Књижевне новине

ИНТЕРВЈУ

Разговор са познатим музиколог ом Станом Бурић-Клајн

МУЗИКОЛОГ Стана Бурић-Клајн родила. се у Београду 1908. године, где је и сфудирала историју музике код професора. Милоја Милојевића. У Паризу је учила клавир код „Лазара Левија, Између два рата наступала је као. концертни пијаниста. Изводила. је тада — први пут код нас — више страних и домаћих клавирских дела. Тако је Равелов Клавирски концерт у Ге дуру свирала само три године пошто је написан, .

Музичком педагогијом _ Стана __Бу рић-Клајн бави се од 1937, године, пре ра-

та — као професор Музичке школе „Стан-

ковић", а после рата — као редовни професор историје југословенске музике на Музичкој академији у Београду. Била је ангажована у Музиколошком институту Српске академије наука и уметности од његовог оснивања, најпре као сарадник,

а. од 1960. године и као директор — све до ·

пензионисања.

Била. је 1932. године оснивач и тлавни уредник музичког часописа „Звук“, који је излазио до 1936. тодине. Заслутом Стане Бурић-Клајн овај часопис је обновљен и у слободној земљи и била је десет година његов главни уредник. Пре рата је тако“ Бе уређивала „Музички гласник".

У својим музиколошким радовима како пишу енциклопедије — бавила се претежно истраживањем извора наше музичке прошлости и написала је п прву нашу историју музике — „Развој музичке уметности у Србији". Објавила је и књигу „Музика. и музичари“, као и више студи ја, есеја, енциклопедијских прилота и критика, Милош Јевтић:

Полазећи од: Вашет разноликог му. зичког делања, како бисте објаснили музику2 Које су њене транице> Како она обогаћује свет — и људе и сваког, човека посебно Какве су њене пер. спективе у времену које долази и које ће — кажу — бити претежно обележено многим техничким иновацијама»

Стана БурићКлајн:

Феномен музике је ствар сваког појединца, као и сваке друштвене формације понаособ. Свако је доживљује на свој начин, као што свако има своје склоности према различитим музичким врстама, према. такозваној озбиљној, забавној, народној, плесној музици и тако даље. Но, нема сумње да музика својим интернацио• налним језиком много чешће зближава људе и доприноси добрим међуљудским односима него дипломатска преговарања. Последњих неколико деценија у музичко стваралаштво се све више увлачи електроника, компјутери, и «слична средства, за произвођење звука. То је све'у складу са штим напретком технике нашег доба. И понекад то представља и обогаћење традиционалне музике, нарочито у филму нли на сцени. Да ли ће таква „музика“ сама за себе живети или колико ће од ње остати да траје, то ће показати будућност. У сваком случају, експерименти и трагања су потребна као и у свакој научној истраживачкој области, јер — без то-

та нема напретка. Али с друге стране си-

гурно је да ће и даље остати да живе и да узбуђују људе све "најбоље тековине музичке прошлости, од раних средњовековних корала и ренесансних мадригала, преко Баха, Моцарта и Бетовена до најбољих класика ХХ века.

Милош. Јевтић:

Каква је била између два рата му. зичка активност у Београду и читавој земљи>. Питамо то Вас, јер знамо да сте у то време као пијаниста гостовали у свим ондашњим музичким центрима2

Стана БурићКлаји:

О музичкој активности у нашој земљи више знам и више сам је пре рата прати: ла као уредник музичких часописа „Звук“. и' „Музички гласник“, него личним концертирањем у појединим градовима. Имади смо у тим часописима редовну месечну рубрику приказа збивања на концерт-

· ном и оперском пољу,у свим нашим великим градовима. А то је и доказ релатив-

но велике развијености музичког живота у нашој земљи. У Београду је постојало више институција које су водиле рачуна о музичком просвећивању публике, Ту је био тзв. Народни конзерваторијум са се. ријама концерата увек пропраћених предавањима, па СоПертшт тизјешт, који је био у оквиру универзитета, а водио та је Милоје Милојевић, опет циклуси концерата са уводним предавањима. |

Исту садржину и организациону форму имали су и музички часови Коларчевог народног универзитета, које је водио Војислав Вучковић. Даље, концерти које

је организовало друштво „Цвијета Зузо-.

