Књижевне новине
х “
АВСЕТИ КОНГРЕС СКЈ И КУЛТУРА
• Наставак са 1. стране с
за лепо и човечно. А то све прет- · |
поставља акцију да се образовни систем интензивно трансформише, и да наставник у социјалистичком друштву буде социјалистички од: товорна личност.
Освајајући у наредним година ма оно место у одлучивању које им припада по слову Устава и опредељењима исказаним Резолуцијом о култури, радни људи ће се свакако заложити за слобдан и равноправан развитак култура народа и народности, за њихово меЂусобно обогаћивање и утицање, што заправо значи зближавање и јачање југословенског заједништва. А равноправност култура је пре свега равноправност свих језика којима се говори и пише.
У свему, чвршћи самоуправни односи и'отуда сигурнија материјална основа, култура у функцији
бољег живота и привређивања, афирмација вредности и васпитавање младих — најважнији су мн
најпречи задаци комуниста у овој области, следећи суштину докумената Десетог конгреса,
Миодраг Илић
ПЛАН ИЗДАВАЊА. КАПИТАЛВИХ _ ДЕЛА У СРБИЈЕ
Наставак са 1. стране
ла, до којег би се на тај начин дошло, не би се формирао само по културном значају, или по нашем осећању поштовања према значајним именима наше културе, већ и по принципима који воде ефикасности и строгој рационализацији снага и материјалних средстава. Јер, међу капиталним делима постоје таква која су по својој,ближој одређености и фундаментална, а чи је довршавање увелико олакшава припрему осталих капиталних дела. Ваља признати да се на реализацију плана одразио и процес децентрализације. Неки пројекти који су по свом карактеру југословенски и који претпостављају тесну са радњу са културним центрима дру=
тих република, а за који су рани"је договорени принципи за припрему, били су доведени у питање, било због тега што је сарадња доста отежана, било због тога што се одступило од уговорених принципа.
До одређеног застоја у раду на припреми и издавању капиталних дела дошло је и због нове организације заједничког рада на њиховом издавању која произлази из споразума Републичке заједнице културе и Републичке заједнице за научни рад. Даљи рад се одвија кроз заједничку комисију, обједињавањем средстава, а тиме и критерија и начина њихове расподеде,
Са заједницом за научни ради Заједницом образовања Републичка заједница културе ће припремити далекорочнији план сарадње у припреми и издавању капиталних дела.
С обзиром на овакав темпо припрема одлучено је да се озбиљно преиспита политика досадашњег улагања, као и целокупан рад на појединим капиталним пројектима, јер је код многих рок за издавање давно прошао, а дела нису приређена за штампу (критичка издања српских писаца, историја српске уметности, монографије значајних средњовековних споменика), на пример.
У плану Републичке заједнице културе за раздобље 1970—1975. године истиче се да ће се помагати припрема и издавање капиталних дела, али да треба ревидирати списак, односно допунити га у складу са приоритетом и потребама појединих области. |
Значај капиталних дела за развој културе народа и народности у СР Србији је од пресудне важности. Тешкоће које су се јавиле изи скују делимичну ревизију плана, обнову уговора за оне пројекте који се нешто споријим темпом развијају, инсистирање на довршењу оних пројеката који су по своме карактеру фундаментални, утврђивање принципа за она дела за која је неопходна сарадња других република. '
Показала се, такође, потреба да се за све пројекте, с обзиром на то да су трошкови појединих услуга, које улазе у припрему капиталних дела, знатно већи него у време ка-
да је одређбивана дотација, утврде.
нови износи дотација. До сада је изишло више дела
из штампе, од којих нека наводи.
мо: „Старо српско сликарство“, „Српско сликарство ХХ века“, „Ис торија српске књижевности ХУШ века“, „Сабрана дела“, Георгија Острогорског, „Петар Велики“ од Захарија Орфелина, неколико књи„та из пелокупних. дела Вука Кара. џића, Речник српскохрватс' је зика, „Милешева", _„Сополани“,
„Класицизам код Срба", више књита из сабраних дела Маркса и Ентелса,и друга. у звестан број дела се налази у штампи. " | Битно у свему овоме је то да се, без обзира на све тешкоће и успорен темпо, настави са реализацијом плана капиталних дела који по своме значају представља непроцењиви и важан _ културни задатак. у ај
Драгољуб Гаварић |
КОНГРЕС КУЛТУРНИХ | РАДНИКА ХРВАТСКЕ
Наставак са 1. стране
су они, ито је оно досад неназначено, оно што није вредновано, има ли иза себе веће или мање умјетничко и јавно дјело. Неко раније, многи у партизанским условима стварано, инспирисано свијетом су рове збиље, за ову. данашњицу чудесно, непоновљиво.
