Лесковачки зборник

20 Ивица Тодоровић

популацији. На западу се то у последње време не тако ретко разрешава и довођењем Малисорки из Албаније, а слични примери су у последње време (осим у Црној Гори) забележени и у деловима Србије (на пример у области Голије).'• Иначе, ова појава се од стране локалних заједница често доживљава на амбивалентан начин, односно као нешто што је с Једне стране пожељно, док с друге стране представља потенцијалну опасност (као што је више пута наглашено од стране казивача из Горњег Полимља).!'

У Црној Трави (која је последњих година постала нека врста синонима за популационо одумирање) феномен депопулације се пре свега везује за масовни одлазак на рад у друге градове широм Србије, што је на крају резултирало трајним насељавањем огромног процента овог становништва ван Црне Траве, при чему се и даље одржавају везе са родним крајем путем периодичних прослава и масовних долазака на одмор у крајеве одакле потичу, најчешће током летњих месеци.!" На тај начин ствара се специфичан културни конгломерат, при чему се истраживач често суочава са изузетно необичним прожимањем урбаних и традиционалноруралних схватања. Од непосредно посматраних комплекса, с тим у вези можемо навести и локални вашар Чобанац, као и обнову сеоске славе/ заветине у месту Струмићи/Струмићеви, где смо уочили много особених нетрадицијских садржаја, односно – овај обновљени обичај је (у посматраном контексту) изгубио сваку сакралну димензију."

Другим речима, област Црне Траве је специфична превасходно због несвакидашњег сусрета – који се јасно уочава приликом теренских истраживања – „старог“ и „новог“, односно урбаног менталитета (становници бројних градова широм Србије који одморе проводе овде) и чињенице да данас општина Црна Трава представља огромно подручје на којем, као стално насељен, обитава изузетно мали број људи, иако се пре Другог светског рата у црнотравским селима водио интензиван

6 За ово питање (као за својеврстан раритет) велику заинтересованост показали су и медији. В. рецимо чланке И Албанке српске мајке и Плач који греје срце и топи лед, 06Јављене у Илустрованој политици; други, наведени чланак завршава се следећим речима: „Сада у Сјеници ради ЈП Рудник“, које запошљава око 500 радника и неколико већих приватних фирми. И "раде" српско-албански бракови. У општини Сјеница склопљено је 27 таквих бракова из којих је до сада рођено петнаесторо деце (...). Број деце из месеца у месец расте. Поново се отварају школе као она у Црвском. Наша села, после много, много година, почињу да живе неки други, лепши живот“. Другу страну овог феномена в. у чланку Дезинформације отерале удаваче, Глас јавности 24.06.2008. В. и Албанке спасавају српска села, Глас јавности, 14.10.2007.

"7 В. И. Тодоровић, Резултати савремених етнолошких истраживања Горњег Полимља, 310. '5 Највећи број наших казивача, са којима смо контактирали (односно које смо затекли у проучаваним селима) током непосредног теренског истраживања области Црне Траве, припада управо овој категорији.

РО овоме постоји и богат видео-материјал, који непосредно сведочи о наведеном феномену.