Књижевне новине

Душан Матић

Заменице смрши

НАКОН ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТ ТОДИНА ДУШАН. МАТИЋ ЈЕ НА НОВ НАЧИН ОРГАНИЗОВАО ТЕКСТ „ЗАМЕНИЦЕ СМРТИ". „КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ" СА ЗАДОВОЉСТВОМ ОБЈАВЉУЈУ ОВУ

НОВУ МАТИБЕВУ ПОЕМУ.

1. Да си лишај на грудима жилаве птице

заражен страх

паметна трава

угрожен разлог.

удављен пламен скитања

2. Да си стиснуо руке око полипа грознице око панике крви у једњацима сумње

3. Да си палио црна грла чекања згазио боје сваког ходања хиљадоструким одјеком памћења сумануте наковње ветра

4. Да си избалавио тарабе разума пршљенове сломљене кичме ноћи да си лагао да си лежао на варницама издераних

колена мобе

5. Да си усијаним гвожђем уздржаност кројио комад мирног.

платна да њиме покријеш

сексове смрти

6. Да њиме покријеш ожиљке месечине палац воље спржену папрат страсти литице миловања витице жеђи пупас погледа

7. Да њиме покријеш бестидну губицу света да њиме покријеш те твоје руке на непознатом посл“

увек на чаршаву ватре

1. Да њиме скупљаш коприве непомичних дана све гладне тихе воде свести бршљан навика

искидан бисер драча | угљарског шегрта

2. Да њиме збришеш са чела катанац смеха турпиију злурадог смеха четку стрпљења жеуту мрљу савести

, . 3. Да-њиме изглачаш прстен егзибиције бубачивабу живота "кочнице перја седе крме коначности

4. Да њиме изглачаш паркет сваког умора станице досаде шалупу сабичности низ смућену бескрајну реку њеног трбуха

5. Да си залупио опоре капије времена бацио шах самопознања | уфитиљио риђе бркове

тордости пред првим огледалом девојке

Да си заразио нокте свог погледа запарао поткожно ткиво очајања.

цако си паметан им савршен У као баштенска кугла

СА

. Да си обневидео одела ране кресао палидрвца мудрости на. ветру палио пластове плесниве зоре ломио углове узалудних опита бдења

ји |

1. Да си сејао песак по свирепим угловима тренутака ио трудном снегу смирења

су ти сва деца била слепа кидала крваве играчке венс запаљен обруч сневања чкиљаве очи олуја

ЊЕ] ји =

су ти сва деца радознала и неједнака као кокацнско лишће

сумрака као статуа кикота и“ заборава

4. Да си црнио веђе треспаваним # подневцима свакотаког бола згрушаним суштинама. ноћи резаним) У" мравињаку плача,

"Да си двокрилна врата. меса да си хитац у ноћи зрикаваца ружичастих изопамених сунћера

сз

6. Да су:ти навукли лудачку кошуљу трајања матицу без сна,

коју не разлакујеш више

као ни себе од себе

КЊИЖЕВНЕ НОВИЦЕ 5

свој

7. Да си спустио руку десну поред грцајуће изгубљене обале ј њеног трбуха спустио руку леву на шарену кутију трепавица њених где те узалуд вреба

ЈУ

1. Да си заспао на пустарама сунца на лешинама одсуства. у рудницима пажње у котлинама блазости

2. Да си на тоцилима беса оштрио рођене сенке које су ево сад

чвршће од клатна твог меса

3. Да си то мртвило мастила одакле · ничу јабланови. такозване шамије стида 5 сексови слепићи коврџе смисла

4. Да си зеленооки откос одмарања У цепаној свили ваздуха

5, Да си пепео и перје ваздуха замишљена осовина вечних лежаја тајанствен жазгор прстију

6. Да си фијук сваког општења. да си то још у пољупцима жара и: жара леда и леда ко би то знао

7. Да си та повијена рука исконске лености која те измишља за своја сомнамбулска трвења за сомот једа'

за трње пуке светлости без излаза.

