Лесковачки зборник

26 Ивица Тодоровић

— морали би почети (и као такви бити видљиви) управо од области српског југа, односно од оних подручја која су изнедрила највеће културолошке домете наведене (српске) традиције, почев од крајева који су се налазили у срцу српске средњовековне државе у највећем успону (тзв. Стара и Јужна Србија) до оних области које су биле физичко и етичко језгро покрета за ослобођење и препород у 19. веку (зона српских племена).

Ушштагу

Тиса Тодогом1е ТНЕ КЕЗОГТ5 ОР ГАТЕЗТ ЕТНМОГОССАТ ВЕЗБВАВСНЕ5 ОЕ ЗЕЕВЈАМ 5ОЏТН

Тће рарег ћоћноће (ће гезш!5 апа сопсјизјопз ог ће Јатев! фес јеттајћ ефћпојогтса! -апфћгоро!огтса! гезеатсћез допе Фиппа Фе [еуу ргемјоџ5 уеатз. Сотраппе #еуу ф егеп! агеав, ђејопепе (0 уапопв си га] хопез уићуп зегтап ефћис согриз, фћеге ууаз дегептипед ће шајоће о уапап! ехргезз1топ5 ог оуега си ига] тавих сћагастемзћс Тог Зефјап ећиов поууадаув. Пегептпеа шатоће тејидез таш/Кеу 1851е5 апа (епдепсјез гејатед 10 #ћозе агеа5 зућјећ аге, ассотф пе (0 !ће мтеуу о ге ден Кот сарна! (озуп апа Тет доттан! ретсерпоп езтађизћеа аз ће Зошћег рашз ој Зефјап ећис теотоп, 1.е. а5 зеттап зошћ. Рџе 10 зрестћед соптех«, ће рарег 15 ратсшапу Госизеа оп (ће агеа ог богпје Рот је апа #5 зштоппа поз, агеа ог ће тштетрању ог Ста Ттама апа М]азонпсе, аз уге! а5 Козоо апа Мегоћаа. Тће зетапнс босив ог ће зтиду ћећНоће «(ће 155џе5 оГ1депшу, дероршјаноп апа Зеђ рћобла, а5 угеп аз !;ће сопех! оРђазтс !деа апа тућ ош пез.

"= О наведеним појмовима у најопштијем контексту в.: М. Ј., Стара Србија и Македонија, Енциклопедија српског народа, 1084. Поменимо – у контексту одређења српског југа – и да Јован Цвијић констатује како “многи наши писци разумевају под Старом Србијом област Милутинове државе, а неки и све крајеве до Тесалије, Епира и Тракије; изузевши Једино Солунску околину, коју рачунају у праву Македонију" (Јован Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије, књ. 1, Београд, 1906, 42: в. и Јован Трифуноски, Македонизирање Јужне Србије, 7).