Књижевне новине

ФЕСТИВАЛИ — 7

ФЕСТ РО5Т Е

САД КАД ЈЕ већ све прошло, свеједно нам је: било, не повратило се! Кажем то, јер било је много. буке, загтлунуше нам уши од силних фестовских таламбаса. Шта нам све нису причали о „Великом Гетобију", „Истеривачу Ђавола", „Кинеској · четврт" и другим филмовима, а ми касније са резигнацијом установнсомо да је било много буке пиокошта, тресла се гора родио се миш, Такав смо, ваљда, парод па волимо песничку хиперболу као аконтацију, а истину ћемо по обичају касније изрећи, роз!| Гезшт,. И ево, дошао је тај тренутак исти"ме; сад можемо говорити у тишини. ДХозволите ми: имам мека питања ми неке одговоре. Прво: да ли ова манифестациЈа има значај и снагу кудтурне манифестације како смо то мислили на почеткуз Јер, замислите књижарски пзлогт у коме бисте видећи књиге са насловима: „Истеривач Ђавола", „Убиство у Оријент-експресу", „Калифорнијски покер", „Анатомија Јемнот убиства", „Кинеска четврт", „Неморалне приче", „Зардоз", „Стависки — афера. столећа", „Злочин из љубави" мн тако дафе, — какав бисте суд донели о таквој књижариг Рекли бисте да је то књижара кола продаје !ефтину криминалистичку белетристику. Можда смо итинуђени да нешто слично кажемо о ФЕСТ-<, Не поставља се у овом случају чак ни питање до орих п лоших филмова, овде морамо мисАнти па смисао п намену уметничког дела. У претовареним фестовским таљигама машли смо највише три, четири филма ко ја се издвајају из просека. Потребна је рачуниша, потребна је анализа која треба да

хокаже да ли смо у“ праву када мислимо“

Ла овакав ФЕСТ може да изгуби статус културне манифестације. Јер, сем можла у три-четири случаја, .изостао је уметнички доживљај. Шта то доказује2 Ни мање ни више него то да су изневерена наша очекивања. Од четрдесетак филмова у званичном програму и у програму „Ви мици", вилемт смо петнаест тоосечних филмова и двадесет п два филма која су у границама или сасвим близу граница шунЛа. Наш законполавац био је немилосрдан према штампаној речи те врсте и опорезовао ју је у корист праве литературе. Ако бнсмо ишли путем аналогије, онда би п ФЕСТ требало опођезовати, а не дотирати. Нека људи који управљају ФЕСТ-ом схвате ово као пријатељско убеђивање, као добом намеру чији су корени у жељи да ФЕСТ идуће године избегне могућност оваквих прнтовота.

Из кошмара тема и из просечности ства ралачких могућности издвојили смо, дакле, три, четири филма који су недовољни да би оправдали значај такве мамутске филмске манифестације. Ако је мото овог фестивала „Храбри нови свет“ и ако овде треба да видимо пајбоље филмове једног тренутка псторије кинематографије, онда најблаже речено треба да будемо разочарани. Јер, који је то „Храбри нови свет" ако га тражимо на филмском платну ФЕСТ-а2 Је ли то онај свет криминала, корутшије, насиља, страве и ужаса из филмова „Убиство у Оријент-експресу", „Жеаока", „Велики Гетсби", „Серпико", „Ставиоки" или „Истеривач Ђавола2" Јесу лат нај. бољи филмови света „Зарлоз", „Стависки", „Истеривач _ ђавола", _ „Велики Гетсби", „Убиство у Оријентекспресу“ и многи дру ги које омо гледали Где смо ми савременипн овога света у том крвавом калеидоскопу: ми обични грађани који још у себи носимо мало љубави према неком доатом бићу или жудње за мало сунца које ће се у зору појавити изнад околних кровова. Замислите како бисмо жалосно изгледали ми „Храбри нови свет" у очима ордућности!

Не треба, наравно, судити о светском филму на основу једне јамине године, али исто тако не треба тврдити да на ФЕСТ-у занста гледамо најбоље амове и да. је принцип ове м ије искључиво до. бар филм. Можда постоје само настојања. да тако буде и то је добро. Булимо стота реални и немојмо се заваравати да ћемо то икада доживети у оној мери у којој би. смо то желели, али исто тако нико нема. права да нас води у ширкуске шатре гле нема ни чаролије, ни атракпије, — само обмана. Таквих фпамова смо се натледали и по обичним биоскопима.“ које су нас примали без велике помпе и у које смо улазнан без великих илузија. Морамо ра> абити фаму која се лепи за сјај, блиставост, раскоти једне уметности као што је филмска. сам по подразумева. нешто од тога. То је уметност уз коју мораш да прихватиш и звезде и аутограме, швеће, рефлекторе, али не мораш да прихваттш обману да је тај сјај око филма одсјај самог филма. Видели смо „Великог Тетсбија"! Колико сјаја у тами! Колико ољеска и лажи око „Истеривача ђавола"! Замало па да нација буде забринута ако Филмска копија не стигне у Београд. Копија је стигла, а било би боље да је остала тамо одакле је доспела овамо.

