Књижевне новине
· сти мораће више да
КУЛТУРА. И. ДРУШТВО
ТАВСЕТИ
КОНГРЕС СКЈ И КУЛТУРА
У ОВИМ ДАНИМА, после Десетог конгреса Савеза комуниста Југославије, у свим областима друптвеног живота, па и у култури, говори се и размишља о ономе што проистиче из конгресних _ резолуција, као непосредна обавеза у даљем социјалистичком и самоуљравном јачању друштва.
Као прво и најбитније питање, издвојили бисмо стварање сигурних, реалних, · плански утврђених материјалних услова за рад културних посленика. Сведоци смо веома незавидне ситуације у којој су културне установе — оне што стварају добра културе и преносе их, као и оне што чувају духовно благо прошлих времена и истражују његов значај за наш и свет-
ски прогрес. Та ситуација, после-.
дица државно-бирократског и либералистичког односа у свим до. менима друштва, није мимоишла, разуме се, ни радне људе у култу. ри, ствараоце и њихове сараднике у великом послу преношења и ширења уметничких и мисаоних достигнућа. Сви они очекују да их нови, на Конгресу указани, пут од: веде у боље, праведније и погодније околности за живот и рад. Не би смели, међутим, да забораве да јетоињихов пут, и да морају и сами њиме да крену, заједно са свим осталим радним људима, којима је култура неопходна као чинилац преображаја друштва, као „Властита снага радничке класе и радног човека на путу њихове свакодневне и сложене борбе за ослобођење рада и човекове личности, за постепено превладавање класног карактера друштвене поделе рада и премошћивање супротности између физичког и умног рада“. Другим речима, културни радници не могу и не треба да чекају да им неко донесе нове, самоуправније односе и безбедније прилике за несметану стваралачку стзистенцију, већ морају и сами ступати у те односе и креирати све подесније облике размене рада са онима што стварају вишак вреАНОСТИ. Полазећи, дакле, од опредељења у Резолуцији Десетог конгреса да класна оријентација, социјалистичка свест радника и стваралачки дух, треба да обузму све наше средине, у производњи, на селу и. другде, неопходно је да уставна зами сао о самоуправним интересним заједџицама што пре постане 'ин-
ституција . пракличног значаја. У.
овим заједницама, као што је: ви. ше пута наглашено, културни рад ници и установе, и. други радни људи, преко својих делегата, договараће се о томе шта први треба да нуде и дају (какве садржаје и "облике), а шта други да користе и плаћају. Тачније речено, то је борба за равноправан друштвено-економски положај оних што производе материјална и оних што стварају духовна добра. Преведено на језик свакодневице, положај културног радника мора бити исто толико известан и самоуправан, а његов рад награђен, колико и рад: ника у фабрици, трговини, банкама, туризму и другде.
Остварење овог предуслова непосредног повезивања радничке класе и њених интереса са култу. ром — први је корак ка постиза-
' њу и осталих циљева културне по-
литике Савеза комуниста, усвојен на Десетом конгресу. Један од таквих је елиминисање „одлучујућих позиција оних малих шићарџијских спрега'и непотписаних савеза, које називају још монополима, јер служе приватним а каткади разним несамоуправним циљевима. Демократским поступком онемогућени, кланови и групице отворили би пут потпунијој слободи изражавања, „смелим и критичким истраживањима истине о природи, човеку, друштву и његовим про. тивречностима", суштински у интересу радничке класе.
| Да би стваралаштво било што "ближе истинским потребама нашег човека и времена, да би користило мењању његове историјске судбине и унапређивању друштвених односа, часописи, културне рубрике листова и емисије радија и телевизије, преузимају обавезу да у вишем степену негују марксистичку критичку мисао, да подижу
' стручност и етичку принципијел-
ност критичара, да шире круг о: них што јавно расправљају о смиСАМ уметничког или научног дела, да подстичу сукобе мишљења. Развијању укупне критичке сведопринесу школа и образовни систем, остварујући своју културну мисију. Реч је заправо о васпитавању младих, о развијању љубави према мисао. ном и истински вредном, о буђењу смисла за стваралаштво пи усмеравању "талената, о одгајању укуса
Наставак на 2. страни
Миодраг Илић
о ономе што је.
