Лесковачки зборник

Лесковачки зборник ХЕЈХ 2009

Слађана Здравковић

ЈУГОСЛОВЕНСКО-ФРАНЦУСКИ ОДНОСИ ДВАДЕСЕТИХ ГОДИНА ХХ ВЕКА Др Станислав Сретеновић, Француска и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1918—1929, Институт за савремену историју, Београд 1928, 511

ерсајки мировни уговор, а потом и уговори који су следили са

пораженим државама у Великом рату, у знатној мери променили

су политичку карту Европе и колонијалног дела света. У првој декади после рата хегемонију у Европи имала је Француска која је била „покровитељ“ низа мањих држава у источној и југоисточној Европи, које су пак биле део њеног система политике према Немачкој и „санитарног кордона" према Совјетском Савезу. Једна од држава француског система безбедности била је и Краљевина СХС чије су се везе са Француском базирале, пре свега, на заједничкој борби на Солунском фронту. Са завршетком рата млада држава очекивала је од прве европске државе заштиту на спољнополитичком плану, првенствено од Италије, економску помоћ, као и подршку у унутрашњој политици у погледу стварања јединствене нације.

У којој мери су очекивања политичког врха Краљевине СХС била реална и колико су ти односи заиста били реципрочни истражио је др Станислав Сретеновић и објавио под насловом „Француска и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1918–1929". Књига је настала на основу докторске дисертације написане на француском језику и одбрањене на Европском универзитетском институту у Фиренци почетком 2006. године. Архивска грађа црпена је превсходно из дипломатских и војних архива у Паризу, Лондону, Риму и Београду, а обилато су коришћени и објављени извори и литература који се тичу историје међународних односа, са посебном пажњом обраћеном на односима Француске са подунавском Европом и Балканом, где су у жижу стављени француско-италијански и француско-српски и француско-југословенски односи. Приступ аутора теми огледа се са позиција три времена (кратког, средњег и дуготрајног) и