Књижевне новине

ПУТОПИС

МАЛТА, ИЗМЕЂУ _ ј ДВЕ ВОЖЊЕ АВНОНОМ

СЛИКЕ из сећања: низови авиона који лебде у висинама и потом се уз писак си рена и снажно брујање мотора стрмоглављују ка некој тамној громади, ка неком мутном, сивом стењу; испод њих кроз ва» душни понор јуре, муњевито се сливају пакети, букети бомби и сиктавих митраљеских зрна.

Хоће ли издржати, може ли то стење поднети ту громовиту кишу, неће ди се ос трво распасти, потонути, нестати у мору под теретом разорних експлозијаг — Тако сам се, са нејасним страхом, питао у себи, гледајући од времена до времена немачко. италијанске ратне филмске журнале и фотографије у окупаторским дневним Анстовима у годинама 1941—1943. где се говорило о Малти и у којима се — узалуд са хвалисавом, бучном ужурбаношћу ја вљало да је на то острво бачено толико и толико тона бомби, да је у лукама и заливима уништено ово и оно и да ће Малта пасти ускоро, да ће бити освојена убрзо, ових дана, само што није. — То се понављало, те ваздушне разорне најезде, тих ратних година, често, понекад скоро. из

недеље у недељу, или из дана у дан, ту,

као и на другим местима и морима.

Шта ли ће бити с малим острвима светаг И са свима нама2

Тада се јавила неодређена још, несигурна замисао: једном, ако све ово прође, можда ћемо стићи и на Малту, да видимо и дознамо шта је преживела, и како је издржала и одолела...

„Он беше тад на броду, пред Малтом" (Милош Црњански, „Дневник о Чарнојевићу"), к

На броду, можда, али над Малтом: као ваздухопловници, захваљујући такође пре. дузимљивости југословенских туристичких организација, безбедно стигосмо на острво, ношени авионом као стрелом своје да. внашње чежње која је, ето, била тада, те зимске вечери, 11. марта 1974, надомак једног од својих испуњења. Лепи стари снови који се, понекад, остварују.

Зима је, чини се, сасвим подношљиво доба на острву Малти. Поготово када се, као тад, ближила крају, и кад се зна да је то онај крај Средоземља који се поноси највећим бројем сунчаних дана у години и најмањим процентом кишних узнемирења и падавина. Због тих климатских и других географских погодности Малта је као људско станиште старија у памћењу историје и цивилизације од било којег другог медитеранског острва: то су вре мена која досежу око 5000 година уназад, у мегалитско, млађе камено доба (из којег су остали многи споменици материјалне културе), да би касније, У столећима кад је | Средоземље доминирало западном цивили. зацијом — све до почетка 18. века, како то тумачи Фернанд Браудел у свом делу о Средоземљу у доба Филипа“ п (Тће Мед феггапеап апа #ће Меднеттапеап Мома 1 ће Аве об РАШРр Џ, 1973),овим живописним острвом владали Феничани — од чијег је

назива Мелите постало данашње име Малта —, затим Картагињани, Римљани, Арапи, Нормани, сицилијански краљеви,

витезови реда св. Ивана — до Наполеона

и Енглеза, од 1800. до 1947. године, век и

по кад је Малта била „истурено упори“

ште" (како га, назива Џ. М. Тревелијан у својој „Повијести Енглеске"), — енглеска колонија и најважнија база на ут према Индији. На крају те ере, 1947, Малта добија своју прву скупштину и владу, и напослетку, 21. септембра 1964, стиче пуну независност, поставши (данас) слободна,

· лабуристички оријентисана, несврстана земља. Али за нас који смо те вечери почињали овај неизвесни покушај да то бескрајно и садржајно време сажмемо у благослов дводневних, макари оскудних, непотпуних виђења и'спознаја, дарови, поднебља су изостали.

Док се од аеродрома возимо аутобусом до свог хотела у месту Слијема (сви ми, — група од стотинак. путника, модерних номада на брзу руку, из разних крајева наше земље, — захваћени чудом лутања и путовања, таласом епопеје), све ви. ше и јаче осећамо ветар, буру, што се ви: ше од утутканости ваздушног пристаништа приближавамо отворености, морских дука, обала и залива. Иако није сувише касно, улице су, док пролазимо традом —

повезаних, тесно сраслих

односно: низом градића —, углавном пусте. Тада бивамо успут поучени: Малта је држава са око

