Књижевне новине
АНКЕТА — ЈУГОСЛОВЕНСКИ ФИЛМ У ОВОМ ТРЕНУТКУ |
| НАШ ФНАМ НИЈЕ САВЕСТ
„До својеврсне драме,
(ВОЈЕ СРЕДИНЕ
Стање У југословенском филму није добро. Али, опасније је од тога што су "објашњења тога стања крајње противреч-
· на: сви мисле да је кривица до оног дру'202, па је тако и у односу друштва. према кинематографији — крива је она сама! А то, разуме се, не може бити прави одговор — баш. као што не може бити прави . одговор људи с филма, да им се не пружају услови за рад.
_ Потреба за филмом постоји; постоје, и „могућно је да се повећају материјална средства; има и оних који могу да раде талентованих. Нема само осећања да се искључиво заједничким радом може садашње стање изменити. Интеграција. свих "расположивих средстава џ снага у окви-
ВЛАДИМИР КОХ,
1 професор Уметничке академије, Љубљана о
. ЗАНЕМАРИВАЊЕ
ТРАДИЦИЈЕ
— Овогодишњи Фестивал је један од досад најслабијих. Он је означио три деценије југословенског филма после рата, али да ли је нечим одразио известан континуитет сад већ дугогодишњег развоја нашег филма, његовог искуства, и који то елементи у његовом програму показују да ова кинематографија није баш нова
"Морамо рећи да веза с: традицијом практично не постоји — са изузетком редитеља Баџера и Штиглица, који, досада: шњим радом, сами настављају традицију југословенског послератног филма.
Изгледа да млади редитељи мисле да увек треба почети изнова, и да не можеш направити филм ако по сваку цену ниси Аругачији од других, поготово оних пре тебе! Нормално је да талентован уметник тражи властити начин изражавања, али и за њега и за нашу кинематографију је штетно ако с презиром гледа на све што је пре њега створено.
Ни једна култура, па ни филмска, не може се развијати ако не користи иску: ства прошлости. То не значи да треба прекинути са експериментом, с личним напором да се нађе нов, узетој теми адекватан израз. Но, експеримент који није. у везр било с чим, не може потврдити тезу (која се стално наглашава) да је за развој југословенске _ кинематографије – нужно стално тражење новог. Само. за неке од експеримената можемо рећи да упозоравају на нове могућности.
Већина, међутим, јесте лична ексхибиција која никоме није потребна.
Југословенском филму потребни су соаидно писани, драматуршки сигурни сценарији у професионално чистој режијској реализацији. Без тога, нема могућности да се у свету афирмишемо, како су се, полазећи од ове основе, афирмисале неке источноевропске кинематографије.
За веће успехе неопходно је снимати више филмова. Баш на тридесетотодишњицу спали смо на половину Од највећег броја филмова које смо снимили још пре петнаестак година. То, само по себи, смањује могућност напредовања.
ВЕФИК ХАЏИСМАИЛОВИЋ, редитељ, Сарајево
АВА КРИТЕРИЈА
— У општој кризи нашег филма, евидентна је и криза критерија, вредновања. Као резултанта нове културе, сензибилитета, друштвених програма и циљева, кри. териј остаје нешто што је за себе, пострани, уступајући мјесто некој модификованој, ублаженој варијанти властитога ста ва. Тако егзистирају два критерија — је дан, мериторан, објективан, личан, интиман, најчешће неисказан. А други — Ја вни, назовимо га радни, за јавну упо гребу! У ЈЕ
Први постаје игра, за тиха ћаскања пријатеља, скрива се по маргинама збива. ња и, евентуално, јави се, кад прођу: непогоде, у некој перпнодици, у часопису. Дру. ги је присутан свуда — тамо гдје се одлу чује шта ће се снимати, ко ће снимати, ко ће ући у селекцију, ко ће и какву на граду добити, како ће се о свему писати, јавно говорити! 5
Будући да и један и други критериј припадају најчешће истом лицу, долази
апсурдне, гротескне, до ситуација када треба одлучити за ко јим Вини посегнутиг Да ли рећр што јесте, макар и ризиковати, или рећи што није, па макар не ризиковати2 · "Како одаучивати — пита се „арбитар: по: кључу, или по принципуг Компроми. серство нас је довело до тога да фестивал. ско злато и сребро то више нису; да Ре жирају им, из филма у филм, иду. многи који ничим нису доказали да то могу. да чине; да критика, уместо принципијелно) става и обрачуна са дилетантизмом и немоћи, ограничава своје опсервације на интенције и побуде... ; ИЕ
Тако, то зачарано коло критерија — без критерија се обрће од комисија које одобравају пројекте, преко про. дуцената, до фестивалских трофеја! у
Критериј „учинимо свима по вољи (силно блато је У Пули додељено,.а сви знамо да ове године готово да није било правог филма) — опет је био јачи од свих скрупула. Као да нека зла коб прати овај наш филм. Све је, рекло би се, подложно „споразуму“, профанацији, обезвређивању Лицемерни критериј је и овог пута надјачао у нама принципијелни, те тако, подеље ни на двоје, имамо два, лица, двије исти не, двије мјере о“ ЈеАНУ за себе, лично а другу за друге, јавно. 2,
То већ није само филмска крми
филмски
1
рима појединих националних продукција. — једини је излаз. На то упућују и непосредни примери оних које је искуство бр. же поучило. да своје интересе сједине, како би се сјединили и. у циљу (Словенија и Хрватска). ИН МИ
О томе смо. непосредно, или: на. овај начин, изменом више мишљења, писали, . па покушајмо и сада, без обзира што, У. датим околностима организације, матери: јалних прилика и. крајње конфликтних односа у кинематографији — не треба имати илузија да ће се нешто. преко ноћи изменити... : ; !