Одали су пошту Аџији, Цесарцу, Кершованију, Кикићу, Горану,
Марковцу, Мишкини и другим хрватским и српским културним _ радницима из Хрватске које су усташки и четнички _ зликовци _ побили; _ саслу-
шали поздраве — Моше Пијаде у име кудтурних радника Србије, Јоже Руса у име Словеније, Марка Вујачића у име Црне Горе, Ероса Секвија испред антифашистичке Италије, енглеског мајора Овена Рида, нестереотипне и несвакидашње. Моша Пијаде дао је генезу културног рада у народноослободилачкој борби. „Наши батаљони, рекао је, особито прва пролетерска. бригада, идући кроз Босну још 1942, носили су из села у село не само славу нашега оружја, не само победу над непријатељима, не само спасавање Муслимана од четничког клања и не само спасавање српског сељака од усташког клања и не само политичке зборове, гдје су објављивали усред те борбе и клања нужност братства и љубави и заједничку борбу, него су им читали, декламовали, певали и играли. Тако је почео наш културни рад. И тај се културни рад развио и могао је кроз ове године да окупи велик броји новинара. и публициста и сликара и кипара и музичара и свих других да би, дали на једном вишем нивоу веће и значајније ствари. Мајор Рид, као умјетник доживио је Конгрес изразивши своја осјећања ријечима: „Поносан сам што сам гост вечерас на овој свечаности... Како је сјајна ваша позорница — позорница слободне Југославије — како сјајно ви, под водством вашег великог Маршала, изводите своје улоге. Много сам мјесеци с великим дивљењем и интересовањем читао ваше новине и слушао ваше пјесме. Што сам видио јуче у овој дворани приликом главног покуса (умјетничког програма — М. Ј,) показало ми је живљу слику удјела који култура игра и који ће у још већој мјери играти у вашем покрету. Мислим да нема ниједне војске на свијету која би придавала толико важности култури. И ви имате право. Јер побједа није побједа ако умјетност и
„љепота остају побијеђени".
Да је конгрес у Топуском имао само манифестациони карактер саслушали делегати поздраве, поруку болесног Назора, представнике Истре и Далмације, глумци из вели Стеријине „Родољупце" у режији Боке Петровића, пјесници чи гали своје пјесме — у културној повијести многих народа био би обиљежен као изузетан догађај. Конгрес на коме се реферисало и расправљало о суштинским питањима с подручја умјетности, културе, науке, просвјетне и јавне дјелатности, у условима људске и националне угрожености мислило о слободи стварања и човјеку и братству, за нас је био догађај који је 1944. имао големо значење за нашу земљу, био је свијетла звијезда на мутном и крвавом европском небу. Он стога и данас потиче и веже прошло са садашњим и будућим. За њег се вели да представља нај-
крупнији камен међаш у најнови-_
јој културној историји хрватског и српског народа у Хрватској, да је „стратегијско извориште културне пфлитике и културног раз воја у слободи и социјализму. Акције које је данас иницирао одбор за прославу овог јубилеја (издавање монографије о културном развоју у Хрватској од 1944 — 1974, штампање сабраних дјела Владимира Назора, Ивана ГоВана Ковачића и Аугуста Цесарца,' публиковање књиге пјесама из НОБ, ангажовање . часописа да обрађују различите аспекте културног живота у народној револуцији, одр-
жавање научног скупа у децембру.
и др) подстичу нас на вјеровање да се поруке Конгреса у Топуском после тридесет година остварују.
