Књижевне новине

"тију“, 1966. стр. 580, препуну

СУОЧАВАЊА

ЗА БОЉУ ОБРАДУ

МЕДИЦИНСКЕ ТЕРМИНОЛОГИЈЕ

Осврт на Речник српскохрватског књижевног језика (П—7У)У "издању Матице српске и Матице хрватске |

КАДА САМ ПРЕ скоро пет година написао приказ 1 свеске „Речника српскохрватскота књижевног језика“ и објавио га у „Књижевним новинама“ (21. новембра 1966), у почетку приказа изјавио сам да се од срца радујем, што је постигнут значајан споразум између Матице српске и Матице хрватске да заједнички објаве једно велико и изузетно корисно дело. Међутим, на велику жалост, данас морам да констатујем да је тај споразум убрзо претрпео неуспех и да ће због тога МГ, последњу свеску Матице довршити свака за себе, под сасвим неповољним околностима, у тешкој атмосфери, вероватно због великог одударања од првобитних начела, чије се последице још не могу сагледати, на штету осповних смерница и договора.

"То ми, разуме се, не ускраћује право и дужност да Редакционим одборима обеју Матица за до сада заједнички обављени по сао на подручју медицине не учиним 3амерке што, ни после мог добронамернот и образложеног упозорења у приказу из 1968. тодине, нису у наредним свескама отклонили извесне очигледне недостатке, утолико пре што су за то имали довољно времема, већ су их само умножили и учврстилн, отлушујући се о моје опаске.

На првом месту стоје посве штури извори за медипинске речи и појмове, а нарочито неједнако поступање с језиком појединих заступљених области живота. М томе погледу, чини нам се да мелицина представља највише запостављену област у

овоме Речнику, што никако није смело да |

се деси, јер она, сумње нема, свакако чини једну од најважнијих области живота, неупоредиво важнију него што је, на пример. област спорта, која је лексички полообно, свестрано пи успешно обрађена. Неравномерности постоје и у другим 06ластима, али у много мањој мери.

Они којима је поверен избор и .обезбеЋење лексичких извора за опсежно подручје медицинске науке, учинили су, нема су“ мње, низ пропуста и омашки који се не могу оправдати. Што је најгоре, стање се није поправило ни после објављивања ЈУ свеске, јер је допуна списка извора извршена само на крају те свеске (на наше велико изненађење, у области лепе књижевности, једино са по једним делом Зоговића, Матића и Вуча, и Селимовића). То представља, по свему нам се чини, несхватљиву упорност, да не кажемо и самовољу, која, разуме се, иде на штету основних смерница поокламованих у предтовору: да Речник треба да „пружи нашој јавности документовано језичко блато данашњег времена“.

Творци Речника су већ на почетку рада изгубили дах и замутили видике. Када су сматрали да од најстаријих медицинских извора треба уврстити „Књигу о здрављу из 1896, од М. Јовановића — Батута, онда нису смели прећи преко „Науке о човеку“ из 1891. од Љубомира Миљковића, препуне драгоцених речи. Зато, верујући дубоко, после свог претходног упозорења, да ће списак лексичких извора бити посигурно увећан, уздржао сам се да већ тада укажем на дела која нису ни могла ни 'смела'бити изостављена. Стога то морам да учиним овога пута, иако тешка срца, по цену да се огрешим о основна начела скромности. Нека ми се, дакле, опрости што и против своје воље морам сада да наведем и нека лексичка дела везана за моју дугогодишњу _ медицинско-термино“ лошку активност, као што су на пример: „Велика медицинска енциклопедија , Беотрад, 1938, стр. 1132 (уз сарадњу 35 У; угледнијих стручњака), затим „Мој лекар“, Београд, 1940, стр. 548; П издање (у сарадњи с 22 стручњака), Београд, 1961, 104; 11 издање, 1972 (прештампано без промена), а изнад свега „Медицински речник“ на 5 језика, 1956, стр. 840, а нарочито његово Н издање 1971, стр. 1563, на 7 језика (Октобарска награда). Овим делима корисно би било додати и моју „Медицинску сексолоречи из једног новог подручја медицине и биологије, као и „Медицински лексикон, Т иза. 1957, "ето, 411; ТТ издање 1968, стр. 786; ПТ иза. 1970, непромењено, под мојом редакцитом, уз сарадњу с 26 стручњака. Шта да кажемо, најзад, што за медицинско подручје овог Речника нису узети у обзир ни меди"цински речници Немичића, Перичића и А"рамбашина _ („Приновљени речник из 1940), затим дугогодишњи часопис „Здравље“, „Српски архив за целокупно. лекарство“, „Лијечнички вјесник“, „Народни лекар“ дра Гер. Поповића, „Лексикон здрав"ља". дра Д. Сретеновића, „Народни лекар дра В. Петровића и дра Дујановића2 |

