Књижевне новине
"вања развоја
· почиње емитовање
· са.
.
АНКЕТА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“ (ТУ)
| САДАТИЊИ КУЛТУРНИ ТРЕНУТАК
У тежњи да осветл се обратила руковод бији ван покрајина,
и садашњи културни тренутак,
редакција „Књижевних новина"
иоцима неких од најзначајнијих културних институција у СР Сркао и у САП Војводини с молбом да одговоре на по једно питање
које се односи на рад њихове установе. У п р . . ;
| у 5 рошла три броја објавили смо одговоре и са 14 ДЕН СаНЕ проблеме Српске академије наука, Културно-просветне за-. Т ара Б:9 је; Београдског универзитета, Републичког секретаријата за културу СР рбије, Гадио-телевизије Београд, Народног музеја, Народне библиотеке СР Србије,
Покрајинског секретаријата за образовање,
ске заједнице жултуре, САП Војводине. а
фе, науку и културу САП Војводине, ПокрајинР адио-телевизије Нови Сад и Културно-просветне заједнице У овом броју објављујемо одговоре који се односе на проблеме им пла-~
; си културних институција САП Косова. Редакција се захваљује учесницима у анкети. Анкету је водио сарадник листа Душан Јагликин, -
Покрајински секретаријат за образовање, науку
и културу
Драган Букић, секретар Покрајинског секретаријата за образовање, науку и културу
) ПИТАЊЕ: Које законе о културним де-
латностима сматрате да треба најпре донети и у којој су фази њихове припреме
ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И САМОУПРАВНО ДОГОВАРАЊЕ и СПОРАЗУМЕВАЊЕ
ОСНОВ. СВАКОГ РАДА
ДО САДА усвојени закони, као и они ко-
ји су, као предлози припремљени или се пак управо завршава њихово припремање, обезбеђују неопходну законодавноправну основу културе у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косово. Кажем „неопходну основу“ пошто постоји чврсто опредељење да се све суштинске промене у културним делатностима, пре свега, заснивају на самоуправним споразумима и друштвеним договорима. Значи, чињеница. да се законом утврђују само основе појединих решења, затим да се, и у досадашњој пракси израде текстова ових докумената, укључивао широк круг заинтересованих, као и да се, као што је то у уставним документима јасно утврђено, друптвенополитичке _ заједнице развијају и као самоуправне друштвене заједнице и, најзад, да се, сада, применом делегатског принципа, битно мења структура и начин одлучивања скупштина, потврђује да и за кон, ипак, није класичан административно-етатистички акт. већ елеменат учешћа друштвено-политичке заједнице у креира-
зњу основа културне политике.
У ред; основпих закона, који су до сада донесени, свакако треба сврстати два врло значајна — Закон о кинематографији и Закон о издавачкој _ делатности. Тиме су јединственим нормативним актима регулисана заједничка питања у овим областима. То су, значи, закони којима се комплексно решавају основна. питања, али, истовремено, и акта која дају велике могућности за самоуправно договарање и споразумевање. Сада се, у циљу усклађикинематографије са друптвеним потребама, приводи крају израда Друштвеног договора о унапређењу кинематографије, схваћене као скуп делатноститпроизводње, промета и приказивања филмова, Пошто управо м из Приштине телевизијског –програ-
ма, потписник овог договора биће, свака-
ко, и Радио-телевизија. Приштина. ће се, надам се, конституисати једна. кон-
"зистентна политика у овој области, коју
треба да карактерише производња, увоз и приказивање филмова који имају хуманистичке и идејно-естетске квалитете и који задовољавају културне, образовне, вас“ питне, забавне и друге потребе. Е Законом о издавачкој делатности, Кан је недавно усвојен у Скупштини С ; лакоће се комплексно решавају више пист ја се односе 1 ата од делатности У Покрајини. и трам да је посебно значајно то што њиме утврђује н ног утицаја У ОПНЕ . обл , Е 1 у ан ние тим организацијама, јавност рада и одговорност и латност од посебног друштве М закону се, инсистира на дужнос ких заједница и, самоуп зајелница у области КУАТУ бразовања да се повољних услов 5 публикација. То је по издавачку делатност на која је заиста добил
ног интере“
т друштвено-политич
У ОВОМ БРОЈУ ВИЊЕТЕ И
НЕМАЧКЕ УМЕТНИЦЕ СА ИЗЛОЖБЕ У ГАЛЕР НАУКА МА слипи „ДОБРОВОЉЦИ“ (1923)
КЕТЕ КОЛВИП:
Тиме .