Миле Јока М
_нику,
СА ИЗЛОЖБЕ У ГАЛЕРИЈИ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ — из
УМЕТНИЧКЕ ЗБИРКЕ ЛЕГАТА „ЈУГОЕКСПОРТА" МУЗЕЈУ ГРАДА БЕОГРАДА. НА СЛИЦИ — БОРБЕ АНДРЕЈЕВИЋ КУН: „МРТВА ПРИРОДА СА РИБАМА"
ЛЕТОПИС
Легат „Југоекепорта“ Музеју града Београда“
Ових дана отворена је у реномираној Галерији Српске академије наука и уметности једна по многочему изузетна и занимљива изложба. Музеј града Београда, у недостатку својих властитих изложбених просторија, отворио је изложбу под називом: Уметничка збирка — легат „Југоекспорта“ Музеју града Београда. Наиме, колектив спољнотрговинског предузећа „Југоекспорт“ из Београда, годинама је издвајао средства за откуп уметничких дела високог квалитета. и на тај. начин створио једну заиста вредну пажње колекцију наше уметности двадесетог века. Осамдесет слика, цртежа, графика и скулптура представљају својеврстан пресек наше уметности од Надежде Петровић до Милице Стевановић и Емира Драгуља, не у случајном избору невештог мецене већ као резултат систематског откупа награђених и вредних дела без којих се не би могла замислити права слика нашег двадесетог века. Са по неколико радова, из разних периода свог стваралаштва, представљени су Надежда Петровић, Иван Мештровић, Урош Предић, Стојан Аралица, Иван Радовић, Јован Бијелић, Б. А, Кун, Петар Лубарда, Недељко Гвозденовић, Мило Милуновић, Зора Петровић, Моша Пијаде, Марко Челебоновић, Риста Стијовић, Лазар Возаревић, Петар Добровић, Милан Коњовић, Исмет Мујезиновић, Миленко Шербан, Сава Шумановић, Пиво Караматијевић, – Владета – Петрић, Милан Цмелић, Миодраг Б. Протић, Петар Омчикус, Едо Муртић, М. Маскарели, Оља Ивањицци, Вера Божичковић — Поповић, Стеван Боднаров, Ст. Беложански, до неколико скулптора наше наиве на челу са Богосавом Живковићем.
Ова је изложба заиста редак пример позитивне сарадње једне привредне организације са културом, пример који несумњиво може и треба да послужи као углед другим привредним организацијама. И то треба поздравити. (С. Б.)
ГЕ
,
„Млади песници Југославије“ ча руском језику
У издању московског издавачког предузећа „Млада гарда“ управо је изашао из штампе зборник песама младих југословенских песника под насловом „Млади песниши Југославије“. Састављач ове антологије је одличан познавалац југословенских књижевности и преводилац Александар Ромањенко, познат по преводима Ива Андрића, Михаила Лалића, Меше Се лимовића и многих других југословенских писаца. У овом зборна сто шездесет страна, заступљено је 39 песника, од ко-
„јих је најстарији Јеврем Брковић
(роВен 1933), а најмлађи Атанас Вангелов (1946). Заступљени су песници српске, хрватске, словеначке, босанскохерцеговачке, македонске, црногорске, албанске и
"русинске поезије, а песници, су
поређани цо годинама старости. Са највише песама (10) заступљен је Драган Колунџија... Песници чији се стихови налазе у овом зборнику ушли су у југословенску књижевност током педесетих-
| дцездесетих година, а већина њи
Х У „ 'хових песама објављена је сада
први пут на руском језику. На превођењу песама био је анга-
"жован велики број преводилаца, као и сам Ромањенко. Предговор
за зборник написао је познати совјетски песник и секретар Савеза писаца СССР-а Михаил Лукоњин, Под насловом „Буди срећ
"на, поезијо Југославије!“ Луко-
њин са пуно љубави и разумевања пише о Југославији и југословенским, посебно младим песницима, у чијим стиховима он запажа и природу, и људе, и проблеме наше земље. Зборник је илустрован
"пределима и елементима каракте-
ристичним за нашу земљу. Није, најзад, без значаја ни то да се истакне како је зборник штампан у десет хиљада примерака и да је већ распродан. Досад су, као што каже Лукоњин, совјетским читаоцима били добро познати и драти песници као Десавка Максимовић, Мирослав Крлежа, Отон Жупанчил, „Ацо Шопов и Матеј Бор, а овом књигом ће то постати и мноџи млаби песници наше зем ље.
Југоеловенека_ музика ван наших граница
Захваљујући настојањима нашег познатог композитора Властимира Николовског, о чијем смо богатом музичком стваралаштву писали недавно, дела југословенских ком“ позитора појавиће се, ускоро, у издањима двеју кућа у Москви и Лајпцигу. Тиме ће наша музика добити шире могућности за пласман ван наших граница и за уврштавање дела југословенских ком позитора у репертоаре страних солиста и ансамбала.
Композитор Николовски припре мио је за издање у Москви један репрезентативан албум соло-песама у којем ће се наћи дела најпознатијих композитора, међу коЈима: Благоја Берсе, Марка Тајчевића, Златана Вауде, Крешимира Барановића и других знаменитих стваралаца вокалне музике, док ће издавачка кућа „Петерс“
у Лајпцигу објавити Зборник хор.