Ако је на овом фестивалу нешто, блештало, то су била два италијанска. филма: филм великог чаробњака филмског екрана, Федерика Фелинија, и филм Франка Брусатија који ће тек добијати ласкаве епитете, Дакле, два добра филма; „Сећам се" им „Хлеб и чоколада". Попут неког средњевековног врача попут неког алхемичара, Фелини је у својој реторти измешао страсти, лудости, зло, милосрђе, тупавост, похотљивост, параноју, насиље, комику, шта све не, и тако нам са невероватно много маште им лепоте приказао обичну нталијанску паланку у годинама фашизма. Укратко, то је био још један нови Феливи. О филму Франка Боусатија требало би написати студију. Не би то била само студија о филму: то би била студија која би морала да нам да анализу ове несрећне Европе у вртлогу социјалне нејелнакости и сталних економских миграција. Брусати је поставио једнот обичног Италијана у свет чоколаде, у земљу Швајпароку. Дошао је тај човек тамо због хлеба ин захваљујући томе ми смо видели како изгледа тај жи-

· тив. Овогодишња.

5Т

и увређености. Човек се претвори у живину, у петла, а онда. за трепутак заборави на своју домовину, обоји косу у плаво по лостаје Немаџ. Стиди се

:

вот понижења,

„лето је оно што стварно јесте, „Доста је

домовине, дајте ми хлеба!" — као да: отано виче тај несрећни јунак кога игра изврони Нино Мачфреди, То је сјајан филм м у њему је сјајна порука која у себи ноон опомену поновног рађања расног проблема. Неће, ваљда, плави лепи људи постати идол овом напаћеном човечачству

које се, ето, одриче освоје лепоте да би до-

било хлеба, једно место, рецимо, келнера у неком малом ресторану на Женевском језеру: Неће, ваљда, кажем, али

ко зна! крхко је знање! (ил можда су.

сање2) |

Уз ова два италијанска филма, још бих издвојио амерички филм „Серпико“ и врло добгр мексички „филм „Предоказање". У нешто шири избор могу још да уђу „Да

комб Лисјен", „Тексас експрес", „Жаока", " „Летње жеље, зимски снови". Ето, то би

било све што нам је ФЕСТ донео за једну целу годину биоскопоких репертоара у чи: тавој земљи. Мршава. година за. љубитеље доброг филма! |

Да кажемо нешто више о темама филмова приказаних на. овотодишњем ФЕСТ-у, Оцене ранијих ФЕСТОВА биле су да су нас запљуснули грубошћу, насиљем, терором и сексом. Ништа се ове године није променило, ове је остало исто; и даље повлађујемо јефтином укусу! Готово да и нема филма где нема метка у челу! У програму

дуда че: аи му Захеј 5 де

СПЕНА ИЗ ФЕЛИНИЈЕВОГ ФИЛМА „СЕЋАМ СЕ", НАЈБОЉИ ФИАМ НА ОВОГОДИШЊЕМ ФЕСТ-У

„Видици“ сваке ноћи гледали смо толе жене у порно екстази. Били су то „Видиџи кроз кључаоницу“ а све се одиправало у Дому омладине као ноћни јавни час из предмета „сексуално образовање". Зар о диста нема других видика у овом чуле сном светуг Зар на свет тледамо једино кров кључаоницу јавног купатила; Има, ли м других видика иди се, можда, мисли да је то храброст мн да и тај сексуални котимафтни времеплов потпада под оту чуве“ му коилатипу ФЕСТ-а — „храбри — нови свет2"!

Шта да се ради2 Правду не можемо задовољити, нека се и даље ваља како се ваља. ФЕСТ нас као гледаоце неће изгубити. Ми ћемо и даље, упорно, тврдоглаво одлаа“ зити у тај велики биоскоп угла вној улици. А што се овотодишњег ФЕСТ-а тиче он је сам наметнуо многа питања на која треба одговорити да не би више било недоумица, На те одговоре ћемо морати да чекамо тодину дана, јер мо ра се мењати нешто битно у ФЕСТ-/ или се морају смањити амбиције, мора се пре стати са великим паролама и малим обманама. Ја бих још једном на, крају рекао: можда то и није фестивал, можда је то ипак један лепи, блистави велики биоскоп у тлавној улици. Није важно што Рије фестивал п што није ревија, најбољих фанимова света, — није важно: ићи ћемо ми и у велики биоскоп као што омо увек ишли. Гледаћемо и „Видике кроз кљу чаонипу“, само нам, молим вас, немојте рећи да омо (због тога) „Храбри пови свет"! ма

После свега остаје једна непомерљива дилема: пили мењати мото фестивала, или мењатп фестивал! Бо. ље би било ово друто. .

