Лесковачки зборник

Прокопије Гребенаревић 425

Претеча сокола у Србији било је "Прво српско друштво за гимнастику и борење“. Међу првим вежбачима у овом друштву био је Милојевић, Гребенаревићев наставник, који ће, касније, бити активан у лесковачком стрељачком друштву, гимнастичком друштву „Душан Силни“ иу одбору за борење. Споменуто београдско друштво 1891.год. мења име у „Прво Српско соколско друштво“.

Прихватање пансловенске соколске идеологије, која се огледа у физичком вежбању ради јачања сопствене нације због потребе националног ослобођења, а затим свесловенског уједињења свих словенских народа, који су тада били окупирани и били под туђом влашћу, наишло је на отпор појединих српских кругова, који су у слободној и независној Краљевини Србији тражили ослонац у културним традицијама и богатој политичкој историји свога народа. Стога они оснивају Грађанско гимнастичко друштво “Душан Силни“ 1892. године.

Прокопије Гребенаревић је учествавао и у формирању Првог гимнастичког друштва у Лесковцу. Наиме, у Лесковцу је 1896. године основано Гимнастичко друштво “' Душан Силни". Гребенаревић постаје истакнути члан управе овог српског друштва. У друштво Душан Силни увео је, како је забележено, 70 ученика школе. У новинском извештају од 2. августа 1897. године извештач пише „,..Гимнастички радови увелико су отпочели по писменим упутствима главног друштва, а под руководством г. професора М. Витковића, г. предавача Гребенаравића, г. Манасија Стојановића, учитеља, и г. Здравка Здравковића, чиновника штедионице. Умољен је и г. министар просвете и црквених послова да уступи друштву гимназијску дворану која је за ово нарочито удешена...“ "

Свој први час лесковачко гимнастичко друштво “Душан Силни“ одржало је у башти гостионице „Круне“, а нешто касније и у Власотинцу.

Под утицајем нових политичких струјања сва оваква друштва уједињују се под име „Савез соколских друштва Душан Силни“. Тако је зграда гимназије постала главно стециште младих гимнастичара.

После објављивања књиге из студентских дана, очекивали смо од Гребенаревића више писаних радова из историје или коментаре на актуелне културне догађаје у граду у коме је живео и радио. Шта је био узрок тако малој продукцији2 Да ли су то били проблеми у стваралаштву, или проблеми друге природе, данас није могуће утврдити.

Трогодишњи рад Прокопија Гребенаревића у лесковачкој гимназији, сем у настави, огледа се и у његовом укључењу у важне друштвене и политичке токове. Врло брзо постао је истакнути борац против реакционарног Закона о средњим школама који је био неправедан према просветним радницима. По том закону, први на удару били су просветни ра" дници радикали.

" Вечерње новости, Београд, број 211, од 2 августа 1897.