Лист младих истраживача Србије

АНДРАГОШКА ИСТРАЖИВАЊА

TO МОГУ САМО СГРУЧЊАЦИ

хајде да видвмо шта хо могу схручњ аци, тј. андрагози, који су до сада били опасно љути на нас, јер, наводно, о њима нисмо никада ии слова паписалк...

Ове године, као и две прстходне, у организацији Републичке конферепције Младнх истражпвача Србије, спроведенз је u андрашшка истражнвачка акција. ЈгБене су користи Burned руке. Често се као замерка л као незадовољство студената, чује да се на факултету стичу еамо теорнјска зкања, да се студентн не припре.мају довољно за истражнвачкн рад, да за њпх сусрет са праксо.м значн „бити на мудн”. Истраживачка акднја је један начин решавања ових проблема, јер се студенти.ма лружа прилика да па основу сопствених знања и уз помоћ стручиих сарадника испитују и истражују, да се i;aby на извору тема о којима су училл нз књига. Поред тога, оваквн подухвати доприносе афирмацији андрагогије, неопходној свакој младој научној дисциплпнн. И оло што би мн желели, да сваки крај где су ове акције спроведепе, нма ко рпсти од добнјених резултата ових истраживања, да донекле помогае.мо у решавању уочеихн проблема. Првн nyi je андрагошки лрограм кренур лета 1981. го дике v ПриЈелољу. Iада су разматрани: IЈ.отреб е и могућности органпзовања основпог образовања одраслдх у комуип пољопривредног типа; Ставовп родителл пре.ма образова:њу њихове дгце и могућностп остваривања основног школоваiba, Културно-образовна функnuja основне школе; Потребе н икч-ересовања одраслих за усвајање новнх садржаја; О бразовање у фушсцијн заштнте здравља сеоског становништва; Ооразоваже и културни жнвот У слободном времеиу одраслпх људи; Аматериза.и у културио -рекреациоио.м животу одраслпх; Професнопална интересоваи>а о.младиае и одраслих у оргаппззцији удруженог рада; КоршиВење локалклх средста-

ва масовннх комуппкадија у образовању и информнсању; Ко пштивне грешке у чпдању код одраслих; Вредносне орјентације и образовне аспирацнје жепа у комупн пољопрнвредног шпа; Образовање и самоуправно ангажовање радпцка; Ниво образовања и качини понашања личности л Културно-образовни проблемн урбанпзације сеоске средине. ПОГРЕШНО НАУЧИЛИ Затим су андрагози поново моглн да се сретну у лето 1982. годипе, али сада у Врању н заокупљенл следећим; Занимање родитеља и њихова пнтересовања за образовање за жнвот у породици; Став родитеља ijpeма образовању своје дсце; Органнзација образовања и култу ре у слободном времеку градског становшшггва; Садржај образовања и културе у слобоном времену сеоског станошгнштва; Образовање у функдијп припремања за пелзионисање; Могућностп п потребе усавршавања радшгка у РО и Ycaвршавагве и освежавање знања у РО. А овога лета задржалп с.мо се двадесет дана у Великој Дренови, да би у селлма око Трстенпка и у радиим оргаип зацпјама у Трстенику, про-учпли како изгледа „Образовагве за полмшривреду у новим условп.ма економског н културног развоја." Ово је назив глобалног пројекта, којп је садржао пет подпројеката: 1. Шта одрасли на селу подразу.мевају под појмом „здрава породпца". Овјш се није желело испитатп стање у пародиЦи анкетирапих, већ оио што оии лшсле п сматрају да је потр>еб!lо за једну срећпу. и хар.мопичпу породшду. Јер ако је та представа погрешна шш непотпуна, онда је тешко да ће се и у својој породици остваритп потребна хармоиија. Рез\'лтати овог пројекта, одhocieo ставови одраслог соосV ког становннштва, ће се касннје упоређивахи са ставовпма градског становшпптва. 2. Улога средстава масовнлх комуиикацнуа у животу становннка пољодривредне комуне желеди смо да установимо однос сеоског становшшгша према телевпзији, радЈгју н штааши. Овде се појавнло више зашшлЈшосш: нај оиромашннји су тврдшш да cv најзадово љннјп својпм материјалшш отатусом; као о.\шл»епе личностн на телевизији најређе су се појављнвали спортистн, a ако је и* бпрана лјгчност нз областл спорга, tq cv утлавиом бшш спортскн коментатори. 3. Утицај образовања на npir лагоБавање човека радпој сре дхшн исгфажквааве је обавл>еко у радним оргашгзацијама ППК и Прва петолетка. Оно што је охрабрило нас аидрагоге, a што је псхказа-0 овај пројекат то је да скоро свп анкегнрани нмају жељу -да се даље образују. Свн преферпрају занимања која доносе већи друштвени углед, бољп материјални статус, али н вишу квалификацнју, па отуда и образовање. ОБРАЗОВАЊЕ ЗА ПЕНЗШУ 4. Избор ооразоваппх садржаја намењеннх пољопривредницнма овим пројектом се исшЕгивало које ошпте и стручно знање поседује анкетираххо одрасло сеоско становииштво и које би још желео да схекне. Испитааигци у овом случају сматрају да зиаи.с које поседују из ове области је сасвхш довољпо и да им додатна знања за посао којг-ш се трепутно баве пеће бити много од корисги. Волели бн да више науче, алх! када би нмалн мање других обавеза. Бнли с.мо прпјатно изнепађош! када смо чу* ли да се у неким селима оргашгзују згшскн курссвп за образовање одраслих. 5. Исгштивање читалачких способностн код одраслог сеоског становништва овде је нс.гагглвано одрасло сеоско ста-