_ „Али, наше није да решавамо. — наше је да скренемо пажњу... . пе
ЉУБОМИР РАДИЧЕВИЋ, уредник ТВ „Београда; професор Факултета драмских уметности, Ђеоград
ПРОДУЦЕНТИ — СЕРВИС ОРГАНИЗАТОРА 2
= — Овогодишњи Фестивал не може се похвалити ни једним изузетним филмом, делом које би одиста заслуживало: пулско злато и значило шансом за наш повратак на међународну сцену. , 427
__Али.може се говорити о ауторима који- се хватају укоштац са оним што подразумева. квалификатив — савремен. На жалост, то жири није подржао, па је чак из конкуренције искључио 'Борђеви ћев филм „Павле Павловић", а филму. „Кућа'" дебитанта Жижића доделио чак прву награду! А оба су, поготово Жижићев филм, друштвено-политички фељтон, с разликом што Борђевићев-има неколико. пасажа који синеастички надмашују: Жи жићев првенац. за ;
своје средине, свога друштва, које критички опсервира и која еманира из њиховог садржаја. па о
Таквих филмова, на жалост, нема, а уколико их има — не садрже потребне мере уметнички сагледаних животних саАржаја. Држимо се њих као каквог куриозитета, или гледамо како се тодив уепа! нашег филма претворио у „пливање" неутралним водама. Шта је то с ње говим највиталнијим особинама — актуелношћу и отвореношћу које су га, особито у документарној врсти, учиниле у. свету познатим 2 а Ц
И заиста, шта ми свету филмом можемо казати о нашем динамичном социјалистичком друштву, које је већ одавно по-
· јам2 Уместо информације о њему и нашем
човеку, самоуправљачу, нудимо својеврстан музеј, јер смо се, малтене, претвориХи у историјске разгледнице!
Одавно нисмо на међународним фестивалима, на којима смо некад чак и високе награде освајали. Веома.је индикативан случај . Клопчичевог „Страха“: у Кану, у оквиру „кензен" (не на главном програму) пролази бледо, а наш жири му даје „Златну арену" за режију!
Жири попут еквилибриста. Па 'ипак, морамо се замислити: да ли су нам потребни овакви арбитри, који своје улоге схватају попут стадионских навијача за своје клубове, тј. своје средине. 1:
Будућност наше кинематографије ништа добро не обећава уколико је не вежемо и подстакнемо радом једног броја аутора који, ипак, могу гарантовати какво-такво избављење: _Борђевић, Зафрановић, Радивојевић, Ценевски, Грлић, Јовановић, Бабић, Мимица и још неколико. Но, потребно је радити с више студиозности и одважности у изналажењу правих садржаја и њихове праве интерпретације.
ВЛАСТА РАДОВАНОВИЋ, — сценарист, ванредни професор" Факултета: драмских уметности, Београд
БЕСПЛОДАН СУКОБ
— Овогодишњи Фестивал је, с једне
стране, недвосмислено обелоданио кризу југословенског филма, а с друге, изоштрио је сукоб „традиционалиста“ и „авангарди-
КАОПЧИЧА „СТРАХ“ На
Нужно је охрабрити ауторе који гово. ре'о нама јуче и данас, или извлаче савремене акценте историјских или тема преу. зетих из литерарне баштине. Али, исто-та. ко је неопходно повући оштру границу између дела рађених с тезом и прецизним мисаоним _опредељењем · (што им, је, У ствари, једини квалитет), и дела која уме тничком снагом говоре истине о друштву Ни један од „савремених' филмова, на жа кост, није успео да'превазиђе публицисти: чко-фељтонски ниво. МА А а ата
Филмови о НОБ, ако изузмемо успе. шан повратак" Бранка. Бауера, нису осим у понеким секвенцама (Тадеј и Љубић), донели нов угао гледања, нову оптику...
