Лесковачки зборник

Пописи становништва у лесковачком крају 29

Као резултат ратова 1876-1878, дошло је и до проширења територије Србије. Новом територијом, највећим делом проширеном на југ, обухваћена су била четири нова округа: Пиротски, Нишки, Топлички и Врањски. И окрузи: Алексиначки, Крушевачки и Подрињски добили су увећане територије. Тако је дошло до проширења у Срезу алексиначком, делимично у Срезу козничком, а мало у Подрињском (Зворник).

Са овим проширењем Србије повећао се и број њених становника, али је тај увећани број био потпуно непознат. Зато се дошло до уверења, сматрало се као превасходно нужно, да треба извршити и попис овог „новопридошлог“ становништва. Једини проблем који је моментално при овом био присутан јесте коначна административно-територијална подела. Ову нову поделу чекале су и војне власти. Наиме, министар војни је 29. децембра 1879. године „наредио да се у освојеним крајевима попише сво људство од 20 до 50 година, са подацима нужним за војну употребу“. Овај посао је био приближан, сличан новом попису.

У том очекивању дошао је и јануар 1879. године, а послови су и даље стајали.

Мали број пописаног материјала, штампаних табака, налагао је крајњу штедњу. А када се тај број упоредио са нараслим потребама са потребама и за новоослобођене крајеве, увидело се да је он недовољан. Зато је, узимајући све ово у обзир, тадашњи министар финансија Владимир Јовановић решио, 22. јануара 1879. године, да се одустане од општег пописа целе Србије, али да се он изврши само у „новим крајевима“. Разлог за овакву одлуку могао се наћи и у томе што се број становника Србије после пописа од 1874. релативно знао, а нови крајеви, и број људи у њима, били су крајња непознаница.

У припреми за овај попис била су убрзо урађена и посебна „Правила за попис људства и пореских глава (у ослобођеним србским пределима) у Србији“.

Наређење за попис издато је 31. јануара 1879. године начелствима: Алексиначком, Нишком, Пиротском, Топличком и Врањском. Мало касније су овом послу били прикључени и делови Крушевачког округа (Кознички срез), те Подрињско начелство (за Зворник).

Овом попису, у претходном договору са командантима, почетком фебруара, требало је да се прикључе и војне власти, ради заједничког пописа, али су то оне одбиле. Но, за брже извршење овако проширеног пописа недостајао је и потребан број људи, квалификованих за овај посао. У том смислу, затражена је помоћ од Министарства правде, 14. фебруара, али одговор који је стигао 28. гласио је да и они имају недостатак кадра, па не могу помоћи. Од војске су, ипак, као помоћ затражени „писмени“