!. Да си степенице зла на којима су поседале капи савесне склупчана копна самоубиства

кише

2. Да си тај нежни џин пресечен сатаром слабости, који тек ту може мирно да настави своју игру камена с

рамена

- 3. Да си окренуо ветар тражио гној нашао сумњиву кост алке локву мастила самртни рој

4. Да си знао наћи труле јабуке за сваку вечеру бокал акције уместо толфске струје нафору змаја.

5. Да си окренуо огледала тражио ветар нашао ватру пренуо у стакло пренуо у бакар нагризао тело огледала

6. Да. носиш. кључ пљуј пљуј пљуј за једина строј за згаћени бршљан за последњи сјај

7. Да си- најзад та сломљена. пруга. свеже туге која се крије иза

сваког замаха биља

“ сваком кварцу даха.

У свакој опреци небу

. зрешење у неком још

ДУШАН МАТИЋ

Ут

1. Да-си отворена књига на. коленима арктичког џина. у чијим су очима прошле све олује и пали сви снегови векова

2. Да си у ноћи руке што ломе муње |, и муње залеђене стоје

да си у-ноћи муње што ломе руке 'и руке повијене горе

3. Да си заборав света

да никад ниси почео жаоком да си измамио ожсивот дубљих трава коме треба ова слабост

4. Да. си у самом језгру смрти на тим џиновским грудима облак, разлистан сваки дамар

5. Да си сваким даном све више у сну који се не враћа да си као кост само пева тајни пламен

Да си талас који се не окреће више у овој жутој срџби свих 5 пролећа и кад отвараш последње очи У себи

7. Да си точак тај што не престаје у крви да си никад други до дроб овај сатрвен _ мрас од уста до уста + '

УП

—

. Да си глава што почива. иза времени где нокти рака парају злато и црва да си вечно текао кроз ову

прашину годишњих доба

Да си тлечер све тише и тише слепило где се рађа цео тедан свет без страха

3. Да си на челу облак љут и суви знамен бензински мир иверје корења да се као задах носиш да у задаху звезда још се увек чекаш

4. Да си лајао

скидао шешир .

болео

завлачио тлаву У сва: угнућа земље "усеве шупљине мисли

палио срму

· баратао по сачми:то.срчи бола

. Да:си та:лума љутње Е тамноводена звер мисли иза свих достојних завеса петролеума и неба

_ усидрена. стона падања.

. Да си укована чађ разума “на попрсју ћи обезглављене топлоте

на црној табли живљења. исписани задатак

7. Да-си укована топлота: на попрсју обезтлављене чаћи

' разума.

на црној табли задатка

исписано · живљење.

1930.

ж.

ПС, Е ЈЕЗИК И писмо ; 554)

. Језик-и писмо данас увиру и извиру једно. из другог, али са закашњењем, са закашњењем дугим скоро милион то Дина, или некако приближно“ тој цифри. Милион година сигурно има како су људи проговорили, а свега шест хиљада тодина откако пишу, Није ни. чудо што текст „Заменице смрти", текст потекао из такозваног говорног језика и као такав – забележен, после четрдесет и пет година, одједном преписан, редови пребројени, указује се у Аругом виду, У новом значењу (у мнотим. значењима) као обновљен, или тачно речено: нов, Чудно, већ сад, број седам, који се понавља, можда ће једног дана наћи ра" једноставнијем облику (А. М)

Драгиша Радосављевић

ОБЛА ОБИЈАЊА

ЗЕМЉОРАДЕНИЧКА ПЕСМА

Упада светлост дана у остављање плуга, Када му не приноси земљораденичко јело Ја се усном распитивах стално На читаво смејуљиво ћутање устало је њено чело

Она говори исто као да се бројна младих Оваца стада без омашке ојагње по пољу Она уме и лавове да завади много снажно да се док сте трепнули свестрмо покољу

