Књижевне новине, 01. 11. 2021., стр. 32
Милан Лукић
Српска фолклористика данас (10
вога пута о једном бисер-
зборнику, који насловом нес-
кривено асоцира на гласовити руски часопис о фолклору и традиционалној култури, Жива реч (Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, Београд, 2011), а посвећен је нашој професорки. Тешко је избећи ову интимизацију, исто толико тешко као данас наћи фолклористу у земљи или окружењу ко се љубави за усмену традицију није напајао на предавањима или у инспиративним радовима проф. Наде Милошевић Ђорђевић, па пелцован моћним заштитним цепивом народнога стварања искуствено доказан имунитет на свакојаке неподобштине савременога света, и њихове накнадне зло и наопако мутације, стекао и до данас задржао.
Уз исцрпну библиографију коју је припремила Љиљана Дукић, у зборнику је печатано 37 радова, све бољи од бољег, па за почетак бирамо два која актуелизују наречено дело, а аутори су њени некадашњи студенти. Драгана Антонијевић ће применити методолошка истраживања своје професорке на антрополошко тумачење савремених приповедних жанрова, попут не баш популарних и омиљених, али у нашем друштву и те како присутних, Тубишничких прича, насталих нпр. поводом национализације, избеглиштва или у условима скорашње болне транзиције (судбински узроци) и различитих порока, слабости, несналажења, неспособности и сл (лични узроци). При
томе ће подсетити на пионирске кораке у популаризацији структуралистичке теорије у фолклору, понајвише идеја Владимира Пропа о функцијама које се дефинишу према поступцима ликова, на чему се заснивају приказане компарације: и у причама о национализацији на почетку затичемо уобичајено, нормално
акције и трагичан расплет, уз заједнички именитељ – немоћ човекову. Таква композициона структура већ је виђена у причама о судбини, док се наратив о транзицији посматра преко легендарних прича. Функцијама се у својим истраживањима одраније бавио и Иван Златковић, посебно приликом индексације тема и мотива у усменом песништву о
ЖИВА РЕЧ
ЗБОРНИК У ЧАСТ ПРОФ, ДРНАДЕ МИЛОШЕВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ
БЕОГРАД 2011
Марку Краљевићу, а овде тумачи поједине жанровске прозне одреднице Н. М. Ђ. у лексикону Народна књижевност, који је приредила са Радмилом Пешић (Вук Караџић, Београд, 1984). За успешност у дефинисању, Златковић истиче прецизност, сажетост и теоријску утемељеност, што ће поткрепити анализирањем комплексних прозних форми – приповетки, бајки, новела; различитим врстама предања, која увек почивају на веровању (по Н.М. Ђ. у основи је потреба за објашњавањем, а чине "усмену историју културе и цивилизације"), уз специфичности
тарисаће и краће прозне форме, попут шаљивих прича и анегдота, и најкраће – пословице и загонетке. Убедљивост презентације и карактеризација према функцијама, добро се види и у типологији ликова усмене прозе, који би се могли разврстати на реалне (историјски, неисторијски, шаљиви) и митолошке/ легендарне (антропоморфни јунаци, дивови, вампири, виле, вештице; хтонична божанства; модификације животиња, попут ала, аждаја, змајева; легендарни и религијски ликови, анђели, свеци итд). Демонским и митолошким бићима баве се и Јасмина Јокић и Ђорђина Трубарац. У првом раду говори се о исотлаву, старој сорти дивљих косматих демона са пасјом главом, људским телом и козјим ногама, оштрог њуха и оком наврх чела, канибалистичких склоности (испољава их и према голој жени коју му приводе, слаб је нарочито на свеже женске сисе, и према покојницима, па је по Босни мало мезара неоштећено остајало куда су они ходили), чије је исходиште наш превод некад популарног средњовековног романа о Александру Великом. Бројни беху у Васојевићима (Лијева Ријека), где их памте као гладна, ружна, погана и мрачна створења, мада су у усменом предању на оближњим просторима неретко предметом пародијског били, а забележена су и прерушавања потентних младића, који су тако маскирани жене у сумрак спопадали. Као својеврсни антипод њима, соларног усмерења, указује се јелен злашокрилац, али је тај мотив у народном песништву, пак, врло редак, а утемељен је у митолошко-религиозном, о чему пише Ђ. Трубарац – у анализираном уводном запису из околине Гњилана, хвата га и ланцима веже свеприсутни Марко Краљевић. Реч је о једној од тотемских животиња, због разгранатих
ВИ ЕЈ __ новембар-децембар 2021. КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
вођеном, врло важној, готово култној у старим веровањима и обредима, иначе, предметом ритуалног жртвовања у мнотим традицијама – тај ритуал се, на нашим просторима, обично једењем жртве завршавао.