· Морамо се питати: на основу ког мерида п по 'коме праву су торенаведена дела искључена из списка извора при изради Речника нашег савременог књижевног јсзика у коме се „могу наћи све речи које се _ употребљавају У књижевности, на џчци и штампи“, „на основу, трађе која ће се прикупити из дела новије и најновије књижевности, писане српскохрватским

( |

СКЊИНЕНЕНОВИЕ 9

језиком из публицистике, стручне м научне литературе“ 2 Међутим, при ближем прегледу пописа коришћених извора упада у очи да је број медицинских дела недопустиво, готово смешно мали, посве недовољан да обрађивачима пружи потребне податке о стварном стању лексичког фонда у подручју данашње медицине. Наравно, нико нас пе може уверити да нам то може пружити само „Медицинска енциклопедија“ (Загреб, 1957), а још мање Батутова „Књига о здрављу“ (1896), једна „Наука о човјеку“ за више разреде средњих школа (1954, Загреб, Доленц Фрања и др Дун Анте) или „Биологија“ за [ разред тимназије (1962, др С. Станковић), а најмање „Хигијенска терминологија“ (Београд, 1934), својевремено с разлогом критикована.

Зато није нимало чудно, што у свим до-

сада објављеним свескама овог Речника'

нема многих, често основних и свакодненних медицинских речи, док су дефиниције објављених речи у великом броју случајева онакве какве не би смеле да буду. Нема веће трагедије за један речник него кад су за поједине речи дата нејасна, непотпупа, а нарочито нетачна значења. А таквих медицинских речи у овом Речнику има вл. ше него што би смело да буде. О оним у Т свесци било је речи у моме приказу 13 1968. године. Да видимо такве случајсве из свезака 1 — М у овоме приказу.

Није довољно за жбицу _ рећи само „кост подлактице“, а не допунити бар да се налази на спољашној страни подлактице, уз другу кост, лактачу. — Жвила представљају запаљење углова усана (апешиз тубестовиз), што се не види из објашњења И. Апдрића: „велика и танка уста, обједена на крајевима са жвалама“. — За фагоците унесен је сасвим неподесанч и лексички груб термин ждерњаче, „ћелије, станице у организму које имају способност ла ждеру, гутају страна тела, бактерије“ из простог разлога што те ћелије нити „ждеру“ нити „гутају“, нето нарочитим механизмом увлаче у своја тела околне стране че-

стице које сварују. — Живац са не може дефинисати као „влакнасти ортан у људском и животињском телу“), који преноси чулне осете, вољне и певољне, нехотичне покрете“. Живац је, у ствари, срган

састављен од снопова дужно поређаних

нервних влакана, којима се проносе спољ- .

на надражења ка цептрима у мозгу, а из ових створени подстицаји за одређене радње. — Кад се за жлезде каже да су органи који „излучују сокове“, свакоме мора бити јасно да је то посве недовољно, јер, У ствари, жлезде су само ортанп који стварају производе (секрете) нарочитог састава и дејства, које убацују пли у сам организам (у крв или у лимфу — инкрети) или их путем нарочитих изводних канала избацују из организма (екскрети). У првом случају су у питању жлезде са унутрашњим лучењем (ендокрине ослезде), а у другом жлезде са спољашњим лаучењем (егзокрине ожле зде). Толико се, у најмању руку, мора рећи у једном оваквом речнику. — Зар се за ожедњак сме рећи само „врста паразита, есћтпососсиз«2, Код речи жиг нема пи медицинских значења: инструмент за испаљивање (кауџтер) и вршак јајоносног метика. — Није тачно да је жуљ „отврдла и за-

лдебљала кожа на длановима, табанима или . где другде“, него мање или више ограничено такво место на на кожи неких делова тела. — Дефиниција жутице је најбољи.