_ Владимир Буњац

самоме ел

КОЗИ ЈЕ ГОТОВО ПО ОПШТЕМ МИШЉЕЊУ, БНО _

КО а РА ЕМИ:

НЕМА више никакве сумње, послије овог Фест-а да Фест није фестивал већ смотра. Наиме, Фест прикупља и сакупља. на једно мјесто мање-више све оно у једногодишњој филмској продукцији што има. етикету доброг гласа из било којих разлота. Или је то изузетно комерцијалан филм, или је награђен на неком фестивалу, или је пак чувен по својим изазовима. о којима пише штампа, или припада. некој малој кинематографији коју треба. из пријатељских разлога представити, или

припада великој кинематографији а у њој нема те године бољих ФИАМОВА и слично.

Због тога Фест и јесте смотра. Он је пун обзира. |

Фестивал, на против, ствара неке нове обзире својим ауторитетом.

Питање је, међутим, да ан Фест може бити, или постати фестивалр У оваквим условима, које диктирају дистрибутери, тешко да је могућно реализовати нешто аруто — фестивал. Дистрибутери, наиме, Анктирају критеријуме Феста својим из бором унапријед, Није случајно да дистрибутери сматрају Фелинијев филм „СјеВам се", или Буњуелов „Фантом слободе", дјелима која нису довољно атрактивна за публику да би их требало откупити,

Ауторитет Феста, међутим, пије дово љан да. дистрибутере доведе у ситуапију да такав филм купе и мимо своје воље. Мосталом, зашто би и био кад они, дистрибутери, имају тако снажан, да не кажем пресудан утицај на репертоар Феста.

Обзири друге врсте, од којих сам, неке навео, уводе у репертоар Феста мн дјела која стоје изван интересовања дистрибу“ тера. Тако се број фихмова браометно повећава. Због тота на Фесту можете видје ти заиста мвого филмова. А критеријуми су измијешани — комерцијални, политич“ ки, естетички, културолошки и едука> ТИВЕИТ. 5

Због тога, у оваквој ситуацији, одговор на питање: да ли Фест може постати фестивал — много је ближи него констатацији да је Фест смотра п да је све даље од фестивала.

А шта тек да се каже 0 крилатици Феста: „Храбри нови свет'> Под том крилатицом „Велики Гетсби“ или „Кинеска четврт“ могу бити приказивани само на Фесту, То су, дакако, добри комерцијални филмови, али са „храбрим новим светом“ тешко да имају икакве везе, осим комерциталне. :

Ако Фест није фестивал, а. није, то ни како не значи да на њему није било за» нимљивих и значајних филмова. Напрофилмска смотра звана. Фест приказ;ља је неколико филмова ко

ји изузетно снажно јесу, онтолошки тлеЛамо, дјела која егзистирају као пјеловита. дјела храброг новог свијета, Она су због тога опредјељења и остварења својих твораца, због опога што се назива умјетничким _ дјелом ни стваралачким чином, р Ту је, прије свих, изузетни Кополин филм | „Прислушкивање", дјело изузетне чистоте моралистичког третирања акту елног проблема, дјело класичне једпоставности у изразу и исказу. Затим, фасцинан на. тратикомедија _„Посљеањи задатак" Хола, Ешбија са Џеком Николсоном У главној улози, тратикомедија која се неодољиво додирује са Кополиним третманом пробућене људскости која у постојећем свијету друштвених и међуљудских односа није само апсурдна већ је донкихотска у поетском значењу ријечи. Уз опори филм Луја Мала. „Лисјен' Лакомб", који сугестивно неписује животопис невине и намвне жртве околности које јунака овог филма доводе на ивицу звјерства, те Ше манова филма „Прегршт љубави“, у којем се социјална тибања преплићу са људским натоном за срећом која би требала да буде спој општег н појединачног и коначно, носталгичне моралистичке приче Клода, Сотеа „Весели другари", са изванредним Монтамом у главној улози, отвађа се доминантна тема. овотодишње продукције: питање људске судбине свакодневног човјека, појединца, у савременом свијету темељито заснованом на критеријумима и друштвеним односима које не само ла тога. појединца спутавају већ та, несумњиво, чине безбојним, адаптираним, уништеним. У изузетно шармантној комедији „Хљеб и чоколада" Франка Брусатија та ће тема. добити актуслност која је и довољно кор кретна и довољно аутентична, док ће Буњуелов наоко лежерви хумор апсурда указати на идиотизам конвенција. наше циви лизације у филму луцидног наслова „Фантом слободе". Тај фавтом слободе у нашем добу је у свим наведеним филмовима доведен до таквог савршенства да постаје фантомом немоћи која појединпа дро жи у узама друштвених конвенпија Из таквог свијета аутентично је утекао Фелини својим чаробним штапићем сјећања па. дјетињство али је у поново пронађеним сликама дјетињства и сам назрио · довољно елемената љепоте непосредног животног отјелотворења безазлености да. прекрије, и прикрије, тамне сјенке провинцијалне варијанте фантома званог фашизам. Фелинијево сјећање је очигледно вапај за свијетом који је већ одавно иш» чезао. У том вапају има више људске топлине но у свим „гетсбојима“ од памти вијека до данас.

