Лист младих истраживача Србије

АКТИВНОСТ СТАНИЦЕ

ШКОЛА БИОЛОГА

Замшпљена као школа младнх кадрова, Истраживачка станица v Петнгши би \ г з теоријска предавања пружала могућдост да се стечена знања нз разпих области потерде и у ггракси. тј. на терену и у савремеио опремљешш лаборатордјама. И мада цсла Станнца, у obovi трепутку, внше личи на градилнште, а лабораторије и спаваомпце вису „изврсно” опремљене, природе н услова је бнло сасвим довољно да се одржн један биолошки семпнар. Мдого озбшшија од тнгшчно истраживачкнх семннара, a ип.ак по времену трајања краће од акдије, школа бполога представлЈа један иовн и по свему судећи успсшан облнк оргадизовања v организаднји Младих истраживача Србнје. Није се ннсистирало на бројностн већ на квалдтету, како предаваља, теренских излазака и вежби так 0 и сахшх учесника. „Цлл> ceMimapa је да се овн млади људн упозиају са методологијом нстраждвања, оспособе за рад ка терепу и среВивање резудтата н по повратку у своје организацнје буду учесници или органшатори неког од биолошких програма” рекао js Габор Месарош, руководилац одељења за биологпју у Истраживачкој станици. Уз могућност да изаберу област својих посебних интересовања, биолози cv одслушали десетак предаван>а из разних дисциплина, обншли неколнко познатих н непознатнх пећина, Днвчибаре, реку Градац, а резултате сређнвали у бнохемијском кдбинету. Продазачи су између осталих бнлн н научни раддицд са Института за бдолошка истраживања: проф. др Борпс Петров, др Војпслав Васпћ, др Георг Букић ндр Саша Сигунов. Заштнхни знак села Петница представља Петннчкаа пгћнна, природнл драгул, опнсан је пре сто година. Као веома идтересантан геоморфолошкн објекат са језером, реком, станпштем пећипског медведа и ретким оолидтша пећннске фауне, она ]е привукла пажњу младих биоспелеолога, хидробиолога и тердолога. ддтомолозима и ботаннчардма еу се пак више допали Црии вр:; (Маљен Ддвчибаре) и околина Дегурића. За љубитеље орнитологнје бнло је довољно птица и у око. лшшСтанцце. Пошто су то углавном ученнци основшгх и средњих шдола 17 година), новостечеиа знања из систематпке, екологнје, фенологије и већ поменутих области, допуниће школско градиво. Пракса коју им хоихове образовне установе сигурно не могу пружнти, имаће значаја за њихов будући дстраживачки рад, a Стапица је добила .мрежу сарадлика шнром републике. Примећује се да је у школству све већи бро] разднх рефоpi;n, новина, покушаја ... а да се Стаиица Младдх истражишча издваја пз тог великог броја неуспелих експеримената доказује л.зиа цглогодишЈва активиост. После бнолога кордстиће јс сгудеи ги географије у нзвоВењу своје праксе, зати.м археолози (у две смене акције), хемичари, хидролози, математичари...

Биљаиа Станкозић

СЕЋАЊА ИСТРАЖИВАЧА

А ДАН ЛЕПО ПОЧЕ...

Још од ранос јутра, од првог громког „устај иароде Ј .”, осеКали смо да се спрема нешто велико. Орни и окрепљеии ду гим, чврстим снсчм кренуемо, после одличног доручка, у не познато. To непознато и далеко представљало је 'наш терен предвиђен за тај дан. Вожња минрбусом била је дивна, али пошто све лепо брзо прође, пут настависмо трагом наших предака. служећи се најсигур нијим превозшш средством Сопствеиим ногама. После јед не добре шетње стазом, крену Суо уз косу и од тада је пут водио кроз пустињу к прашуМУ право ка циљу. Циљ јевио џрх звани Бела стена са.мо хи|&аду двеста педесет шестмета |>а вши одподножја Али, „ми ско млади и препуии снаге”, Како рече неко, и заграбвсмо иапред са све већим жаром, као да нам je то једини дап живота. Висипа и азурно небо Иамили су напред кроз грмље