доказ да је није дао добар стручњак, јер жутица настаје као последица обољења

жуНије на свом месту товорити (што се стално у овом Речнику чини) „У људском и животињском организму“, већ је довољно рећи „у нашим организа мима“, .

јегре, зачепљења изводних жучних путева пили увећаног распадања првених крввих зрнаца с таложењем жучног пигмента, (бидирубина) у кожи и у беоњачи. мрља није „најосетљивије место у оку за примање видних утисака“, него светлосних надражаја, јер се видни утисци стварају у мозгу. — За завезаност црева погрешно се каже сраслост. — Задавицом или задушни“ цом зове се тешка дифтерија гркљана (круп), а не ангина. — Подвести под наказну реч задњичар појам хомосексуалац, више је него произвољно, јер у хомосексуалности није у питању задњица, него исти пол (мушки или женски). — Апсурдно је захлипке (истина, покр.) идентификовати са заушњацима, па то још илустровати | неподесним | наводом Јонкеа: „већ неколико дјеце од страха (је) добило захлипке". — Зачеће се не сме поистоветити с оплођењем. — Зглоб се никако не може дефинисати ни „као покретни саставак", а још мање као „спој двају или више костију". Зглоб је најчешће мање или више присан однос у виду сустинања двају или више костију између себе. — Најмање се сме допустити да у овом Речнику пе буде тачна дефиниција здравља. Зар се сме рећи да је здравље „стање организма при којем правилно, нормално раде сви његови органи и у којем се 'не осећају болови" Зар нема болести без болова, као и болова без болести — Незгодно је рећи за зној „волена течност" коју луче знојне жлезде, уместо да је оп слана течност са одређеном „улогом. Уосталом, има ли течности која није водена2 — Зар зова (Затђисиз плјога) не треба да у овоме Речнику има друго значење сем што деца од ње граде „понекад пуџаљку“ (М.. Глишић)г — Дефиниција зуба је, заиста, вишеструко неподесна: да ли су они „коштане глећосане плочице", а онда, да ли „за кидање и дробљење" служе те плочице или вилице2 — Под ивер (покр.) описује се „мала помична кост у колену испред чашице" (). Која је то кост» — Зар у дефиницији интелигенције порех „способности правилног разумевања појава и ствари у животу и свету" пе треба да стоји и „најбољег коришћења тако стечених сазнања". — Инструментарка. није „медицинска сестра која води бригу о стерилности хируршких инструмената при операцији" (то би била стерилизаторка), него сестра која одређује које инструменте треба припремити, а које опа, у току операције, додаје оператору. — Интрамускулаторан се назива оно што се налази у мишићу, а не само оно што се убризгава у мишиће. — Инфаркт није „ограничена замрлост на неком делу ортана због зачепљења артерије која доводи крв у тај део", него изумирање ткива

или дела органа услед изненадне и трајне обуставе довода крви. — Инфекциозни. и инфекциони су два различна појма. Инфузорија је нарочита животињица меЊу микроскопским животињицама и мора се ближе описати. — Инцест (родоскврнуће) није правни, него биолошки појам,

"који у човека може имати правне по-

следице. — За јабучицу наводи се, као први анатомски појам „избочена хрскавица над улазом у душник код мушкарца". Та хрскавица не постоји само у мушкарца, него и у жене, с разликом што је у ње мање развијена. У дефиницији јабучице, као анатомског појма, наводи се под г) „очна кугла коју творе бјелоочница и рожњача", што је погрешно, јер у састав зида очне јабучице улазе, у ствари, три углављена омотача: изнутра мрежњача –(функционо најглавнија), У среди васкулозни омотач (судовњача), а споља фиброзни (беоњача с рожњачом). Зашто се у овоме Речнику очна јабучица своди свега на један слој, и то спољашњи2 За реч јаје, под 1), товори се само о јајету као оплодној ћелији у птица, али не и о јајној ћелији сисара, посебно у човека, сем што се под 2) наводи да се у народу тако назива још и мушка полна жлезда (семеник), што је недопустиво у научној номенклатури. — Пог. решно се означава као једнојајчан плод

„који потиче из истог јајета". Правилно, такав се плод може назвати само исто-

јајни плод близанаца. — Језик није „пљоснат мишић", већ мишићни орган, покретљив захваљујући акцији читавог система дужних, попречних и управних миштића, поред акпије миттића који га везују за околне кости, Остали део дефи-

Жута.

