Књижевне новине

АНКЕТА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“

САДАШЊИ КУЛТУРНИ ТРЕНУТАК (8) ||

"У тежњи да осветли садашњи културни тренутак, редакција „Књижевних новина" се

обратила руководиоцима неких од најзначајнијих културних институција у ужој Србији с молбом да одговоре на по једно питање које се односи на један од битних

проблема њихове установе.

У прошлом броју објавили смо одговоре који указују

на неке актуелне ситуације Српске академије наука и уметности Културно-просветне заједнице Србије, Београдског универзитета и Републичког секретаријата за културу СР Србије — одговоре професора дра Радомира Лукића, Стевана Мајсторовића, професора дра Јована Глигоријевића и Гојка Милетића. У овом броју објављујемо одговоре Милана Вукоса, дра Владимира Кондића и дра Милорада. Најдановића. који нас упознају са проблемима и плановима установа које представљају и са начинима њиховог решавања и остваривања. Редакција се, у шме својих читалаца и у своје име, захваљује учесницима у анкети: Анкету је водио _ сарадник листа Душан Јагликин.

Радио - телевизија Београд Милан Вукос, генерални

директор Радио-телевизије Београд

Питање: Чега се из своје претходне праксе. у оквиру нове оријентације, после Писма и других значајних друштвено-политичких докумената, Радио телевизија Београд одрекла и шта ново доноси гледаоцима2

"ПРОЦЕС ПОДРУШТВЉАВАЊА. РАДИЈА ПО ТЕЛЕВИЗИЈЕ

— Најзначајнијим сматрам одбацивање ранијих теорија, тенденција а и праксе да се тзв. средства масовних комуникација третирају као самостална, од друштва независна сила и њихово претварање у друштвену силу. То има врло значајне импликације, п имаће их утолико више уколико се потпуније п доследније развије процес „подруштвљавања“ радија и телевизије п њихово прерастање у трибину самоуправног социјалистичког друштва.

У програму — од начина његовог до-

мошења, до његове садржине, одрекли смо се свега онога што се том процесу

супротставља или га кочи.

Посебно бих истакао одбацивање оних садржаја који су представљали продор грађанске идеологије у наше програме. Овим не мислим да кажем да је грађанска идеологија „одбачена“, управо да ње више немау нашим програмима. Она је олбачена у својим најпрепознатљивијим видовима, пре свега у политичким садржајима, као п у оним видовима свога пспољавања који су у неким врстама програма били доминантни. Грађанској идеологији дат је снажан ударац, али је она још присутна не само у деловима нашег програма, већ и у многим порама друштва.

Било би дуго побројати шта се све у програмима мења. Посебно бих подсетио да је Радио телевизија Београд упутила

"и јавности“ и Аруштвено-политичким фо“ румима свој протрам за ову и наредну

тодину, у коме се "све промене детаљно наводе.

Наша полазна тачка је да стварамо вазвијено и материјалио богато самоуправно лруштво, које има све веће кмлтурис, образовне и рекреативне потребе и захтеве, п настојимо ла нашим обавеза-

ма које из тога проистичу на што квалитетнији начин одговоримо.

„При томе желимо да користимо и развијамо позитивне резултате и искуства из. ранијег рада, а исто тако да озбиљне слабости на које је указано и у друштву и у нашим сопственим анализама откаонимо и заменимо их новим садржајима. -

Поред наших настојања на које сам у почетку одговора указао, поменуо бих

као значајне и следеће задатке:

САРА МАЈАС У ФИЛМУ „ЗАБАУДА" АЛЕНА БРИЏИСА КОЈИ ЈЕ ОЦЕЊЕН КАО ЈЕДАН ОД НАЈБОЉИХ : ФИЛМОВА НА ФЕСТ-у 74

— афирмација марксизма као погледа на свет пи допринос марксистичком образовању омладине;

— неговање и развијање револуционар- _

них традиција;

— боље упознавање, путем наших програма, са дтлитвеним, економским и културним догађајима свих наших народа и народности;

—- развијање, путем наших програма, међународне културне размене, при чему ћемо пастојати да и даље отклањамо једнострану оријентацију у појединим деловима програма (филмске серије, забавна музика и сл.) на презентирање достигнућа само из западних земаља. При томе, основни критеријум биће квалитет програма, али ћемо квалитет тражити на свим странама, а не претежно на једној.

Напоменуо бих, на крају, да Радио телевизија Београд емитује дневно преко 80 часова радио и телевизијског протрама. То су, несумњиво, огромне могућности политичког и културног утицаја. Из тога пронзлази и. огромна обавеза и друштва у целини, и посебно људи којима је поверен рад на програму, да се тим могућностима користе на начин који ће у пуној мери одговарати друштвеним и културним потребама.

Народни музеј

др Владимир Кондић, директор Народног музеја Питање: Народни музеј је матични музеј у СР Србији. Шта се чини да он то у највећој мери постане, колико је успеха у томе постигнуто2 Како сагледавате матич-

ну службу у новом Закону о заштити културних добараг .

