Књижевне новине

РАЗГОВОРИ

Живот ме учи да што храбрије пишем _

Разговор са познатим италијанским писцем и издавачем Бованијем ди Капуом

БОВАНИ Ди Капуа, новинар, пуб аициста, критичар, есејиста, поле мичар и сарадник многих познатих италијанских и светских листова, сигурно је, једна од најеминентнијих личности. савремене италијанске културе. Аутор је неколико књига, међу којима су најпознатије: „Никола Пистели" (1969), „Врела голина“ (1970), „Кљу чеви раја“ (1971), „Демократске Карте" (1973), По роману „Пуч“ (1971), који је изазвао велико ин тересовање и бројне полемике, снимљен је филм „Хоћемо пуковнике“, који је доживео велики успех и био приказан на ФЕСТ-у 1974. године. Најновија књига Ди Капуе, „Судија из Паданије“, сматра се поред „Приче“ Елзе Моранте, вероватно најбољом италијанском књигом у 1974. тодини и награђена је највећом националном наградом за сатиру »Ргеппо Еогје деј тагте, па се са интересовањем очекује и екранизација овог дела која се утраво припрема. |

Из разговора са Ди Капуом сазнајемо да овај свестрани ч0век (који је, поред осталог и власник издавачке куће „Ебе“ и директор новинске атенције „Радар“), добро познаје политику, књижевност и уметност, поседу“ је једну ОА највећих приватних библиотека у Италији, вредну збирку слика и уметничких пред

мета, међу којима смо препозна- .

ди и слике наших познатих сликара Лубарде и Милуновића, скулптуре у дрвету нашег наивног вајара Живковића, графике Крсмановића, Макеша, Кршића и других. То је био повод да нам открије и своје симпатије према нашој земљи.

— Најпре сам био у званичним посетама Вашој земљи — ка же Ди Капуа. После званичних посета, одушевљен Вашом земљом, наставио сам да приватно долазим. Срећа је што сте близу, па могу да искористим сваки сло бодан тренутак да посетим Вашу земљу. Стекао сам дивне пријате ље, заволео ваше природне ле поте, обичаје, ваше уметнике и радујем се вашем напретку, који је- све очигледнији. Због тог пријатељства управо организујем израду графичке мапе, коју ради југословенски уметник Богдан Кр шић о славном италијанском У метнику Бенвенуту Челинију.

Имате неколико веома интересантних _ манифестација, _ као што су Фестивал детета у Шибенику, БИТЕФ, ФЕСТ, па настојим да их, кад год могу, не пропустим, али мислим да им је у свету дат мали публицитет у односу на вредност, квалитет и значај који имају. Мислим да је Београд један од најзанимљивијих градова, јер има специфичан положај, историју, ушће двеју река у свом срцу (чиме се не може по хвалити ни један град на свету). Па ипак, ни једна италијанска туристичка агенција не ортанизује посету Београлу, (као, на пример, у Истанбул, Солун, Бу димпешту), већ нам се препушта да се овај интересантан грал открије случајно. Затим, необично су привлачни и ваши средњовековни манастири, фреско сликар. ство, Јадранска обала и штошта друго о чему бих могао још дуго да причам. Због свега тога, управо преговарам са ТВ Београд о сарадњи на снимању филма о

· Дунаву, за који већ постоји ве-

Алаико интересовање у свету, па се

надам да ће се тако, бар дели-

мично, показати (и открити све ту) специфичне лепоте Ваше зем-

=— Веома ме радује што толшко познајете и волите моју земљу и њене притодне лепоте. Да ли са истим комплиментима моажете говорити и о нашој књижевности2 — Не могу тврдити да сам Вашој литератури посветио онолико пажње колико она заслужује, али могу напоменути да веома меним Анлрића, Космача, Крле-

"жу, Лалића, Селимовића, Десан-

ку Максимовић и дп. и да ће моји слелећи кораци бити усмерени ка што бољем и комплетнијем упознавању Ваше књижевности и залагању на превођењу неких дела кол нас.

