Књижевне новине
ИЗ КЊИЖЕВНЕ ПРОШЛОСТИ
ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ
Како је 1890. године настао мањак у коцељевачкој општини када је председник био Јанко М. Веселиновић и како је он у
за то оправдан
ПОД УТИЦАЈЕМ идеја Светозара Мађрко-
_ вића, Јанко Веселиновић је постао члан
Народне радикалне странке и једнога дана пожелео да постане председник општине, верујући да ће на тај начин најОооље помоћи селу им сељаку, Док су га старији и миокуснији партијски пријатељи одвраћали од тога, млађи су му саветоваАм да прихвати тај положај, јер према њиховом схватању може се одговорити и на оном месту које се и недовољно по: знаје. Одлаучивши се на тај корак, Јанко Веселиновић је 28. марта 1889, године
поднео оставку на учитељски позив, с мо-'
тивапцијом да жели да се посвети само књижевности. Др Владан Борђевић, таАашњи министар просвете, знајући Веселиновића као доброг књижевника, уважио му је поднету оставку већ сутрадан.
Сазнавши да му је оставка уважена, Веселиновић се, уместо књижевности, посветио политици и, крајем марта 1889. године, постао први радикалски предселник општине у Коцељеви, у селу у коме је дотле: био учитељ,
Аотадашњи председник општине, Паун Пауновић, – одуговлачио је са предајом Аужности, а нарочито са предајом касе и завршног рачуна, У међувремену, са својим партијским пријатељима тражио је начина како да власти пониште Ве: селиновићев. избор за. председника,
Најпре је шира јавност обавештена како Веселиновић нема законских услова за то место, У вези са тим, сачувано је и Веселиновићево писмо,
Од стране једне групе либерала и на. предњака, упућен је захтев Аржавном савету за поппштај Веселиновићевог избора. Овај пајвиши орган власти у Срби: ји доставио је 25. јануара 1890, ову тужбу Министарству унутрашњих дела да изврши потребне извиђаје, на основу којих би се могло донети потребно решење» Преко окружног начелника, ова жалба грађана Коцељеве ститла је и среском начелнику, који је проверио Све њене маводе п утврдио да не одговарају исти: ни, На основу добијених података, Др. жавни савет пије пашао основа за поништај изборних резултата у поменутој општини, У вези са овом жалбом грађана Коцељеве, министар унутрашњих дела затражио је писмено изјашњење од окружног п среског начелника у Шапцу, па их, потом, казнио укором.4
Кад нису могли" овим путем, да исте
“ рају Веселиновића из општине, либерали
и напредњаци послужили су се још горим средством: уз помоћ ранијег председника, који је имо вештачки узелп су новац из касе, а потом су 28. фебруара 1890, преко својих једномишљеника Сретена Ераковића и Тошана Бабовића, из Коцељеве, упутили нову тужбу Државном савету, наводећи како је прелседник општине Јанко Веселиновић изврпето утају велике количине државног новца, Да би дошло до проверавања њихових навода, пристајали су да сносе све трошкове ако се не пронађе недостатак новца у општинској каси. Среска власт је извршила најнужније извиђаје, запе чатила општинску касу и, 15. марта те године, поднела извештај министру унутрашњих дела о томе који је овај саучај изнео пред министарски савет, Уз саглаоност министра правде, одлучено је да се истрага по овоме предмету повери Сими В. Симићу, судији Апелационог су: да из Београда, Симић је 16. јуна те године добио нарочито овлашћење да као владин комесар образује стручну комисију и истом руководи око утврђивања. злоупотреба у Копељевачкој општини. У Аостовору са окружним и среским начел“ виком у Шапцу, Симић је формирао ко: мисију за испитивање рада у поменутој општини и одмах почео са радом, тако да је већ 2, јула поднео министру унутрашњих дела свој седмодневни | изве" штај. У њему је, поред осталога, МОАМО Да се његовој комисији придода један вешт рачунополагач из Београда, пошто таквог у Шапцу нема У вези с овим за хтевом, Стева Шумкарац, књиговођа Министарства финансија, постао је 9. јула нови члан Симићеве комисије и ставио јој се на расположење,
Током рада на испитивању ове проне: вере, запажено је како не ради средњи кључ од касе, Да би се нашао прави узрок томе позвани су стручни мајстори, који су, после извршеног прегледа, насилним путем отворили поменути део касе и у брави пронашли заломљен вештачки кључ, којим је била више пута отварана. О овом налазу- стручњака обавештен је 27. јула и министар унутрашњих дела. телеграмом од стране начелника среза. После три дана, министру је послат и дефинитиван преглед прихода Коцељевачке општине, који се Састојао од уплаће: ног пореза и приреза до тога дана/' Симићева комисија завршила је свој рад 5. августа 1890, године, подносећи министру унутрашњих дела свој последњи из:
вештај, из кога се видело да је у општин-
ској каси недостајало 11.617,03 динара штто је за оно време представљало врло велику суму новаца, с обзиром да је јеДан дукат вредео само 12 динара!