|
у
БЕОГРАД, 16. ЈУН 1974. _ ГОДИНА ХХУГ __БРОЈ 465 _ ЦЕНА 3 ДИНАРА
ПОВОДОМ ДЕСЕТОГ КОНГРЕСА СКЈ
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕР
И 130-ТОДИШЊИЦЕ НАРОДНОГ МУЗЕЈА, У
Њ
МОШЕ ПИЈАДЕ. НА ФОТОГРАФИЈИ: ,„КРОВОВИ У ЦВИЈИЋЕВОЈ УЛИЦИ" (1939)
СВЕТ КЊИГЕ
„ТАЛЕРИЈИ 73" ОДРЖАВА СЕ ИЗЛОЖБА САИКА
ПЛАН ИЗДАВАЊА КАПИТАЛНИХ ДЕЛА У СРБИЈЕ
ИСТОРИЈСКО ПОСТОЈАЊЕ човек и друштво културно благо, кроз које се откривају стварне вредности, које постају опште. Те вредности морају бити доступне људима, да би биле активне. У том > циљу, пре дванаест година, у Србији се почело са етварањем издавачког плана капиталних дела. Тим планом 0обухваћена су како дела неоспорених и проверених вредности, створена протеклих година, деценија и векова, тако и теме за које нема писаних дела. Планом су обухваћене све области уметности, науке и културе. ~“
По томе како је конципиран, који су му циљеви и шта треба да донесе, овај план не само што обухвата капитална дела, већ је и сам по своме значају капиталан за културу народа и народности Социјалистичке Републике Србије.
Планом су обухваћена дела из језика и књижевности, речници, историја српско-хрватског језика, историја српске књижевности, целокупна дела, односно критичко издање свих српских писаца од ХП до ХХ века, библиографски при' ручници и лексикони, фототипска издања најзначајнијих српских рукописа и штампаних дела, монографије о писцима и књижевним правцима и друга.
Из уметности предвиђено је, између осталог, издавање моногра фија споменика средњовековне +
метности, историја српске уметно-
сти, историја примењене уметности, историја српске музике, позоришта, архитектуре и другог.
Из области археологије и историје планирано је да се изда праисторија Србије, историјски текстови и коментари, као извори за националну историју, историја појединих епоха и значајних места, историја Србије, привредна историја; сабрана дела значајних историчара: Јована Цвијића, Стојана Новаковића, Светозара Марковића, речник историјских места у Ср бији, историјски атлас народа Ју'тославије. | Р
Планом капиталних дела предвиђено је и издавање дела из фи-
| лозофије, социологије, права, економије, педагогије; сабрана дела. Маркса и Енгелса, сабрана ,дела
Димитрија Туцовића, Живојина Жујовића, Димитрија Ценића и Драгише Лапчевића. Навешћемо
имена још неких тема које“ су "предвиђене из ових наука: „Исто-
'| рија филозофије код Срба“, „Рад ничко самоуправљање у Југослави-.
ји“, „Економски речник", „Етнолошки речник“, „Историја школства џ Србији“, „Омладинска енциклопедија“. А . Из области природних наука обухваћено је издавање сабраних
гледају и кроз своје „|| Бошковића.
"посла и сарадњу свих оних
„средствима _ дотира,
дела истакнутих научника: Руђера сипа _Панмића, Ми-
пне +
|| хајла Пупина, Михајла Петровића,
Николе Тесле и још неких,
М целини гледано, програм ка-
питалних дела спада у далеко нај већи издавачки и културни подухват у нашој Републици. Његовом реализацијом наше друштво добија основна, фундаментална дела за развој научноги културног живота. Капитална дела у области науке, књижевности и уметности, према Правилнику Републичке зајелнице културе, одликују се предме-
том општег значаја и оригиналном |
обрадом. Ако су научног карактера, капитална дела морају бити у
. одређеној мери и критичка синтеза
досадашњих научних "резултата и основа за даљи развитак појединих научних дисциплина. У капитална научна дела увршћују се и научно обрађени извори за националну историју.