.350.000 становника коју чини истоимено острво и још два, много мања острва, Комино и Гозо; а на самом острву Малти не постоји, како се обично “мисли, само један град, Валета (или Ла Валета, по његовом оснивачу — француском са нику из реда витезова св. Ивана — Жану. Паризоу де Ла Валету који је то место засновао пре око 400 година и које се отад, споља, није битно променило); градова "ама знатно више, а неки се готово спајају, урастају један у други. Неки у својим им х нима носе трагове свога норманско-фран: цуско-италијанског аи и раван, И Валета, Флоријана, иторирвај а не арапског: Меида, Мдина, Рабат, Б'кара. И вероватно Слијема, у коју УАИМОЦ Празне улице као да се одмарају: ] р управо тог предвечерја на ми се ар ји хучно манифестовало: Дом ачкае три буристички председник владе а се приликом јахања повредио и тог А Е се, после боловања, вратио, на ње жност, што су његове присталице пре АН искористиле да му и на тај пази :н а своју оданост. Али ако су тренут ва “лице и мирује огромна већина од =, 30.000 аутомобила, колико их, кажу,

КИКРНЕНОВЕНЕ 5

на Малти, нису мирни зидови кућа; ту и тамо, и све чешће, наилазимо на натписе: ГЛАСАЈТЕ ЗА ЛАБУРИСТЕ, и на друге сличне објаве радничког јединства и акције; а понегде уз то и речити симбол; српи чекић. И

У ноћном пејзажу улица запажају се и

неке особености архитектуре, у којој се мешају три наглашена стила: домаћи, ти, пично медитерански, са старим зградама и палатама (од којих су неке за време друтог светског рата у својим доњим, подземним одељењима биле склоништа од бомбардовања) и кућама са карактеристи“ чеим, сликовитим (балконима на првом спрату који се, објаснише нам, зову гондоле; затим симетрични, једнолични ни: зеви новијих зграда и улица, насталих џтлавном у другој половини прошлог и почетком овог века, под утицајем и као директна копија енглеске викторијанске архитектуре; и сасвим нова, модерна здања, од меког домаћег камена и челикобетона, којих је све више и која у својој модерности хоће да задрже понешто од оно. га што је специфичан стил Малте. Ту су и боје кућа, преовлађујуће, — жута, пре тежно светло жута боја, у нијансама ка. рамел-боје, боје меда и квасца. Но то ће. мо ипак запазити тек сутрадан, као и амљање безбројних ТВ антена (ко зна где их још има толико, у тој њиховој сурој и густој, мучаљивој шуми); али ветар ос:

ква год била) гнездо и одахнуће, дом привремености, ћутљива утеха лутања.

« Већ је увелико прошла поноћ, али неки мали локали у тој дугој улици уз обалу су отворени, раде; и не помишља се, изгледа, на спуштање ролетни и закључавање врата. А тек понеко уђе, стресе се од ветра и лаке, залутале кише, поразговори реч-две с оним који ће га послужити, узме сендвич или пиво и оде. Точи се (на Малти), слобоАно и без ограничења, све што се може пити; једино је у неким најтраженијим пићима, чини се, ограничен, смањен проценат алкохола. Али шта то мари: и даље, понеко уђе, кратко се задржи, оде. У ваздуху трепери још једино-на језику Малте

(малтешком, или можда малтанскомг — ,

као Спарта и спартанском): ггагла, хвала. И тако ваљда праве крчме се никад и не "затварају: оне остају отворене док има РУСИ Д

Описати све оно што на Малти заслужује да буде приказано и описано захтева Ало би читаву књигу. Малта је, уосталом, одувек привлачила различите литерате на различите начине: домаће писце и песнике наводила је на родољубиво-социјалну кантилену или тугованку; за енглеске ауторе била је егзотичан историјски амбијент или једна од патетичних асоцијација на британску поморску славу (Кристофер Мар. лоџ у драми „Јеврејин с Малте", 1589, затим Радјард Киплинт у једном свом поетском саставу, итд.). Сада већ о Малти постоји једна знатна библиотека (научно-путописне, белетристичке, туристичке) литера туре. На Малти су у последње време живели или боравили и о њој писали енглески писци Николас Монсарат, Антони Барџис, Најџел Денис и други; а међу новијим списима о овом острву је Денисова књига — есеј о Малти (Ап Еззау оп Мапа).

Из тога великог класификованог и 32бележеног знања наш водич нам брзо и

СЛИЈЕМА НА МАЛТИ

таје исти, све бржи и жешћи, док стижемо у Слијему. ж

Бура, неуморна. = 5,

Пред хотелом и пространим шетали штем отвара се јединствен призор: силовит простор месечине над пучином запењенот, таласног шума Средоземног мора, оштрог ветра и светлих облака.

. .

