Лист младих истраживача Србије

ДР БРАНКО ЛАЛОВИЋ

СУНЦЕ НАМ НАСУШНО

TIP КРАНКО ЛАЛОВИБ, HAY4HII САРАДИИ К ИНСТИТУТД ЗА НУКЛЕАРНА ИСТРАЖИВАЊА БОРИС КИДРИЧ” Y ВИНЧИ, ДУГ О СЕ БАВИ, КАО ЈЕДАН ОД НАЈПРШПАТШНХ СТРУЧЊАКА, ИСТРАЖИВАЊЕМ СОЛАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ.

9 Колике c,y могућностн Југославнје када је у питаHjV корншћење сунчеве енер гнје? Нормалпо, io је везано за наш географски положај н кли wy. Нисмо далеко од полутара, па је један део Југолавије: hpiLMopje, Херцеговина, Македонија доста поволлн за искориштавање соларне еаергпје. Затнм, велнкн потекцијал су и плалш+е 'на висинама изнад 1.500 метара облачност опада и зрачеlве Супца је јаче), које, на жалост, код нас још нпко шгје истраживао (нмамо мерен>а у 18 станица које су углавном у градовима). Може се слободно рећи да Југославија има велике могућностп за иско ришћавање соларке енергије. @ Дуго се бавите нстраживањем еоларке енергнје и могућностима геене примене. Зашта се све може корнстити ова енергија? Ја сам се много бавпо пробле мом како и где да искористимо топлоту Сунца. Прва могућност за примелу је загреваjte воде, што је врло важна ствар, јер ми, према некнм проценама, једну петиау електричне енергнје трошимо за загревац,е воде у домаћннствима п индустрпји. А од Сунда се може добпти топла вода за

домаћинства, п то врло екопошјчпо. Активним програмом владе, заколнма, зајмовпма банака, за пајвшие пет годаша сва домаћтшства би могла да цмају те сунчане бојлере. Знате шта бн то значило: исто као да смо изградили две електраne у Кршком. Плус, ово је домаће решење, домаћп материјал, домаћа радна спага, ки једна девиза не бп отишла. Затим, велика прнмена со ларне елергпје ‘могућа је- и за загреваље станова. Мн у Југославнји до сада пемамо иеко трајно pemeite за грејање кућа. Квалнтетног угља за грејаље кућа не.мамо довол>по, нсти случај је и са лшзутом за који немамо девизе. Највише сам последње две-три годнне радио да развијем методе пројектоваља кућа по новим прнкцшшма. ПоследцБих 5-6 година, а нарочито 2-3 задње године, стечена су многа зпаља у свету а н код пас за пројектовање таквих кућа. To се зовс солариа

пасивна архптектура пли оиокли.матска архитектура, то при мењено знање пз физике, науке о топлоти, архитектуре и свпх осталих релевантпих нскустава. Употребљавају се и компјутери да се све нзрачутга п све то резултира у енергетски разумној кући, која до максимума хвата Сунце. Пројектовао сам у сарадњи еа мнопш пројектантским организацијама многе индивидуалне куlie (десетак пх је већ изграђено н требају да се исгштају ове зи ме), пројектовао сам и веће зграде (шестоспратае) у сарадњи са Институтом за архитектуру и урбанпзам из Београда. Добилп смо врло лепе резултате: могуће је без већпх ннтервенцнја га агради, задржавајући њену основну копструкцију, уз инвестицију од неких 9 одсто, смањнти потрошњу електричпе енергије за

загревање сталова за 4-5 пута. Инвестшдија је, кажем, већа за 9 одсто од укушге нпвестнције у зградп, a то би се исплатило за једпо 10 годииа, а- после бн био чист добитак, уштеда. А зграда траје 100 годпиа, чак и више. По менп, када би се \ш, са овнм знаљем које поседујемо, заложлли за примеиу за загре ваљ е ћоде п станова за највише десет година успели бисмо да од Сунца ухватимо 2046 напцгх енергетских потреба годишње. 6 Зашто не нскоришћавамо довољно сунчеву енергију? У дптању је једла ннерцнја. Нашп стручњаци који тренутпо , воде екергетнку васпнтавани.су у другој областп, њима је ово опасно за њихов положај, каријеру. Ти стручњаци-класичари су главни саветиицн у влади, а влада се опет са своје стране није довољнб лотрудила