У зборнику има још доста ванредних прилога из српскога фолклора, али ћемо преостали простор ипак искористити да подсетимо на две изузетне књиге Наде Милошевић Ђорђевић: промишљањем усменог стварања, на трагу Вукове поетике, бавила се у књизи Казивати редом (Рад, КПЗ Србије, Београд, 2002), а ваља истаћи драгоцена запажања и коментаре о певању и певачима, елиотовски спој индивидуалног и колективног на начин Алберта Лорда, као и Вуковим редакторским радом на народној поезији, односно стилизацији народних приповедака илити '"намјештању ријечи, како је својевремено појашњавао, што је резултирало и неким, за савремену фолклористику недозвољеним компилацијама, а о томе се нерадо у нашој науци говорило, док је радове посвећене везама и преплету углавном епског народног песништва, предања и легендарних прича са средњовековним записима, груписаних око владарске династије Немањића и Косова, као централног мотива наше традиције (сматра да су те песме настале непосредно после битке, а са њима доводи у везу и списе из истог периода о кнезу Лазару који величају "светлу победу; а на које ће, не случајно, наликовати и Вишњићеве устаничке песме), скупила и објавила у поетски насловљеној Радости препознавања (Матица српска, Нови Сад, 2011), у којој се, заправо, естетика истоветности тумачи постојећим асоцијативним сликама које почивају на наслеђеним, блиским и познатим мотивима, чиме се публици олакшава разумевање, па се емоционални утисци претварају у симболичке. П. С. Број у наслову није случајан, те се може посматрати у контексту евалу-
ЦНЦАЦ
стање, а онда се јавља "виша сила, ре- легенди и легендарних прича, а комен- рогова у везу са сунчевим зрацима до- ације рада професора. А 3 ор ан Ра онић Конкурс за награду Раде Јовановић – за најбољу награде за сатиру Радоје Домановић у Шу, мадијских мета ф ора књигу афоризама на српском језику четири области: 1 956-202 1) | 4 или сродним јужнословенским језици- – за најбољу ауторску књигу сатире Младеновачке Шумадијске метафо- ма, објављену у 2021. години. (афоризми, приче, песме, епиграми, ко[0] • Човјек упорно тврди да је постао од ре расписују конкурс за поезију и крат- На Конкурс се књига шаље поштом, ментари, драма и роман), објављену на мајмуна. Мајмун се, за сада, брани ку прозу. или предаје примерак предложене књи- – српском језику у 2021. години; ћутањем. На песнички конкурс треба послати те у Удружење књижевника Србије (од – за најбољу антологију или зборник • Да би сви били задовољни, наша застава по три песме, у три примерка, потписа- 1) до 15 часова радним данима, Саши сатире објављену 2020. и 2021. године; 9] би морала бити премазана свим бојама. не шифром (решење шифре достави- Божовићу). Пожељно је да се уз књи- – признање за укупан допринос срп• Нисмо криви! Рат нам је био наметнут, а ти у посебној коверти). Прва награда гу достави и образложени предлог. ској књижевној сатири и мир изнуђен. је штампање књиге. Песме се шаљу од Крајњи рок за приспеће књига је 15. – „Екселенција сатире" – за најбољег • Тешко ми је, али не толико да бисте ви 1. до 31. марта. 2022. године на адресу: фебруар 2022. године, на адресу: Удру- страног сатиричара. 