Безуспешан је покушај да, по старом обичају, нађемо негде грудву или грумен земље и размрвимо је међу прстима: свуда камен, асфалт, бетон, шљунак; нешто су. ве, спржене жуто-црвенкасте земље нала "зимо сутрадан у средини острва и око старог аеродрома са којег су 1943. године Ф. ДА. Рузвелт и В. Черчил одлетели на Јалту. Нема ни река, ни планина (сем ниских брда), ни нарочите вегетације, — само сунце и море подржавају живот Малте ко: ји се одржава гајењем поморанџи и неких других култура и, пре свега, трговином, и, такође, неким енглеским екстра-плаћањи“ ма, несентименталним, за нешто што су Енглези раније сматрали природним, бо. тоданим својим правом и власништвом; и, у најновије доба, све интензивнијим туризмом.

Хотел у коме смо се сместили зове се Едеп Воск (Рајска стена), али рајско је у њему можда само то што гледа на оближња шеталишта, купалишта, сунчалишта, и преко њих на далеко пространство пучине. Ту испред проводимо дуге, дубоке тренутке, слушајући бурне дамаре Средоземља и склањајући се од таласа који неумољиво запљускују прилазе, Хотел је иначе ваљда један од хиљада хотела света, ни сасвим безличан, ни довољно раз личан, У малом хотелском бару добијамо, након оних што нам их је у аутобусу већ дала Жељка, наш водич на острву, нове информације и упуте од младог, интели. тентног, тамнопутог бармена. Касније, сутрадан за ручком, један омалени келнер, док разноси јело, изводи неке хитре, парадно-балетске покрете" и пируете и при

том пева и певуши популарне италијанске арије, а неке „средовечне же. не назива „девојчицама".' Соба у којој

треба провести што мање минута и.сати, од укупно 49 сати колико на острву уопште имамо на располагању, и није таква да може да привуче и дуже задржи; у њу се свраћа да би се што пре кренуло напоље поново; као да је бура кроз њу продувала и све очистила, сасушила, разнела, оставивши само оне најтеже, најне покретније ствари, кревете, ормане који се не могу затворити, бетонски под, — и · упозорење на зиду: због енергетске кризе штедите струју. И то нас одједном укључује у заједничке неизвесности и опште

бриге света, А простор око нас као да чи ни приснијим; хотелска соба је ипак (ка-

пословно, али и прецизно, саопштава неке енциклопедијске сажетости фактографско-анегдотских детаља и збивања са широког екрана историје. Њено казивање је пословно, али (као и у неким документима) и романтично. Тако свештеници реда св.

Ивана „малтешки витезови", који су се.

звали и хоспиталци — јер су се делили на витезове (војнике), свештенике и болничаре, хоспиталце — и који су, као нека врста експедиционог корпуса, са не малим за слугама, владали Малтом од 1530. до 1798. године, у најдраматичније и најтеже доба опсада и борби са Турцима (Малта јок, најављивали су, такође узалудно, Турци њен пад и уништење), — те витезове. сад искључиво приказују као несебичне, неустрашиве борце за веру, цркву и слободу који се малтене жртвују саме жртве ради, као да никаквих обавеза и дужности нису имали пред плановима, амбицијама, интересима и строгим системима и структурама свог реда, хијерархије и целокупне моћне организованости тадашњег клера.

Истина, историја, легенда и романтична глорификација људских дела већ столећима се крећу у дубоким преплетима, садржавајући противречне, тајанствене слике оног што је било и за чијим тајнама се стално трага. |

Али, шта је сад наш циљ» Методолошки дискурс, историјска егзегетика или путопис, извештај са једног путовања на Малту као кретања у простору и времену2

Класична структура путописа — често се може чути — све се више данас повија и расплињује пред експанзијом и дометима публицистичко-журналистичког и теле визијског извештавања. Треба ли да оду. мре, ишчезне, или да се преображава 2 Каква му је функција2 Да ли да парафразира културно-историјске чињенице и ане тдоте о ономе што је некад било; или да региструје необичне појединости и фантазме садашњице; или да збира парадоксе, иронију и скепсу, лирске моменте душе у сусрету са блиским или далеким подне. бљима прошлости и данашњицег И да ли путописац путује да би писао или пише зато што је путоваог Колико питања! Ипак, чини се, данас би се хтело и то све, што путопис уопште нуди, и још више од тога, јер се у основи његове полисемантичности и отворене, еластичне структуре налази могућност његовог разграњавања, ради обнове жанра. Модерни путопис 1е, према томе, између осталог, извештај о проласку неког субјекта путевима промена и догађаја у мозаичној слици људског све та. При том извештај би значио: из вестити, обавестити, информисати, али и учинити ствари извесним, емотивно и ду. ховно присним, спознатим. Тежи се извесној разноликој укупности, што разновр. снијој целовитости: тоталном путо

_____________________________________________-=-

Милан Узелац ВРШАЧКИ ПРЕДЕЛИ У БАВОЉЕВОЈ ЈАЗБИНИ

Сваке године у Бавољевој јазбини „никне по један кестен. · Шумари та заливају, чекају да порасте и крошњом заклони сунчани сат.