Чим је Симићева комисија завршила
рад, у Шапцу се почело причати како ће
Веселиновић бити ухашшен, О томе. је
КЕИИТРИРНОВИНЕ 10
кључ, ·
,
Пера Тодоровић, у своме чланк „Чувај те образ", писао 6, септембра 1890. године, између осталога: „Телеграфска жица донесе нам немилу и црну вест, да је наш признати писац, приповедач Јанко Веселиновић затворен због дефицита, који је иследна комисија нашла у општини, где је он председник, — Ми још немамо потврде за ову вест... Ми смело можемо тврдити, да је Јанко Веселино: вић могао доћи у положај да одговара за Дефицит само за то, што је као кмет хтео ревносно Да послужи странци; но као ревносни радикалап није могао допустити да општина, која је дотле била ради кална — баш ПО4 његовим кметовањем изгуби радикалску већину.., Да се издаду радикалима бирачке карте или да се заведу у спискове плаћеног пореза те нека се избори лепо сврше, а после ћемо лако, — Људи су поштени и неће пнћа: рити, Ако не могу данас, платиће •сутра, па све једно нека и држава мало причека!" 12
Тодоровићева вест се обистинила кроз неколико дана. Среска власт сматрала је Да је за овај велики мањак, пи материјално и кривично, одговоран само Јанко Ве: селиновић као тадашњи председник оп-
шштине, па га је 12. септембра 1890. тодине у том смислу и оптужила Првостепеном суду у Шапцу и, истовремено, _ донела
ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ
решење о његовом притвору до правоснажне судске пресуде по овој кривици.
Познавајући Веселиновића Као поште на човека, ретко је ко поверовао да је он могао овако нешто да учини, већ су сматрали да је ово само политичко под: метање како би се радикали истерали из општине, Једна трупа таквих грађана јемчила је својом чашћу и имовином да Ве селиновић неће побећи изван домашаја суда, већ да ће До коначне расправе по овој кривици живети код родитеља У ГАОговцу, те је он 25. септембра 1890. године пуштен из притвора да се из слободе брани."
Веселиновићево пуштање на слободу изазвало је бес код либерала и напредњака, па се о томе расправљало и у На: родној скупштини; једни су га бранили, као на пример Јован Баја, а други нападали, између којих Стојан Рибарац и Јован Авакумовић, Авакумовић је 2. фебру ара 1891. године, са групом незадовољних посланика, упутио министру унутрашњих дела писмену интерпелацију: зашто је Јанко Веселиновић пуштен из затвора2!“
УМ међувремену, Првостепени суд У Шапцу журно је радио на окончању проневере у Коцељевачкој општини, па је истражни судија 12. септембра 1891. године донео решење којим је Јанка Весе“ Аиновића ослободио пи материјалне и кривичне одговорности за мањак који је настао у поменутој општини, |
Достављајући 12. октобра 1891. године министру унутрашњих дела решење Каса: ционог суда којим су судије Првостепеног суда у Шапцу (Емилијан Столповић, Димитрије М. Божић и Петар Симић) ослобођени кривичне одговорности што су поништили. решење среског начелника
о притвору Јанка Веселиновића — и ис-
тога пустили на слободу — истражни су; дија Првостепеног суда у Шапцу уз овај предмет приложио је и акта кривице Пауна Пауповића, Илије Ковачевића и ВлаАимира Бабовића, из Коцељеве, који су билм оптужени за утају.