1 били срећни. Библиотека „Деспот Стефан Лазаре- жење књижевника Србије (за конкурс Конкурс је отворен до 15. јануара • У миру расте број споменика, али и вић » 11400 Младеновац, Краља Петра 1 „Раде Јовановић") Француска 7, 11000 = 2022. године. бораца. Р. 175. Одлуку о победнику жири до- Београд, Србија. Образложене и потписане предлоге • Тај мрава није згазио. Бавио се само носикрајни маја: О добитнику награде до 15. марта (уз број телефона, адресу и адресу елек|] људима. На конкурс за кратку прозу треба 2022, године одлучиће трочлани жири тронске поште) и предложене књиге • Шта ће нама правописе Ми смо усмен послати причу не дужу од шеснаест Београдског афористичког круга. При- — издавачи, удружења, или појединци народ. редова у три примерка, такође потпи- знање ће лауреату бити уручено по- достављају или шаљу поштом у једном • Све вода може опрати – осим етикете. Сану пл је чије се решење налази у четком августа 2022. године, на свеча- примерку на адресу: Удружење књи2) • Моћник умре онолико пута колико има посебној коверти приложеној уз причу. ности на манифестацији „Летњи улич- жевника Србије (за Конкурс „Радоје С Е Приче се шаљу од 1. до 31. марта 2021. ну ерски кабаре" у Чајетини, и састоји Домановић") Француска 7, 11000 Бео• Омирисао је власт. И остао без слуха. ва хоренаведену адресу. се из плакете и боравка у једном од хо- град, Србија 5 • Они су се поцијепали, а ми смо у закрпама. Конкурс за награду тела на Златибору. О добитницима награда одлучиваће а ||| • У нашој земљи је много посматрача – Р ћ К жири Удружења књижевника Србије. 4 преко границе. аде Јованови онкурс за награду за Одлуке жирија биће саопштене 16. 5 • Ако је ово мир, ми се рата не бојимо. Београдски афористички круг пози- сатиру Радоје Домановић фебруара 2022, на дан рођења Радоја 2 7 • Народ који дише једном душом, најлакше ва ауторе и њихове издаваче у Србији Удружење књижевника Србије рас- Домановића, а признање лауреатима = је угушити.
и иностранству да доставе предлоге биће уручено у првој половини 2022.
године.
писује Конкурс за доделу књижевне
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ | ПРЕТПЛАТА НА “КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ"
за 2022. годину по цени (заокружити износ) од: 800 динара, КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
за организације 1200,
Лист за књижевности | за иностранство 50 евра, авионом 70 евра долара или одговарајући износ у другој валути. За нашу земљу уплату слати на жиро- и оуведике го друштвена питања | рачун: Комерцијалне банке, Београд, 205-200273-87- за КН. За иностранство уплате се врше код посредничких банака: РЕЕ5- Уа НОК Ене о РМЕЕ ВАМК Аб, ЕКАМКЕЏЕТ АМ МАМ, СЕЕМАМУ ! АМЕЕЈСА ЕХРКЕ55 ВАМК, ТТР.„МЕУ/ УОКК, МУ, ОМТЕР 5ТАТЕ5 стогодишњице удруживања Оснивач и издавач | па гасап КОМЕЕСЦЈАТМА ВАМКА А.РОВЕОСВАР ЗМЛЕТ-ВСУКОВВЕУВОХХХ, Зуего Зауе 14, Веоргад, Згбја, за пагпаКкот. | књижевника у Србији Удружење књижевника | пи Коле ЈК8, ЕКАМСОЗКА 7, ВЕОСКАР, ЗЕВЈА, ВЕОЈ ВАСОМЈА 000702541600067. ПОПУЊЕНУ НАРУЏБЕНИЦУ | (1905-2005), и награде Србије | или фотокопију признанице (доказ о уплати) послати на адре ење књижевника Србије- за “Књижевне новине“ Малев 2003. Београд, Француска 7 Београд, Француска 7. Моле се претплатници да измире своје 6 с 70 сигуран начин да новине стигну до одредишта. еочуг за 2015.
|
||