Лист младих истраживача Србије

ДУШАН ЂУРИЋ, НОВИНАР

Дутан Бурвћ се професионално бавио новинарстврм од 1949. па све до 1979. године када је пензнонисан. Радио је y „Вечерљнм новостима’ као репортер, коментатор и уредник коментаторске страке (од 1962. 1979-), али u као учитељ младих ковннара (пшколовао је 6 7 генерацнја „полетараца” у „Новостнма”). Напксао је неколико књига: брош\’ру „Има нас двадесет два милиона”, „Основи новинарства” (тачнији назнв би био, каже наш сагаворник, „Основи уребиваља”) за IV разред усмереног образовања, а ових-дана му пз штампе нзлази „Новинарска радионнца”. Тренутно је предавач на Југословенском инстигуту за новгшарство, где пргдаје два предмета: Рађање иовннарског текста и Уређеше лнста.

* Било би добро да на почетку нашег разговора кажете, с обзиром на актуе.шост те теме, нешто о значајз’ кнформнсан.а. Информисање је најпрлродннја појава у историји ове пла нете. To је најјача и највећа човекова потреба. Од свог постанка човек је имао пстребу да информише и да буде информлсан. Можемо - говорлтм о лнформксању човека који се прлликом одласка у лов пешао на дрво и обавештаЕао остале чланове своје групе о наиласку животиња. Посебан значај информлсање има, свакако у самоуправном друштву. Свако ко самоуправља мора, на само да буде информисан, него да лнформише, да се огласи. Уколи ко тога нема онда самоуправљање представља само скун жеља, потреба, захтева... A самоуправљање Је, уствари, са . радња међу људима. удруживање воља, снага, панети... Информисање je, укратко, једна од најбитнлјих одредннца самоуправних односа без .правог информпсања нема ни правог самоуправљања. Заго мислим да je погрешно, када је информксање у питању говорити о његовом значају, тре ба говорити о функпионисању једне суштине. ” Информнсање је, сигурно» једна од најбкткмјих стварн и када је реч о нашој организацлји, организацкји Младих истражквача Србије? Свакако. Тај рад којим се бавите без информисања био би нешто глуво и слепо, његова корист била бл знатко сужена. Јер, када се виде резултати рада то је сатисфакцлја, признање онима којл су радили; Затим, ваше резултатб тако може да види неки научник и да сазна неки податак који му је промакао или ie био на маргини његовог истражкваша. Ееома је важно да bii у вашем. листу, редкмо, покажете шта сте урадили, где сте грешили, како те грешкс лсправити. Усахено информисање јс као, условно речено, посебан вид информисања. веома битно за органкзације каква је наша. Усмено информисање, хтели ми Д а га развијамо или не,

оно се развмја али л гуши, више лошим степеном самсуправљања него декретика. Усмено информлсање је преовлађујуће у малим оргапизаиијама каква је ваша. Уствари ми Југословекл смо вллте усмени Hero шкмеап. Неопходно је да се квалитет усменог лнформлсања, и лкформлсања уопште поболдла, да буде сажетије. Четиии су кајвеће грешке у информлса■н»у: преопшлрност (преоптерећеност информације подадлма), непотпхност (није у супротностл са првом карактеристиком), неразумљивост (ке мора да буде и нетачност) и закашњење (често се одлука усвојл па се онда изјашњав-з-мо о њој). За нетачно лнформлсање крквл су новлнарл и радници У службама инфоомисања. Организација каква је ваша мора да има свој лист, билтен, разглас, џепне новине... Посебно је занимљива форма џепних новина. За ваше акЦије, за тридесетак људи који учествују на вашим акцијама то је веома практично средство информисања. Формат, ти раж и техника штампања по вашој жељи. Излазе чим се на пуке (у историји новинарства је познат крилатица да лист Јхзлази кад накупи довољно ве стп). Али, то мора бити добро урађено, i:e левом руком. Џепне ii зидне новине па још ако је могуће; и разглас, то је брзо и ефикасно лнформисање на акцијама, Најзначајнн•j6 вестл са акцлја могу се искористити и за ллст. Треба, прл том, увек лматл на уму да не информншемо да бисмо задовољили радозналост не да држимо проповеди, него да утлчемо. Увек се морамо служлтл лстлном зашто је нешто урађено, посматрати све објективно, указизати на дллеме, колебања, лутања, rpeшке.... Позитивније је добро осветллтл грешке него добар пример еуфорично опислватл а не указати како је до шега дошло. Треба плсатл тако да то постане део лскуства члталаца. Такоззакој великој штампи као да омладинека про блематика, сем ако се не раДи о некаквим ексцесима, гр|шкг,ма омладине, imje