Пошто је архивска грађа Министар ства унутрашњих дела већином оштећена
и непотпуна, лије се могло утврдити ка.
ко је окончана кривица Пауновића, Ковачевића и Бабовића, Без обзира на, то, ово је један од доказа који говори да је Јанку Веселиновићу подметнута туђа кривица.
И поред тога, о Јанку Веселиновићу ·
кружиле су приче као о непоштеном чо
веку, Како за време њетова живота, тако и после његове смрти. Док су једни то чинили из пакости, други су то чинили из необавештености, Једну такву нетачну причу прихватио је као тачну и његов последњи биопраф Станоје Филиповић, када је, између оста. дог, рекао; „Очекујући одлуку лавне контроле, Јанко се обрео у Београду и замолио интервенцију песника Војислава Ј. Илића. Захваљујући упорности Војислава Ј. Илића и Стевана Сремца, Дра: гутин Ј. Илић ишао је краљици Наталији Обреновић и тражио заштиту за Јанка Веселиновића, „доброг српског књижевника", кога су упропастили његови песавесни политички пријатељи, Изабрали су та за председника општине и предали му
„отптинску касу којом су они распола-
гали по своме нахођењу. Отишли су оба Милану Обреновићу и тако издејствовали краљеву интервенцију којом је Јанко ослобођен кривичне одговорности, — У знак захвалности за ову интервенцију, Јанко је своју „Сељанку" посветио краљици Наталији Обреновић"л" На крају своје књите Филиповић је навео да су му као из: вори за њену израду послужили, на првом месту, писана документа, па тек он Да сећања појединаца и објављена лите> ратура,
То не одговара истини, бар за њен део о Веселиновићу као председнику општине, јер је прихватио сећања Драгутина Ј., Илића — писана после тридесетак то: дина од тога догађаја — нако је био на луту да наиђе на судску одлуку по овом случају, кад каже да се у Државном ар. хиву Србије налази препис „решења Касацпоног суда и истражног судије",
Решење којим је ослобођен Јанко Весе. линовић гласи;
„Јанко Веселиновић, из Глоговца ср. Мачванског, решењем иследне. власти среза Поцерског од 12 септембра 1890, год. Но 12296 стављен је под кривичну истрагу и у притвор, зато што је као председник отшт. Коцељевачке утајно 11.617,03 дин, државног пореза и приреза.,
На саслушању своме оптужени Јанко у главноме бранио се, да ово дело није учинио, но да је се показани недостатак. у општинској (каси), којом је он руковао, могао догодити само на један начин — краћом, и да је ово учинило лице, које је удешеним кључем општинску касу отворило.
РАЗЛОЗИ;
Извештајем комисије која је, по нареаби Госп. Министра унутрашњих дела, чи: нила преглед општинских и пореских рачуна, у општ. Коцељевачкој, доказано је да у каси исте општине, којом је (касом) оптужени Јанко руковао, постоји недостатак у 11.617,03 дин, од покупљеног пореза и приреза,
Против туженог Јанка, као председни: ка и руковаоца касе општинске, да је о: вај „Аефицит" учинио, стојала је нарочи то та околност што су у његовим рукама били кључеви од касе у којој је новац био, према чему је била искључена и сва-
ка могућност да је-ко'- други ово. дело: у-'
чинио.
Начињени извиђај по овом делу показао је без сваке сумње, да оптужени Јанко у овоме делу није крив.