На сложену пробас-
ачин остварења друштвеганизацијама удруженог учешће аутора У
здавача за-ову де у посебним одредбама,
равних интересних ре, науке и 0 старају 9 обезбеђивању а за излавање и продају себно значајно за албанском језику, а очевидан интензи-.
ЦР 1945) КЕТЕ КОЛВИЦ, (1867. ИЈИ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ
тет и ширину. У последњих петашест годи„на је, на пример, издато 1.118 дела у-тиражу од 7.455.000 примерака, што је знатно више него у претходном десетогодишњем периоду, у коме је издато 829 дела у тиражу од само. 2.240.000 примерака. У прошлој години та динамика је знатно појачана, пошто су обезбећена и накнадна средства за дотирање ове делатности. Број часописа се, такође, повећава, а постижу се и све значајнији успеси у публиковању резултата научних радника из овога краја. Број библиотека се такође повећава (постоје 422 народне, школске и научностручне библиотеке са 1,400.000 примерака. књига). Примена и интенција закона подстицање издавачке делатности, обезбеБивање повољних кредита, олакшица за коришћење кредита, пореске и друге олакштице, као и помагање издавања поједи-
них публикација — допринеће да се ова.
активност интензивира и усклади са ствар ним друштвеним потребама. Оријентација самоуправних интересних заједница на откуп дела тиража, а не на учешће у финансирању њиховог издавања (сем учешћа у издавању појединих капиталних дела) допринеће да брзо порасте фонд књига свих врста библиотека у САПК.
ПАНОРАМА ПРИШТИНЕ
Управо је завршена израда предлога. закона о самоуправним интересним заједницама културе. Нацрт овог закона, који је био урађен на основу нацрта уставних докумената, разматран Је У Скупштини. САПК још јула месеца прошле године и о њему су обављене Шако. консултаци:е. Тај нацрт је сада усклађен са недавно ПЦ рта вам СФРЈ и Уставом САПК, те се надамо да ће се до краја априла, и предлог овог закона усвојити. Полазна 0основа овог закона је уставом утврђено право радних људи да на самоуправној ос нови образују заједнице културе и споразумно утврђују заједничке потребе и интересе у култури које ће задовољавати У тој заједници, укључујући и одређивање висине стопе доприноса, у складу са условима и. специфичностима подручја за које
· се стопа утврђује. Предвићђа се да се оп-
штинске и међуопштинске заједнице културе, склапањем самоуправног споразума, удруже у Покрајинску заједницу културе. Тиме се обезбеђује да функције ове заједнице добију широку друштвену верифи"кацију од свих општинских заједница КУЛ туре које закључују самоуправни споразум о удруживању.
ца културе, значи, треба да допринесе 32једничком и солидарном обезбеђивању средстава за уједначавање. услова. културно-уметничког рада, а нарочито ради ускла.
ђенијег и равномернијег развоја култур-
них делатности, као и финансирање рада институција чији је оснивач Покрајина.
"Покрајинска заједница културе, према томе, треба да, условно речено, представља покрајински ниво конституисања интереса радних људи изражених У обезбеђивању извршавања послова којима задово“ љавају заједничке потребе и интересе на територији целе Покрајине, укључујући и послове за које је, законом или на закону заснованој одлуци, утврђено да су од посебног друштвеног интереса. "Сматрам да је То веома адекватан начин конституисања ових заједница, а посебно Покрајинке. М у Убудуће, а и данас, средства једне за: једнипе неће бити и нису и једина сред ства за културу на одређеном подручју Покрајине. Ту сада има појава које се не могу да схвате — на приме, истипање да су сђедства за културу У Покрајини, олхема на њеном олрећеном подручју, само опа стелства којима располаже ова или опа заједница, Ту се не урачунавају ни
Покрајинска заједни-.
~
средства којима располажу организације удруженог рада за културне институције у њиховом саставу, као што је то случај са онима у РМЕХК „Косово“ у Обилићу, РМХК „Трепча" у Звечану и слично.
