Књижевне новине
ДАТУМИ
Филозоф И НАУЧНИК БРАНИСЛАВ. ПЕТРОНИЈЕВИЋ
Поводом стогодишњице рођења
ОВОГ месеца!) навршава се сто година Од рођења. Бранислава Петронијевића, који према једној изјави Богдана Поповића додази на прво место међу оним нашим људима. који су постиган највиши интелектуални домет.) Тим поводом у овом чланку желим да укратко прикажем његово филозофско и научно дело м његова до стигнућа и да укажем на значај његовог рада за нашу филозофију, науку и кула:
(олине „1899. Петронијевић је написао дело _ >Рпилрел Чег – ЕгКеллитизјећге« (Принципи теорије сазнања), и почетком 1900. тодине објавио га у Берлину о свом трошку. У њему је изложио своју оригиналну концепцију измирења емпиризма и рационализма у новом теоријско-сазнај“ ном учењу емпириорационализма, које му је представљало увод у метафизички систем. Одмах после тога Петронијевић је прешао на писање метафизике. У дилеми да ли да напише једно мање дело, у коме би изложио цео свој метафизички систем, мили. опсежно филозофско дело у четири тома, у коме би свој систем обрадио у свим детаљима, Петронијевић се у свом младићком одушевљењу одлучио за ово друто решење, нако су га при томе. очекивали много већи и дуготрајнији напор и спорије стицање репутације филозофа европског ранга, до које му је такође биЛо стало.
· Први том својих »Рг преп дет МегарћузК« (Принципа метафизике) написао је за три године (од, 1900. до 1903. године) и такође о свом трошку објавио 1904. године. Други то мсвојих „Принципа метафизике" Петронијевић је писао четири године (04 1907. до 1911. године), а издао га 1912. године, опет о свом трошку. У својим успоменама он пише да је тих година његов духовни напор достигао максимум: „Ни. када пи раније ни доцније моја духовна. концентрација није била тако интензивна, моја дијалектичка способност до виртуоз ности потенцирана и моја архитектонска вештина дошла до јаснијег изражаја као при изради овог дела. Хтео сам да створим једно п логички и стилски м системеки у својој врсти савршено дело, ноу томе сам можда мн успео."3)
За време балканских ралова м првог светског рата до 1915. године Петроније вић је био на војној дужности у Прес. бироу Врховне команде. Са српском војском која се повлачила преко Албаније кренуо је и он, носећи са собом своје књиге и рукописе, Трогодишње избегли штво од 1916. до 1918. године Петронијевић је провео у Енглеској и Француској.
За то време бавио се научно-истраживач ,
ким радом и своје чланке и студије објављивао у енглеским, италијанским и нашим часописима (који су тада у Француској излазили на француском језику). Осим тога, Петронијевић је, као и остали наши научни и културни радници, тада држао предавања и писао чланке у којима је приказивана. наша земља м нарочито ње на достигнућа у науци м култури. На Сорбони је одржао серију запажених предавања о проблемима еволуције.
После завршетка првог светског рата Петронијевић се враћа у отаџбину, где наставља свој филозофски м научни рад и наставу па Универзитету. Године 1920. је изабран, а 1921. свечано проглашен за.
правог члана Српске краљевске академи-
је. Тада је прочитао своју приступну беседу „Закон корелације ми некорелативно развиће", дакле један научни (из палеонтодошке филозофије, како он каже), а не филозофски раа.
Петронијевић се, како сам каже, већ од почетка бавио не само филозофијом мето п науком, мислећи при том на. математику, јер је први том његових „Принципа метафизике" био уједно и математичко и филозофско дело, а други том тог дела садржавао је одељке који се баве научним проблемима. Али пошто је њего. ва нова. геометријска доктрина. (објављена. као додатак првом тому „Принпипа метафизике") паишла на слаб одјек код математичара, м пошто је у трећем тому „Принципа метафизике", који је намеравао да напише, тр да да критику резултата. природних и друштвених маука. са метафизичког гледишта, он је, да Он обратно већу пажњу научника на, та критичка. излагања, у посебним студијама желео да покаже научницима својс познавање маучних проблема и резултата. Тако су мастале његове три студије 0 истопременим проналазачима, које су било завршене већ 1916. године. После тога Петронијевић је намеравао да пређе на писање трећег тома „Принципа метафизике". Али тада се десило нешто неочекивано. Крајем 1916. године он је успео да на лондонском огземилару најстарије познате фосилне птице Археоптерикса пронађе две нове кости. Управо тај проналазак, како сам каже, приморао га је да постане природњак. У почетку је мислио да стручним алеонтолизима препусти опис нових чињечиџца, алп кад се уверио да они не придају адекватан значај том његовом проналаску п да пе познају довољно остеолотију фосила, он се одлучио да сам опише те и касније новопронађене кости и да из мени дотадашње описе осталих познатих дедова скелета. Тако се Петронијевић одао студијама упоредне остеодогије. Из тих студија проистекла је његова монографп-
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 10
ја о Лондонском Археопте) 5), и низ падеонтолошких радова. о ин рептилима, сисарима. и рибама. Резултати које је постигао у палеонтолотији бнам су одмах прихваћени (а и данас су углавном признати) у научним круговима. У и учинили га познатим палеонтолотом. МеЂутим, сам Петронијевић је увек сматрао да су његови проналасци у области математике од већег научног и општефилозофског значаја нето проналасци у области палеонтологије. ;
Уз ово биографско објашњење Петронијевић је дао и једно филозофско објашњење свог преласка на природњачке сту-
дије. У свом одговору председнику Српске
краљевске академије Јовану Жујовићу приликом проглашења за правог члана. Академије он је истакао да је „роћени метафизичар", п да је морао конструисати свој метафизички систем, да би се ослободио душевног немира који је у њему изазивала загонетка, егзистенције света ин живота. „Парадоксално је рећи, али је истина, ја сам постао научник само зато да бих п надаље могао бити метафизичар. Јер, сва моја научна делатност и сви резудтати мога научног испитивања. управљени су у крајњој пнстанцији на то, да. се отклоне конфликти који би морали настати између мога метафизичког система пи емпириске стварности, односно да се н с емпириске стране тај систем допуни и утврди"б), И. зато је Академија, бирају“ ћи та за свог члана, п мехотице одала признање и метафизици.
У годинама после првог светског рата Петронијевић је, поред осталог, интензивно настављао своје палеонтолошке студи“ је: више пута је путовао у Лондон, Бер“ дин им Минхен, где је у богатим музејима. проучавао палеонтолошке збирке, водио је живу преписку с иностраним палеонтолозима им објављивао своје чланке из лалеонтологије кичмењака.
Наставнички рад Петронијевића није особито привлачио. Зато је настојао да се ослободи наставе, што му је, после неколико покушаја, и успело 1927. године у 52. тодини. живота. Али после пензионисања. он није отишао у иностранство, о чему је давно про тога сањао. Остао је стално У Београду, и чак се ни од Универзитета
"вије одвајао: добио је једну већу радну
просторију у тадашњој новој згради Умиверзитета, на данашњем Студентском трту. Уместо да се сада посвети писању трећег тома „Принципа метафизике“, што се с правом могло очекивати, Петронијевић се, уз рад на филозофији и науци, неочекивано окренуо поезији. Написао је неколико песама и нонешто превео из Дантеа, Шекспира и других песника, што је све
"касније објавио у посебној књизи), Али
за његово поетско стваралаштво мора се рећи да је потпуно меуспело.
Петронијевић је био пре свега метафизичар спиритуалист, али у исти мах и математичар пи природњак. По универзалности м синтетичности свога духа он = пијан тибапеаћ 5 — подсећа ша Аристотела и Лајбница, који су и били његови филозофски и научни узори. Поседовао је пеутољиву жеђ за знањем, па. је пео свој живот посветио искључиво филозофском и научном раду. Био је велики зналац, али се микад није задовољавао постигнутим обимом и дубином својих знања, него их је стално проширивао п продубљивао. Самоуверено је приступао проучавању м решавању сваког научног проблема који та је интересовао. Резултатима. које је постигао како у филозофији тако м у мауии стекао је реноме филозофа ми научника европског гласа, и тако је, с Јованом ЖУујовићем, Јованом Швијићем, Михаилом Петровићем, Милутином Миланковићем, Ива: ном Бајом и другима који су крајем ХТХ м почетком ХХ века такође постигли резултате европског значаја, посведочио ве: лаике интелектуалне могућности свог на рода.
Скоро сва своја филозофска истражи вања Петронијевић је усмерио према, изтрадњи сопственог метафизичког систе, ма. По својој основној инспирацији тај сопстем се уклапа у струју тзв. индуктивне метафизике Лоцеа, Е. Хартмана н (Фол.
келта, али је у својим решењима орити~
|
БРАНИСЛАВ | ПЕТРОНИЈЕВИЋ
малан. У теорији сазнања Петронијевић је
"изградио емпирисорационализам као синте-
зу емпиризма и рапионализма. У метафизаци је створио моноплурализам, којим је настојао да измири Спимозин монизам с Лајбиицовим паурализмом. Он је створио такође оригинално ,„хиперметафизичко" учење о настанку и развитку квалитативно и квантитативно мноштвеног света. У
везн са својим метафизичким схватањем.
простора Петронијевић је изградио своју
нову геометрију реалног дискретног про.
стора. _ Своја оригинална аксмолошка
схватања и решења он је назвао мализ-.
мом, индиферентизмом ни трансцендентним оптимизмом. Планирани трећи п четврти том својих „Принципа. метафизике", у ко јима је желео критички да размотри ре“ зултате природних пи друштвених наука са метафизичког гледишта, он шије написао. Па ипак, мора се констатовати да Петронијевић, по смелости и дубини своје ми» сли п по оритиналности и конзеквентности својих решења, представља један од врхунаца не само спекулативне метафизике нето и филозофског мишљења уопште у Срба. Од његових ученика. и настављача. треба поменути Николу Половића, Ксенију Атанасијевић пи алм, У свом каснијем раду, сви су они напустили Петронијевићеву филозофију и кренули сопственим путевима,
На пољу природних наука мн математике Петронијевић је поститао значајне резултате. Његов оригиналан прилог психолошкој науци су његове теорије опажања провндног и дубине и опажања сложе них боја. Као математичар, Петронијевић се, поред мепитивања закона основних аритметичких и алгебарских операција, појма извода и неких проблема небеске механике ин астрономије, бавио нарочито основним принципима и постулатима математичких паука. Разрађујући идеју аи скретног простора мн подручје несуклидо вих геометрија, он је код нас Једини обрађивао те гране математике, показују“ ћи при том велику снагу математичког апстрактног мишљења. Као природњак, Петронијевић је радио на анатомији сисарског мозга, дао је прилоге разјашњењу по рекла птиџа. м сисара им изградио је своју теорију ортанске еволуције. Проучавао је историју наука и нарочито методологију великих научних открића. Својим многобројним прилозима у дневним листовима. и часописима значајно је допринео и по пударизацији и филозофије и науке, и тиме подизао општи културни ниво машег народа. |
ж
1) Бранислав Петронијевић је рођен 25. марта 1878. тодине у селу Совљаку код Уба.
2) Јован Ал. Жујовић, Сећања на Богавна Попо вића, „Књижевно новине“, Беогрва, 22/1970, бр. 377 (7. мовембар), стр. 9,
3) Др Бранислав Петронијевић, „Ма мојих успомена“ (одломак), Нови Сад 1946, стр. 4. 1
4) »Џођабеузк! 1 Воџај. РеЦод УБој рашојоше, Тастеђ 1914, — »Спапез Рагмл чада Атед Кмззе] ууаНасе. Ветар жиг ћОћегеп Рзусћојоде па ог млавепзећа зревсећее« жтак 4' Туз то" 21 (уо1. УП, 1), ВгихеПез 1925. -- Димитрије Мендељејев мн Лотар Мајер. Мрилог вишој психологији м историји мауке, Београд 1932, Глас Српске краљевске зкадсмије СХРУП, Други разред, 75.
5) Џеђег Чаз Мескеп, деп Зетанегаште) шоа е1]зе апдете Теђе Чег Гопдовог Агећаворјетух, Севр 1921. у 6
6) „Бранислав · Петронијевић – 1875 == 1954," књ, ССРХХХУТ Џосебних издања Српске академије на: ука, Споменица књ, 13, Београд 1957, стр. 6.
т) Ар Бранислав Петронијевић, „Песме“, Веоград, 1927.
Миодраг Цекић.
Милана Јовановића, |
,
Божидар Милидратовић
Младић, девојка
летњи. одрон земље открије . и жиле, ПИ ке које се утољују једна У другој, стискајући строх препуштања, у првим данима, кад уста се лако отварају
асап позив ЗАГА звао сам Те.
То као да је било намењено
девојци свакој, шибљу 'ито се кити на првој мекоти неба и облаже кором
тврдом кором искуства,
Сваком новом бором око стиснутих уста
све смо даљи од јутра. Е кад све је откривало Девојку и трепет сваки потресао младића.
лабошћу и снатом У 4 У да. учини избор
џ свет око себе умањи и скучи,
СМРТ АВЕ ХИПЕРБОРЕЈКЕ КОД ДЕЛСКОГ ПРОРОЧИШТА
Са мушког севера допасмо другом видику а носећи дарове
(да нас збуни
плавоћа неба зазгледана У нас)
пред једно ружно и изобличено лице с подругљивим питањем
и“ двосмисленим одговором,
Како смо умрле и пророчшатв не казује.
Ни Херодот
који, следећи приму,
попут старог рака натрашке стиже да. нас задржи у изгнанству.
ШАПАТ
Доста је било стопа врати језик
из све пространијег краја. неразумевања
у скорашњу хладноћу
док те доба зуша
У пазарној вреви своју реч исуши
Стид разликовања преживи
Доста је било стона но том убоштву Местани заметни траг У мноштву
И никог не окриви.
ИЗМЕБУ ДРВЕЋА
Између дрвећа које те гуши са дрвећем у сенци
тражиша сенку са сенком пробијаш се у зору са зором на. великом камену свлачшта се. и брзо стариш.
НА ЗИМСКОМ КАМЕНУ
Седети сам на комаћу живота као на: камену
громаде узалуд смрвљене никуд узидане
Немати ништа према небу да би се примио отпочинак кад у ноздре удари ведрина. зимска.
м“ премало је звезда. ј да тућа зоплина. достаје. Стутај ме језим
и прсте који не желе ишта. да узму
~ душу која ме посеже.
Али жећ ме диже Мећу вас обурвавам се падам остајем.
ОДГОНЕТКА
Крај “и птица се гласну са стабла земље без насушног. хлеба
Одгонетни шару загонетку басну:
Стопе. шта су
Траг нечијих ногу . ма путу до санказ Стопе сама бдења на дувару без уранка
Стона раздрта под тиапама неба2
И И о И А
И | Моне о раја
у | ош. Роа = = ње раје Торе па ти ИМ па