— Какво је, по Вама, стање у

' данашњој италијанској књижев-

ностиг ; = Мислим да ово није баш

„срећно време“ у нашој књижев ности било ког жанра, без обзи ра што су велики успех и на ин. тернапионалном плану Аожтвеле књите чији су аутори жене; Клла Морантг и Оријата Фелосл, Мож да би се могли упитати. колчку

је улогу у популарности ових књига одиграла велика реклама и помпезна најава.

— Значи ли'то да реклама мог же више учинити књигу популар ном неголи њен квалитет> ~

— Пропаганда ми реклама су постале готово неопходне у свим областима живота, па је њихова моћ и на пољу културе врло вели ка и треба их користити за шире ње љубави према књижевности и уметности уопште. Али ја сам против неадекватне рекламе, оне која има за циљ само комерцијални ефекат. Тако се догађа да су многе књиге биле распродате због спољних, споредних, па и нетачних тврдњи, јер нису имале карактеристике и вредности истицане у реклами. Ја сам против обмане читалаца.

"— Да ли прилог томе дају и средства масовне комуникације и, филм, и да ли су онш првенствено конкуренција или реклама за књигу2

— Насупрот инструментима ма совних медијума и њиховој мо гућности већег продора У масе, мислим да књига има фундаменталан значај и за ове медије и за друштво уопште; неопходна је њихова повезаност. Зато, поред конкуренције инструменти масовних медија такође могу бити и средство за рекламу и популарност књиге. Колико је, на пример, филмова или телевизијских серија изазвало веће интересовање за многе књиге и допринело њиховој популарности, као што

су многи филмови снимљени по,

већ познатим романима изневери ли очекивања. Ипак, статистички је утврђено да је повећано интересовање за књигу условљено средствима масовних медија.

— Судећи по томе да добро направљен филм може допринети популарности лоше књиге, да рех лама или неки спољни неважни ефекти могу допринети да нека сњита буде читана, шта би требало да буде мерило за вредност и прави квалитет књиге2 Колика је ту улога критичара и награда>

= Мислим да књига мора да азазове друштво, масе, читаоце да дискутују са њом, ра реагују, да интригира, да се сукобљава иди поистовећује с њима. Мислим да је ни улога критичара веома важна, чак неопходна, и да стимулише чак и када је неповољна по аутора. Лично бих више волео да добијем неповољну критику него да је уопште не добијем. Наравно, зависи од свести и савести индивидуе и од тога шта ће масе прихватити.

— Добро је познато да у све ту велике издавачке куће међународног значаја утичу на формирање тржишта књига и да тако читаоце усмеравају ка лаким жанровима. 7

— Тачно. И ја сам поставио то питање на једном састанку издавача на сајму књига у Франк фурту, тврдећи да од њих п њиховог асортимана зависи шта ће се и како читати. Они формирају укус народа издајући џепне књиге, криминалне, забавне, каубојске романе, Али сви мисле да је сада најважнија борба за читаоце, да се масе навикну да читају, а касније ће се формирати укус и подићи на виши ниво. .

— А шта о томе мислите, као добитник једне од награда, хжолика је. и каква улога награда за популарност и интересовање за књигу и да ли је то сигурније

мерило и потврда вредности, па

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ

Уређивачки одбор; др Петар Волк, Васко Мвановић, Миодраг Млић, др Драган М. Јеремић (главни и одговорни уредник), Вук Крњевић, Чедомир Мирковић, Богдан А. Поповић (оперативни уредник), Владимир В. Предић (секретар редокције), Владимир Стојшин, Божидар Тимо тијевић, др Иван Шоп, Бранимир Шћепановић. Техничко-уметничка опрема: Дратомир Димитријевић,

