Лист младих истраживача Србије
Како живи АСАК
СПЕЛЕОЛОЗИ ПЕРУ ПРОЗОРЕ
Да је ентузијазам јачи од многих проблема, уверили смо се када смо посетили Академски спелеолошко-алпинистички клуб, чија је „база“ на Природно-математичком факултету. Разговарали смо са члановима овог клуба р томе шта сада раде, шта смерају, имају ли проблеме... Клуб је званично основан започела је своју „исповест" Сања Ивошевић, бивши председник клуба, сада благајник и делегат у ОК ССО „Стари град“ 5. јануара 1973, мада је радио и пре тога као Клуб студената географије: Касније се ствара Спелеолошки клуб коме се прикључује и алпинистичка секцијз. АСАК данас има статус правног лица са свим правима и обавезама. Клуб је до сада извео велики број успешних акција. Само у току прошле године изведено је 14 акција (најчешће преко викенда, у трајању од два до пет дана). Акције се углавном изводе на територији наше земље, а билоје и оних у иностранству (СССР, Пољска). На њима учествују и студенти географије који, уз помоћ клуба, раде дипломске радове. Клуб je помагао и у припремама докторских дисертација. У јулу и августу се организују летње акције. До сада су извођене на Триглаву, Дурмитору, испитивана је Липска пећина, Морачка капа и још низ пећина у ЈугославиiM 'n Пре неколико недеља одржана је годишња скупштина на којој је донет нови статут (трећи no реду) и изабрано hobo председништво. Донет је и план за ову годину. Планира се низ акција (Дубоки до изнад Котора, Морачка капа, испитивање пећина у Херцеговини и др.). Резултати добијени на овим истраживањима остају у архиви клуба или их користе студенти који раде дипломске радове. Клуб је вршио специ ална истраживања у Црно) Гори која је финансирао „Геозавод'' из Титограда, коме и припадају резултати до којих се дошло, Од средстава Koja су добили од „Геозавода" купљен је један аугомобил. АСАК организује обуку, предавања и семинаре и штампа скрипте из оснрва спелаологије, чиме се нови чланови упознају са радом и упућују у основне проблеме спелеологије, Клуб сада има 40 активних чланова мада их
на папиру има много више), Чланарина стаје 120 динара годишње. Средства која су нам потребна за дањи рад тренутно су највећи проблем. Углавном се, финансирамо сами. Факултет нам обезбеђује симболичну суму новца koja је далеко од тога да нам буде довољна. Од Савеза омладине добили смо само 1.000 динара за целу прошлу годину. Сналазимо се некако. оадимо, перемо прозоре... Имамо проблема и са путовањима. Железница, a ни аутобуски превоз, не обезбеђују нам попуст од 70 одсто, који нам следује. Просторија коју имамо (Једва стане сто, неколико столица и људи) не одговара нам јер је мала и немамо где да држимо опрему. Обећена нам је једна већа у подруму, где сада свира нека група. Клуб је за досадашњи рад добио низ поизнања и похвала. „Добили смо све сем пара...“, рече нам, не без иронијв, један члан клуба. На крају нашег разговора члановима АСАК-а поставили смо за нас питање, каква је њихова. сарадња са Младим истраживачима. Управо се ради на томе да се успостави сарадња са Младим истраживачима. Са
Градском Комференцијом МИ Београда нисмо успели да успоставимо контакт, док je са РК МИС било сарадње која је прекинута. Скоро је био заказан састанак са друговима из РК, али нисудбшли. Желели бисмо да остваримо сарадњу са МИС зе летњу акцију, међутим, проблем је у томе што би људе који би ишли на ту акцију требало припремити, организовати семинар и упознати их колико-толико, са основама спелеологије, а за то нема довољно времена. Питање је и колико je РК МИС заинтересована за тако нешто, и да ли би пристали да нас рају, јер би таква акција много коштала. Млади истраживачи нису заинтересовани за резултате до којих АСАК долази, и дббад их нико није тражио од нас. Обећали су нам и помоћ око штампања плаката, али... Али, било како било, АСАК наставља рад. гlријатељство и ентузијазам побеђује све недаће са којима се ови млади људи суочавају. 'Дођите да се дружимо порука је коју су чланови клуба упутили свим малдим људима који воле спелеологију, друштво и акције.
ГОРАН КАСТРАТОВИЋ
Светозаревачки истраживачи
А ВУК РЕЖИ
Тема о којој пишем и поред своје на изглед једноставне форме садржи многе елементе особености који су својствени средини и времену где се рађа ова организациЈа младих истраживача. На изглед идилична слика на којој градски „оци“ припомажу свим снагама младим истраживачима, док са друге стране прети страшни вук, који се другачије назива неамбициозност, обамрлост младих људи. Но, ваља поћи од првих корака: Почетне кораке чини група омладинаца која се, по систему „радознали смо“, отиснула на многобројне републичке акције, не знајући шта их очекује и на какве ће препреке наићи. Период после акција обећавао је много. Новопечени млади истраживачи прионули су на стварање иницијативног одбора који је после свих перипетија основан крајем 1981. године. Захваљујући разумевању Конференције ССО Светозарева и помоћи стручних сарадника, млади ентузијасти су добили плодно тле за свој развој. Годишњи план је донет остало је: засукати рукаве и прећи на посао. Караван младих истраживача дошао је као „богом дат“ да још више разгали дух радозналих и развије информативну делатност којој je претило јењавање. Затим долази семинар за активисте ОМИ. „Семинарци“ су по повратку, почели по систему: „пробудимо заспали истраживачки дух“ и први резултати изашли су на видело. Као печурке после кише, долазе нови чланови. Али шаблон: важно је да одемо на акцију и проведемо време“ почео je да прети. Да до тога не би дошло, у оквиру традиционалне Недеље младости одржаће се локална акција на Јухору где ће свако моћи да покаже своје способности. Задатак је обиман: истраживаће се воде и могућности исхране у природи за потребе општенародне одбране. Но, не заборавимо вука. Да ли ће ова млада организација успети да савлада све почетне тешкоће, остаје да се види. Важно је почети...
ЈАСМИНА ШУМАР
2
Лист Младих истраживача Србије • Издаје Информативно-аналитички центар РК МИС. Одгворни уредник: Јован Пламенац. Главни уредник: Јадранко Божановић • Технички уредник: Зоран Михаиловић • РЕДАКЦИЈА: Никола Бибић, Јасна Драшкић (секретар), Братнслав Ђорђевић, Маја Ђорђевић, Горан Зарубица, Драган Мојовић, Предраг Петровић • Стални сарадници: Надежда Ковачевић, Сулејман Меденчевић, Владимир Милић, Гордана Драгосавац, Драгана Црноглавац, Миле Перић • Примерак листа је бесплатан • Прилози се не хоноришу и не враћају. Адреса редакције: Републичка конференција Младих истраживача Србије. Хо Ши Минова 27, 11070 Нови Београд; телефон 011/135-804, локал 36. Штампа РО „Глас“, Београд, Влајковићева 8, телефон 340-551.