Лесковачки зборник

22 Ивица Тодоровић

детаља, у контексту тежње за очувањем традиционалног наслеђа.“ Забележен је (у општини Црна Трава) и још увек савремени култ локалног видовњака-исцелитеља (Града врачар/травар), са легендарним статусом универзалног лекара и учитеља, донекле слично примерима који се могу пронаћи у древним друштвима и заједницама.> Живе су и особене митолошке представе везане за трагање за златом, које у себи спајају древна и сасвим модерна схватања. Треба нагласити и да културно-историјска баштина ових крајева нуди изузетну хронолошку дубину, оваплоћену у чињеници да се у народним веровањима забележеним у овој области могу пронаћи и изузетно стари, претхришћански слојеви, по чему је источна Србија специфична и у глобалним словенским оквирима."

Контекст Косова и Метохије. Између наведених области (источна тј. југоисточна Србија и Горње/Средње Полимље) налази се трећи фокусирани центар наших истраживачких запитаности, област Косова и Метохије, као сакрално и духовно средиште српске колективне свести, односно српске идеје о државности и (у крајњем) српског југа, којим се превасходно бавимо на овом месту. Током прелиминарних истраживања обављених у 2007. и 2008. години обиђене су све најзначајније. сакралне тачке овог подручја, при чему су фокусирани видовдански празници и прослава славе манастира Свети Архангели код Призрена. Од посебног значаја за овај истраживачки контекст била је Велика Хоча, као специфична српска енклава у метохијској области и – пре свега – Ораховац, у смислу карактеристичног примера истрајавања мале групе Срба у једној врсти гета и у крајње непријатељском окружењу.

Уопште узев, за целокупни контекст Косова и Метохије – као што сваки заинтересовани и непристрасни посматрач мора приметити – пре свега су значајни појмови антисрбизма (с једне стране), у смислу тренутно глобалног феномена чији се појавни облици најјасније сагледавају упра2 Карактеристична је, рецимо, свадба коју је организовала породица (Митровићи) из Власотинца, где је циљ био да се у ритуал унесе мноштво старих обележја, о чему је направљена и обимна фото-документација, налик на професионалну музејску монографију. = В. ауторов рад посвећен народној медицини у савременом контексту: И. Тодоровић, Народна медицина некада и данас – на примеру савремене етнографске грађе из Србије и Црне Горе, Историја медицине, фармације и народне медицине, Институт за савремену историју, Београд-Зајечар, 2007, 214-215.

26 Уп. И. Тодоровић, Митско злато, Братство Х, Београд, 2006.

77 Уп. рецимо разматрања изнесена (у контексту проучавања крстоноша/литија као најзначајнијег ритуала источне Србије пре Другог светског рата) у монографији: И. Тодоровић, Ритуал ума – значење и структура литијског опхода, Посебна издања Етнографског института САНУ 53, Београд, 2005.

= В. и резултате новијих етнолошких теренских истраживања: Маја Цветковић, Свако-

дневно и ритуално на тргу у Великој Хочи – дипломски рад, Катедра за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, 2005.