Књижевни савет:. др Димитрије Вученов, Шредраг Делибашић, Енвер Берћеку, др Милош Млић, Душан Матић, др Војин Матић, Момчило Миланков, др Драшко Рећеп, Јара Рибникар, Душан Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Пол Шафер. Идејно решење графичке опреме: Богдан Кршић,

Лист излази сваке друге суботе. Цена 3, дин. Годишња претплата 60, полугодишња 30 динара, а за иностранство дво> струко. Лист издаје Новинско-издавачко предузеће „Књижевне новине", Београд, Француска 7. Телефони: 627-286 (редактија) и 626-0209 (комерпијално одељење и ад“ министрација), Текући рачун:б60801-601-2089, Рукопати се не враћају, Штампа „Клас", Беоурад, Вазјковићева 8. |

БОВАНИ ДИ КАПУО

и позив читаоцу да приве једном већ 'тпотврћеном и награђеном делу2 3 ; — Награда коју сам добио ме је изненадила, тим пре што данас велике издавачке куће могу утипати на додељивање награда, а моју књигу је издала врло мала. издавачка кућа. Моја књига је, поред тога, погодила многе моћнике који су могли да утичу на одауку да се награда мени не додели. Уопште не мислим да награде могу деловати веома стиму“ Аативно ни на писца ви на читао. ца, али би било веома добро када. би награда била адекватна миш» љењу читалаца ин критичара. Ипак бих више од награде волео да моја књига — с обзиром да је политичка сатира — погоди оне о којима говори и да помогне народу. !

— Колика је, по вама, у сада“ шњој политичкој, социјалној и економској ситуацији, улога сатире2 — Мислим да сатира није из губила своју функцију, поготово када успе да се појави на контро аисаном и корумпираном тржиш гу и када је актуелна и ангажована. Она може да има пропуста, у стилу, али мора да критикује свој циљ, да се подсмехне и да узнемири како читаоце тако и оне о којима говори, на које се односи.

= Како Ви који често политичку ситуацију користите као у. метнички мотив књиге, гледате на данашњу ситуацију У свету2

— Мислим да је ово веома важан период у историји светске цивилизације јер се први пут велика међународна економска (енергетска), социјална и политичка криза не решава „ратом светских размера. Чињеница је да се стари, познати сукоби заоштрава. ју, да се вековна тежња колонијалних народа за слободом мора. решити, да многе земље мењају свој политички: профил, да је ово време у сваком случају време велнких трансформација. Најтеже је што се. то све одражава на. човека, који се већ сукобљава са самим собом, са средином, са. друштвом и цивилизацијом и ко: ји не зна тде да потражи свој кредо и усмери своје наде и жеље. Ипак, верујем да ће, после неких неминовних промена, доћи време благостања. ·

· — Постоји мишљење да је за писање потребна. „цела. глава“ тј. да писаш треба да буде ослобођен свих других брига и обавеза, а пототово брига за егзистенцију, да би се могао посветити писању. Ви се, пак, бавите – новинарством, критиком, издавањем, писањем књига ш другим. Да ли сте се тако. ангажовали зато што Вам само писање није обезбедило услове за нормалну, егзистенцију или, бавећи св свим тим, још више упознајете стварност и живот за који везујете свој књижевни рад>

= Нисам се родио као писац " сатиричар нити сам се припремао да то будем, Бавио сам се са задовољством, многим пословима и тако открио оно што ме није остављало. равнодушним, што сам желео да. напишем, о чему сам желео да полемишем и проговорим. Било је. ргакција којим су желели и да ме униште али, на. срећу, . више, оних. који су: моје писање разумели, желели, тражи ли. Тако сам почео и наставио ди јалог са друштвом..1о. што сам основао малу издавачку кућу само ми помаже да са својим са. радницима учиним да многе књи те угледају светлост дана (а оне то нису могле из многих других разлога, јер квалитет није у пи„тању)., Све друге активности и обавезе — као политичара, новинара, есејисте — само ми помажу да што објективније сагледам живот и још храбрије и искрени. је пишем (политичку) сатиру.