План капитадних дела, мада обиман, не сматра се потпуним и дефинитивним већ служи као основа и оријентација за даље раз матрање предлога и уношење дела која недостају нашој култури. Тако на пример приликом његовог стварања није било обухваћено ниједно дело културе народности које живе у Србији, Заузет је став да се план допуњава и тим делима.
У том смислу Републичка зајелница културе дала је себи задатак да се у оквиру постојећег споразума са покрајинским заједницама
културе, а на основу критерија по '
којима је сачињена листа капиталних дела, ова листа допуни делима народности.
Приликом вишеструког разма-
трања и стварања плана капитал-,.
них дела, истакнута је потреба да се са што озбиљнијим критеријумима, али и реалистички поставља“ ју захтеви и очекују резултати, Због тога је потребно, истицано је, инвестирати средства и пружити поверење и неким покушајима. Препоручено је тада да ни најрезервисанија предвиђања не утичу на одаучност у настојањима да се дође до научних дела која недоста ју нашој култури.
Овако велики задатак захтевао је и сермозније припреме за његову реализацију. Припремама., је требало да се обухвате два основна питања: могућност и начин дотирања ових дела и организацију који могу помоћи у реализацији програма. 4 Кх па У
Одлучено је да се друштвеним по правилу, само припрема; трошкови истраживања, ауторски, преводилачки
и други хонорари, фотографисања |
и илустраторски радови, матери:
јал у изради прилога, филмовања. и томе слично. | _ Средства се распоређују на ос-
цртежи,
Ћ нову конкурса. Заједница, у виду
кредита, помаже и издавање капи-
„талних дела, чију је припрему фи-
нансирала.
Од 1965. до 1974. године, близу 1,000.000.000 старих динара исплаћена је предузећима и установама за припрему капиталних дела.
" Издавање капиталних дела је поверено предузећима са одговарајућом издавачком _физиономијом, традицијом, редакцијским кадром и која имају издавачки, односно програмски савет. Поред тога, и неким научним установама је поверен овај задатак. Од издавачких предузећа, за издавање капиталних дела била су или су ангажована: „Нолит“, „Просвета“, Српска књижевна задруга,“ Матица српска, „Младо поколење“, Издавачки завод „Југославија", „Култура“, а од установа Друштво за античке сту-
дије Србије, Српска академија на-
„"ука, Народни музеј у Београду, На-
родна библиотека СР Србије, Институт за теорију, књижевности и уметности и Галерија фресака.
Приликом припрема за издавање капиталних дела и закључивања уговора, предвиђено је да знатан број тих дела изађе из штампе већ у 1967. тодини, У плану за реализацију капиталних дела, 1971. година. је истицана као крајњи рок за објављивање већине ових дела, пошто је предвиђено да ће списак, са којим се отпочело 1965. године, бити непрестано допуњавано новим пројектима, Међутим, стање на припремама и издавању ових дела је такво, да је 1971. године констатовано да се ова година не може узети ни као рок за предају већине рукописа. _ Многобројни су и веома разноврсни разлози оволиком закашњењу. 4 јат
Сарадници, односно будући аутори ових дела, претежно су заузети и другим обавезама и веома мало свога слободног времена су могли посветити овим задацима. Издавачка предузећа, пак, и друге културне институције, које су носиоци припрема, прихватили су,
_ односно понудили крајње нереал-
"не рокове, а нереални рокови за издавање појединих дела, довели су наравно до нереалности плана.
Поред овога, стиче се утисак да је са отпочињањем стварања издавачког плана капиталних дела била преко потребна студиознија и теме, фита претпрема, која би испитала наше културне и организационе мо тућности. Списак капиталних де
Наставак 'на 2. страни
Драгољуб Таварић
у овом БРОЈУ -———
'
Здравко Кучинар: КАНТ И МАРКС — поводом стопедесете годишњице рођења Имануела Канта
Жика Богдановић: СМИСАО МУЗИЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ АЈУКА ЕЛИНГТОНА
Ангелина Савић: СЕБАЊЕ НА РАСТКА ПЕТРОВИБА .