(“ Дратан Колуннија. | %

Цветна бедра

1 Не идемо У ивеће.

Мрачи. се, тле, : И у дубоком загрљају жена,

Овај ће се дан разбити О моје чело.

Пахуљице

Кроз њено име пролећу,

Али се одмах топе,

У руку вољених даљину, У љубав њену, Младости, ти.

Не браним се.

Покрети нофу су покрети срца.

2

Отворена ноћас | Може остати наша соба,

Улица, град; · Отворена два наша троба, Моја. љубави.

Погинућу од твоје руке Мвачне на мени,

Мрачне на. нама.

3 Цветна недеља у одласку У њена бедра. >

Кроз први жар стижемо У дом.

Кроз молитву у загасито тело. Недеља у одласку девојака.

4

Како јој је отворено

сунце трејало у очима Не из дома нашет хладног, Из њених руку мене ће Понети.

Два дјела са Феста која покушавају да људску комуникацију учине могућом по сваку цијену, чак и по цијену патолошких делиријума, „Ноћни портир" Лили Јане Кавани и „Неморалне приче" Валеријана Боровчика, стоје у дубокој овисности Од, забетониране конвенционалности свијета којему припадамо. И у једном и другом филму било је изузетно увјерљивих сцена које указују на то да је н таква комуникација могућна ако је једино могућна. Међутим, оба дјела носе извјесна оптерећења ванестетске природе (идеолонљ ке или артифицијелне) које ту осмовну инспирацију пепотребно оптерећују елементима који самој комуникацији пе до приносе а причу чине непотребно бизарОМ. . За онс који овогодишњи Фест не ипјене као смотру свега што је поле втијслј и» у филму протекле године треба УУ гити на податке да Фест није усппо поублвити филмове Бресона, Бертмана или ТПокинпоа који су приказивани прошле тоди-

це. Вјарујем, међутим, да ће се ти фниамо-'

ви појавити на идућем Фесту.

Према томе, не треба Фест оптуживати за оно што пије у његовој моћи. Ол је смотра. На њему је могућно видјети

„што више, Фестивал трага за оним што је најбоље у одређеној тенденцији. Фестивал усмјерава. Смотра даје прилику за упознавањем.

Можда. је баш због тога што имамо смотру а не фестивал Фест отворио мотућност да се укаже на чињеницу да филм као умјетност није у прошлој сезони донио много новога, мното изузетнота. Филм као бизнис је, изгледа, имао много више успјеха. Комерпијални успјесн „Великог Гетсбија", мили „Истевивача Ђавола", или „Жаоке", нли „Кинеске четврти" свједоче о томе да инвестиција у Аооре редитеље-занатлаије има нтекаквог скономскот оправдања.

Томе ће, свакако, аопринијетн и наши Анстрибутери својом политиком која нема сауха ни за Фелинијев ни за Буњтелов филм. “

Али питање самосвијести није само питање добро уложеног новца. Поред комерцијалнот, пидустријског филма високог стандарда постоје истински ствараоци који фиам стварају из умјетничких побуда. Таквима би Фест могао поклањати још више пажње, Они праве филмове који желе да мијењају свијет. У том пОСА постоји и њихова самосвијест. Ево шта је о тој самосвтјести рекао редитељ „При саушкивања" Копола:

„Фнам који мења свет не мођа увек бити само политички филм. Или, оно ште се данас сматра политичким филмом, Има Филмова коти се засниваћу на Атуттттвеном проолему лана и људи их називају пПодитичким филмом. Они ме не занима у, јер о проблемима о којима говоре већ постоје офоомљени ставови. За мене није занимљиво да направим филм о Ротељтејту и да осудим учеснике ове афеме. и тихове маниђе, када знам да их нико нормалан датас у свету не положава“,

Наравно. Фест би се могао претворити у Фестивал Филмова коти желе да мета ту свијет, Засадз. он је смопаа гдје се уз комегдлјалце филмове. поцуттују и филмови који желе, да мијењају свијет.

Збот тога је Фест шаролик тест за све восте гледалаца,

Вук Крњевић

АЉИЖЕВНЕНОВИНЕ 4

У: