Књижевне новине

ПОРТРЕТ ·

, , 1 ! , % УУ

Филозофски ангажман. ушана Недељковића

Поводом књиге „Светозар Марковић у развоју социјалистичке мисли на делу“ академика Душана Недељковића

СТВАРАЛАШТВО, научни рад и животни пут академика Душана Недељковића су за историчара филозофије веома захвална тема, јер је судбина овог научника неодвојива од историје ширења и развитка мар. ксизма-лењинизма у Југославији, од пораста и победе социјалистичке револуције у његовој земљи, од активне изградње и развоја социјалистичке науке и културе, социјалистичких друштвених односа. Но, ми нећемо себи ставили у задатак целовити приказ стваралаштва овог научника, а не би ни лако било у оквирима овог текста дати исцрпну карактеристику његове ботате и разноврсне научне, педагошке и друштвено-револуционарне делатности. У другој прилици, за пољске читаоце, ми смо већ покушали да дамо карактеристику стваралачких достигнућа академика А. Не дељковића. Са своје стране, и југословенски читаоци су, не једном, имали могућност да се сретну са приказима ове врс те, писаним са великом умешношћу и, познавањем предмета (види, на пример, предговор професора Андрије Б. Стојковића књизи академика Душана Недељковића „Од Хераклита до Његоша и Светозара"). Наша је намера скромнија. Ми се користимо приликом да искажемо своје дубоко поштовање према академику и да ове, 1974. године, на достојан начин обележимо се дамдесетпетогодишњицу његовог рођења. Хтели бисмо да са читаопем поделимо личне утиске и запажања после многобројних сусрета и разговора. и после научне сарадње са академиком Д. Недељковићем. Потпуно смо свесни да наши утисци и запажања имају субјективни карактер, али нам је жеља да тај субјективизам савладамо и објективно опенимо истакнуту ди: чност академика Д. Недељковића.

Већ први сусрет и први озбиљан разтовор са овим научником нагоне нас на размишљање о необичној личности нашег саговорника. Одмах нам бива јасно да смо имали срећу да сретнемо' сјајног мислиопа и дивног човека, и да је то богата, свестрана, непоновљива личност, која се не уклапа ни у какве шаблоне, која изазива усхићење и поштовање и која нас испуњава _ поносом и вером у човекове стваралачке могућности.

Академик Д. Недељковић није филозоф само у својим делима, у својој педатошкој и васпитној делатности — он је то и у животу. Највиша, достојна подражавања вредност за њега је идеал револуционађа — теоретичара и практичара, образац научника нераскидиво повезаног са политичким животом своје земље. Његова животна филозофија признаје и остварује реализује вредности које проистичу из праведног, разумног, племенитог и че ститог живота. За једну од главних врелности научник сматра лично и научно до. стојанство и културу. Марксистичка филозофија одређује животни профил научника, чини неисцрпан извор његовог животног надахнућа, одређује основни круг његових животних и научних интересовања, Веза између марксистичког погледа на свет и његове животне филозофије је факат који неизоставно констатују сви они који су имали могућност да се ближе У. познају са академиком ДА. Недељковићем.

Јединство филозофских и животних принципа повећава ауторитет овог науч ника. Истовремено, његов лични престиж је очигледан пример огромних могућности успеха који може да постигне мисли. лапц који стваралачки разрађује марксис тачку филозофију. Пример научника има мобилизационо дејство и достојан је подражавања младих научних радника.

Академик Д. Недељковић је неоспорно свестан свог огромног ауторитета заслуже“ ног научним, педагошким, _ васпитачким

успесима, као и активном практичко-рево-.

луционарном делатношћу. Али он се, пре свега, одликује непосредношћу у контак“ ту са људима, скромношћу, добронамерношћу и поштовањем према човеку, према његовим ствавалачким напорима и и ницијативама. При решавању конкретних проблема он не прибегава свом научном ауторитету, већ увек при решавању спор.“ нах питања примењује убедљиву суштинску аргументацију, радо слуша мишљења својих сарадника и опонената. Обдарен

| КЕИЖЕВНЕНОВИЕ

здравом и проницљивом интелигенцијом, академик Д. Недељковић са радошћу, одобравањем и одушевљењем подржава својим аргументима правилне научне претпоставке, објашњења и решења која предлажу његове млађе колеге. Радујући се искрено научним достигнућима својих сарадника, он са великом умешношћу, блатонаклоношћу и тактом бодри и побуђује на продубљивање нових проблема, и су. терише им, често, дратоцене научне иде је, теме и концепције, несебично помажући, на тај начин, њихова научна достигнућа, учвршћивање и развој њиховог положа. ја у науци. Висока лична и научна култура и тактичност у контактирању са људима — то је оно што привлачи многе научнике и шири круг његових пријатеља. Поштовање и признање које је стекао академик Д. Недељковић постају у извесној мери и удео марксистичке филозофије. Његови теоретски радови доприносе утврђивању ауторитета марксистичке филозофије како у Југославији, тако и ван њених граница. Његови су радови познати не само у Пољској, гле се преводе, читају и оцењују, већ и у низу других земаља. Не једном имали смо прилику да се лично уверимо у признање, поштовање и одобравање многонационалног форума изражено академику Д. Недељковићу приликом његових наступа на међународним научним конгресима и конференцијама. Академик Д. Недељковић је филозоф оног типа који, произлазећи из учења класика марксизма-лењинизма, тежи стваралачком развоју своје омиљене области зна ња. Он чини све да марксистичка филозофија цвета и отвара своје врисцрпне могућности даљег развоја. Његови радо. ви нису намењени само интелектуалцима. већ и читавом радном народу, непосредно ангажованом у социјалистичкој изградњи и борби за остварење идеала правед ног друштвеног уређења. У томе се крије узрок широких одзива и заслуженог признања које су стекле и стичу његове многобројне књиге и публикације. Као магнетом научник својим стваралаштвом привлачи марксизму широки круг људи заинтересованих за познавање теоретских основа социјалистичке изградње, хуманизам социјалистичких друштвених односа, и за друге вредности које ово уређење прокламује и остварује. У радовима академика Д. Недељковића јасно је изражен његов лични активан однос према југословенској стварности, отворено је изражена декларација марксистичког погледа на свет, и овај дични пример, упоредо с другим врлинама његових радова, емоцис-

· нално и интелектуално привлачи читаоце

марксизму, и позитивно утиче на формирање њиховог погледа на свет. Широко позната и радо читана дела академика А. Недељковића умногоме су допринела и доприносе томе да су марксизам, и особито марксистичка филозофија, добили широко друштвено признање и чине не. одвојиви саставни елеменат свести и културе југословенског друштва.

Академик Д. Недељковић тражи потврду истинитости идеја које шири и друштвеној стварности, у пракси социјалистичке изградње своје земље, као и у пракси међународног социјалистичког и раднич. ког покрета, и у тим областима његови теоретски закључци налазе своју потврду. Он се не бави апстрактним, спекулативним конструкцијама неповезаним са животом, већ, напротив, истиче и разматра питања која сам живот ставља на дневни ред, за чије је решавање непосредно заинтересовано само друштво, која израстају из социјалистичке изградње. За академика А. Недељковића критеријум истинитости и зрелости филозофске теорије је њена практична, друштвена примена, њена практична сазнајна и културно-стваралачка. вредност.

Ове речи налазе пуну потврду, између осталог, у оним радовима академика А. Недељковића који су посвећени југословенској филозофској и друштвенополитичкој мисли, У њима се с разлогом подвлачи понос и поштовање према домаћем фи. дозофском наслеђу, приказује повезаност прогресивне научне мисли и револуционе традиције са савременом стварношћу. Очигледан пример за то су радови сакугљени У књизи о стваралаштву и револу. ционарној делатности С. Марковића;

Проблематика књите коју препоручује. мо читаоцу блиска, нам је тим више што је стваралачко наслеђе С. Марковића већ одавно у центру нашег научног интересовања. При том треба отворено признати да су управо радови академика Д. Неделљ ковића умногоме потпомогли наша истраживања. У том смислу, особито плодотворном показала се мисао. академика Д. Не дељковића о томе да се развој друштвено политичких погледа Марковића није 32. вршио етапом револуционарног демократизма, да се он продужио и довео та До научног социјализма, марксизма, Акаде мик Д. Недељковић је први пут исказао ту мисао још 1946. тодине, а затим јој се стално враћао и разрађивао је све дубље и свестраније на примеру низа конкрет

ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋ

них аспеката погледа на свет и практич. но-револуционарне делатности Марковића. Може се указати на питање о начину на који је Марковић схватио суштину и ка рактер српске наџионално-ослободилачке борбе — српске револуције, на питање о путевима решавања националног питања у Југославији и на Балкану које је прељложио Марковић, и на низ других пита. ња која је анализирао „академик. Д. Недељковић. Тврдња академика А. Недељковића да је Марковић био научни социјалиста, мар. ксиста, по нашем мишљењу је основна теза ове књиге. Но ова теза захтева извесно објашњење. Чини нам се да је треба схватити на следећи начин. Она се прво — заснива на тврдњи да је марксизам као самостална библиографска и исто. ријска јединица, иако све његове гране тада нису биле изложене подробно, постојао пре 1875. године, то јест за живота Марковића, и да је — друго — Марковић темељито проучио дела класика марксизма и схватио њихову научну револуцио нарну суштину,

