Лесковачки зборник

Лесковачки зборник ХЕЈХ 2009

УДК 314.117(497.11) 1879"(093.2)

Љубодраг Поповић

ПОПИСИ СТАНОВНИШТВА У ЛЕСКОВАЧКОМ КРАЈУ

аша народна прошлост обилује предметима за свестрано исто-

ријско изучавање. Такви су и пописи становништва обављени у

ранијим временима, писани извори наше прошлости који се чувају у архивима. У реду друштвених наука историјске науке, и њихов саставни део – архивистика, имају нарочити задатак: да испитају и расветле шта је све у прошлости за привредни и друштвени напредак учињено и како се до данашњег стања дошло.

Ако су библиотеке трезори памети, архиви су ризнице памћења, сведочанства прошлости. „У архивским просторијама, међу орманима и полицама често потцењиваних хартија – врши се стална служба истини“, писао је Иво Андрић. Тешко је наћи лепше и тачније речи о архивима, јер је за научника, књижевника и сваког озбиљног истраживача уопште архивска грађа најбољи, најистакнутији, а истовремено и најбогатији извор сазнања.

Задатак архивисте је да своје знање о томе, о тој грађи, извору сазнања, пренесе и широј јавности. Стручно издати, они су, с једне стране, велика вредност за научног радника, а с друге стране, могућност упознавања најширег круга читалаца с многим збивањима у прошлости. Издавање докумената и информација о њима уједно је и њихов најефикаснији начин чувања, како од оштећења звог честе употребе тако и од других узрока уништења, као што су, на пример, ратна разарања.

Што су историјске науке за расветљавање прошлости, то је статистика за стварно сазнање садашњости. Статистика је данас на висини праве науке. Она излаже све на број и на меру, па је једна од поузданих основа за оцену привредног и друштвеног стања. Но, она се не зауставља само на ономе што је данас, него обухвата и оно што је било.

Прихватајући ова сазнања о статистици, и наши преци у 19. и 20. веку, још од 1834. године, започели су са прикупљањем и обрадом нај-