Разговор водила Љупка Лазић

/Р. бор, МЕ 1 УЦИ

ПЕТАР И. ПОПОВИЋ

ЛЕТОПИС Зоорник у част Петра |. Поповића

Нова (ХУЂ књига Филозофског факултета у Новом Саду“ посвећена је у мелини академику Петру И. Поповићу, пово дом његовог двоструког јубилеја: 75-тодишњице живота и 50тодиш њице научноистраживачког · рада. На уводном месту налази се прегледан и језгровит чланак проф. дра Чедомира Попова, његовог наследника на истој катедри, који је зналачки оцртао научни и педагошки лик свога учитеља.

Петар Поповић је рођен на Његушима, школовао се на Цетињу, а затим студирао историјске нау. ке на Филозофском факултету У Београду, као одличан Ђак истак“ нутих професора и академика Станоја Станојевића, Владимира Ћоровића, Николе Вудића и Јо. вана Радонића. Три школске тодине провео је на научном усавршавању у Паризу. У раздобљу између два светска рата био је професор историје по средњим школама: Докторирао је на Универзитету у Београду са испрпом и значајном дисертацијом „Француско-српски односи за вра ме првог српског устанка“. Упо. редо обрађује и културно-просвет ну историју Црне Горе. Тако, поводом _ стогодишњице – оснивања.

Жанр поеме данае

Тако рећи од свога настанка. од петог броја, московски часопис „Књижевни преглед“ („Литерату“ рное обозрение"“), већ годину и по посвећује по неколико страна проблему жанра поеме, у рубри пи „Промислимо.. продискутујмо". Ваше од десетине аутора пи сало је у овој рубрици о општем стању поеме, о карактеристичним појавама везаним за њу. о традицији п истраживањима У области садржине и форме у по емама из краја шездесетих и почетка седамдесетих година. Спро ведена је и анкета међу песни. мима о томе да ли је ограничен круг проблема који је потчињен поеми, какво је савремено стање “ области овог жанра, које су традиције од изузетне. користи, које су форме перспективне, која од савремених достигнућа ове врсте изазивају посебну мажњу. Међу упитанима и међу ауторима' чланака су књижевници из

Москве, Лењинтрада, _ Минска, Тбилисија, Риге, Краснодара и друтих градова, — представници

литература разних нација. У но вембарском броју овог часописа редакција је, у коментару, резимирала дотад изражена мишљења. Једно од централних места за узело је питање перспективе форме. поеме — лирски, или строго сижејно организоване, Да ли је “ праву онај ко не верује у по ему изграђену као „прича у сти ховима", или онај ко не верује “ поему — лирски монолог2 Ре-

дакција подсећа да и „прича у

стиховима“ често уме да буде досадна, безизражајна, са нес хватљивих разлога изражена ри мом, исто као што „поема-монолог“ бива хаотична. Али, нагла: шава се, већина учесника није водила реч о тим крајностима, већ о разноликости форми пое ме, о разложности оне посебнос ти која је оправдана озбиљно ћу, значајем конкретне замисач, Поема може бити изграђена и чисто лирски као целовити мо

"нологт, и лирскогепски. може има:

ти сиже и бити прича у стихо: вима, МАН АХраматизована компо зиција, — иза ове разнолисасти форме стоји и разнолнкост кон:

„Годишњака |

„тикола.

прве школе у Црној Тори, објав. љује _ монографију _ „Петињска 1834 — 1934“, која је оце, њена као „прва целовита историја просвете и школства. Црне Го, ре Од Његошевог времена, ДО пр. вог светског рата. .