СТРИП

ПАЖЊА!

Y нмверзитетсзса копференција Друштва Младпх исграживача Београдског универзитета организује др-у-гарско вече исхраживача 14. децембра у 20 сахи y Друштзеном клубу дома на Карабурми, Осећајте ее поззанклш! Дођите!

новнжитво са основжш школом, са недовршеном основдом школом н самоуки одраслн. За.то је реализација бвог проЈекта онла н најтежа. Захтевало с е чптање два текста, мемортаање, репродгкцпја п одређивање значења мање позиатих речн. Вал>а забележнтн да су маога погрешно научшш нека слова, на прпмер: најчешће су-се бркала слова „н” н „о”. Као метода коришћево је анкетирање. Укутшл узорак јг 899 исшпакшса. 'Сада je у току прецизна обрада резултата: ква нтитативна и ивалнхапгепа. Труднли смо се да obitm пројекпша обухватимо . широку амдрагошку проблематн-ку: odразсвање одраслнх за жввот V породнци, соцнјално-васгштни рад, проблеме из области опште андрагогије, професионално образовање одраслпх н осifOßHo oopaaoßaibe одраслпх. Поред овог днрекпк>г рада :Та терену, успоставилн смо сарадњу са омладанбм Трстешгеа, друштвено-полипгчкчм органшацијама опигаше, мешталама Велгасе Дренове. Орга;г«зовалп смо другарске вечерп, из, лете, утакмице. нздалн свој балтен, Једном речју лепо смосе дружнли ca својпм испитанвдлма, причали, прималп саЈвете н пз тих сусрета настала је и ова лепа прича: ,Ја ниса.м могао прнменнтн своје знан>е које сам стекао на раду ¥ НемачкоЈ нспао сам због тога негативан јер сам волео да покажем све боље п боље. Људи ме нису прнхватнлн из Henoßepeiba н пезнпња. Требало их је образовагн и васшггаватн. To могу стручвваци, то је корисно и за народ и за друштво. Ја не видим јасно перспектнву. Од старог не можемо да добијемо ништа, a од новог још не можемо да очекујемо много. Мнслим да £W стручнн кадровн у овој срединп бнли радо прпхваћенн. Ето, ја бих волео да учим и чнтам још внше.. (Слободан НеднИ, пољопривредклк 73 године)

Александра Псјатовнћ Марјана Новаковић