баш заиимљиво, мало простора посвећује младима? Најчсшће, и ако се пише то раде новинари којима је страна прсблематнка млаДкх. Највсћи прбблем је у томс што у редакцијама седе људи ја их зовем редакдијским усе-делидама, које мрзи да оду у жибот, ка Л!lце места. To су, углавном, форумски новинарн, .гматеријалисти” у том сми сл-v што je њпхов једшш поеао прерађивање материјала са састанака. Код таквих се не треба трудити. Треба тражити репортере који воле живу реч гнушају се реферата. Лети посебно треба атаковати на те листове којм губе скупштинске хронике и сстаЈе им много простора. Ипак. каЈважније у свему овоме је оспособљавање својих информатора. Припремити их шта да запазе, запишу, да од првог дана по свом угшткнку који смо им дали региетрују податке, пше he да утичу на ток акдије, да је побољшају. Они морају да пишу и за такозвану озбиљну штампу. Јер, ниједна редакција нема толкки број новинара да би могли пскрити све области. Ако, ji поред тога што их ви снабдевате информадијама, ли стоби нншта не објављују о вашем раду, фино напишете писмо главном уредннку и уверите га да омладннски ђаво није тако дрн као што се ми-__ сли. Ако ни то не уроди пло-

.дом онда своме делегату у Саветима гласила (омладинска организадија, надам се, има делегате у њима) дате сугестије које ће оп изнети на састанку Савета. Треба утицати на уређлвачку политику. Никада не треба користнти само један канал утидаја. Шта ако се- он запуши? * Често се говори о омладзшској штампи. Шта Ви мислите о њој, о језику, односно ре-шику којим се она служи? Својевремено сам писао у омлаллнској штампн, а данас је редовно читам, тако да се може рећи да је добро познајем. He мислим да омладинска штампа треба да буде "опсзици]а за разлику од оне друге, велике које се назива режимском, већ и једна и друта треба да буду ангажоване, треба да се боре за остваривање уставних начела. Ако би се придржавалл тога онда би разлкка кзмеђу омладинске и све друге штампе била сјмо у ре чнику. Шта уосталом значи данас епитст режимскк? To је црта из времена ненародних режима, а ово данас је c&vn управки систем. "Beh са:.: рекао да волим да читам омладинску штампу. Бо лим њен речшш. Волим шатровачки, језик улидс, ангиконферекцијашки, али не простачки. He дитке ми се прктисак када прочитам псовку у тексту, али ја је не бих ставио у текст. Можда сам застарео, не знам. Плшемо да бнх нас неко читао, а читаће нас ако може да нас разуме. Ако жели мо да учествујемо у невој про мени, прогресу, морамо имати неку поруку, али поруку којт ће читалац разумети, не питајући се шта је то што желлмо. Плшемо ли са превише нроннј*-., шатровачких ифа,за.„ дејство поруке је јако умањено. Удаљавање од јасног језика штетл поруци, умањује њен утицај. Гласам за леп, жив, алегоричан језик, да онај који га чита не мора кроз њега да се пробија као кроз шибље.

Ј. Божановић

Фото; Н. Бпбић, Б Бсук