Потврдан одговор на ова питања дозвољава тврању да Марковић није био социјалиста утописта већ научни социјалиста, да је био марксиста, јер је прихватио и настојао да стваралачки развија теорију научног социјализма и комунизма, тео. рију научне политичке економије, научну друштвено-политичку и социолошку тео. рију, то јест историјски материјализам. као и идеолошко-стратегијске концепције организације социјалистичког и раднич. ког покрета које су Маркс и Енгелс про. пагирали међу присталицама Г интернационале. Теза о научном социјализму и марксизму Марковића еквивалентна је тврдњи да је у његовој мисли нашао су. штински одраз и одобравање онај конкретни историјски облик маоксизма који је постојао до 1875. године. Ово, наравно, никако не значи да је Марковић био ди јалектички материјалиста, да је развијао марксистичку антропологију и аксиологију у свим њеним аспектима, да је доследно активистички интерпретирао марксизам, да су његова естетска и друга гледишта била марксистичка. Сам састав. дела Маркса и Енгелса, онај конкретни облик мар. ксизма који је постојао у време Марко. вића, олређивали су круг (тада још веома узак, али ипак битан) саставних делова марксизма и круг питања карактеристич. них за њега, питања којих је српски мислнлац и револуционар могао бити свестан и које је могао да прихвати. у

У радовима посвећеним Марковићу који улазе у састав ове књиге јасно су изражене најбоље и карактеристичне прте научне индивидуалности академика Д. Недељко. вића, као што су новаторство, дубина фи. дозофске анализе и аргументације, само. сталност суда, индивидуалан прилаз пи. тањима, смелост у одбацивању традиционалних интерпретација и у постављању пових научних концепција, способност издвајања главне карике у стваралаштву мисаноца које анализира, разматрање проблема у њиховом развоју и низ других црта. Ј

Ар Хенрик, Писарек

гвинама“, „Култури", „Госту у кући", „Пла·

ЛИРИКА У ПРЕВОДУ Мирослав Холуб

Какво је срце

Званично, срце је јајолико, мишићаво, испуњено жудњом.

Али ко је сликао срце зна да. је такође

игличасто као звезда

а понекад млитаво

као напуштени пас у ноћи, а некад моћно.

као бубањ арханђела.

А некад коцкасто

као сан цртача,

а каткад обесно округло ко лопта у'мрежи.

Некад је као танка линија, а некад као експлозија.

У њему је само река,

јаз и највише: једна једина рибица, ни издалека златна.

Пре тек онако смеђи љубоморни главоч.

То се, уистину, не запажа на први поглед.

Онај што је исликао срце зна да је најпре мопао

оставити. наочари,

огледало,

одбацити оловку и папир за копирање

и доста дуго је морао да хода напољу.

ПОДУЧАВАЊЕ

Наилази стабло и клања се, збори: Ја сам стабло.

Кане овде црна суза ноћи и говори: Птица сам.

Приближава се по паучинастом влакну нешто као љубав и каже: Тишина. сам.

Али онда се сруши поред табле народнодемократски коњ у прслуку

и понавља, стрижући ушима на све стране, понавља и понавља: Мотор сам историје и ми сви. волимо напредак и одважност и знев бојовника.

А ту испод врата разреда танким брчком истиче крв,

јер започиње черечење невинашца.

Са чешког превео Драгутин Вујановић

»

МИРОСААВ ХОЛУБ, рођен 13. сентембра 1923. у Плању, у току рата је радио као радник на железници, да би у ослобоћеном Прагу студирао и 1953. докторирао на медицинском факултету. Као научни са. радник на. Биолошком одсеку Чехословачке академије наука био те на студитским путовањима у Пољској, Ентлеској. Немачкој Демократској Републици и Сједињеним Америчким. Државама. Године 1950. почиње његово зрелије књижевно стварање, нарочито занажено у. часопису „Мај“, затим У „Новом животу“, „Књижевним но-

мену“, „Оријентацији“ и др. Е

Аутор збирки песама „Дневна служба“ (1958), „Ахил и корњача“ (1960), „Буквар“ (1961), „Иди и отвори врата“ (1961), „Куда тече крв“ (1963), „Мада“ (1969), бави се ти полурепортажном лирском прозом („Анђео на точковима“), есејистиком, превођењем с пољског и објављивањем научних радова из области биологије.

· Холуб је један од најпопуларнијих чешких песника; заступљен је у многим значајним зборницима и антологијама: „А што песник2“ (МЛада јтотта, 1963) и „Какву боју има срце" (Сезкомоуепзку вр15оуаге!, 1965). У нас је такође превођен ц презентиран у часописима и листовима: „Стварање“, „Могућности“, „Књижевне но. вине“.