Гилић, Радивојевић и Зафрановић су више хтели него што су остварили, сли. чни само на први поглед, а заправо“су. штински · различити. Ипак, без њихових филмова, Арена би била сиромашнија · 32 читаву једну димензију, а директно. суо чавање “масе са овом тројицом 'синеаста прави. је тест како за ауторе тако 'и'за пу блику, "а. посебно за: нимало "лак: 'одтовор на сложено питање: да: ли је:то нови фил мски израз2 Авангарда или заблуда аутора и:њихових подражавалаца2 07: "Сценарио је на ивици!) дилетантизма. и
немоћи, те је филм коректан: у фабулира-
у и у филмском говору постао 'ретка;и драгоцена врлина! А. по · Изгледа да се институција продуцената свела само на организаторе ' продукције, "док је Филмска прича, дијалог, драма: тургија, режијски поступак... — постао ствар искључиво: редитеља! Тако смо. до били лажно лице ауторске кинематографије. |. МА Ета Мр а
БААГОЈА "КУНОВСКИ, | филмски о крити“ чар, Скопље У МАТ ва та А
СВОЈЕВРСТАН МУЗЕЈ „_—_ Стање у нашој-кинематографији. морамо посматрати из аспекта савремености, колико. је тај наш друштвени. презент присутан у делима наших „аутора. Да“ се тиме не можемо похвалити, говоре резул тати како на Фестивалу „документарних _ филмова у марту, тако и Пулски. У оба случаја се питамо зашто се ауториприбојавају савремених 'садржаја2 Заборављају
да се зрелост и одважност једне кинема. |
тографије мери тиме колико је она "свест
СА ОВОГОДИШЊЕГ ПУЛСКОГ ФЕСТИВАЛА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ФИЛМА: СЦЕНА ИЗ ФИЛМА МАТЈЕЖА
ста".'Страсти су се толико усијале да је узбудљивије било на. конференцијама, 'нето у Арени, где су се приказивали филмови. | :
Неки су покушавали да ову конфронтацију прикажу као сукоб генерација, али чињенице су, међутим, много поразније. Све би било у реду да су „традиционалисти" успели да направе неколико „биоскопских филмова", а | „авангардисти" "да су своје метафоре и експерименте успели да. сугеришу као иновацију, унапређење филмског израза. “ (
“" Мене тај сукоб не забрињава; сматрао бих га нормалним када би „традиционалистима" помогао да науче нешто о модерном _ сензибилитету, а „авангардисте" артикулацији филмске приче, мотивисању материје. На жалост, до тога се није дошло. Недостаје заправо основни предтекс
филма — сценарио. та и
' Више од половине сценарија није 'пријављено за награде, што' показује да су продуценти већ на старту знали с чим крећу! са
Није ни чудо што у филмовима добри, честити људи, преко ноћи, постају криминалци; што ' се без разлога убијају, или што се добри глумци батргају у ликовима без основних карактерних компонената, без икаквих ликовних координата, а о дијалогу да не говоримо! ла:
МИЛОВАН ·ПАЈКОВИЋ, публициста, . Ти“
тотрад
УДРУЖИТИ СРЕДСТВА И ИДЕЈЕ · Пе — "Постоји заједнички проблем, подједнако изражен у свим републикама. и'покрајинама: филму се дају веома. мала средства. Па и тамо где би, верујем, .могда да буду већа, не добија онолико колиКому, у поређењу с АРуТИМ културним Ајелатностима, припада. Црној · Гори, на примјер, издвојено је ове године, само 1.700.000_ динара. Истина, то је највише
што се могло издвојити, али јасно је да-та
„средства у данашњим условима не пред.
КВЛИЕВНРНОВИЕ 9
»
стављају ни 50 одсто просечне цијене јед: ног'скромнот пројекта. _Не вјерујем да ће се у скорој будућно'сти'у овом погледу нешто знатније набоље промијенити. Убијеђен сам зато да нас, поред низа других разлога, ова материјална ситуација упућује на чвршћу и сталну међурепубличку сарадњу, тачније на удруживање средстава и заједнички избор идеја, сценарија — уопште филмских пројеката. То би, мислим, био један од начина унапређења, · ј
· У таквој мршавој продукцији (а она је и" последњих тодина приближно таква) не може бити говора о некој већој тематској разноврсности. Па ипак, усудио бих се да кажем да филм недовољно прати и обраБује. нашу самоуправну стварност. У случајевима када то. чини, не ријетко то су веома. упрошћене слике о самоуправним процесима, Гледајући их, човек се упита: да ли:су оне, већином црне, доминанта самоуправљачког друштва, или су пропратне, какве слике прате свако, па и наше Аруштвог |.