Најобимније и најпознатије "По

повићево дело свакако је моно:

графија „Црна Гора у доба Це, тра [ и Петра П“, објављена као 316. књига 66. редовног кола Срцске књижевне задруте (1951). Ту је, на жив и занимљив начин, на основу дугогодишњих архивских истраживања и критичких испитивања, опртан историјски раз, вој Црне Горе у доба Петра 1 и Петра П, и то прво спољно-политичка збивања, ослободилачки 'ра тови, буне и устанца, а затим унутрашња, политичка кретања, државна управа, економско ста. ње, просветне и културне прилике, саобраћај, трговина, занати, здравствени услови. |

У својим изучавањима П. По повић је залазио и у друштвеномпо дитичка кретања и културно-просветна збивања у доба кнеза Данила и кнеза Николе. Сада изучава и обрађује везе и односе“ између Србије и Црне Горе, и из. међу Војводине и Црне Торе, две значајне теме које до данас још нису довољно проучене, а заслу. жују пуну пажњу. та

Педатошке способности овога истакнутог историчара дошле су до пунога изражаја тек после Ос. хобобења, Напуштајући средњу школу, он је изабран за ванред. ног професора и шефа историјске катедре на Филозофском факулте ту у Скопљу, тде је знатно до. принео формирању нових наџчних и наставничких кадрова: у

братској Републици Македонији,

а када су отворени први факуа. тети у Новом Саду (1954) постаје редовни професор Опште историје новога века на историјској катедри Филозофског факултета у Новом Саду. Прво као продекан, а затим као декан, он је стекао великих заслута за развој и напредак овога факултета. Осим тога, он је један од иницијатора и организатора Института,

за изучавање историје Војводине

и његов први директор.

За свој дугогодишњи рад добио је заслужена признања. Изабран је прво за дописног (1958), а за. тим им за редовног. члана Српске акалемије наука и уметности (1972), а биран је и за редовног члана Научног друштва Прне Го ре. Члан сарадник је Матице срп-

ске н других научних и култур. ·

них установа.

„Годишњак Филозофског факул тета у Новом Саду“ објавно је, у истој књизи, и брижљиво са» стављену библиографију његових радова, из које се види широки хоризонт њетоезих научних инте ресовања. (К. М) ,

флаикта саме реалности, и ства ралачка _ оригиналност _ аутора, Али, значајан је закључак многих учесника у разговору ла се савремена поема одликује пора: стом драмског начела, Многи су сагласни да су успеле поеме: по: следњих година (боља остварења М. Бажана, А. Кугултинова, С,

Чаровчатова, М. Каноата. А. Воз.

несенскот, А. Куљешова. и. дру тих) драматизоване и у компози ционом погледу, и да понекад скоро прелазе у драму у стихо. вима (код Ј. Марцинкјавичуса или М. Карима), Овај пораст дра:

меког начела у жанру, а да се'

при том чувају „права“ и приче н аирике у поеми, уклапа се, ка. же се у резимеу редакције, ' у процесе синтеза жанрова који да нас окупирају мисли наших естетичара. ГТоворити _ озбиљно о форма жанра не апсолутизирајући ње не „елементе“, значи професиочално говорити о садржини и о функцијама овог пли оног жан' ра. У том погледу чини се зна. чајним сличност захтева већине учесника разговора да поема мо ра имати салржину изразито пле јву друштвеног значаја и обима. И захтев да поема поседује обим. ност замисли и конџентрисаност емоционалне садржине, никако није „догма жанра" већ је зов праксе, јер су све победе жанра у свим његовим видовима посте тнуте на путу тражења п нала. жења великих и значајних циље ва. У Исто време, својеврсни „ко смизам“ наших дана није ника ква табела рангова по којој поему треба унети у ранг некаквих високих жанрова, — као што пио сме могу бити лирске н епско сижејне, тако и поемедраме мо Ту бити монументална беседа. и сатирична гротеска, џи комичиа „новела", = и нека о томе. о ра: зноликости форме и о пинтонаци ји стила, брину песници, каже се у резимеу. : д

Међу, ауторима поема · чију традицију треба следити, или вре Аних поема новијег датума. нат чешће су помињани ' Пушкин Љље Рмонтов, Блок, Забљлоски. Тваљ ловски Мазтинов, Нарозчатов 1 арути, (8. КО