Лесковачки зборник

хничких упоређивања пописних листи и материјала него и околности које су довеле до депопулације ширег простора југа Србије. У том смислу, сасвим је прихватљива идеја да се допуни Власинска декларација, донета на једном од ранијих научних скупова Културно-историјска баштина југа Србије, у делу који се односи на ове просторе. Декларација је доступна на сајту и треба да се допуни новим демографским истраживањима, презентованим овде, једноставним навођењем неких драматичних цифара, које би појачале њен утицај.

С обзиром на то да је концепт културно-историјске баштине замишљен тако да она обухвати теме из најширих области, од археологије, етнологије до савремене историје и књижевности, врло је тешко да се за неки од наредних скупова тематски одреди, како су неки од учесника предлагали. Културно-историјска баштина је сама по себи тема, а у оквиру ње ми можемо да расправљамо о одређеним малим тематским целинама, археолози нека скину са дневног реда проблем убикације Јустинијане Приме који траје већ неких 100 година. Такође, 2012. године обележићемо 100 година од почетка ископавања на Царичином граду, која су започета 1912. године. Ми смо, наравно, и о томе разговарали али, као што колегиница Огњевић сугерише, то треба на време припремити.

Као што знате, Културно-историјска баштина не обухвата само Лесковац и околину већ историјски простор југа Србије који се стицајем развоја различитих околности помера. Некад је Србија била чак до Солуна, а данас је до Ристовца, са тенденцијом смањивања, али остала је баштина на тим просторима, споменици у Македонији, споменици на Косову итд. Наш задатак је да потпуно валидно изучавамо тај предмет, с обзиром на то да су тамо сада друге државе.

Мишљења сам да организатори овог научног скупа треба да буду исти, али појачани са Археолошким институтом, са Етнографским институтом, Институтом за музикологију, као и да један од наредних скупова буде одржан у Врању, зашто не Да и људи из других центара дају свој допринос проучавању културноисторијске баштине, с обзиром да су и Врање и Ниш центри југа Србије. Ниш је чак универзитетски центара, с друге стране, немам утисак да он, посебно по својој историографији, даје неке значајне резултате и неке теме итд.

Такође, са овог научног скупа треба да се подржи иницијатива о 06нови или ревитализацији сталне поставке Народног музеја у Лесковцу. Поставка датира из 1974. године и до дана данашњег је непромењена. Потреба је да се она модернизује, да се усклади са кретањима у савременој музеологији, јер друга су времена и промене су неопходне. Требало би сада из депоа извући одређене предмете и, једноставно, полагано тематски поставку осавременити. Мислим да ћемо се сложити са тим да је