Лесковачки зборник

28 Љубодраг Поповић

различитијих података. Један од тих послова био је и онај о становништву. Прикупљање ових сазнања био је само један у низу примера да млада српска држава, у процесима модернизовања, стално, током 19. и почетком 20. века, пресађује најбоља достигнућа Европе. Успостављање савремених институција било је, још од Милошевог времена, услов да се превазиђу последице предубоког заостајања под Османлијским царством.

У Србији се са пребројавањем становништва у правом смислу те речи започело тек 1834. године. До тога времена су у њој, као у многим другим земљама Европе тога доба, предузимани само делимични пописи, углавном у фискалне сврхе, још од првих деценија 19. века.

Честе административно-територијалне промене које су вршене у Србији, а било их је 17, чиниле су да су подаци разних пописа постајали међусобно неупоредиви. Свака административно-територијална промена непосредно погађа статистичку службу, јер се статистички подаци, по правилу, излажу према постојећој административно-територијалној подели. А ако нису тако изложени – онда је то немогуће.

Оваква ситуација у нашој статистици је довела до тога да нико не може саставити временске серије за иоле дужи период о развитку нашег становништва, па ни становништва лесковачког краја.

Од 1834. године пописи у Србији су вршени редовно, и то сваких четири до пет година, до 1910. године. Нови пописи вршени су у новоствореној држави од 1921. године.

Пописи се, по начину извршења, могу поделити на два крупна периода. Први од 1834. до 1874. и други од 1884. до 1910. године. Попис од 1879. је специфичан, па њега зато издвајамо.

После завршеног пописа у 1874. години настаје мало затишје у попису становника Србије. Разлога за то има више.

По периодима у којима је вршено пописивање, нов попис, после оног из 1874, требало је да буде извршен 1878. Међутим, догађаји који су се збили омели су ова настојања.

Рат започет у лето 1876, са малим прекидима, трајао до почетка 1878. године и омео је намеравани попис те године. Наиме, и у јеку ратних операција, децембра 1877. године, започете су припреме за попис. Но, ратна ситуација проузроковала је и неке проблеме. За попис банална ствар недостатак хартије - омео је штампање предвиђених образаца. Док је ова ситуација преброђена, обрасци су били готови тек у марту 1878. године.

Догађаји који су следили, особито они политички (Берлински конгрес, нови избори за Народну скупштину, уређење нових области, и др.), вероватно су утицали да се ово питање одложи за касније, тако да до пописа у читавој 1878. години није дошло.