ниције је жонфузан. — Никако нам није јасно, како је јетра мотла да се назове

жлездом јајастог облика. Иначе, остади део дефиниције је нејасан. — Пример за

канилу из Крлежиног текста није на своме месту („дише на стаклену канилу“, утолико пре што је канила најчешће метална). — Дефиниција капилара је дефектна. Они пису „крвне жилице", већ су власасти крвним судови, који чине прелаз (а не „спону") између артерија и вена. — Посве је неподесно рећи да карлицу чине кости које уоквирују део трбуха, а не рећи које кости чине карлицу и како она изгледа, — Карцином, као ме. дицински појам, захтева да се о раку знатно више каже. — Зар објашњење катаплексије, као „узетости од страха и уплашености" није медицинског У сваком случају, објашњење под. мед. „укоченост тела од капи" није што и „кап" услед смеха (телолепсија). — При медицинском објашњењу глагола кашљати (зар избацивање само ваздуха из плућа, а не и секрета2) депласирано је везивати тај глагол за посве фигуративну употребу као начина, „негодовања коме ишли чему'(ђ. — У дефиницији великог кашља изостављено је његово наступно настајање са зацењивањем. — Кератин је требало хемијски ближе дефинисати, уз исправку штампарске грешке израђени У изграђени. — Кила није „болест спуштања трбушних органа... у суседне шупљине", него је испадање органа пили њихових делова кроз ненормалне, раније непостојеће отворе. — У дефиницији 'кичме неподесно је рећи да она чини среди“ ну костура, већ треба рећи да она чини

његову осовину. — Кључњача није дуга, већ издужена кост, која везује, а не спаја, грудну кост с лопатицом. — Може ли

се у једном оваквом речнику рећи да је коза „домаћа животиња, преживар с равном длаком и брадом, која даје млеко". (Види ли се из овога јасно ко даје млеко: коза или брадад — Да ли се сме при објашњењу колере прећутати шта је њен проузроковачг — Зар је колумела слушна кошчица (оне се налазе у срелњем мву), а не део лабиринта (модиолус)а Кома није стање дубоке несвестице, нето несвести. — Није допуштено да се код појма комора товори само о једној комори срца у жабе, а не о срчаним коморама у човека. А онда, шта је с коморама у мозгу — Зар под појмом ком“ пензација ниједном речи не указати на стање прилагођавајућих изравњања и уравнотежавања _ претходних _ поремећаја у срчаних болесника, него се задржати само на робној компензацији, дајући само комерцијалну дефиницију („набављање неке робе на тај начин, што се место плаћања новцем даје друга роба"). — За искрено је жаљење што се термин конзумент, под утипајем данашње потрошачке психозе, усваја п за умет-

ничка дела (као и за кромпир). — Не. довољно је за коњштак рећи само 6олест костију кичме. — Копулација није

полно спајање двају ћелија, већ, пре свега, полно спајање двају разнополних ор-

танизама. — Под појмом котур нема (под мед) појма котура у кичми, али зато има, под. 5. спорт. „парочито колашце,

точкић на доњем крају скијашког штапа". Кош (под. 10) као грудни — значи, као што се види, у сасвим штуром облику, уторњи крај предње стране трупа", што није тачно, мада под грудни кош стоји да су то све грудне кости. Међутим, под 7. спорт. кош је „обруч с мрежом без дна кроз који се у кошарци убацује лопта". На овоме примеру се јасно испољава велхико преимућство спортске над медицинском терминологијом. — У појму кошуљица, 4. мед. идентификује се „опна 7. којој је дете омотано у материној утроби" с постељицом(!). — Објашњење речи кратељ мора, заиста, свакога да изнена» дм, јер гласи: „тешка заразна болест од које се умире за јелну ноћ, а мртвацу остаје једна нога краћа". Шта је то и због чега је тог За Дежмана и Батута то је колера, док само Вук говори о некаквој „краћој нози". — За жаљење је што реч крв није добила подробнију и тачнију дефиницију, јер у свим живомн аи организмима крв није црвене оје.

„Наставак У следећем броју

Александар Б. Костић