· „Нема сумње да су средства, у целини
· узевши, која се сада издвајају за културу
недовољна и да се треба, самоуправним споразумима, да повећају. Наравно, на сваком нивоу у оној мери у којој су потребна да се, заједнички конституисани.
_ интереси, успешно задовоље.
Дозволите ми да кажем да је веома значајно и то што је аредином прошле го: дине донесен Закон о оснивању Академије за ликовне уметности у Приштини. Све већи број сликара, вајара и других стваралаца у области уметности, посебно оних са уметничким факултетима, с једне, и све веће потребе за интензивније школовање нових кадрова ове врсте, са друге стране, управо су, као резултат, и као потреба, изражени у отварању ове Академије, која ће, поред обављања својих основних образовних циљева, имати и велики културни, па и научни значај. То утолико: пре што ова Академија треба да има
"три одсека — педагошки одсек, као и од
секе за ликовну и примењену уметност.
Познато је да је' ликовно стваралаштво у овом крају — чији корени досежу у далеку прошлост, а између два рата је дало само наговештај свог постојања — у изванредно повољној клими социјалистичких друштвених односа, почело истински да живи, расте, сазрева. Надошла је читава генерација млађих и најмлабих која све више тежи ка новом, савременом ликовном изразу. У правом мозаику тежњи и оријентација, израста, како су то ликовни критичари већ рекли, једно ново, врло занимљиво, модерно сликарство које својеврсним симболима жели да обележи и објасни свој однос према реалности и животу... и
Тако значајни резултати свакако су плод напора радних људи овога краја, али и подстицај, разумевања и непосредне помоћи стваралаца у другим центрима и а
кадемијама у земљи. Та и таква остварења су, без сумње, допринос развоју уметности и културе сваког народа и народности у Покрајини (којој припада. уметник), али и велики допринос обогаћивању уметничког и културног блага наше земље и свих народа и народности у њој.
На крају да напоменем: приводимо кра ју израду још неколико закона, које је, као нацрте, Скупштина САПК усвојила ју да. прошле године. Навешћу два: Закон о друштвеном интересу и друштвеном утицају у организацијама удруженог рада У области културе и Закон о заштити културних добара. 3 .
Првим законом се обезбеђују значајна решења о учешћу оних који – издвајају "средства за културу да, У организацијама у области културе од посебног интереса,
заједно са културним радницима, креира |
ју културну ПОЛИТИКУ. – ј
Сматрам да је значајан и закон о за штити културних добара који треба да омогући потпунију и ефикаснију заштиту свих врста културних добара и створи услове за рационално организовање служби заштите ових добара и обезбеди укључивање у ову делатност великог броја струч“ њака. Њиме се успоставља основа за једин ствен положај ових добара и јединствен систем заштите. у |
Надам се да сам био одређен и јасан __- законима се регулишу само најбитнија и најпотребнија системска питања. Пре свега она која траже јединствено решење, као и решења која треба на најадекватнији начин да утичу на остваривање најне. посреднијег утицаја радничке класе на кул турну политику и праксу у овој значајној области друштвеног живота, затим да обез беде слободну размену рада раднлх људи из производње и других радних људи са радницима у области културе, равноправно одлучивање и равноправни _ положај културних радника са другим радним људима и интеграцију културних делатности са друтим делатностима у друштву,
Сада нам предстоји озбиљан посао на другој, важној регулативи — регулативи путем самоуправног споразумевања и дру штвеног договарања. То је, у ствари, и би. тан елеменат пута који води ка реализацији квалитативних друштвених промена у области културе У ДУХУ Устава и идејнополитичке платформе за припремање ставова и одлука Десетог конгреса СКЈ у области културе,
Покрајинска заједница културе
САП Косова
Шефки Стубла, секретар | Покрајинске заједнице културе
ПИТАЊЕ: Да ли Покрајинска заједница културе САП Косово располаже довољним финансијским средствима за одржавање постојећих културних акција и да ли има могућности да увећа ова средства како би се покренуле и нове акције2
ЕНТУЗИЈАЗАМ — ВАЖНА КОМПОНЕНТА у
У РАДУ ПОКРАЈИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ КУЛТУРЕ
· ПОСТИГНУТИ РЕЗУЛТАТИ у области кул туре и културног стваралаштва на Косову у поређењу са материјалном базом су много већи. Анализирајући садашње стање, већина нас мисли да је за овакав од нос у великој мери заслужан ентузијазам.