1 МЕМОЕТАМ —. МИГЕЛ
·_ АНХЕЛ АСТУРИЈАС И МАГИЈСКА _ РЕЗЛНОСТ СЛОБОДЕ
Лав Захаров: ПАРОДИЈЕ Александра Вуча, Николе Шопа, Мире Алечковић, Ивана Ивањија и Мирослава Максимовића
Милорад Р. Блечић: ПРИЧА 0 ЗАНЕМАРЕНОМ ПЕСНИКУ ;
ПОЕЗИЈА: Драгутин Вујановић, Мирјана Вукмировић и Димитрије Миленковић ·
„ПРОЗА: Миленко Матицки
0 НОВИМ КЊИГАМА Младена Маркова, Василија Калезића, Милотђада Гончина, Митка Маџункова "и Манојла Гавриловића пишу Иван Ивановић, Бук Крњевић, Никола Дреновац, Чедомир Мирковић и Николај Тимченко · Др Рашко Јовановић: ДЕСЕТИ СУСРЕТ ПОЗОРИШТА СРБИЈЕ „ЈОАКИМ ВУЈИЋ"
Драгољуб Гаварић: ИЗДАВАЊЕ КАПИТАЛНИХ ДЕЛА У СРБИЈИ
ЈУБИЛЕЈИ
КОНГРЕС КУАТУРНИХ РАДНИКА ХРВАТСКЕ
ПРОСЛАВА 3З-ГТОДИШЊИЦЕ Кон-
| греса културних радника Хрват-
ске има широко значење у нашим данашњим приликама. По замисли и тежњама она нема ништа зајед- | ничко с пригодничарским и кам.
· пцањским обиљежавањем јубилеја,
како се то у нас често чина. Њен
се смисао не исцрпљује у низању
успомена преживјелих учесника, 0:
државању свечаних сједница и го
вора. Ни у самом освјетљавању ис
торијског значења Конгреса за да-
Љљи размах народноослободилачке · борбе и културе, посебно у ратним
временима.
Многа се питања постављају данас: што је условило одржавање Конгреса културних радника Хр ватске у ослобођеном Топуском 25—27. јуна 1944. године, како 06јаснити судјеловање ,у партизанском рату великог броја сликара и кипара, музичара, књижевника, глумаца и других културних и јавних радника и што је значила њихова појава на конгресу културе у окупираној Европи, да ли се уга» сила ватра у десетинама хиљада бораца исказивана у четним, бата. љонским и дивизијским листови ма, у пјесмама, цртежима и прича. ма њиховим, у младим ентузијасти ма у позадинским културно-умјетничким дружинама. И зашто Није ли културне егманације топуског Конгреса прекривао тридесетогодишњи заборав да би се изразиле, у сложенијим струјањима, у смјерницама Х конгреса СКЈ2 Многа питања одговор чекају.
Кад се Сазивачки одбор Конгреса у Топуском, у априлу 1944. обратио свим књижевницима, музичарима, ликовним умјетницима, учењацима, , позоришним и дру.
„тим ствараоцима, опредељења су
била јасна и изричита: „Свједоци смо гигантске борбе што је памти свијет", стајало је у позиву.
„У крвавом рвању одлучује се судбина наша пи будућих покоље ња. Пораз, који нам је спремао Хитлер, обновио би мрачну прошлост бесправља, инквизиције и ломача — побједа ће остварити свијетлу будућност у којој ће слободољубиви народи високо уздигну. ти лик човјека, а неспутане стваралачке снаге одуховити живот људи племенитим осјећајем рада, слободе и братства. За побједоносни исход ове борбе милијуни рад ника и сељака, интелектуалаца и грађана дају своје духовне и материјалне снаге, не жалећи саме животе. Међу њима нигдје не изостају културни и јавни радници".
Дошли су многи, с фронта и из удаљених крајева. Пјесници и ум. јетници с ликом човјека у себи, прожети _„племенитим осјећајем рада, слободе и братства", учењаци што им је. мјесто с народом; јавни радници да непосредно и пред свијетом кажу, понекад и револуционарно романтичарски, сво. Ју визију свијета будућности. Сви
Наставак па 2. страни
-
Миле Јока
, з |