Лист младих истраживача Србије

ФЛОМАСТЕРОМ

БЕЗ ПАРДОНА

ЗАБОРАВИСМО ЧОВЕКА

Две девојчице, које cv искљученс са овогодпшње Омладгшске пстраживачке акднје, биле cv повод за зашшљиву дискусшу на задњо] седннди Акционог одбора РК МИС. Наиме, пако се ради о веома младнм особама .(I разред усмереног образовања) шпхово понашање ie оцењено као крајње проблематично, а као irepa којом се. заштитила акnjiia н услови за нормалан рад старијих и искуснишх истражлвача предузето ie искључеite са акције. Са формалнс стране, све ie у реду. Међутим, Да л и се цза овог случаја крију много озбиљније ствари које задиру у саму суштину' бн тисања оваквих органнзација н акцнја као што ie наша. По неко! нашој „пстражпва чкој“ логици иск.з.умсиЈе из организацнје и акције ie зад н>а мера и сматра се вмше неуспехом оинх који него нскључених. Поставља се питање да ли ie Moryh е да две девојчнце напра ве такве пробле.ме да буду нскључеие са акцлје, или тош боље, да ли је могуће да једна организована иелина од седазидесет акцијаша, међу којима ie велнкц 6poi старпх и мскусних, ие може да изврши бнло какав позитиван Утицај и Kopurvje понашаље својих младих другаршда? Y основи ових питања лежн једно ог. еветих назора наше оргаппзације, брнга и борба за човека. Колпко тога данас нма v namoi организацијл? Многобројнн прпмери ,(подсетимо се само на наше Друго-ве, истра-

живаче v Ваљеву) говоре да управо ohu који су дошлн v „■исграживаче'' са не баш сјајшЈм епитетима. \з подршку и помоћ својих другова могу да постану примернн члановп name организацнјс, угледни rpaђани сродпнс v Koioi жпве; Та да ie суштимска вредност оргапизације бнла управо та 60pea зд човека, зато се У томс и успевало. Даиас смо пспред тога поставили новац, резултате, цифре... људе смо заборавнли. По лако постајемо механизам v коме cv људп полуге (често само шрафови) који служе за производљу нечега. што зовемо резулхат рада мдадпх ис'i раживача. А v том резултату на жалост нема њнх самнх. II зато, кога ie брига lCito нпсмо успели да двема девојчицама прикажемо себе и иашу организацију тако ла остани са нама, Зажмурпли смо над много озбпл,нг.l'пм пробле мнма н за оваквнм посегпули смо папрром. Можда Ие ствари поново кре нути на болзе ако еа акција будемо враћали оне кош изла зе из одпећених ciyryaimia ви де v оваквим решснтма. Најбоље he бнти онда кала omii Koji! х by ii остану. алм до тада Немо морати да мноro што-игта измешшо У гтрво.м реду да се подсетпмо ла оеа органнзација и јестс због љу;ш, па тек опда због оста_!ог. Затр се онда ц боримо прво за љуф - они he се веll пзбоpiiTiL за остало.

Радован Драшкић

с поводом

ДЕФИЦИТ САРАДЊЕ

Ревносгап читалац неких од југославеиских лнстова свакако је запазио да су се авог Aero. истраживачке акције организовале у целој земљи. Нег де више (Србија, Хрватска, Сло венија и Босиа u Херцеговнна), негде мање (Македонија и, нароччто, Црпа Гора). Млади, да кле, из целе земље учеств&валн су иа истраживачким акцијама. И то не само овог лета, шест —седам година је већ toko. Негде иочетком фебруара ру ководсхво Младпх истраживача Србије позвало је на један семгишру поедставнике истражнвачких организсиџlЈа (оних које постоје} или омладине из свнх република. И доћоше пре дставпшш fne ушзимо v то ка ко су одабрани тц људи). И node, оогами, исцрпан договор. И pasuhoiue се л>уди уз обеhettba о заједничким акцијама, смотрсма, размени информаци ја, унесника, искустава... И готово све сс завршц >ta tum обећањима. Почетком јуна РК Младнх истраживача Cpouje организоeasia је смотру радова на те,«v заштите животне средине. Позиви на учешће на оеој смо три, зешишљеној као југословенска, разаслати су ди.г>ем на

ше земље. Мећутим, своје радове прпкизали су млади из Словеније, Хрватске и, нараано, Cnouje (са САП Boftfoduио.и). He можемо веровати да сс младп из другнх genvd.nuca ие баве озом нроблематиком. Непосредно пред старт овоголетошње нстраживачке сезоне у Југославији. секрстар РК МИС, позвана је да v телевизијском дневнику југословенску јавпост упозна са предстоје ћим иетражнвачким акцијама. Нимало захвалап задатак када се има на у.му да руководство оргсишзације МИ Србнје није имало нн једну једину званн-

чну информацију (било је пеких непоттних и незваничичх) о програмгша актиености истраживачких организација у другим нашнм репуб.шкама. На крају се шшк све добро свршило, гшфор.иаиијг су добијене телефоном, захваљујуhu, пре свега, пријатељствгша и позпанствима. Очито fe, шкрипи негиго у сарадњи мебу организацијама истражнвача у Југославнји. Оно што тренутно постоји (пе што чешћи контакти МИ Србп је са оргатlзација.ча у БиХ, Словенијн и, донекле, Хрватској) још увек /е да.геко од праве ; обострано корисне сарадње. Још увек то живи бла'čodapehii чвешћим контактпма мећу појединцима из ових организација. Мора се, оччгледно, нешто битно мењати у досада шњој пракси. Докле олако нре небрегавати чињенчиу da вели ки број м.гадих из једне репуб.шке константно 'учествује на истраживачкгш акцијама v дру 2of репу&аици (нстраживачи, срећом, не хају баш много за степен званичне сарадње меБу арганизаиијама)? Док.ге he .коардинационо тело. формирано при Председништву ССОЈ са задатком да

координира радом организаиија чстражгшача у зелсЋи, поссо join само на паппру? Вгиие заједпшитва у раду (нп је ово cajtto економска лошка) доприне.то 6и рацшта.гпијем коришћењу п кадрова и средстава у афирмацијч u егзпстенцији младоистраживачког :ioicрета и организаиије каји су, сложићемо се, у tie.icrj земљи наставпли да живе на идснгччним прпнишшлш ii цчљевима. li.m можда нрава сарадња некима и пе одговара?

Ј. Божановић

|ш| gf № i||? Лнст Мламвс шггражвЋача GpfSule 0 ИзопЈс ИмформАтивно-аналитмчки ueirrap РК ШКС 0 Одговорни уражнпкс Маросаа* Htn ЈШ> ill ЈШл колнћ 0 l жпвт*- vp«u«uk; /здраикр I>ожановнћ 0 Ге.чиинк« «p«ai»**Kt iopat* \4нх»«лов«& 0 ГваакдоЈа: Гоншсдав Јевгић Сул«јман Мелснмевић И.лнанмир V4wi«h Горап МнтиН билама Станковић. Јасмина [одоровмћ 0 Примерак а#сга )« бесшштав 0 Ири.шзи сс i« <о»ораришу в epahajy 0 4дрсса реоакцнј«: Рспубличка ксжф*ренци)а Млешв шстражншча Србн}«. Хо Шн £7i Пв9(l Hv»» К«оград{ гад«ф«* 9И 144-459 0 Штаиш; FPO JF»e~ Веограл, S; к®л€фо» #ll /34#-551