Из акта ове кривице као утврђена су следећа 4 акта:
а) Да је до 21 Јуна 1889. г. касом општинском руковао Паун Џауновић, из Коцељеве, као дотадашњи председник от штински, и да је он преставши бити прелседник, своме подследнику Јанку туженом, дао кључеве само од спољних врата касе, а не и од трезора, у коме му је, како сам на протоколу свога саслушања под Но 12302 признаје, било готових новаца и неких докумената, који су му остали зато, што није предао рачуне као бивши пред» седник те општине. А
Да је у трезору — одељку — којим је и даље реч. Паун руковао, а у једној каси било готових новаца поред казивања реч, Пауна доказали су испитани сведоци: Јеротија Лукић, Јован Раденковић, Максим Бабовић и Панта Бранковић..
2. Да су испитани поменути сведоци Јован, Максим, Панта а и Бура Гигић показали још им то; да је доцније кад је Паун предавао рачуне и имовину општинску Јеротији Лукићу, члану суда и руководитељу касе, у оној каси, која је била у трезору, сада није било ништа и да је Паун отворивши том приликом трезор, извадио касу празну и бацио је под сто, а поред овога ови сведоци: осведочили су још и то; да је тада између Јанка и Пауна било речи и обавештење о томе од куд сад та каса празна, кад је у њој било новца и који је могао из ње однети из трезора, новац извадити кад су кључеви од спољних врата касе били у оптуженог Јанка. [
3. Да је у овоме међувремену, Од Кад је Паун престао бити општински председ. ник, па док није предао рачуне и готовину отитинску Јеротији, примећен овај недостатак у каси и да је у томе међувремену (8 марта) тужени Јанко нашао ' отворену касу коју је затворену оставио и поквареиу средњу браву коју је једино и закључавао. 4, Да је увиђајем чињеним на лицу ме. ста нађен у средњој брави заломљен један кључ калауз, од цинка или калаја, којим се као и ориђиналним кључем каса могла отворити — харати — и затворити, Што је најглавније увиђајем копстантовано је још и то: да је исти кључ калауз на свим својим зубцима углачан тако, да се јасно очитује да: јењиме много и више пута чињена употреба и каса отварата и, најзад, да је овај модел излило и удесило амце које је имало за мустру ориђиналан кључ од ове касе.
Кад све ово као несумњиво стоји до казано онда налазим да овде не постоји дело утаје за које је Јанко тужен но да постоји дело крађе које се казни по 8223 тач. 2 Кр. зак. и за које тужени Јанко ни-
несумњиво
· је крив.
Како би се иначе објаснила та окол. ност да се из трезора у коме је било новаца, који је у свему неповређен, а којим је руковао речени Паун," нестали новац другим начином но крађом, кад је, као
1: 5 што је речено, у средњој браље РОЈ Је једину Јанко и закључавао, нар ва љен кључ калауз, којим је виш ла а са отваратаг Ако је Јанко и МОМ о узети из оних одељења касе кој а руковао, од КУА је могао У о ауна, трезора, од кога су кључеви Оно , у. кад сам Паун признаје да од о 10 који је у трезор оставио није ЈЕ а пара све до оног дана кад је к ји предао. . Ј Најочитије за Јанкову невиност, У ово] ствари говори ова околност: Ки а марта 1890. г. (В, акт но 515) Ба ај Београда са десетодневног Уа реаии нашао касу отворену. Извештг ј тв надлежној власти гласи: „да Је У ак ној каси нашао све у реду · Да] о нио ову утају он би знао бар На КЕ суму „Дефицита" означити, и ОБОМ. а ликом користити, и не би прош Уа Е поред те околности за коју би се 7 каонити,
Пошто је до сада наведеним докатама у свему одбрана Јанкова (кока ана ЊВ о стојавши основи: који су против (а 2 529 јали обеснажени, то на основу тач. 2 рив. зак.
РЕШАВАМ:
Да се предузета кривична ХотрИја ки ово дело против Јанка Веселиновића пр
кине. Ово му реш ложен по акту ове кривице по зв ти Касационом суду шење.