БОЉА ОРГАНИЗАЦИЈА И НОВИ КАДРОВИ

— Своје матичне функције Народни му-

-веј дели са Историјским, Етнографским,

Природњачким и Музејом примењене уметности. У оваквој подели послова наша установа. је надлежна за археолошки, епиграфско-нумизматички материјал и културна добра из области ликовних уметности. Укратко, Народни музеј је само једна од матичних институција. Ипак, јединствена политика у укупном деловању оства рује се преко једног координационог тела које сачињавају сви директори поменутих музејских установа.

На ваше питање није лако одговорити. Када се имају у виду објективне могућности и различити проблеми који су увек искрсавали, може се ипак рећи да је матична служба успешно обавила значајан део својих послова. У првом реду, остварен је солидан увид у музејске фондове. Сада имамо податке о начину вођења музејске документације (инвентар, картотеке, фототеке), стању и нивоу стручне обраде о условима м начину излагања. Добили смо необично важне али, на жалост, м обесхрабрујуће податке о заштитним мерама и очуваности музејског материјала, о опремљености и капацитетима конзерваторских радионица, смештају предмета и њиховом чувању у депоима. Најзад, дошли смо и до података о музејским радницима. Знамо тачно ко све ради у музејима и, што је нарочито важно, каква је квалификациона структура запослених. Укратко, захваљујући деловању матичне службе, имамо у великој мери тачан снимак музеја и музејске службе у Србији. Сада није тренутак за анализу података којима располажемо. Довољно је да кажемо да нема разлога за самозадовољство. Међутим, морам одмах да нагласим да су за садашње стање у музејима Србије најмање криви (ако су уопште криви), музејски радници. Захваљујући недовољној бризи друштва музеји немају ни место ни улогу коју заслужују. То је, међутим, посебна тема.

Шта је учињено на другом делу нашега посла, на отклањању уочених недостатака који су, узгред речено, бројниг Углавном онолико колико се уопште могло. Уз пуну подршку Републичког секретаријата за културу, уз ретко успешну сарадњу његових служби са матичним музејима, успевали смо да у појединим местима у Србији отклонимо извесне неспоразуме и да чак утичемо на промене у односу друштвено-политичке заједнице према културним

· установама ове врсте. То су биле корисне интервенције али, на жалост, ретке и до-.

лазиле су, по правилу, тек када је ситу:ција постајала изузетно критична... _ Још један занимљив податак: матична служба је остварила неупоредиво бољу сарадњу са музејима у унутрашњности него са онима у Београду. То је пример погрешног тумачења ове функције. Неки музеји у нашем граду схватили су да послови поверени Законом матичним установама доносе извес-

пу налдрећеност матичних пад осталим му" . 4 . ч , ;

СЦЕНА ИЗ ФИЛМА „ОПСАДНО СТАЊЕ" КОСТЕ ГАВРАСА

зејима. Матични музеји, међутим, никада. нису дали повода за овакво мишљење.

Одговор на други део вашег питања. почињем констатацијом да смисао и методи матичне службе и матичних функција могу у значајној мери да се усаврше и осавремене. У предлогу новог Закона о заштити културних добара, матична служба није до краја дефинисана. Присутне су неке дилеме о природи ове функције а предложена су мн алтернативна решења. Изгледа ипак да ће будући Савет за заштиту културних добара добити прилично широка овлашћења у одређивању садржаја и начину поверавања матичних функција. Ја мисаим да би будућа матична служба, без обзира на начин организовања, морала да се брине о разрешавању неких – битних проблема у музејској струци. Ја ћу их навести: 1. Реорганизација анахронично уређене музејске мреже у Србији. Настојање да се музеји специјализују; да се унутар одређених региона ове установе интегришу м расподеле функције п надлежности; да се, затим, и даље повезују на начин који би омогућио стварање јединствених и великих музејских система у нашој републици.

2. Увођење јединственог и једнообразпог система документације која би у свом финалном делу била централизована по врстама музејског материјала и другим елементима који сачињавају модеран систем стручне и научне документације.

%. Стварање великих, кадровски по технички добро опремљених центара за заштиту музејског материјала који би обављали конзерваторске интервенције за

„подручје целе републике. Издржавање и

одржавање оваквих центара требало би да буде стална брига републике.

4. Установљење јединствене службе за пропаганду и просветно-културну делатност. Оваква служба требало би да омогући бољу сарадњу и неупоредиво успешнију циркулацију изложби и других музејских програма унутар републике. На овај начин могао би да се оствари и јединствен програм наступања наших музеја у земми и иностранству. Задатак овога центра био би да у сарадњи са педагошким институцијама и Републичким секретаријатом за науку и образовање изнађе могућности за установљење тачно одређене функције музеја у систему образовања.

Овде су наведени само – најкрупнији проблеми и понуђена само скица решења о којима би требало водити рачуна приликом утврђивања будућих задатака матичне службе.