ских композиција македонских аутора. Од великог је значаја чињеница да је велики број дела, из низа од тридесет композиција, лисан у духу македонске народне музике која ће, овим Зборником, добити место у хоровима широм Европе. Доајен македонских композитора, Стефан Гајдов, са сво. јим колегама Прокопијевим, Богановим, Скаловским и млађим ауторима, Хрисиком, Николеским и Афугим, међу којима и самим Ни коловским, приложио је своја нај боља и најпознатија дела овом Зуорнику који ће достојно пред. стављати музику македонских аутора у свету. (Вл. Д.)
„МАЈСКИ САЛОН" У ГАЛЕРИЈИ МУЗЕЈА ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ — НАБА ВОЛЧКО: „ЗАШТО ПРОЛЕЋЕ НЕ ТРАЈЕ ЧИТАВО СТОЛЕЋЕ" (ТАПИСЕРИЈА)
СА ИЗЛОЖБЕ
• Б | '
Нови председник
Француске Репуслике и уметност
Четрдесет осам сати пре одржавања избора за председника Француске Републике, редакција париског недељног листа за култу рне актуелности „Књижевне новости“ поставила је десет питања једном од двојице кандидата за председника, Валерију Жискару д'Естену, о његовом односу према уметности. Након његовог избора мист је објавио ове „одговоре у броју 2435 од 27. маја до 2. јуна. Прво питање односило се на време које Жискар д'Естен посвећује читању књига, а одговор је гласио: „Пола часа сваке вечери. Највише га интересује роман и историја — био је одговор на питање која га врста литературе највише занима. Његови омиљени писци, које са највише задовољства прочитава, по одговору на треће питање, јесу: Мопасан, Флобер, Толстој, Токвил и Хемингвеј. На четврто питање, које писце би препоручио младом читаоцу, Жискар д Естен је одговорио: „Зависи од година младог читаоца. Дима је без сумње најпримамљивији, Лафонтен најбога тији у поукама“: На питање да
· ди посвећује пажњу анализама и
запажањима књижевних критичара, одговор је, можда, мало неочекивано _ гласио: _ „Одговорићу вам искрено: не“. Одтовор на-пи тање да ли често иде у позориште, гласио је да иде врло ретко, због недостатка времена. А на сле деће питање, које се надовезивало на претходно, да ли у театру тражи више забаву или расуби“ вање, Жискар д'Естен је одгово. рио: „Више забаву“. Између Молијера, Шекспира и Софокла, изабрао би овог последњег. Претпо'следње питање се односило на му зику и гласило је: који су му му. зичари посебно блиски, а одговор је био: Шопен, Дебиси, Шенберг, им, нарочито, Моцарт. Најзад по. следње питање се више тицало будућег председника републике нето Жискара д'Естена лично, а гласило је: „Да ли држава треба да негује политику официјелних наруџбина од младих уметника, музичара, сликара и скулптора2, а одговор је био: „Термин 'официјелне, наруџбине није нимало привлачан. Али треба охрабривати младе таленте“. Ако у претходних девет питања налазимо један недовољно одређен пресек укуса садашњег · Председника Францус ке Републике, који је карактеристичан, можда, једино по томе што је, углавном, усмерен на ведике уметнике, одговор на после. дње питање се може сматрати обе ћањем првог грађанина Француске, од којег ће, надамо се, млади уметници, а са њима и уметност и народ њихове земље, без сумње имати користи.
у епомен | Душана Васиљева
Културни центар у Кикинди организовао је, у спомен педесетогодишњице смрти песника Душана Васиљева, књижевну приредбу, обележавајући и на тај начин присуство аутора Човека који пева после рата. Као што је познато, Васиљев је и рођен и умро у Кикинди, и читава манифестација је била понајвише у знаку његових кикиндских дана. Драшко Ређеп је на овој приредби истакао дасу „Кикинда и Темишвар, Жомбоља: и Ченеј, Ковин и опет Кикинда, били постаје којима је вицинални банатски воз Душана Васиљева врлуџдао, ношен снажним, незаборавним ропцем човека који јасно види да му је живот го, препаднут и разбојнички сатрвен“. Богдан Чиплић, који је између два рата, извесно време био професор гимназије у Кикинди, која данас носи име Ду-
,
· шана Васиљева, евоцирао је ус-
помене на збивања “ књижевном
животу Војводине између два ра-'
та, када се драматична песма „Плач матере човекове" јављала
као путоказ, као подстинај неко- |
Анких песничких нараштаја. Особито у време иницијативе за покретање „Војвођанског зборника" (1938), помисао на Васиљева импулсивно је дејствовала у правцу окупљања напредних снага у ондашњој Војводини. На овој приредби покренута је и инипијатива за објављивање зборника радова и поетских и прозних при лога „У спомен Душана Васиљева". Х
у
АРИМЕВНЕНОВИНЕ
9.
|
при