рић" имали су првенствени циљ пропаговања дела савремених југословенских ком: позитора. Уза све то, постојали су и конперти страних уметника и ансамбала које је доводио Југоконцерт и све је то увек било добро посећено. Као карактеристику тадашњег рада Опере у Београду навешћу само то да је тотово сваке сезоне била изведена понека домаћа опера. Све тто су ло тада били написали Коњовић, Хри: стић, Крстић ми Настасијевић, као и шест опера и три балета хрватских композитора, све је то било изведено не само пре мијерно него и са мното реприза,

Милош Јевтић:

Музички живот социјалистичке Југославије пратите пи као музиколог и као критичар. Шта је у ове три деценије дало јаме обележје нашем музич“

Ском животу Шта је највредније, а

одо. Оно семоже у свако доба проверити

шта, опет, представља забрињавајућу појаву2 · па

Стана БурићКлајн:

Јасније обележје нашем музичком животу дато је нарочито у првим годинама после револуције наглашеном тежтом ка омасовљењу музичке уметности, Стварање многих културно-уметничких друштава, у којима су дотле неупућени лаици улазили путем самоделатности у тајне, музике или плеса, много је допринело ширењу музичке културе уопште, Узмимо само као пример друштво „Иво Лола Рибар". Колико је само тадашњих омладинаца, чланова разних секција, израсло данас у познате и истакнуте певаче, дирнигенте, редитеље и глумце: Мислим да. је веома. значајно и то што друштвена заједница стално прати рад и развој уметника и подстиче га многобројним наградама Седмојулском, Октобарском и многим дРутим локалним, пригодним или професионалним наградама. Забрињавајућа појава је ово: док су се у првим годинама по ослобођењу за концерте добре музике или за оперу улазнице тражиле и добијале на „карту више" или по специјалној засаузи у раду, преко синдиката или установе у којој си запослен, дотле се данас преко истих тих установа нуди карта, врбују посетиоци. То је у ствари доказ да опала и укус ширих радних маса и њихово интересовање за праве уметничке вредно. сти.

Милош. Јевтић;

И данас се често оглашавате кри: тичким текстовима. Које су могућности, а које су немоћи музичке критике Да ли је за праву, свестрану пропазанду музике у најширој јавности довољна само музичка критикар Шта би још све требало предузети да се подигне ниво музичке писмености»

Стана БурићКлајн:

Битно је да буде што више музичких критика. Под тим мислим да сваки дневни, недељни или периодични лист треба да има своју сталну рубрику музичке критике. Јер, суд и оцењивање само једног

критичара у само, једном листу — као што је била честа пракса у нас — није

довољан ни меродаван. Сада говорим као историчар музике, јер сам често писала о нашим уметницима. прошлости и нагла» шавам да, тек ако има више различитих судова и мишљења. о тако ефемерној уметности као што је музичка извођачка, тек онда се може извући извесна златна сре“ дина и стећи заокругљенији профил. Друго је то кад је у питању само музичко де:

и оценити/ ако не у штампаном издању (што је код нас велика реткост); а онда бар у рукопису. 2

зичка _ критика није довољна, јер она пише само о минулим дневним музичким догађајима. Потребни су и популаризатор. ски занимљиви чланци о музици. У тој области је часопис „Рто тиш5јса" много учинио, а да је успео да привуче и 32

· интересује читаоце, љубитеље музике, <0-

каз је стални пораст његовог тиража. Но све то ипак није довољно. Било би потре-

' бно да таквих чланака буде у дневној,

периодичној или ревијалној штампи која продире у широке слојеве народа.

