Лесковачки зборник

Резултати нових етнолошких истраживања српског југа 21

сеоски живот заснован на сточарству. (Рецимо, по једном казивању, у селима односно махалама Тодоровци и Златанци – било је преко 10.000 оваца и јагањаца и преко 2.500 говеда, а махала Лулинци је предњачила у броју оваца тако да су имали око 1.000 оваца, односно свако од десет домаћинстава по стотину оваца итд.) Међутим, до плодотворног спајања ових разлика (тј. модерних и традицијских схватања, знања и вредности) за сада није дошло у одређеном јасном и видљивом смислу, а поједине обновљене прославе којима смо присуствовали (неке од њих смо претходно и поменули) имају карактер пародије традиционалног, без уочљивих знакова покушаја суштинског обнављања.“

У вези с претходним, од посебног значаја је скренути пажњу и на особен положај разматраног подручја, које поседује велики геостратешки значај, тако да свака идеја о популационој обнови Србије мора узети у обзир Црну Траву, као један од најтипичнијих а уједно и потенцијално најподстицајнјих примера када је реч о неопходности и могућности ревитализације села, односно о искоришћавању природних ресурса Србије. Уосталом, већ су предложени пројекти, као и бројне замисли, засновани на сличним начелима, али они за сада још увек нису ушли у фазу реализације.= Власотинце, с друге стране, у односу на општину Црна Трава нуди утисак тј. слику животности традиционалног наслеђа кроз додир са савременим, што би се најбоље могло показати на примерима свечано организованих, савремених, свадби, које су структурисане тако да обухвате велики број специфичних народних обичаја, ритуалних радњи и веровања. Нагласак је стављен управо на традиционално, укључујући ту и материјалну културу, као и ритуални контекст који непосредно предочава значај социјалних улога најближих сродника, а чиме се посебан значај придаје породичном устројству, као и локалном традицијском наслеђу.“

У областима Црне Траве и Власотинца забележена је и богата теренска грађа када је реч о народним веровањима и специфичним митским представама. Од савремених ритуала још увек се – као што смо претходно нагласили (у Власотинцу) – могу пронаћи свадбе са мноштвом особених 2: По казивању Ивана Војиновића (1924; Златанци).

2 Уп. И. Тодоровић, Резултати савремених истраживања народне религије Срба – општи пресек, Гласник Етнографског института САНУ ТМ1 (1), Београд, 2008, 58.

у наведеном контексту индикативан је пример друштва за промоцију традиционалне културе „Извор“, које је покушало да покрене неколико пројеката везаних за ревитализацију овог подручја.

3 Ово би био општи закључак који је могуће извести на основу наших теренских истраживања. Значај свадбе (као ритуала и карактеристичног феномена) и данас је од посебног значаја код српског становништва југоисточне Србије. В. Сања Златановић, Свадба – при-

ча о идентитету (Врање и околина), Посебна издања Етнографског института САНУ 47, Београд, 2003.