и коприве у стилу неки то воле вруће. Уз непроцељиви ужитак који стзарају комарди и нагиб од око педесет сте пени, имали смо прилику да докажемо своје порекло по Даувиау. Доказнван.е ј-е обав љено уз једну глатку букву ко ја нам се „испречила” на пу ту. Оправдали смо искуетва генерација пре нас и спретпо задатак, а онда је на ступио први олакшавајући ко рак одмор. На жалост, тра јало је само трен и убрзо, про хујало са вихором. Циљ је још увек висок и недостижан. Тре бало je Још доста успона, зно Ја и уздаха, i ош доста копри ва док не избисмо подно саме стене. Тада смо били у ситуа цији да оправдамо своје ила нинарске способиости, да заж муримо и скачемо, попут диво коза, са ст&не на стену, пазећи при том да не нагазимо коју змију, да не уганемо но гу, упаднемо у провалију или

улетимо у внсоке дизље руже. Напор се исплатио. Конач uo смо на самом врку. Видик пуда одавде до вечиости. На длаиу је цеа округ, цела Срби ја скоро. Чинп се да с« чује и мо«е у даљини. Трев ужнаања пролази. јер треба се и вр атитн а пут до подножја је да лек. Ако ж-елимо да стигнемо на ручак мораћеио да приче нимо брзииу трчуљка и снагу гризли Ја. To је мало теже. да л и због зова дивљине кли због падине која стма, с оштрим пократиим камешем пре дставља тешко савладиву пре преку. И ту нађосмо решеље и шалажљивошћу Тарзана спу стисмо се у седећем попожају све док смо имали на себи и на'јмањи траг фармерица. Бн ло је днвно кад смо под нога ма осетили равно тле. Срећни и уморни ушли смо у насеље са истим речима па уснама: ~А дан je тако лепо почео"’.

Јелена ИетровкН

АСТРОНОМСКИ KAMП

СВЕ И СВАШТА

Веровали или ие од 24. до 26. jvna v Београду, на Калемегдану одржан је а&тропомскп камп, v ком је учествовало rtpeко 100 астронсша-аматера из ра зличитих крајева земље.. Младе астрономе је поздравио ака де.мик Татомир Апђелић и Ненад Јапковић (ветеран астрономског друшттза „Pvbep БошкоBiih”), професори са катедре за астрономију на Природно-.мате матичком факултету у Београду. Y току даиа радило сс све и свашта Организована су заједничка посматраља, изложба инструмената, а у спхне сате бавили смо се астрофотографијом. Следећег дана отншли смо па Звездару, код професнонала ца. Друг Кибнчсла је после овс посете једва стајао иа погама. Наиме, њсгове младе будуће ко леге тражили су да им објасни сваку цаку код веома осетљивих оптичких инструмената. Чуде су се речн поларизација. фотсшатерија, док cv уши мла-

днх астропома просто гутале све ово. И посластнда дана трибина. Y мрачној просторији београдског планетаријума чуле су се речи о мрачном схаљу астрономије у СФРЈ. Осећао се и недостатак информација нзмеђу острономскнх друштава. Некада је постојао Астро-аматер али се угасио. Тако да дапас не посхојн никаква ипформисаност, а KaMOnif заједничкн програми. Проблеми око просторија и набавке инструмената су кропични. Да ли је то по следица неразумевања разнах СИЗ-ова, школа, месних заједнпца, или ирак средњег века? Друг Јарослав Францпст из Новог Сада је предложпо да се млади астроно.ми прикључе некој од дрхшхвеио-полихцчких организадија (навео је случај астронома из Младих истражпзача. који су сасхавнн део ССОЈ-а, Нпсам смео да му кажем зашта нас смахрају поједини „младн истраживачл".) После дуже дискусије и рапорта астроиома амахера нз це ле Југоблавије, аутор овнх редака дошао је до следећег закључка: аматерска астрономнја и ако постбји, није уооште оргаипзована. Мнсгвш na постоја ite астрономскик . друшгава, Сем једиог АД „Руђер Бошковић” које делује активно иа тзриторнји града Београда, ниеам чуо, а нс верујем да уопшхе постојн, било какво астро номско друштво на тернторнји Србије. Рад школскнх сскција се своди ка иекакво деловање у покрету Наука младима. Да ли међу њима посхојн рад пре кб целе године, или да ли уопшхе постојн љубав према овој дрсвној науци? Да ли постојн нека координација \teby тнм секцијама за некн узвпшенпји вид рада израда заједтшчких програма. Ако постоји јавнтп нам, и да поједем свој ше шир! На овом кампу било је представника Младих пстражнвача. To је она стаидардпа екипа из РК МИС што скоро годшгу да на пздаје свој .Днркулар”, a ове годиие he кренути (ако Стагаша и исхралшвачп дају) да граде опсерваторпју заједно са младим ентузпјастхша из Бора. Ниша, Краљева, Мораваца, Цветаповаца, Параћпна итд. Има иас, пма!

Владтшр Јапковпћ

3