Књижевне новине

„ГРАФИКА КЊИГЕ (У)

ПШИОГРАФСКА СЛИКА

САВРЕМЕНО ОБЛИКОВАНА КЊиИ. ТА не подразумева само иаустрована издања и врло често се састо ји од искључиво словног (типограф ског) материјала ликовног изража. вања. Постављен у положај да. од утолог текста“, од сложених речи створи одређени ликовно-литера Е ни садржај, сликар — графичар је пред задатком који захтева више струко разумевање визуелног, исто ријског, асоцијативног и формалног значења словног знака и сложе не речи. И ако жели да његова интерпретација превазиђе, за типо трафију уобичајени, аранжман си. вих текстовних површина и наслова, пред пробом је која открива његову стварну · ликовно-графичку стручност и богатство његове имагинације. 7

Овакав начин размишљања о типографском обликовању у нашим условима свакодневне – издавачке праксе, на жалост, нема много примера. Малобројна група „сигнал ста“ и неколико архитеката који се баве трафичким дизајном крећу се по двема крајностима овог, по мом мишљењу, далеко садржајнијег и стваралачки инспиративнијег света, И док први, као по правилу скромног ликовног и графичког о бразовања, слободно манипулишу типографским знацима, други су окупирани формално — естетским аранжманима које слагање слова нуди у бесконачном броју варијанти. Смисао графичке уметности, што значи и типографског обликовања, није само умножавање писа них речи, као што није 1и само добар ликовни аранжман. Раније сам писао — особитост графике садржана је у синтези она два израза. Полазећи од тога изнећу вам неколико примера који ће најбоље објаснити различитост и богатство повода и начина типографске игре који садрже значења – својеврсне књижне илустрације и превазилазе смисао обичног слога или надмашују складност визуелно добро одмерене композиције.

КОМА АМОЕВ

Прва слика приказује игру речи као један од примера _ типографског начина мишљења. Не знам да ли је ова досетка штампана или са мо рукописно забележена, али, пошто припада времену првих словослагача, лако је могла настати уграво обрнутим слагањем слова, Анегдота се приписује Папи Сикстусу ТУ (1471—1484), познатом хомосексуалцу свога времена, који је композицију објаснио стиховима (у слободном преводу):

Амор је у Риму окренут, Тако је настало име града Чита ли се одпозада.

Овако скромно графички презентирана композиција не садржи све одлике једне савремене типографске слике, али је духовит пример словне комбинаторике, једног од 0блика типографског размишљања.

Кад већ споменух рукопис и прве вероватне ауторе типографских игара, не могу да вам не наведем и један пример из нашег старог штампарства. На страни 12, „стематографије“ Христофора Жефаровића, тог изванредног дела сриског бакрорезног писма ХУПТ века, штампан је магични квадрат у славу Арсенија Четвртог. Ова це!трална, симетрична – композиција. (15 х 15 знакова) права је свечаност слова. Мукотрпни посао резања словних страна књиге није одвратио Жефаровића од жеље за типб трафском игром, а значај који је он дао управо овом листу своје књиге означен је тим што је ис под композиције изузетно угравирао своје име, презиме и пуну титу

Ау.

Другом сликом вратићу вас у време буквара и првог учења слова. Верујем да и вас, као и мене, још од тада поједина слова неодо: љиво подсећају на разне фигурал не представе и појмове. Ж ће увек остати жаба, Ф — фењер а О— о ко. Асоцијативност цртежа слов ног знака такође је једно од моћ ћих значења тпипографске сликг. Како је ово примењено у модерно) типографији приказујем вам прг, мером на трећој слици.

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ. 1

Словоливница Небиоло у рекламном проспекту новог лика писма ФОРМА на овај начин приказује верзална слова. Моје О (око) овде је јабука Виљема Тела — посредни симбол прецизности руке и ока, чиме се жели рећи колико су ова сло-

ва чиста и јасна.

Четврта слика је конкурсни рад поводом прославе 500тодишњице штампарства у Чехословачкој. (9. вај конкурс расписала је удружена графичка индустрија „Полигра-

ија“ са жељом да дође до гра

ичког симбола који ће бити примењен на штампаним материјали: ма прославе (књиге, плакати, по. зивнице и др.). Рад је добио једну од награда и приказујем га као пример да развој слова А, од Гутем берга до данашњег писма, може бити искоришћен за приказ исто рије штампарства. Слово је и илу страција одређене историјске епсхе; код добрих познавалаца типографије оно често има и ту сврху.