Од Истражног судије за ПИ ски 12 септембра 1891. год, Но 32 ога тић,
Писар Ст. Тодоровић
ење саопштити, депозит по. Но 586 вратити му, па акта аничној дужности посла на разматрањеги ре
(М. П) · Е Истражни судија Д. Вукосављевић
КАСАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ 18 октобра 1891. г.
Бр. 6893. = х име Његовог Величанства
Краља Србије Александра 1! вог
Касациони суд Краљевине Србије у пр вом одељењу своме, састављеном из пред; седника Д. Г. Радовића, судија: ДА. Мило. вановића, К. Гребенаревића, А. Радуловића, секретара Др. 3. Угричића, деловође писара Љ. Петровића, размотрио је по званичној дужности акта кривице г. Јанка Веселиновића, бив. председника општ, Ко. цељевачке, оптуженог због утаје државног пореза и приреза, заједно са решењем су“ дије среза Мачванског од 12 септембра 1891. г,. Бр. 3298 у овоме делу изреченим којим се против оптуженог прекида кривична истрага, па је наштао да је исто решење на закону основано зато та на основу 85274 Зак. о пост. суд, у крив. делима овим решењем за снажпо оглашава. Деловођа писар љЉ. Петровић
(М. П)
ДА: Г. Радовић
Овим се решењем доказује да је Јанка Веселиновић ослобођен као невин од стра» не редовног суда, а не интервенцијом влаЛаоца, како тврди Филиповић. О Филипо. вићевој погрешки говоре пи чињенице, ко јима се доказује да ондашњи владалац није у то време био у могућности да амнестира Веселиновићеву кривицу:
1. Краљ Милан се 12. октобра 1888. године развео од Краљице Наталијел1в од кога дана са њом није више живео у заједници, а затим је 22. фебруара 1889. године абдицирао у корист сина Алексан. дра.
2. Краљица Наталија је 2. јула 1888, године протерана из Немачке у Русију, ка. Аа јој је силом отет престолонаследник. У Србију се вратила 17. септембра 1889. године, мимо воље краљевских намесника, и настанила се у Краља Милана улици бр. 87, а не у двору, као приватна — личност. Она је 6. маја 1891. године протерана из земље, у коју се поново вратила тек 1895. године, и то по позиву Краља Александра.
Што се тиче Веселиновићеве посвете приповетке „Сељанка", она се може тумачити само као пажња првој српској краљици после Косова која је имала разуме вања за проблеме српских књижевника. Са њима је била увек у добрим односима, посебно са ДАратутином Илићем, о чему и данас говоре њена писма упућена овом књижевнику.
Министар просвете вратио је 1892, го. дине Веселиновића поново у службу, тек по добијању наведене судске пресуде, и дао место учитеља у Шабачкој основној шкоАт, Зар би он то учинио да га је сматрао кривим за'поменуто прљаво дело2г
На крају, може се очекивати да је о-
"вим скромним радом скинута непотребна
и велика мрља са мртвога Јанка Весели новића, чије књижевно дело по данас живи међу нама и прича ондашње догађаје из његове Мачве.
" Милоје Р. Николић
1) Министарство просвете, ПБр,. 4502/59, 3) Министарство унутрашњих дела, ПБр. 1307/90. 4) Исто, Пбр. 4490/50,
5) Исто, ПБр. 4576/90.
6) Исто, ЛБр. 10527/90,
7) Исто, ПБр. 11504/00,
8) Исто, Пбр. 11994/90,
9) Мсто, Пбр. 13155/90.
19) Исто, ПБр, 13352/90,
И) Исто, ПБр. 13748/90.
12) „Мале новине“, 1590, Бр, 243.
13) Исто, 1890, бр. 268. :
14) Министарство унутрашњих дела, ПБр. 1697/91.
15 Исто, ПБр. 15955/91,
16) Станоје Филиповић, „Јанко Веселиновић", Беотрад, 1963, стр, 77.
17) Министарство просвете, ПбБр. 1081/92.
18) Слободан Јовановић, „Милан Обрековић“ ШП, Београд, 1934, стр. 441.
Председник Суда.