Народна библиотека

др Милорад Најдановић, помоћник управника

Народне библиотеке

Питање: Колико Народна библиотека СР

Србије даје нашој култури данас и шта може пружити сутра2

СВЕУКУПНИ ПРЕОБРАЖАЈ

ЗАОСТАЛОГ БИБЛИОТЕКАРСТВА

|

,

— Ао свечаног отварања нове зграде, 6. априла ове године, Народна библиотека је предузела многе мере програмске и организационе природе да би се конституисала као савремена установа овога типа, какве давно постоје у свету. Од тада, и за коју годину од сада, пред њом стоји процес довршавања те трансформације, више у појединостима него у целини, и проверавања у пракси појединих поставки њене програмске оријентације. Њен „садашњи културни тренутак", фиксиран на ономе-што постоји, може да укаже и на оно што предстоји у њеном будућем раду. При томе, у оквиру једне анкете не може се, наравно, дати ти комплетна слика постојећег, ни глобална пројекција предстојећег, већ само неки њихови фрагменти, при чему ће, намерно, бити изостављена уско стручна и професионална питања, а биће указано на она која могу бити од интереса за ширу културну јавност,

Библиотека сада има око 14.000 уписаних чланова, и капацитети њених читаоница, опште им специјалних, више-мање су искоришћени. Поред оваквог, индивидуал-

ног, ради се на увођењу заједничког мн колективног чланства као новог. вида ко. ришћења библиотечких фондова: прво за. све матичне и остале библиотске, чији чланови аутоматски постају и корисници Народне библиотеке, друго за институције и организације, чији упис обезбеђује њиховим радницима сва библиотечка _ ирава. Док је за појединачно чланство обавезно коришћење _ публикација у читаоницама Библиотеке, за заједничко п колективно то ће бити могућно, под „одређеним услови: ма, п ван њених просторија. Сваком посетиоцу сваке библиотеке познато је кодико су каталози неопходни инструменти за тражење и добијање библиотечке грађе; ова Библиотека има два веома богата и комплетирана каталога — ауторски и предметни, и формира још два — централни и стручни. Међутим, сви ови, пи други, каталози употребљиви су само у непосредном контакту читалаца са њиховим уложеним листићима; отуда је једна од основних преокупација Библиотеке у овоме тренутку да своје каталоге публикује и да их учини доступним и у земљи нп у иностранству, а самим тим да сваког заинтересованог, ма где био, информише о фон

довима које поседује. На тај начин Би-'

блиотека би наставила своју традицију објављивања каталога, солидно _ започету пре сто и више година и, на жалост, скоро прекинуту почетком овога века. Управо је изишао из зштампе „Каталог књига па језицима југословенских народа 1519 1867". Припремљени су за штампање и први томови ауторског каталога, у коме ће се, поред осталих, наћи и сви наши савремени писци књига. Желећи да пружи. ко» рисницима директну информацију, прилагодљиву свакој потреби и захтеву, Библиотека је основала Центар за научне информације и рефералну делатност, који распо лаже картотекама, секундарним публикацијама и осталим инструментима дајући усмене и писмене (тематске) информације; У штампи се налази информативни каталог свих наслова стране периодике на територији наше Републике.

Поред штампаних каталога, као што је познато, објављене библиографије су дратоцена полазна основа за сваки научноистраживачки рад. Народна библиотека има огромну библиографску грађу – (око 100.000 библмографских јединица) за срљску ретроспективну библиографију за период 1868— 1944, године. Уложена су велика средства и дугогодишњи стручни рад за прикупљање грађе у земљи и у многим иностраним библиотекама, за њену обраду и сређивање, а разлози што је она још увек „мртви капитал" у библиотечким витринама, јесу нека нерешена питања метоДдолошко-идеолошке природе. Народна библиотека се нада да ће та питања, уз одговарајућу научну и друштвено-подитичку консултацију, бити окончана и да ће се ускоро почети са редиговањем и објављивањем првих томова ове библиографије, што би за библиотекарство, а и шире, био „подухват века".

Делатност Народне библиотеке у 06ласти археографије, јединствена у нашој земљи, одвија се нормално; неки резултати обимних палеографских и језичких испитивања старих ћирилских текстова већ су објављени (први том Корпуса ћилирских споменика, Актуелни језички и текстолошки проблеми у старим српским ћирилским споменицима; примљена је и припремљена за штампање студија из историје српскохрватског језика). Уз то, Библиотека је развила интензиван рад на микрофилмовању наших старих рукописа и књи та, како оних у земљи, тако и у иностранству. Да би старе и ретке публикације учинила приступачним и ширим круговима читалаца, Библиотека ће, у заједници са Српском академијом наука и Матипом срп ском, приступити објављивању једне серије фототипских издања. Са Народном и универзитетском библиотеком Босне ин Херцеговине већ је приредила — репринт. издање свих ратних бројева „Борбе", које ће се ускоро појавити.

Попуна у рату уништених фондова налази се У завршној фази, сем за непсрратно изгубљене и ненадокнадиве уникатне

Наставак на 4. страни

КЉИЖЕВНЕНОВИНЕ 5

~

| ,

1