Нијесам за улепшавања, једном речи за некритички филм и филм без стварних, конкретних проблема.. Али бих се заложио за то да се на нашем филму, исто тако, виде прави садржаји, целе истине, позитивна. кретања и токови југословенског самоуправног социјалистичког друштва. БОЖИДАР РАНЧИЋ, сценариста и редитељ, Беотрад
ПОТЦЕЊИВАЊЕ ПУБЛИКЕ
| — 'Израз „лављи кавез" намерно позајмљујем од младог редитеља Рајка Грлића, којим је он прошле године назвао пулску арену. Овогодишњи Фестивал још драстичније. повлачи. црту између гледалаца и критичара, односно аутора. Свима нам је циљ да уметничко дело, као и научно и општеобразовно, буде свакоме слободно и приступачно. Човек има право да своје свестрано биће присвоји на свестран начин, као целовит човек, те је несхватљив однос појединих аутора и критичара према том: многољудном човеку у Арени, тј. публици!
Они праве углавном филм за себе, али са средствима која нису њихова. Сами себе разумеју, а за гледаоце јавно изјављују да' их не интересује шта мисле. Ко им даје новац за тај безобзирни и примитивни нарцисизам >
Потцењивање радости и туге, протеста или усхићења Арене неваспитано је и у вредљиво. И то у име тобож модерног сензибилитета и израза, а уистини су или гоАн ексхибиционизам, или опседнутост собом, или величање религиозних и других сумњивих митова.
"На крају, зар је 16 филмова годишње довољно да се излучи нешто озбиљније, дубље о животу нашем данас, или јуче2 Грци · производе сто филмова годишње, Египћани. 80, а да не говоримо о Совјетима, Американцима, или Индији, у којој се сними око пет стотина. Сви кукају: криза, катастрофа! Колико се прича, романа, и песама напише, а колико имамо Андрића2 У нас људи чекају на филм, по 30 година, дебитују од педесете. Без веће продукције, нећемо моћи напред, без 06зира: на број талентованих, у којима, ипак, не оскудевамо.
НИКОЛА СТОЈАНОВИЋ, редитељ и критичар, Сарајево.
НЕСРЕБЕНА ПРОИЗВОДЊА
— Пула је онаква какви су нам филмови, А филмови онакви каква је, пре свега, производно-организациона ситуација у кинематографији. Један иоле бољи познавалац филма може тачно. да уочи степен консолидовања у одређеним. производним срединама. Не тодико. уметничким дометом производа ко. лико њиховим целокупним изгледом — од идејног, до. техничког. Уметнички квалитет није у буквалној сразмери са степеном консолидованости производне средине, али је „сигурно да у боље организованој и квантитативнијој продукцији постоје и боњи изгледи за успех појединих остварења.
На.пример: словеначка производња, после успешне интеграције, има најчвршћи и најсигурнији изглед — технички је уједначена, врстом _разнородна. Али, о смишљеној-- програмираности „те продукције иронично сведочи и податак да ни један Од. овогодишњих филмова не додирује наш савремени живот,
Загребачка продукција је нешто мања, а изглед њених филмова говори да се у консолидовању продукције дошло на пола пута. Тадејев „Хитлер из нашег сокака" речит је пример како недовољна материјална ситуираност може негативно да утиче на стилску и структуралну доследност и дотераност филма. у
Београдска продукција је у фази пре испитивања своје материјалне и идејне основе, нешто дуже трајућој. Филмови су стога: неуједначених амбиција и домета. Импонује отвореност ка политици и са времености, али је то отвореност хировитог 'и такође "недовољно консолидованог менталитета.
“"Фриам „јад“ Ценевског веома пластично
карактерише македонску фазу престројавања: велике амбиције у крилу још не сређене основе, пре свега материјалне.
· „(Слично је и са сарајевском продукцијом; „Доктор. Младен" је одобрен још почетком 1972. Од каснијих пројеката (укупнНо шест), ни један није, нити ће у доглеАНО "време бити реализован. А колико тек нелетализованих амбиција и планова лежи у хлавемај и: фиокама аутора из овог цен-
· М' овом контексту прерачунавања, поређења · и. контемплирања — функција пулске смотре: је: од значаја. |
·Неспоразуми са жиријем нису ништа мање/логични. У констелацији изгубљених критерија, збуњености. и сурове сукобљености парцијалних интереса разнородних структура са:и око филма — сукоб мишљења на генералном плану био је за очекивање.
(Анкетирао Милутин. Чолић)