Лесковачки зборник

30 Љубодраг Поповић

наредници, 24. фебруара. Одговор Министра војног је био веома брз. Већ 26. он је јавио да их војска нема довољно ни за своје потребе, тако да и он не може помоћи.

Због свих тих узрока попис се отегао. Тако, на пример, Лесковачки срез Јављао је тек 6. јуна да је завршио попис. Преглед целокупног пописног материјала у самом Министарству финансија, по „Правилима пописа“, започет је 15. јуна, и отегао се дуже време.

Но, према подацима који постоје, изгледа да се ипак од идеје за општи попис није одустајало. Неке радње у том смислу чињене су октобра 1880. године.

Зашто се и поред ових припрема попис није обавио, из расположивих докумената се није могло утврдити.

Значај овог пописа од 1879. године је у чињеници да је ово било прво право пребројавање становништва у поменутим крајевима. Сви ранији подаци су потицали из несигурних извора (разни тефтери, путописи).

Веома је важно истаћи да српска статистика у то доба није заостајала за статистиком остале Европе. Сви пописи, особито они у овим временима, били су постављени на модерној основи.

У следећим табелама изложени су статистички подаци из оелобођених крајева по местима (варошким и сеоским) и, то по следећим бројевима:

1. Текући број,

2. Место,

3. Број кућа,

4. Број породица,

5. Број житеља – мушких, 6.“ - женски

7. Број житеља- свега

8. Плаћа данак грађански.

ЈЕ 2: 3. | 4 5: 6. |_7. 8. 1 Лесковац 2061 2158 4938 4850 9.788 | 2368 | 2 | Бунуша 64 | 66 259 233 492 100 3 Вина 42 | 43 125 10 _|__235 57 | 4 “| Букова Глава 20 20 69 58 127 24 5 Радоњица ДЦ 46 189 179 368 69 6 | _ Славујевац 18 18 86 | 77 163 31 7 Игриште 14 14 41 37 78 15 8 Дрводеља _ | 9 9 32 30 62 14