РОМАНТИЧАРСКА ПЕСМА, ДОБАВОЛА

Руку дајем ја руку дајеш ти

· рукудајемо се, ух! у љубави

Постоји једна поплава која носи канџе "ако те уједе биће иња без растиња “ опружиће папке без оранице влага Запањујеш топлим поднебљима поморанџе. али штете у цветовима затекох, драга

Ветрови се већ дуго сашанптавају нешто могу да те као у бајци како бива зграбе не примичи срце к свему привученом мером Негде иврчак скврчи цврку крај тарабе црв ратује столећима с дрвенастом вером

Читаве нације калопера мирисе у пренулост стреме брескву придржавамо док не поће кроз ваздух да расте као лисица тпритаји се време кад се њене руке по простору као биволице ласте

Звезде притискује прашина и млака на двоје · ал у очигледности булкине смрти јун потресен наше хуке ситном кишом буши јесен а за успомену обестрњује се глог у боје Обрашчиће по мери добили су кћер звечарке и млеко кобиље дани дају делове живота да би чули како.. разлетања вине време се преруши у мирног грађанина. коме је потаман - обиље сутон избрише обућу на улазу: код. нас на седељку сине

Са оценом врело добра положила је руке као да јој је на мене навалити струка као да их оденула у космошке скуте и јаглуке јер ја нудим с хлебом омстанички лука

У иглене уши јасика је опружену пустоша уденула без стреса хладноћу чуди одакле пристиже порекло 5 75 летњета. одвијања не знајући да снагу стављам у браву “7 | осивот меса и прахом лептирових крила остварујем обла обијања.

Жваћем ја жваћеш ти жсваћемо се, их! у љубави

РЕЧ КАО ХАЈДУК

Са свих страна тледале су ме њене речи Чудне и себи онда су ме звале Понекада и сада над брдима страшне од непетпарачког трања ватре пале

Козјој стази што се дизаше да мене избави обеснице обе пребијаху ноге

Мравима мећу сламчицу преко потока овнићима. делокруге ротова из слоге

Ружа да зовне лептира већ само осе није без њих у разњиханом стању Са ловачком пушком у крилу и скуту

"реч ко хајдук пуши и, седи на пању

нервира се До бола заноктице зризе

_ баба Милојка сусетки се жали Краду

друго све што нађу Замисли и низе црвених паприка окачене да се суше

Она: меће у недра речи кад их пронаве у муку, мени их даје да постану друштвена средина У којој се јун васиитао и. родио љути се на мене пут до њених мана што га никада нисам у кафану са собом водио Јутро у великом граду: разносиоци млека. и проститутка целе поћи раздирана дирка. меса које се свуда љуља и ја на левој обрви реке Близу жмирка семафор о теби на свој рачун Правио сам прибелешке њезинота стаса на полеђини славујевот грла земљописом тврдим Пробудим ли се без ње, први ход на сву . леву цеваницу прописно изгрдим Трешња је у коју слећу смештаји зрења и моћ моја у облаку бела раде да довем у смисао Пушконева недостижност по којој тумачим лето Пева моја вена Ноћ је гледа тласно пределима под удлом твог стајања уза зид вече се Б обрушава над падом реке коју географи у својим оловкама не 3 налазе с доста гласа а ја ћу те учинити трајном својим тадом мени се годинама причињава да полетеће све што се таласа мозсе и игла да се нађе Толико те поноћ светла од чекања мојих руку преко пута празнине Дуња на шифоњеру пита. се да л Не неком користити то што сам ја жута Њена је заслуга што вир не исплива ван реке За паткама да трчкара мрко

"обале би на пашу изводиле изгореле воде

а ја бих од муке на неколико места црко месец би одбацио месечину, за схватање моје здеписту и плаветну без ЈЕНИ лева та 5 ; ј е