% 2 и ме 9гаНоп

Последњи пример настао је као школска вежба типографског обликовања на графичком одсеку Уметничке школе у Вуперталу (Западна Немачка). Начин слагања редова овде се приказује као једна од мно гих неспоменутих могућности типографског обликовања и постизања проширеног значења и убедљивије поруке текста. Не верујем да би се неким другим визуелним средствима тако једноставно могао објаснити сложени појам „интеграција“, као што га изражава ова типоград» ска композиција.

Овим примерима покушао сам да вам прикажем барем делимичну слику бескрајних могућности с» бликовања типографским знацима. Остајем вам дужан — много је примера међу којима барем једна од песама-слика Аполинерове визуелне поезије, песама које се порел читања и гледају у чему се крије смисао ове врсте графичког изражавања. Богдан Кршић

ХЕГЕАОВА НАТРАДА ЈИРГЕВУ ХАБЕРМАСУ

ХЕГЕЛОВУ награду, коју грал Штутгарт додељује сваке треће године за успех у духовним нау. кама, уручена је крајем јануара Јиргену _ Хабермасу, — познатом представнику Франкфуртског фи: лдозофско-социолошког круга, који је сада професор у Штарнбергу. На свечаности одржаној тим по водом, Хабермасу је предата на. града у износу 15.000 марака. О Хамбермасу и његовом делу гово. рио је председник интернационал. ног _ Хегеловог друштва Дитер Хајнрих, истичући значај његове теорије слободе као задатка и мо. гућности. На свечаности је, пре концерта на којем су извођене композиције Бетовена и Менделсона, говорио и сам Хабермас на тему „Могу ли комплексна друштва изградити разумни_ иденти. тата". Доводећи у везу Хегела с Марксом у маниру Франкфуртске школе, Хабермас је тврдио да је Хегел овај проблем третирао у својој филозофији историје, а да је Маркс настојао да га реши помоћу теорије класа и класне свести. Данас се о проблему ра: зумног идентитета мало мисли,

иако је, по Хабермасу, то питање

од капиталне важности,

ХУМОР И САТИРА

Пеш

пародија |

Бранислав Петровић ВАРЉИВА ИНТИМА

Спазиш ли на улици нешто слично ђћону пријави то црнки на плавом балкону

Кажеш нема црнке а балкон је зелен онда нек те чује ирвас или јелен

Пошто их нема јер су касни часи

тражи књиговођу што чучи у каси

У дебелу књигу он ће бон увести

али ти од бона ипак тражи вести

Испитај га живо не вичући леле

ако си Вон прави онда какве феле

Јеси ли са ципеле леве или десне

нећу да чујем неке лажи пресне

Одговор ми нодај за моје ужитке јеси ли са ципеле дубље или плитке

Да ниси на некој мокасини био и с њоме ишао у Хаг или Рио

Не изгледа тако кад ти видим лице

но ипак си можда с неке папучице

Зашто ћутиш тмуран ко јесења шума попни се на ум не силази с ума

Имај вере Ђоне све ми мораш рећи

а признај да ово није напор већи

Нећу да прогутам варке мамац црни ех славину своју за мене одврни

Питам те и питаћу двеста триста лета у каквој обући твој газда сад

шета Ех насмеј се дубље од срца из . плућа јер увиђам једно бекство У беспућа

Ко весели тетреб смеј се из < недара баба рече ниси ђон већ пепељара

Фрида Филиповић

ДНЕВНИК О ЛАМПИ

Дубровник, свједно кад

Ево ме у лепој соби „с погледом на море" и са још пажљивијим погледом којим ме одмерава љубазна домаћица, питајући: имам ли неплаћено или, можда, преплаћено одсуство, слежем ли раменима кадгод желим _ да избегнем одговор или је то само нека врста фискултуре2 Које воће највише волим — крушке или плодове сопствене маште2 Јесам ли вољна да пређем идуће седмице у још лепшу собу с клавиром који је познат по томе што на њему није — свирао Верди» Шта мислим о Вердијевом, Реквијему, мишевима у лози и људима који не личе = на своје сенке2

