком факултету и још као студент истицао се својим дРУштвено ангажованим песмама. Прву књигу песама објавио је 1957. тодине, а отад је објавио више са мосталних збирки. Сарађује у дневним м књижевним о и часошсима,

године, ГО

листовима, ка

пас даљдела пиво оливин нв

Мексико

Октавио Паз С ТОБОМ

Налети од тиркиза Неухватљиви парови птица.

Жестине

Свет пламти

Дрво Ври од гавранова Бори не опекавши се

Смирена Међу високим сунцокретима

7 Јеси

Предах светлости

Дан.

Је велика јасна реч Треперење самогласника

Твоје груди. Зре на моје очи

Моја мисао ДЛазганија је од ветра

Трезвен сам Видим свој живот и смрт своју Свет је истинит Видим Настањујем једну провидност

САДАШЊОСТ

На светлуцању камена Сланог окомитог Скамењено плаво насиље Непрестано падање Завесе (Позади Сунце се са морем хрве) Под од цигала Задихани удисај . Прозор сто лежај Сада се плаветнило пружа шири Придржава Ружичаст јастук Девојку Црвену одору још топлу Очи Полузатворене не због чекања 3бог нпохођења Боса је Грубо сребро обујмљује Освежава | Мишицу назу На одважним грудима поитрава јој сунчев мох На стомаку Неминовно узвишење Линија црних мрава Трептај Једног тела душе боје Опрљенот меда Црног „“еда, Уз светлуцање булке Црне булке Отвараш Очи Сунце си жедно

САГЛАСАН

Карлосу Фуентесу

Одозго вода Одоздо шума Ветар на путевима

Смиреност бунара Ведро је црно Вода чврста

Вода силази до дрвећа Небо се пење до усана.

(Превео Радоје Татић)

х

За мексиканског песника и есејисту Октавија Паза (194) поезија није бежање од живота, већ начин 4 се живљење умногостручи кроз идентификацију са светом који га окружује. Прву збирку „Шумски ме сец"" објавио је већ 1933. године. Нагло је сазрсо за време грађанског рата у Шпанији збирком „Неће проћи" (1936). Следе збирке „Под твојом јасном сен, ком", „Човеков корен", „Између камена и цвета", „Сунчев камен" и многе друге. Писао је пол извос“ ним утицајем страних песника (Т. С. Блиот, Сен Џон Перс, надреалисти), али је за њега карактеристичпо ла је користио типично мексиканске митове и веровата, По вредности и значају за хиспапоамеричку књижев“ ност упоређују га са Борхесом и називају га песнич ким Борхесом. До 1968. године био је амбасалор Мексика у многим земљама, а тада се повукао из лип1о• матске службе због неслагања са својом влалом 10 водом крвавих демонстрација за време Х1Х ОМА, јаде у Мексику, Једна од најновијих збирки Октаву ја Паза је „Источни обронак", из које су пргвелеће песме које доносимо.

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 19