да види шта је стварно кориспо и да нешто предузме. Људи су, даље, незаинтересовали јер је ел. енергија толпко губвенционирана (по неким 4 пута испод економске цене, алн сигурнс је да је јефтннија макар дупло од економске цеме), а пронзводп за експло атацију соларпе енергије подлежу разним доприноснма, свим могућим порезима тако да је конкурелцнја потпуно нелојална. 0 Какав је случај у кностранству? Y нгостранству то идг. Muлнонп ко.мада соларних бојлера. Y Амернцн се, решшо, код средњег сталежа уврежило мншљење да ннси модеран човек ако на крову куће немаш ко-

лектор. Y Грчкој држава даје зајмове, имају стотпиак производа п, кажу да готово свака к\;ћа iaia колектор. ® Поседујемо ли знање потребно за хо? Поссдујемо, Поседујемо вео,\ia прнзнате стручњакс у тој области. Чак у cbctv признате. Алп треба да васгштавамо и генерације архитеката, термичара који проучавају rpejaње, да и o.ni овладају овп.м зпашша н да убеде инвеститоре у љегове предности. @ Чнни нам се ипак, да се још увек мало научника бави свим. Тачно је, мало их се бавп овом проблематиком. Сматрају, вероваткр, да је то вешто ипжег реда, mije то oua Фупдаментална паука. Тешко је људима да межају зшшаља.

@ Где je перспектива? Перспектива је у томе да људи схвате да мн то морамо радити. Имамо доста акумулација (не морамо да инвесгпрамо) у којнма помоћу соларне енергије можемо да ггумпамо воду (соларла енергија може битн допуна хидроелектранама: када има довољно Сунца корнсти се његова енершја, a водени потешдијал се чува за облачне дане). Имамб; затим, цело приморје, делове Македоније и Херцеговнне, који пмају вео.ма добре сулгчан е услове (идеалан нагиб терела, окренутост југу, бдизнна градова), ко ји ннчему не о.туже где. бнсмо уз мишшалиа улагања могли искористити огро.мад: сунчев потегадијал. To нема ни једна друга земл>а. Надам се да ће се и људи директно задужени за елергетику најзад заложихи да се н практично учини нешто, a не само да се декларишу за то. ® И млади пстраживачш се бав е истраживањима соларне енергије.. Био ca.u 1979. године на акцији код Кутине. Јако је успешшга била. Успелн смо да на-

правимо и демонстрпрамо рад колектора, људи cv се обучили и научилп. После је бнла акција у Крушевцу, чпнн .\ш се некако окренута сама себн, na се то иекако разводлнло. После није ни бнло тих акција. A штета је што их нема, Ја сам, после акције v Кугинн, предлагао да свака република нма такву акцпју, да се поделе, да једни раде загрејавање воде, други станова, трећи всfpeitaче... To сам н наппсао. Међут:ш, руководнодн у МИ су неxi]то ЛЈудровали, nicy уопште то ни прочиталн, нпсу послушали, ипсу уопште реаговали. q Којн је значај тнх акција, по Еашем мишљењу? Људи се ту упознају са могућностима, одушеве се пше, омда ош! постају ентузијастн, онда онп треба да то гурају, траже, рове, да пакажу, демонстрирају... Уопште, будуЈјлост ове идеје је на младима. Старијп,-који су већ формпраrai, тешко прихватају те нове идеје, млад човек то прихвати мкого лакше и брже.

~Y Америци ce, рецимо, увреашло мншљеље код најбројниjer средњег сталсжа да ниси напредан ако на крову своје куће немаш посхав.аеи суичани колектор.”

„Нашн стручњаци који трвнухно воде енергетнку васннтавани cv у другој области, њима је ово опасно за њихов положај, каријеру. Ти стручњацн-класичарн су г.мвии саввтннци у влади, која се опет није потрудила да впди шта је стварко корнско.”

Разговарао: Јадраико Божаковнћ

Сшшио: Зоран Миханловнћ