У том тренутку, кад преврши меру, долазе да му одузму висину.

Господар Јазбине све то посматра, ћути, и посматра...

ТОРАЊ МИСЕ

Узбиже се до две трећине неба.

Торањ, окренут ка заласку сунца,

под притиском крста почиње да се руши. Зидови, одувек бело окречени,

затварају простор намењен самоћи.

Под звоном лету се сове

и' светлост претворену у мудрост ·

разносе кад падне мрак.

ДОГАБАЈ НА МАЈДААНУ

Једна врба на крају Мајдана

упија подневно сунце.

Њена крошња свикла падању камена. крије пут и комад рапаве равнице. Два малишана, у углу огромне сенке, копају рупу за малог пса

којем су ноћас издробили тлаз“.

ЗИДАЊЕ КАПЕЛЕ СВЕТОГ РОКА

У тренутку кад је куга била на домак града,

главари дозваше зидаре из далека

и рекоше место будуће капеле.

Ови вични.занату и борби с временом

своје рапаве руке оденуше у покрет ветра

и зграда поче да расте уз четири зида.

Врата окренута на север дозваше зиму

и болест преста.

пису. Тако се остварује структура која, у одговарајућој сразмери, критички, хоће да искористи и сажме све важније компо· ненте путописа — информацију, документарност, поезију, субјективни аспект обје. ктивитета као друштвено-политичку и кула турно-историјску, есејизовану, лирску ре флексију (и саморефлексију) у продукти. вном и прецизном језику и писању. У том пространом домену путопис ипак, рекло би се, првенствено трага за аспектима људских судбина, духовности и уметности, културе у одређеном простору као главном „јунаку" путописног дела, Јер то је оно што је иоле суштинско, непролазно и трајно у пролазном ватромету и шаренилу света. .

Тако се, по Марксу, крећемо вели ким друмом историје који нас во. ди у минула времена, и ка њиховом разумевању, као и у живе, неспокојне, захуктаде дане који су ту (још) пред нама.

Изјутра нас буди забавна музика из радија која је меланж италијанско-шпанске и арапске мелодике у умереној поп верзији. На Малти се емитује неколико радио-програма, на језику Малте и енгеском. Италијанске станице убацују се у простор Малте, што изазива протесте у новинама — зато што хоће да их „збришу са мапе", као да Малта и њени људи (каже се у истом протесту) и не постоје. У скромном ТВ програму, у главној вечерњој емисији вести на језику Малте, сав посао —како се могло приметити — обавља један спикер који, свих тридесет минута, сам чита,,и тек покаткал се на екрану појави нека фото-илустрација.

На Малти излази више дневних листова; сви су формата нешто мањег од бео. градске „Политике"; на језику Малте излазе Г-омутоп!, и П-ћајја и на енглеском Титез ое Маба (национално-опозициони) и Мана Мемз5 (лабуристички, владин, жу. строг, динамичног лика и садржаја). Ево неких наслова чланака и писама читалаца из поменутих листова на енглеском, из тих мартовских дана, одакле се може назрети бар делић живе историје савремености Малте. '

ШТРАЈКАЧИ БЕ ПРИМИТИ | ПОМОЋ из СВОЈИХ ФОНДОВА

ЕКОНОМСКО ЧУДО ПРИЈЕМ ЗА НАЈЛЕПШУ ЛАБУРИС-

ТКИЊУ 1974. У САЛИНА ХОТЕЛУ (после

избора за лепотицу Лабуристичке стран. ке; награда — 100 фунти)

ЗАШТИТА _ КУЛТУРНОГ _ НАСЛЕБА МАЛТЕ

/ ЗАШТО ФРАНЦУЗИ ЈЕДУ КОЊСКО МЕСО

ЦЕНЕ ЗЛАТА И СРЕБРА (Барта

СЕКСУАЛНО ВАСПИТАЊЕ У. ШКОЛА: МА (родитељи су против — пре него што се тај предмет озакони захтевају референдум — због последица које сексуално васпитање, кажу, изазива, а на које „секси. интелектуалци", који тај предмет предлажу, љуте се гневни читаоци, не мисле: девојчице у Енглеској, наводи се, у 12, години остају у друтом стању или побацују)

ПОМОЋ ЗА УНЕСРЕБЕНЕ

из СУДА (млади брачни пар из Слијеме оптужен због фалсификовања лото-тикета; известан број родитеља новчано кажњен зато што не шаље децу у школу)

СИНДИКАТИ НАСТАВЉАЈУ ДА СЕ БОРЕ... ,

(Други, завршни део овог текста — у следећем броју)

М. И. Бандић у