Милош Јевтић:

Написали сте прву нашу __ музичку историју. Шта су показала Ваша ис. траживања» Каква је наша музичка традиција“ Да ли је наше данашње музичко стваралаштво -— својом цели. ном — на прави начин ослоњено на нашу музичку прошлост, разуме се на оне њене аутентичне п прогресивне то. кове2

Стана БурићКлајн:

Кад сам почела чепркати по нашој му. зичкој прошлости видела сам, пре свега, да је било доста неоткривеног музичког блага. Али, још више сам са жалошћу констатовала да је много тога, услед небриге, заувек нестало и пропало. И то не само из ранијих векова, него и из ХТХ,

па и ХХ века. Представа о нашој: музич-

кој исторши била би можда сасвим дру: тачија да је све на време — што значи у своје време — брижљивије чувано, сакупљано или бар забележено. Ако ме питате о вези између данашњег музичког стваралаштва и онога из прошлости, рећи ћу вам да је она сваким даном све ла» бавија. Јер, основна карактеристика на“ тше музике из периода романтизма била је ослонац на домаћи музички фолклор, што је у време Моктањца било сасвим логично и оправдано. Ланашњи наши ком позитори све ређе прибегавају том извору, али зато, с друге стране, све више овла“ давају техником компоновања, а то пм омогућује и излете у разнолика изоажајна средства и начине музичког мишље“ ња уопште.

Милош Јевтић:

Који све послови чекају наше мМузиколоте и музикопошке институције Ла ли се у нашој тавности довољно паж ње поклања науци о музици и музи колошким истраживањимаз у

Стана БбуривКлајн: , Са озбиљним и организованим музико-

лошким радом је код нас у Србији започето веома касно, тек после ослобође

Разуме се да сама му.

ња, док су у Хрватској и. Словенији пр

ви музиколошки радови настали још с

МУЗИКА ЗБАШЖАВА ЉУДЕ |

СТАНА БУРИЋ КЛАЈН

дном ХТХ века и док је српска књижевна историја настајала упоредо са раБањем Летописа Матице српске пре 150 година, дотле су се код нас, пре рата, само спорадично бавили истраживањем наше музичке прошлости Владимир Борћевић и Коста Манојловић. Зато, упркос томе што је за ових двадесет пет година постојања Музиколошког института доста урађено, има можда још неоткривених поља, па према томе и нових задатака. Поменућу само то да се пре рата тотово није ни знало да је постојала извесна наша музичка култура пре Х1Х века. Данас су наши млади музиколози, а поносим се тиме да су то моји бивши стуленти, посебно Димитрије Стефановић и Милош Велимировић, открили им пронашли у иностраним библиотекама низ музичких рукописа чак из ХУ века. На тај начин се и представа о нашој музичкој прошлости променила, а и саме те композилије су увелико ушле у концертне пепеттоазе. Да поменем „само диви“ песму „Њиња сили", коју је као аутор потписао Кир Стефан, Србин из ХУ века.

Последњих · година се доста пажње обраћа музиколошким истраживањима. И Заједница за научни рад и Академила наука „доста потпомажу тај рад. Већи је минус у томе што не пристижу у довољном броју млади кадпови који би се бавили музикологијом, Нерадо се посвећују

„ томе позиву јер је то изак мукотрпан, ду'тотрајан рад) Који не може да покаже рзе уснехе. ЗА: УН А

Милош Јевтић:

Кад би Вас одредили да сачините за неку страну средину програм тедне недеље наше музике, шта бисте Ви све уврстили: која дела, извођаче, ансамбле2 ,

Стана БурићКлајн:

И ово ваше питање је доста, сложено, јер није лако начинити правилан избор из тако обимне материје. А и сама енумерација може да буде досадна. Не знам да ли сте мислили на југословенску му. зику у целини, но ја ћу се ограничити само на српску. Ето шта би дошло У обзир, и то у једној историјској ретгоспективи: старе духовне мелодије из ХУ века, понеке хорске композиције Даворина. Јенка, из значајног музичког блага Стевана. Мокрањца изавојила бих хорове „Њест свјат', „Козар. и „Десету руковет". Затим, „Поточару" Јосифа Марин. ковића, одломке из опере „На уранку" Станислава Биничког. понеке Крстићеве хорске композиције. Од Коњовића препоручила бих две његове опере, „Коштаву"“ и „Кнеза од Зете", као и неке соло-песме. Од Стевана Христића, поред — разуме се — „Охридске легенде“, и његову оперу „Сутон“ и хорске композиције. Од Мило ја Милојевића клавипске. композиције и хор „Муха и. комарац',0од Тајчевића „Балканске игре", од Вукдраговића — Гудачки квартет А мол, од Логара — балет „Златна тибина", ол Прелтага Милотевића — „Симфоницету", од Љубице Марић = „Песме простора", од Милана Ристића -_ неку од његових многобројних симфопија, од Енрика Јосифа — У СтеЉана Дечанског“, од Душана Ралића кантату „Три тране времена", ол Александра Обрадовића „Микоосимфовију", та и много шта од компезипија најмлађе тенерапије. А. као извођачи, разуме се, били би наши врхунски певачи. или ин струменталисти или оркестри. Према томе, ту долазе у“ питање Мтрослав Чанталовић, Милка Стојановић, Ралмила Бакочевић, оркестар Ђеогралске филхаомони. је са Живојином Заравковићем, оркестар Рко тиеса са Буром Јакшићем, као и хорови „Иво Лола Рибар", „Бранко Кре мановић“ ита. :

Милош Јевтић: у '

Молимо Вас да на крају разговора укажете нашим слушаоцима на лепоте ми иђедности музике, као и како се треба дружити са уметношћу»

Стана Бурић Клајн:

| Одтовор на ово: питање захтевао би нодужу естетску. апализу, Покхтаћу да нетито. укратко изнесем. Пре свега, 'тредност музике је у томе што је може заво

Војислав Вукотић 117 А

Песме или одбрана трајања

Улажем жалбу већу камена

На одлуку исписану травама

Збот битне повреде трајања

Због погрешно утврћВених дана

Због погрешне примене: светлости

И због изречене путање година

Нек се укине одлука исписана травама и зрно врати на поновни поступак земљи Ослободи клијања Кривице равања -

Био сам близу слободе

Док је кључ ноћи стајао у близини Нашшла је стража сунца

Сменила се у мојим очима

Био сам близу ватре

„Док се земља у мојим рукама хладила

Пролазим без свота лица Кроз огољени дрворед људи У очима ми сумњива птица. Слажем камен на. камен Четири пута се мењам

У једно доба

Клонем као светлост

У преламању са водом

Негирам кривицу У завршној реми Порота се претвара у камену ружу Упија пролећну кишу

Као највероватнију тезу

Из руке јој израста кључ

Што отвара кавез лишћа

ИМ пружа празну чинију сунца

Док бежим. поглед ме прати И сунце кроз оловну цев Настављам мут без погледа на свет

6. 5 Ка

Измшшљена смрт се сунча На обалама Мртвога мора И чита најновије вести

О својој смрти

Изненађени подносиоци пријава Силазили су у дубоке јаме својих Врат ломили стаклени

Што су купили једног пролећа Док су пролазили поларни цигани

тела

Не мењај сунчану црту

На степеницама би било пусто Не. мењај птицу за птицу Висине немају сунчану ипрту Погледај поглед у води Између огња и наковња

Зима је, куда ће сада»

Ако зажели да се врати

А палидрвце се у томе трену угаси Не мењај сунчану црту

На степеницама би било пусго

лети и дружити се с њоме човек свако. јаког порекла, васпитања, класе или ра се. Чак и без музичке писмености може се она ценити и уживати у њој што, ра зуме се, није случај са књижевношћу. О њеној терапеутској моћи писано јен

говорено је много, а и ланас се о томе расправља. Но, уместо опширније! изла гања, најбоље да завршим једним пита: том из „Млетачког трговна" генијалног

Шекспира. Он ту на једном месту говори о моћи и снази легендарног Орфеја, коме су се приклањали и стење, и дрвеће и «+ ласи, он је све то редом музиком оча равао, Па, даље, Шекспир каже: На све ту нема ничег толико јаросног п тупог и грубог да му не би музика нарав за не ки трен променила. У кога нема музике у души и ког склад не дира слатких зву" кова... томе не веруј никал, Слушај му

» зику. (Разговор ољље објављен У скраћеном одлику емнтован је у“ мелини на Другом програму Радто-

„Београда )

КОИИЕВНЕНОМИНЕ

> А"