Лист младих истраживача Србије

ИЗ ДНЕВНИКА

ЈЕЗЕРО С’ ЧУДОВИШТЕМ

... које је побегло главом без обзира, плашећи се блиског сусрета са груиом младих истраживача који су амали најбезазленнје намере.

Да ли cre чулн за језеро Семетеш, наш Loh Nes са традицноиалн-пм чудовиштем? Ка ко Шlсте кад је о томе гшсала полошша до.чаће штампе као о пеобичном дару пр-проде V врховима Копаоника? Повуче»и знатижељом, кренули смо 10. септембра, чврсто решепп да (v духу иаше организације! сазнамо све што ее о ieeepv може сазнати. ГГршшеме за овај nvx биле су дуге, ]ош од завпшетка акције „Јастребац 83". Та~а се већа rpvna нстражлвача са ове акције одлучила да продужн друшење и тако демантујс све чешће изјавс како смо актпвни само лети, xi. само У време летњих акцхца. Договору ie остало верно до краја осам истраживача. Мала али упорна rpvna кренула ie v суботу Vl’vrpv према Рашкој где ie било зборно место ц одакле се ггут насхављао пепшце узбрдо. Дртле, свако се снашао како је знао п умео (углавпом cro по.м) Коле пз Скопља, Луфа нз Чачка. Нела и Шоле из Краљева, Рнста, Боца, Лаза н Јелена из Крушевца, ЈДоподне (истог дана наравно) успелн смо да сгигнемо до села Семетеш, на чијем крају је поменухо Iезеро. Веома је необично, мада ни упола дввље и страшно како смо о н>ему читали. Дуго ie, према на шнм мерешша, 92 а широко

58 метара иајвећа измерепа дубина ie 18 метара, али се .на једном његовом крају налази подводпа пећпиа с _ iaким схрујама чнја дубина jom није измеренд, По језеру пловн двадесехак прнродиих острва дешввто „пошумљеннх" ioвом. На . једном од њих су и клупиде и ако имате некога да весла мбжете се возити до мвле воље. Острва cv разшгчигшх димензита, од већих (највеће охо 20 квадратннх мехара) до малих попут кануа. Вода ie тамиа, скоро црна, а дно ,је обпасло гравом н водешш оиљем. Нема риба. Језеро ie насхањено водепим змпјама, воденим корњачама, пнјавицама и трнтонима (водоземцц ко ји подсећају на гуштера са рибЈШм репом. Још о-д давшша преноси се с колена на колено веровање о чудовишту ко]е жнви v језеру. По предању, оно се сваке године бор-ило с наиачнм бнком у селу тако да ie вода била сва крвава. По том пстом пргдању, требало бн да ie вода црвена и дан-данас и од 28. августа До 21. септембра, али од ‘црвене ooie ни трага. Прнча се и да ie вода лекови та и да v н>ој xynaiv оболеле жllвотнње после чега болесг оде као руком одпесепа. Најнеобичније од свега ie што се језеро не улива ннгде ннтп има шедну прихбку. Без

обзпр-а на врућине, суше или кнше ниво воде ie непромењеи, а знмц се вода леди тако Да се по њој може ходати. Порекло ieacpa ie такође нејасн'о, као и време алл се сматра Да ie то једно од ре лативно младих језера на Коnaoi-iHKV. Мештани кажу да ie од ламгивека овако и оволико, кепромењено. Све време боравка v Семетешу наилазили смо на -топлу, карактеристичну љубазпост и ггостопримство мештана. Нисмо се могли адупрети наваљива њнма да преспавамо по кућама ii на Kpaiv смо пронашлн заједничко решење уступили cv нам сеник v коме смо спавали удобнпје него икада. Нп храна ни]е била проблем, а нашла се u кафа. Иако v самом жарпшту, за земљотрес C-Vio сазнали тек код куће где смо забртшутим родитељима покушали да објаснимо да ie „та-мо" све шпомо, мпрно и пе обично стабилно. Y пролеће ће се језеро Vpeдитн, ограднти и биће спремно за прве турнсте. Тако ће пзгубпти иешто од csoie садашње дивље дражи и по ко зна ко]и пут ће се остварити чињеница да је човек у стању да себи нрилагођава прнроду, да ič беспошгедно мења, и да ту моrvhnoc'r обилато користи.

Јелен а Петровић

ПАЛАНАЧКА РАЗМИШЉАЊА

TВ ЗВЕЗДЕ

... АЛИ И ПОРЕД ТОГА, МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ КЗ СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ MOPAJY СЕ ПОТРУДИТИ KAICO БИ КОНАЧНО Р£ГИСТРОВАЛИ CBOJY ОРГАНИЗАЦШУ. Вредни еу били Паланчани овог лета. Организовали две програмскб акдиЈе, послали кеколико истраживача у ДРУ ге градове, Добипи десетак нових члаиова организацмје. Многи су становници околних села ове годкне први пут чули и видели Младе ис траживаче. Понудили им, по старом добр&м обичају слатко и воду. Понегде и ракију, А било је и познва на ручак, посебно када се нешто славило. Суве цифре Доворе овако: 1820 евидентираних и у катастар унетих бунара, 153 хе мијских и 58 бажтериолошких анализа. На сваком буна ру уР а^ена мала хемијска анализа. Одређивани нитрити и рХ. Ископано осам костура. У четири сонде пронађени при лози. Минђуше јагодасто-г об лика, прстење, наруквнде сведоче о присуству човека .раног средњег века на подручју данашшег села Кусатка. Та«о кажу бројке. Шта кажу и шта мисле исграживачи не зкамо. Да ли им је сметало пешачење и трагање за бунарима, или риљање ашовом тврде кусадачке земље. Можда су сметала но ћна дежурства на Читлуку, или исхрана у „Туристу”. Коме је фалио туш, купао се у фонтани. Било је ваљда и нечег (и неког) лепог. Они то најбоље знају. Дочекали су Милана Дра_ говића, госте из Украјине. Често пута ..другове из ПХтаба”. Појавили се чак и једном на телевнзији. И раста. ли се после свега. А шта сада раде у Паланци, питаћете се. Да обрађуЗУ резултате, знате с.чгурно, И ви, вероватно, обрађујете ваше. Резултате, мислим. Алм да се припремају за изборну конферендију нисте чули До сада. Нови председник и чланови председништва замениће старе, не пре. терано уморне. Донеће нов и план рада и нове програме истраживања. Ваљда lie неко (стари пли новм) успети да коначно региструје организацију. Понекад је важно и то слово на папиру. Прошпо je ово друго пстраживачко лето у Палан. ци. Био је то велики корак за чланове а мали за организадију. Боље звучи обрнуто Вредни су били Паланчани овога.лета, а?

Г. Митић