Одлично, она такође нема о свему томе неко одређено мишљење, јер се може живети и без тога, нарочито кад се издају собе с погледом, чак и без погледа. Али, ипак, какво је моје мишљење о разлици између хемичара и биохемичара2 Значи ли то

КАРИКАТУРА МИЛЕНКА КОСАНОВИЋА

убио" да су сви биохемичари бивши хемичари... А ја, како је напоменула домаћица, свакако морам да будем начисто с таквим питањем, јер је она случајно сазнала да мој супруг Воја спада међу биохемичаре... Да има четрдесет две године и седам месеци, да изгледа као добронамеран човек који је већ прошао кроз четири брака, али се нада петом, још срећнијем... Штавише, домаћици је познато и то да се господин Воја брије ножићима марке „Вилкинсон". А брије се само пред састанак са извесном Миром која такође припада биохемичарској струци. Поред тога, није никаква тајна да

Мира истовремено припада и Воји... Међутим, она, домаћица, вр-

ло нерадо улази у индискретне појединости. Не пати од претеране знатижеље, нити знатижеља пати од ње, која се труди да лепо забавља госте. А затим:

„Госпођа би могла да буде мало лешша, али, како тврди један познаник господина Воје, та биохемичарка- Мира не-би могла да буде ружнија. Невероватно је да се једна таква наказа умеша у нечији брак им да га доведе на саму ивицу развода, ево вам, драга госпођо, адресе једног бракоразводног адвоката... Он такође летује у Дубровнику, а и сам се тренутно разводи — свакако ради боље праксе. Госпођа не мора да слеже раменима и да овако нервозно маше столном лампом... Не могу ја да купујем нове лампе сваких пет-шест дана... Само зато што гости не владају — својим живцима!"

Мада су и мени живци мало попустили, водим дневник, и то заслугом љубазне домаћице која ми је ипак донела другу столну лампу уместо оне разбијене.

Радомир Андрић

ПОПОДНЕВНИ ХРАСТ

Ни пањ од храста не оста Тот дана у пет до три |

Свет беше том храсту доста

"У земљицу оде и

Не видиш та више с моста што обе обале сли

На једној од њих проста Чорба у лонцу ври

На другој напокон поста Песма а читалац спи

али'

Митко Маџунков ЧИР НА ПРОБИ

Јури, рекох.

Јури.

Аутобус, рекох.

Аутобус.

Изнад металнохладне реке, рекох. Изнад хладно моменталне...

Не, нисам тако рекао, старчићу. Зато морам попушити цигарету жуту као восак, А восак

је жут као твоје лице. Незави-

сно од тога, оно је жуто и као лимун. Чирг

Оперисан. У болници сви су поштовали мој чир због дужине његова стажа. Најчирастији чир, сапутниче млади, Очигледно није хтео да се растане са мном, али су лекари успели да му смрсе конце. Рекоше да с једним овако отреситим чиром давно нису имали посла. А ти упамти: боље с миром и кромпиром него с најугледнијим чиром. И да знаш: ако твој чир полуди, мораћеш остати, насупрот њему, при чистој памети и свести. У Сења

Немам чир и не да га стекнем, рекох.

Како хоћеш, али он те ништа не пита. Ни мене није питао, а добро смо се познавали тридесет пет година.

намеравам

Тридесет осам, рече старчева очигледно дебела жена.

Ха, не мешај се, драга, оне прве три године не могу да му рачунам у рок службе... Тада је он био сасвим незваничав чир, на почетничкој проби.

Драган Лукић УЗБУДЉИВО КУПАЊЕ

Гуштер Васа с кером Мишом окупао се под кишом.

Кунаше се два-три часа;

више Миша, мање Васа.

Мање» Вишег Уосталом, сматрајте то само шалом. Ипак, децо, шале нема:

назеб њима клопку спрема. Колико се, јадни, тресу:

== Ах, пешкири! Где су, где суг" „—= Јави, Васо, на адресу —

да пешкире нам донесу...".

„ — Драги Мишо, пун сам беса, не знам шта је то адреса.."

А пакосни лисац Воле

у пролазу: „ — Баш сте лоле, купате се без контроле,

назеби ће вас да сколе..:"

Али, чујте, таров Ћира

донеће им два пешкира.

Пародирао Лав Захаров

СТРИП МИОДРАГА СТОЈАНОВИБВА