Постигнути резултати и достигнућа У области културе у Покрајини још више нас обавезују иако је висина средстава, још испод реално потребних. Они који воле и цене културу свесрдно су се залагали да култура добије своје адекватно место
у друштву, као нераздвојна сфера целокупног њеног развоја, да се узима као фак тор помоћи, а не фактор оптерећења наших буџета. Сматрам да су се доношењем уставних амандмана и, на концу, Устава, правила игре променила. О томе говори и платформа за Х конгрес СКЈ. Мислим да ствари иду набоље и култура све чешће постаје „својина“ многих дневних редова. И не само њих. Хроничар би рекао: „нешто се збива". Ја додајем да култура полако иде напред и то култура — свих оних који живе, раде и стварају на Косову. Побијане су неке, нама туђе, тврдње да наша радничка класа, пошто је најмлађа, неће да разуме и прихвати културу, да она за То није дорасла итд. Међутим, пракса је то демантовала, јер не постоји такав „егоизам“ радничке _ класе. Она познаје и правилно цени праву кул> турну вредност, али тражи да језик културних добара буде близак сваком. Да то не буде привилегија мање групе људи. Морао сам то да кажем у почетку. Да ли Покрајинска заједница културе има довољно финансијских средстава2 Директан одговор је: не. Разлози су познати, Нећу о томе да говорим. Поготово када се ради о буџетској логици, која је (до сада) кројила неке про центе не узимајући у обзир старт и висину одакле се почело са финансирањем културе. Правилно је рећи још следеће: да се расположивим средствима у неким институцијама не постижу адекватни резултати,,на пример, код музеологије, заштите и др. Реч је о томе да ми још има. мо институција које се нису оријентисале на савремене методе рада. Но, овим проблемом мораћемо врло брзо да се позабавимо. (
На питање да ли је садашња висина Финансијских средстава довољна или не за одржавање постигнутог нивоа у култу“ ри и што за убудуће2 — одговор би био да су све институције, акције, друштва, удружења и др. у нашој Покрајини новоформирани. Још су у развоју, Њихов датум роБења је после ослобођења наше земље. Пи тање о довољности или недовољности може се поставити свуда и свима. Међутим, одговор неће бити исти, мислим, У суштин ском смислу. Јер, наша је Покрајинска заједница културе у 1973, години имала око 30,000.000 динара за финансирање културних делатности. Толико средстава знам "да су имале и поједине општинске зајед; нице културе у нашој земљи. У томе смислу мислим да треба схватити појам довољан и недовољан. Поготову када се ради о нама, јер расположивим средствима пр“ венствено морамо сачувати | достигнути ниво и континуитет, тако рећи, покривајући дневне потребе, без обзира што су оне веома скромне. Наш стваралац мора да се задовољи да по ауторском табаку прими: хонорар од 600 динара, да стан претвори у атеље или радну просторију, да своје слободно време користи за стварарање, јер још нисмо створили услове да имамо слободне уметнике. Познато је да наша Покрајина има 1.300.000 становника, да по глави једног становника – припада 0,41 књиге, да има једно професионално позориште, 39 биоскопских сала (од којих је већина у веома лошем стању), 0,7 запослених у култури У ОдНОСУ на целокупан број запослених итд. Не желим да вас замарам подацима, али да би се ово ста"ње поправило Скупштина САП Косова и " њено Извршно веће 1972. године издвојили су знатна средства за инвестиције, углавном за изградњу капиталних објеката У култури, јер од садашњих институцита ниједна нема одговарајући простор. После тога стање ће се битно поправити. , Футуролог би рекао да имамо добру перспективу, Ја додајем да је она светла кад имамо У виду и знамо одакле смо почели.
Сматрам да ће се, доноттењем _ новог „Мстава, а Поготову после Х конгреса СКЈ, финансирање културних делатности коначно ослободити буџетске логике. Мислим да ће тај начин финансирања _ утврдити сталне Р стабилне изворе финансирања на основу размене рала. Јелино тала моћи ћемо да правимо реалне планове даљег развоја. Значи, увећање стелстава биће на основу конкретних могућности, јер никоме не помажу програми и планови жеља, По"тотову нама. неразвијенима,
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 5
/
, ' . ,